Ziyo madrasasi kanali
3.39K subscribers
2.02K photos
1.55K videos
61 files
928 links
Ayollar va bolalar uchun diniy madrasa.
Qur'oni Karim hifzi, tajvid, Qur'on ta'limi, aqida, fiqh, arab tili
@ziyo_admini
@tafsirsaadiy
@hadisriyozussolihiyn
@tarbiya_islam
https://t.me/qalb_imtihonlari
Download Telegram
Hurmatli tolibalar, ustozalar, agar birontaklif mulohazalaringiz bo´lsa, bemalol aytinglar
Qoniqmaganlar, marhamat fikr-mulohazalar va takliflaringizni bajonidil ko‘rib chiqamiz in sha Alloh hoyr
🎉🎉🎉🎉🎉🎉🎉🎉🎉🎉🎉🎉

🎉КОНКУРС🎉

Объявляется конкурс детских рисунков на тему

"ЧЕМ Я МОГУ ПОДЕЛИТЬСЯ"

Пусть дети сами подумают, пофантазируют и решат, что они нарисуют, НО:

🍃без изображений живых существ
🍃без помощи взрослых
🍃без надписей

Техника рисунка может быть любая,
Формат тоже любой🌺

Фото рисунков будут выставлены здесь на канале, победители выбраны голосованием🌺

🎉победителям будет предоставлено бесплатное место в любой платной группе детского отдела центра🎉

🎉А также грамоты и другие подарки🎉

Для участия в конкурсе присылайте рисунки в личные сообщения:
@Thekolibri_moy

@ColibriOnlineCenter

Рисунки принимаются до 15.03.

🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸
📚 Хафиз Ибн Касир сказал: “Некоторые саляфы считали желательным, чтобы ребёнка в детстве оставляли некоторое время играться, чтобы потом направить его стремление к изучению Корана. Ведь если обязать его вначале изучением, то он может после этого склониться к играм.

▫️ А некоторые саляфы считали нежелательным обучать ребёнка Корану, если он еще не понимает то, что ему говорят. Однако такого ребёнка следует оставить, пока он подрастет и начнет соображать, после чего следует понемногу начинать его обучение, в зависимости от его стремления, желания, памяти и хорошей сообразительности”.

См. “Фадаиль аль-Къуран” 226.
​​📌 «Признаки счастья и несчастья»

Передал ‘Али ибн абу Толиб, что посланник Аллаха да благословит его Аллах и приветствует сказал:

”Нет не одной души, которой Аллах бы не предписал её место в садах Рая, или в огне Ада. И предначертал душе быть счастливой, либо несчастной”.

И тогда один мужчина спросил:
”Почему бы нам не оставить дела, и остановится на том, что предписано”.

Посланник Аллаха ответил:

”Кто из группы преуспевших, тот устремится к делам преуспевших, кто из группы несчастных, тот устремится к делам несчастных. Так совершайте те же деяния, и каждому сопутствует то, что для него сотворено. А что касается людей счастливых, то им облегчаются дела счастливых, а несчастным сопутствуют поступки несчастных”.

И сказано в «Тафсире аль-Каваши»:

“У счастья есть свои признаки. Из них: мягкость сердца, обилие слез, подвижничество к этому миру, большая стеснительность, небольшие надежды».

У несчастья свои: жестокое сердце, предпочтение этого мира, долгие надежды, небольшая стеснительность“.

📖 Марг’и бин Юсуф аль-Карми.

@ AlMutakaddimun
https://t.me/joinchat/AAAAAENQ6b7y1J6k8vr4IA
Forwarded from Rainbow Education RM rasmiy kanali (MXQ)
ЗУЛМ ЭСДАН ЧИҚМАЙДИ! (Ибратли ривоят)

Форс подшоҳларидан бири ўғлига таълим - тарбия бериш учун доно ва тадбирли бир зотни устоз қилиб тайинлади. Унинг сай-ҳаракати туфайли шаҳзода илму одобдан камол топди.

