Uoči Dana sjećanja na žrtve genocida nad sovjetskim narodom, koji su počinili nacisti i njihovi saučesnici tokom Velikog Otadžbinskog rata 1941-1945. godina, pozivamo da pročitate članak Ambasadora Rusije u BiH Igora Kalabuhova "Bez prava na zaborav" u dnevnom listu "Glas Srpske".
https://www.glassrpske.com/lat/novosti/stav/bez-prava-na-zaborav/630403
https://www.glassrpske.com/lat/novosti/stav/bez-prava-na-zaborav/630403
👍9❤4👎1
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
🎙 Video poruka Ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova povodom Dana sjećanja na žrtve genocida nad sovjetskim narodom koji su počinili nacisti i njihovi saučesnici tokom Velikog Otadžbinskog rata 1941.-1945. godina (Moskva, 19. april 2026.)
💬 Prijatelji,
Ove godine, po prvi put, obilježavamo ovaj tužan datum – Dan sjećanja na žrtve genocida nad sovjetskim narodom koji su počinili nacisti i njihovi saučesnici tokom Velikog Otadžbinskog rata 1941.-1945. godina.
Ovaj novi dan sjećanja – 19. april – ustanovljen je zakonom u decembru 2025. godine. Događaji u znak sjećanja na žrtve nacista i besmrtan podvig sovjetskog naroda održavaće se, između ostalog, u ruskim misijama u inostranstvu.
Izbor 19. aprila nije bio slučajan. Na današnji dan 1943. godine izdat je Dekret br. 39 Prezidijuma Vrhovnog Savjeta SSSR-a "O kažnjavanju nacističkih zlikovaca krivih za ubistvo i mučenje sovjetskih civila i zarobljenih vojnika Crvene armije, špijuna, izdajnika Otadžbine iz redova sovjetskih građana i njihovih saučesnika".
Dekret je postao prvi dokument koji je dao pravnu definiciju sistematske politike nacista i kolaboracionista istrebljenja civila i stvorio osnovu za njihovo pozivanje na odgovornost. Među prvim suđenjima koja su kasnije organizovana za njemačke ratne zločince bila su Krasnodarsko i Harkovsko suđenje. Njihovi rezultati značajno su uticali na rad Nirnberškog vojnog tribunala.
Dokazi predstavljeni u materijalima Nirnberškog suda i njegove pravne procjene omogućili su da se govori o genocidu nad narodima na teritorijama pod njemačkom okupacijom, prvenstveno u SSSR-u. Neprijatelj nije krio činjenicu da vodi rat istrebljenja protiv naše Otadžbine. Već 16. septembra 1941. godine, po naređenju načelnika štaba vrhovnog komandanta vermahta, feldmaršala Keitela, njemačkim trupama je naređeno da ne pokazuju milost prema civilima.
Zločini su bili u razmjerama neviđenim u istoriji. Ukupan broj civilnih žrtava u SSSR-u tokom okupacije bio je približno 14 miliona.
Ovi zločini nemaju rok zastarjelosti.
Rezultati Nirnberškog tribunala postavili su temelje za pripremu Konvencije UN-a o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine. Sam termin "genocid" počeo je da se koristi 1944. godine kako bi se definisala politika potpunog iskorjenjivanja nacionalnih, rasnih i vjerskih grupa.
Činjenice genocida na okupiranim teritorijama bivšeg SSSR-a potvrdili su sudovi u svim regionima Ruske Federacije gdje su zločine protiv civila počinili njemački fašisti i njihovi saradnici iz drugih zemalja pod nacističkom zastavom tokom Velikog Otadžbinskog rata.
Ruska diplomatija će se zalagati da međunarodna zajednica prizna zločine koje su počinili nacisti i njihovi saradnici nad građanima Sovjetskog Saveza kao genocid nad sovjetskim narodom. Ova klasifikacija je već ugrađena u niz dokumenata usvojenih u okviru ZND-a i ODKB-a.
U Rusiji rehabilitacija nacizma predstavlja krivično dijelo, uključujući i radnje koje skrnave Dan sjećanja na žrtve genocida.
Nastavićemo da odlučno branimo istorijsku istinu, da se protivimo pokušajima opravdanja nacističkih zločinaca i njihovih saradnika i revidiranja međunarodno priznatih rezultata Drugog svjetskog rata. Većina država je solidarna s nama. Evidentna je široka podrška ruskim tematskim inicijativama, prvenstveno u UN-u, gdje se svake godine usvajaju ruski nacrti rezolucija o borbi protiv veličanja nacizma.
