О Великој Суботи:
https://www.instagram.com/reel/DImOFhFoB3U/?igsh=MWYweDNlbzllZTcwYw==

Прокупље дочекује студенте-ходочаснике на путу ка Хиландару

Марјан Брковић и Страхиња Љубичић из Краљева, студенти геодезије, заједно са Срећком Ивковићем са Рудника, који студира на Рударско-геолошком факултету, данас око 16 часова стижу у Прокупље на свом пешачком путу ка манастиру Хиландар.

Њихово ходочашће започело је 17. априла, а претходну ноћ су провели у Блацу, где су их срдачно дочекали студенти и грађани тог места. У топлој атмосфери разговарали су са окупљенима, поделили своје утиске и примили подршку за даљи пут.

– Прво идемо да се помолимо Богу за све пострадале – од несреће под надстрешницом у Новом Саду, до трагедија у Кочанима и Лариси. Путем тражимо правду, али и благослов, захваљујемо се Богу што нас води, и молимо га да нас не остави ако скренемо с правог пута, поручују студенти.

Они током пута сакупљају хуманитарну помоћ за децу без родитељског старања. Јуче су, како кажу, помогли једној мајци чије дете већ годину дана користи кисеоник, док друго има аутизам.

– Наш циљ је да подржимо младе, да ширимо солидарност и градимо лепшу будућност, додају они.

У Прокупљу се већ припрема срдачан дочек у центру града. Грађани ће се окупити како би поздравили тројицу младих људи који су својим корацима покренули лавину доброте.

Ово није први пут да Марјан, Страхиња и Срећко заједно пешаче стотинама километара. Њихово пријатељство рођено је на једном сличном студентском путовању, а сада га поново потврђују вером, храброшћу и несебичном подршком онима којима је најпотребнија.

https://t.me/Uz_Svoj_Narod

Христос васкрсе из мртвих,
смрћу смрт уништи,
и онима у гробовима
живот дарова!

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Христос воскресе!

Од пратренутка у коме су се гријех, смрт и лукави свили око човјека, креће и бескрајна Љубав Божија да се креће ка човјеку и овом космосу, сведобро Слово и Свемисао Очев вида наше ране и држи творевину на окупу. Тако све до крсне смрти и након ње. Бекрај људске трагедије надкриљује само несамјерљиво већа Милост Божија која нам говори: смрт није посљедња стварност - Све живи Смислом, све живи Христом, све живи васкрсењем. Јесте: туга је ту - у тренутку сазнаш да ти је страдао пријатељ. Питаш се како је данас у рову покрај Дона и Дњепра. Како је Србима који сада полазе на литургију у Грачаници, Ораховцу, Лешку, Бањској, Шилову, Митровици... И како би човјек живио да не зачује вечерас: Христос воскресе!


И заиста: Васкрсење је мјера свеколиког живљења.

Човјек загледан само у смрт није постао човјек или је то престао да буде. Народ загледан само у смрт још није народ или је то престао да буде. Цивилизација загледана само у смрт или то није или је то престала да буде.

Јер Христос васкрсе - то је потпуна истина човјека, народа, цивилизације.

Да са Њим васкрснемо као људи, као народ, као цивилизација.

Христос воскресе! Воистину воскресе!