Бир куни устози уни сабабсиз қаттиқ урди. Бола катта бўлгунча бу иши учун устозидан ранжиб, унга нисбатан ич-ичидан КЕК САҚЛАБ ЮРДИ! Ҳаёлидан ўша сабабсиз НОҲАҚ урилган калтак сира нари кетмасди. Орадан анча йиллар ўтди, кексайган подшоҳ вафот этди. Сўнг тахтга шаҳзода ўтирди. Янги подшоҳнинг илк қилган иши устозини ҳузурига чорлаш бўлди. Уни саволга тутди:
-Устоз, фалон йили, фалон куни ҳеч бир сабабсиз мени қаттиқ урган эдингиз. Нима учун бундай қилгандингиз?
Устоз жавоб берди:

-Эй подшоҳим, мана кўрдингизми, мен сизни кўп йиллар олдин бир мартагина ноҳақ урган эдим, сиз уни ҳалиям қалбингизда алам билан эслаб юрибсиз! Орадан ўтган йиллар ушбу ЗУЛМни хотирангиздан ўчира олмабди.
Илму одобда камолга етганингизни кўргач, тушундимки, сиз отангиздан сўнг тахтга ўтирасиз. Шунда келажакда бирор кимсага зулм қилмаслигингиз учун сизга калтак оғриғини, зулм аламини тоттирган эдим. Эсингиздан чиқарманг, зулм кўрган одам сиздан ё шу дунёда, ёки Охиратда албатта қасос олади! Ҳеч нарса жазосиз қолмайди!

Подшоҳ устозининг бу пурмано жавобидан мамнун бўлиб:

-Роббим меҳнатларингизнинг ажрини мукаммал қилиб берсин, - деб устозини совға-саломлар билан кузатди...

@farzandim_tarbiyasi_gruppasi
​​📌 «.....Ты совершил сейчас за них гыйба»

Имам аш-Ширази да помилует его Аллах, сказал:

«Помню, когда я был маленьким, много поклонялся, выстаивал ночи и был наполнен аскетизмом и богобоязненностью. Как-то в одну из ночей я помогал своему отцу, и не сомкнул глаз на всем её протяжении. Я взял в руки Коран, и он был у меня на коленях, а вокруг нас люди спали...

Тогда я сказал своему отцу:

«Никто из них не поднял голову, чтобы прочитать два ракаата, и они так заснули, будто мертвы».

Тогда сказал мне отец: «О душа твоего отца! Если бы ты тоже заснул вместе с ними, то это было бы для тебя лучше, чем то, что ты совершил сейчас за них гыйба (сплетня)».

📚 См. «Джаннат аль-Уард», стр. 102

https://t.me/joinchat/AAAAAENQ6b7y1J6k8vr4IA
t.me/stori_salaf
Allohning bandalar zimmasiga yuklagan majburiyatlari darsiga marhamat
Forwarded from Xolis Islam
Савол: Ассалому алайкум! Қуръони карим оятлари ҳақида кўп маълумот учратяпман. Уларнинг ҳаммасида оятлар сони бир хил эмас. Нима учун шундай? (Икром)

Жавоб: Қуръони карим оятлари Пайғамбаримизга (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) инсонларнинг эҳтиёжларига қараб Жаброил (алайҳиссалом) орқали кетма-кетликда туширилган ва бу иш йигирма уч йил давом этган. Оятлар тушиши Маккада бошланган, Мадинада охирига етган. Шу боис сураларнинг айримлари маккий (Макка суралари), айримлари маданий (Мадина суралари) дейилади.
Қуръони карим суралари сони 114 та.
“Сура” луғатда шараф, мақом, бинонинг тепа қисми ва тепалик маъноларини билдиради. Тафсир илми истилоҳида “сура” деб Қуръони каримнинг бошланиши ва тугаши маълум бир юз ўн тўрт катта-кичик мустақил қисмига айтилади.
“Оят” луғатда аломат, ишора, ибрат, далил ва мўъжиза каби маъноларни ифодалайди. Тафсир илми истилоҳида сураларнинг тугалланган маънога эга бўлаги “оят”дейилади.
Оятлар ваҳий билан тушганидек, уларнинг жойлашиш тартиби ҳам ваҳий билан билдирилган. Булар Пайғамбаримизнинг (алайҳиссалом) шахсий фикрлари ёки ижтиҳод, раъй ва қиёслари маҳсули эмас. Саҳобалардан нақл қилинишича, Жаброил (алайҳиссалом) бирор оятни Расулуллоҳга (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) олиб тушганида, ўрнини ҳам кўрсатар ва Пайғамбар (алайҳиссалом) ваҳий котибларига: “Бу оятларни фалон сурага қўй” ёки “Бу оятни фалон жойга ёз”, деб буюрар эдилар.
Оятлар сонини Басра олимлари 6204 та, Макка олимлари 6219 та, Куфа олимлари 6236 та, Шом уламолари 6225 та кўрсатишган. Баъзи олимлар бундан ҳам кўпроқ белгилашган. Масалан, юртдошимиз Маҳмуд Замахшарий (ваф. 1149) “Ал-Кашшоф” тафсирида Қуръони каримда 114 сура, 6666 оят, 77439 сўз ва 325343 дона ҳарф бор, деб ёзган.
Кўп тафсирчилар Куфа олимлари фикрини ёқлашади. Қуръони каримнинг бугун тарқатилаётган нусхаларида ҳам оятлар сони 6236 та белгиланган.
Қуръон оятлари сонини белгилашда фикр- лар фарқли бўлишига қироат олимларининг тўхташ (вақф) аломатини турли жойга қўйишгани сабабдир. Чунки Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) саҳобийларга Қуръондан таълим бераётиб ўқиганларида оят охирида тўхташ кераклигини билдирадиган даражада тин олардилар. Маъно тугалланмаган бўлса, гоҳо кейинги оятни ҳам қўшиб ўқирдилар. Тинглаб ўтирган саҳобийлардан айримлари Пайғамбаримиз (алайҳиссалом) тин олган жойгача бўлган қисмни бир оят деб ҳисоблашса, бошқалари маъно тугаллангунича давом этган қисмни бир оят деб билишган.
Баъзи уламолар эътироф этишича, Қуръони карим жамланиб, китоб ҳолига келтирилаётганида бир-биридан ажратиш мақсадида суралар бошланишига “Бисмиллоҳ” қўйилган. Шу боис улар сураларнинг илк ояти дейилмайди. Аммо Намл сурасида келгани (30-оят) аниқ-равшан оят ҳисобланади.
Бундан ташқари, айрим сураларнинг бошида келган ҳарфлар бирикмасини Куфа олимлари алоҳида оятлар деб айтишган. Уларнинг фикрича, “ (Тоҳа)”, “ (Ёсин)”, “ (Ҳомим)” алоҳида оят ҳисобланади. Бошқа олимлар уларни оят эмас, сураларнинг бошланиши деб билишган.
Демак, бу борада саноқлар ҳар хиллиги олимларнинг вақф аломатини қўйиш, оятларни ажратиш тутумлари турлича бўлганидандир.