Očuvanje sjećanja na milione žrtava genocida nad sovjetskim narodom naša je sveta dužnost. Nećemo dozvoliti da se ovi zločini predaju zaboravu, bez obzira koliko se trudili oni koji danas namjeravaju ponovo usmjeriti Evropu na dobro utabani put rasne superiornosti.
https://t.me/MID_Russia/78177
💬 Prijatelji,
Ove godine, po prvi put, obilježavamo ovaj tužan datum – Dan sjećanja na žrtve genocida nad sovjetskim narodom koji su počinili nacisti i njihovi saučesnici tokom Velikog Otadžbinskog rata 1941.-1945. godina.
Ovaj novi dan sjećanja – 19. april – ustanovljen je zakonom u decembru 2025. godine. Događaji u znak sjećanja na žrtve nacista i besmrtan podvig sovjetskog naroda održavaće se, između ostalog, u ruskim misijama u inostranstvu.
Izbor 19. aprila nije bio slučajan. Na današnji dan 1943. godine izdat je Dekret br. 39 Prezidijuma Vrhovnog Savjeta SSSR-a "O kažnjavanju nacističkih zlikovaca krivih za ubistvo i mučenje sovjetskih civila i zarobljenih vojnika Crvene armije, špijuna, izdajnika Otadžbine iz redova sovjetskih građana i njihovih saučesnika".
Dekret je postao prvi dokument koji je dao pravnu definiciju sistematske politike nacista i kolaboracionista istrebljenja civila i stvorio osnovu za njihovo pozivanje na odgovornost. Među prvim suđenjima koja su kasnije organizovana za njemačke ratne zločince bila su Krasnodarsko i Harkovsko suđenje. Njihovi rezultati značajno su uticali na rad Nirnberškog vojnog tribunala.
Dokazi predstavljeni u materijalima Nirnberškog suda i njegove pravne procjene omogućili su da se govori o genocidu nad narodima na teritorijama pod njemačkom okupacijom, prvenstveno u SSSR-u. Neprijatelj nije krio činjenicu da vodi rat istrebljenja protiv naše Otadžbine. Već 16. septembra 1941. godine, po naređenju načelnika štaba vrhovnog komandanta vermahta, feldmaršala Keitela, njemačkim trupama je naređeno da ne pokazuju milost prema civilima.
Zločini su bili u razmjerama neviđenim u istoriji. Ukupan broj civilnih žrtava u SSSR-u tokom okupacije bio je približno 14 miliona.
Ovi zločini nemaju rok zastarjelosti.
Rezultati Nirnberškog tribunala postavili su temelje za pripremu Konvencije UN-a o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine. Sam termin "genocid" počeo je da se koristi 1944. godine kako bi se definisala politika potpunog iskorjenjivanja nacionalnih, rasnih i vjerskih grupa.
Činjenice genocida na okupiranim teritorijama bivšeg SSSR-a potvrdili su sudovi u svim regionima Ruske Federacije gdje su zločine protiv civila počinili njemački fašisti i njihovi saradnici iz drugih zemalja pod nacističkom zastavom tokom Velikog Otadžbinskog rata.
Ruska diplomatija će se zalagati da međunarodna zajednica prizna zločine koje su počinili nacisti i njihovi saradnici nad građanima Sovjetskog Saveza kao genocid nad sovjetskim narodom. Ova klasifikacija je već ugrađena u niz dokumenata usvojenih u okviru ZND-a i ODKB-a.
U Rusiji rehabilitacija nacizma predstavlja krivično dijelo, uključujući i radnje koje skrnave Dan sjećanja na žrtve genocida.
Nastavićemo da odlučno branimo istorijsku istinu, da se protivimo pokušajima opravdanja nacističkih zločinaca i njihovih saradnika i revidiranja međunarodno priznatih rezultata Drugog svjetskog rata. Većina država je solidarna s nama. Evidentna je široka podrška ruskim tematskim inicijativama, prvenstveno u UN-u, gdje se svake godine usvajaju ruski nacrti rezolucija o borbi protiv veličanja nacizma.
Očuvanje sjećanja na milione žrtava genocida nad sovjetskim narodom naša je sveta dužnost. Nećemo dozvoliti da se ovi zločini predaju zaboravu, bez obzira koliko se trudili oni koji danas namjeravaju ponovo usmjeriti Evropu na dobro utabani put rasne superiornosti.
https://t.me/MID_Russia/78177
❤6👍4
🕯️ Дана 19. априла о.г. Амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов је узео учешће у званичној комеморацији те парастосу жртвама концентрационог логора Јасеновац.