Содиқ Носир
“Ҳидоят” журналининг 2011 йил, 4-сонидан олинди.

* * *

Savol: Assalomu alaykum! Qur’oni karim oyatlari haqida ko‘p ma’lumot uchratyapman. Ularning hammasida oyatlar soni bir xil emas. Nima uchun shunday? (Ikrom)

Javob: Qur’oni karim oyatlari Payg‘ambarimizga (sollallohu alayhi va sallam) insonlarning ehtiyojlariga qarab Jabroil (alayhissalom) orqali ketma-ketlikda tushirilgan va bu ish yigirma uch yil davom etgan. Oyatlar tushishi Makkada boshlangan, Madinada oxiriga yetgan. Shu bois suralarning ayrimlari makkiy (Makka suralari), ayrimlari madaniy (Madina suralari) deyiladi.
👍1
Forwarded from Xolis Islam
Qur’oni karim suralari soni 114 ta.
“Sura” lug‘atda sharaf, maqom, binoning tepa qismi va tepalik ma’nolarini bildiradi. Tafsir ilmi istilohida “sura” deb Qur’oni karimning boshlanishi va tugashi ma’lum bir yuz o‘n to‘rt katta-kichik mustaqil qismiga aytiladi.
“Oyat” lug‘atda alomat, ishora, ibrat, dalil va mo‘‘jiza kabi ma’nolarni ifodalaydi. Tafsir ilmi istilohida suralarning tugallangan ma’noga ega bo‘lagi “oyat”deyiladi.
Oyatlar vahiy bilan tushganidek, ularning joylashish tartibi ham vahiy bilan bildirilgan. Bular Payg‘ambarimizning (alayhissalom) shaxsiy fikrlari yoki ijtihod, ra’y va qiyoslari mahsuli emas. Sahobalardan naql qilinishicha, Jabroil (alayhissalom) biror oyatni Rasulullohga (sollallohu alayhi va sallam) olib tushganida, o‘rnini ham ko‘rsatar va Payg‘ambar (alayhissalom) vahiy kotiblariga: “Bu oyatlarni falon suraga qo‘y” yoki “Bu oyatni falon joyga yoz”, deb buyurar edilar.
Oyatlar sonini Basra olimlari 6204 ta, Makka olimlari 6219 ta, Kufa olimlari 6236 ta, Shom ulamolari 6225 ta ko‘rsatishgan. Ba’zi olimlar bundan ham ko‘proq belgilashgan. Masalan, yurtdoshimiz Mahmud Zamaxshariy (vaf. 1149) “Al-Kashshof” tafsirida Qur’oni karimda 114 sura, 6666 oyat, 77439 so‘z va 325343 dona harf bor, deb yozgan.
Ko‘p tafsirchilar Kufa olimlari fikrini yoqlashadi. Qur’oni karimning bugun tarqatilayotgan nusxalarida ham oyatlar soni 6236 ta belgilangan.
Qur’on oyatlari sonini belgilashda fikr- lar farqli bo‘lishiga qiroat olimlarining to‘xtash (vaqf) alomatini turli joyga qo‘yishgani sababdir. Chunki Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) sahobiylarga Qur’ondan ta’lim berayotib o‘qiganlarida oyat oxirida to‘xtash kerakligini bildiradigan darajada tin olardilar. Ma’no tugallanmagan bo‘lsa, goho keyingi oyatni ham qo‘shib o‘qirdilar. Tinglab o‘tirgan sahobiylardan ayrimlari Payg‘ambarimiz (alayhissalom) tin olgan joygacha bo‘lgan qismni bir oyat deb hisoblashsa, boshqalari ma’no tugallangunicha davom etgan qismni bir oyat deb bilishgan.
Ba’zi ulamolar e’tirof etishicha, Qur’oni karim jamlanib, kitob holiga keltirilayotganida bir-biridan ajratish maqsadida suralar boshlanishiga “Bismilloh” qo‘yilgan. Shu bois ular suralarning ilk oyati deyilmaydi. Ammo Naml surasida kelgani (30-oyat) aniq-ravshan oyat hisoblanadi.
Bundan tashqari, ayrim suralarning boshida kelgan harflar birikmasini Kufa olimlari alohida oyatlar deb aytishgan. Ularning fikricha, “ (Toha)”, “ (Yosin)”, “ (Homim)” alohida oyat hisoblanadi. Boshqa olimlar ularni oyat emas, suralarning boshlanishi deb bilishgan.
Demak, bu borada sanoqlar har xilligi olimlarning vaqf alomatini qo‘yish, oyatlarni ajratish tutumlari turlicha bo‘lganidandir.