Церемонија је одржана у Спомен подручју Доња Градина, највећем стратишту усташког система логора Јасеновац, гдје је током Другог свјетског рата страдало 500 хиљада Срба, 40 хиљада Рома, 33 хиљаде Јевреја и 127 хиљада антифашиста. Посебно је застрашујућа чињеница да је у логору убијено 20 хиљада дјеце.
Амбасадор је одао почаст погинулима полагањем цвијећа на меморијал мученицима Јасеновца.
Церемонија је одржана у Спомен подручју Доња Градина, највећем стратишту усташког система логора Јасеновац, гдје је током Другог свјетског рата страдало 500 хиљада Срба, 40 хиљада Рома, 33 хиљаде Јевреја и 127 хиљада антифашиста. Посебно је застрашујућа чињеница да је у логору убијено 20 хиљада дјеце.
Амбасадор је одао почаст погинулима полагањем цвијећа на меморијал мученицима Јасеновца.
🙏6❤3
🕯️ 19 апреля с.г. Посол России в БиГ И.А.Калабухов принял участие в официальной церемонии поминовения жертв концентрационного лагеря Ясеновац.
Церемония состоялась в мемориальном комплексе Доня-Градина, крупнейшем месте казни в системе лагерей Ясеновац, где в годы Второй мировой войны жертвами пособников нацистов – усташей – стали 500 тысяч сербов, 40 тысяч цыган, 33 тысячи евреев и 127 тысяч антифашистов. Особенно ужасает тот факт, что в концлагере было убито 20 тысяч детей.
Посол почтил память погибших, возложив цветы к мемориалу мученикам Ясеноваца.
Церемония состоялась в мемориальном комплексе Доня-Градина, крупнейшем месте казни в системе лагерей Ясеновац, где в годы Второй мировой войны жертвами пособников нацистов – усташей – стали 500 тысяч сербов, 40 тысяч цыган, 33 тысячи евреев и 127 тысяч антифашистов. Особенно ужасает тот факт, что в концлагере было убито 20 тысяч детей.
Посол почтил память погибших, возложив цветы к мемориалу мученикам Ясеноваца.
🙏7❤3
📆 22. aprila o.g. Ambasada Rusije u BiH otvorila je svoj štand na 37. Međunarodnom Sarajevskom sajmu knjiga.
📖 Gostima su predstavljena za pregled djela klasične i savremene ruske književnosti, tekstovi o ruskim znamenitostima i periodična izdanja o istorijskim i društvenim temama. Naši saradnici će Vas upoznati sa predivnim svijetom ruske poezije i proze, kao i običajima i tradicijama Rusije i njenog multinacionalnog naroda kroz prizmu književnosti.
Pozivamo sve da posjete štand Ambasade, koji će biti otvoren svakodnevno od 10:00 do 19:00 sati do 27. aprila. Za poznavaoce ruske književnosti organizovani su kvizovi sa vrijednim nagradama!
📍 Lokacija: Sarajevo, centar "Skenderija", dvorana Mirza Delibašić, Paviljon 2.
📖 Gostima su predstavljena za pregled djela klasične i savremene ruske književnosti, tekstovi o ruskim znamenitostima i periodična izdanja o istorijskim i društvenim temama. Naši saradnici će Vas upoznati sa predivnim svijetom ruske poezije i proze, kao i običajima i tradicijama Rusije i njenog multinacionalnog naroda kroz prizmu književnosti.
Pozivamo sve da posjete štand Ambasade, koji će biti otvoren svakodnevno od 10:00 do 19:00 sati do 27. aprila. Za poznavaoce ruske književnosti organizovani su kvizovi sa vrijednim nagradama!
📍 Lokacija: Sarajevo, centar "Skenderija", dvorana Mirza Delibašić, Paviljon 2.
🔥6👍3❤2
📆 22 апреля открылся стенд Посольства России в БиГ на 37-й Международной книжной ярмарке в г.Сараево.
📖 Гостям представлены для ознакомления произведения русской классической и современной литературы, книги о достопримечательностях России, а также периодические издания на исторические и общественные темы. Наши сотрудники познакомят Вас с удивительным миром русской поэзии и прозы, обычаями и традициями России и ее многонационального народа через призму литературы.
Приглашаем всех желающих посетить стенд Посольства, который будет открыт до 27 апреля ежедневно с 10:00 до 19:00. Для знатоков русской литературы проводятся викторины с ценными призами!
📍 Место расположения: зал имени Мирзы Делибашича, центр «Скендерия», Сараево.
📖 Гостям представлены для ознакомления произведения русской классической и современной литературы, книги о достопримечательностях России, а также периодические издания на исторические и общественные темы. Наши сотрудники познакомят Вас с удивительным миром русской поэзии и прозы, обычаями и традициями России и ее многонационального народа через призму литературы.
Приглашаем всех желающих посетить стенд Посольства, который будет открыт до 27 апреля ежедневно с 10:00 до 19:00. Для знатоков русской литературы проводятся викторины с ценными призами!
📍 Место расположения: зал имени Мирзы Делибашича, центр «Скендерия», Сараево.
🔥5👍3❤2
🗓 21. и 22. априла, на позив Предсједника Републике Српске (РС) Синише Карана, делегација коју је предводио замјеник Министра иностраних послова Русије Александар Грушко посјетила је Бањалуку (Република Српска, БиХ) како би учествовала у свечаностима поводом завршетка радова на фасади и преласка на унутрашње уређење руско-српског храма Преображења Господњег.
Иницијативу за изградњу цркве подржали су Предсједник Русије Владимир Путин и власти Републике Српске. У септембру 2018. године, Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров учествовао је на церемонији полагања камена темељца за цркву.
У Бањалуци, Александар Грушко одржао је састанке са Предсједником Републике Српске Синишом Караном, предсједником Савеза независних социјалдемократа Милорадом Додиком и другим лидерима РС.
Размотрена су актуелна питања билатералне сарадње у политичкој, трговинској, економској и хуманитарној сфери. Принципијелна подршка Русије Општем оквирном споразуму за мир у БиХ из 1995. године потврђена је као безалтернативна основа за осигурање стабилности, безбједности и развоја у земљи и у региону Западног Балкана у цјелини.
Александар Грушко и Амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Калабухов заједно са Синишом Караном и Милорадом Додиком, одржали су "округли сто" о европској и регионалној безбједности уз учешће чланова Владе и парламента Републике Српске.
Делегација је такође учествовала у свечаним догађајима поводом 81. годишњице ослобођења Бањалуке од њемачких фашистичких освајача. Чланови делегације одали су почаст и положили вијенце на споменике Георгију Жукову и Виталију Чуркину.
https://t.me/MID_Russia/78459
Иницијативу за изградњу цркве подржали су Предсједник Русије Владимир Путин и власти Републике Српске. У септембру 2018. године, Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров учествовао је на церемонији полагања камена темељца за цркву.
У Бањалуци, Александар Грушко одржао је састанке са Предсједником Републике Српске Синишом Караном, предсједником Савеза независних социјалдемократа Милорадом Додиком и другим лидерима РС.
Размотрена су актуелна питања билатералне сарадње у политичкој, трговинској, економској и хуманитарној сфери. Принципијелна подршка Русије Општем оквирном споразуму за мир у БиХ из 1995. године потврђена је као безалтернативна основа за осигурање стабилности, безбједности и развоја у земљи и у региону Западног Балкана у цјелини.
Александар Грушко и Амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Калабухов заједно са Синишом Караном и Милорадом Додиком, одржали су "округли сто" о европској и регионалној безбједности уз учешће чланова Владе и парламента Републике Српске.
Делегација је такође учествовала у свечаним догађајима поводом 81. годишњице ослобођења Бањалуке од њемачких фашистичких освајача. Чланови делегације одали су почаст и положили вијенце на споменике Георгију Жукову и Виталију Чуркину.
https://t.me/MID_Russia/78459
❤5👍1
📍 19 апреля с.г. в монастыре Карно (Республика Сербская БиГ) торжественно высажена первая аллея Парка русско-сербского братства.
Представитель Посольства России в БиГ посетил мероприятие и выразил признательность настоятелю монастыря и активистам обществ русско-сербской дружбы за укрепление наших связей на основе духовного
единства, общих ценностей и исторической памяти.
- -
📍19. априла у манастиру Карно (Република Српска БиХ) свечано је засађена прва алеја Парка руско-српског братства.
Представник Амбасаде Русије у БиХ присуствовао је догађају и изразио захвалност игуману манастира и активистима руско-српских друштава пријатељства на јачању наших веза заснованих на духовном јединству, заједничким вриједностима и историјском сјећању.
Представитель Посольства России в БиГ посетил мероприятие и выразил признательность настоятелю монастыря и активистам обществ русско-сербской дружбы за укрепление наших связей на основе духовного
единства, общих ценностей и исторической памяти.
- -
📍19. априла у манастиру Карно (Република Српска БиХ) свечано је засађена прва алеја Парка руско-српског братства.
Представник Амбасаде Русије у БиХ присуствовао је догађају и изразио захвалност игуману манастира и активистима руско-српских друштава пријатељства на јачању наших веза заснованих на духовном јединству, заједничким вриједностима и историјском сјећању.
❤2