Sodiq Nosir
“Hidoyat” jurnalining 2011 yil, 4-sonidan olindi.
11
Forwarded from Deleted Account
Abdulloh Ibn mubarak Rahimahulloh aytadi:

"Ey Tolibi ilm Taqvoga shoshgin, kam uhlaginu Tuyishdan qochgin"



Shoir aytadi:
*"Konglinga yoqmasa jazirama yoz,
Kuzning salqiniyu qishdagi ayoz,
Rom etsa seni bohor havosi qachon ilm olasan uylagin bir-oz"*


Ilm kosasin ichgandim birma bir
Na sharob tugadi va na men qondim,
Talim achchig'in 1 soat totmagan johilyat horligin bir umir totur
Forwarded from Қалб тубидаги фикрлар
(وَقَالَ ٱلرَّسُولُ یَـٰرَبِّ إِنَّ قَوۡمِی ٱتَّخَذُوا۟ هَـٰذَا ٱلۡقُرۡءَانَ مَهۡجُورࣰا)
Va Payg'ambar: "Ey Robbim, albatta mening qavmim bu Qur'onni tark qildilar", dedi (Furqon: 30).


Bu so'zni Nabiy solallohu alayhi vasallam Robbilariga Qurayshdan shikoyat qilib aytgan edilar. Avvallari Qur'onni mushriklar eshitmasdan tark qilishgan bo'lsa, bugun musulmonlar unga amal qilmasdan tashlab qo'yishyapti. Amal qilishlik u yoqda tursin, balki o'qishni ham tashlab qo'yishdi. Qachon biz Qur'on bilan yashashga qaytamiz, shunda horlik ketib izzat, kasalliklar ketib shifo, balolar ketib ofiyat, isrof ketib baraka keladi.

Allohim Qur'onni bizga nur va shifo, hidoyat hamda qalbimizning bahori qilgin!

@fikrlar_sari
👍1
🔊🔊🔊Tibyan va tajid ayollar gruppasi diqqatiga:
Toliblarning ta‘limi va talaffuzi manfaatli bo‘lishi maqsadida
Yakshanba kuni Turk vaqti bilan soat 12 00 dan 14 00gacha toliblar bilan savol-javob va tashih darsi tashkil qilindi.
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
🔊🔊🔊Tibyan va tajid ayollar gruppasi diqqatiga:
Toliblarning ta‘limi va talaffuzi manfaatli bo‘lishi maqsadida
Yakshanba kuni Turk vaqti bilan soat 12 00 dan 14 00gacha toliblar bilan savol-javob va tashih darsi tashkil qilindi.
marhamat kirsangiz bo´ladi