Dragi prijatelji!
Ove godine Rusko geografsko društvo već tradicionalno organizuje prosvjetnu akciju "Geografski diktat" tokom koje svako može anonimno i besplatno provjeriti svoje znanje geografije.
Ovogodišnja deseta, jubilarna akcija će biti održana 16. i 17. novembra.
Geografski diktat predviđa učešće u online formatu, kao i u jednoj od nekoliko hiljada lokacija širom svijeta.
Pozivamo zainteresovane u Bosni i Hercegovini da organizuju lokacije za održavanje Geografskog diktata uživo. Ovo je moguće uraditi uz obaveznu registraciju na web-stranici https://dictant.rgo.ru/en/user/register do 8. novembra 2024. godine.
Učešće uživo je moguće 16. ili 17. novembra, dok online-testiranje je dostupno samo 16. novembra u 12:00 lokalnog vremena na web-stranici https://dictant.rgo.ru/en.
Želimo vam uspjeh!
Ove godine Rusko geografsko društvo već tradicionalno organizuje prosvjetnu akciju "Geografski diktat" tokom koje svako može anonimno i besplatno provjeriti svoje znanje geografije.
Ovogodišnja deseta, jubilarna akcija će biti održana 16. i 17. novembra.
Geografski diktat predviđa učešće u online formatu, kao i u jednoj od nekoliko hiljada lokacija širom svijeta.
Pozivamo zainteresovane u Bosni i Hercegovini da organizuju lokacije za održavanje Geografskog diktata uživo. Ovo je moguće uraditi uz obaveznu registraciju na web-stranici https://dictant.rgo.ru/en/user/register do 8. novembra 2024. godine.
Učešće uživo je moguće 16. ili 17. novembra, dok online-testiranje je dostupno samo 16. novembra u 12:00 lokalnog vremena na web-stranici https://dictant.rgo.ru/en.
Želimo vam uspjeh!
30. октобра представник Амбасаде Руске Федерације у Босни и Херцеговини је наступио на отварању манифестације "Бијеле ноћи у Бијељини" коју су организовали Друштво "Планета књига" и Центар за културу "Семберија".
Током догађаја теолог Предраг Вујевић и доцент доктор Олег Солдат одржали су говоре о мјесту филозофске мисли Фјодора Михајловича Достојевског у савременом свијету, о значају његових дјела за руску и свјетску културу и о православљу као извору и темељу бесмртних дјела овог великог руског писца. Рецитовани су и одломци романа Фјодора Михајловича Достојевског "Зли дуси" (рус. Бесы).
Манифестација је била украшена руским и српским православним пјесмама у извођењу ансамбла "Петропавловски појци".
Срдачно се захваљујемо предсједнику Друштва "Планета књига" Михаилу Васићу на организацији овог сјајног догађаја и искреном интересу према руској култури.
Током догађаја теолог Предраг Вујевић и доцент доктор Олег Солдат одржали су говоре о мјесту филозофске мисли Фјодора Михајловича Достојевског у савременом свијету, о значају његових дјела за руску и свјетску културу и о православљу као извору и темељу бесмртних дјела овог великог руског писца. Рецитовани су и одломци романа Фјодора Михајловича Достојевског "Зли дуси" (рус. Бесы).
Манифестација је била украшена руским и српским православним пјесмама у извођењу ансамбла "Петропавловски појци".
Срдачно се захваљујемо предсједнику Друштва "Планета књига" Михаилу Васићу на организацији овог сјајног догађаја и искреном интересу према руској култури.
1. новембра представник Амбасаде посјетио је општину Билећа гдје су одржане свечане манифестације у спомен на припаднике руског Донског кадетског корпуса који су на овај дан прије 103 године дошли на ове просторе.
Предсједник Завичајног клуба "Освит" Миодраг Хрњез испричао је присутнима о посебном односу Билећана према овој страници наше заједничке историје, као и о улози коју су руски кадети одиграли у развоју Билеће, Херцеговине и читаве тадашње Југославије.
Захваљујемо господину Хрњезу и свим Билећанима на његовању и чувању руско-српских историјских и културних веза.
Предсједник Завичајног клуба "Освит" Миодраг Хрњез испричао је присутнима о посебном односу Билећана према овој страници наше заједничке историје, као и о улози коју су руски кадети одиграли у развоју Билеће, Херцеговине и читаве тадашње Југославије.
Захваљујемо господину Хрњезу и свим Билећанима на његовању и чувању руско-српских историјских и културних веза.
🗓 Dana 7. novembra 1941. godine na Crvenom trgu u Moskvi održana je istorijska vojna parada u čast 24. godišnjice Velike Oktobarske socijalističke revolucije.
Parada je održana u teškim uslovima, kada su nemačke jedinice bile na periferiji glavnog grada, i postala je demonstracija snage i odlučnosti vojnika i oficira Crvene armije u situaciji ofanzive nacističkih osvajača.
Po svom moralnom uticaju, parada bi se mogla izjednačiti sa velikom vojnom operacijom. U Paradi je učestvovalo ukupno 28.487 ljudi, 140 artiljerijskih oruđa, 160 tenkova i 232 vozila. Sa Crvenog trga, sovjetski vojnici i oficiri otišli su na front, spremni da brane svoju Otadžbinu od nacista do posljednjeg.
Održavanje istorijske parade postalo je simbol istrajnosti i hrabrosti sovjetskog naroda, demonstrirajući svijetu nepokolebljivu volju i odlučnost da odbije fašističke osvajače.
⚔️ Bukvalno mjesec dana kasnije, “nepobjedivi” Wehrmacht je doživio svoj prvi veliki poraz, a Hitlerov ambiciozni plan za “munjeviti rat” protiv SSSR-a je propao.
Godine 2004. usvojen je federalni zakon prema kojem je 7. novembar postao Dan vojne slave Rusije - u čast dana vojne parade na Crvenom trgu. Od tada se u zemlji svake godine održavaju svečani koncerti i izložbe posvećeni ovom događaju.
#Victory79
Parada je održana u teškim uslovima, kada su nemačke jedinice bile na periferiji glavnog grada, i postala je demonstracija snage i odlučnosti vojnika i oficira Crvene armije u situaciji ofanzive nacističkih osvajača.
Po svom moralnom uticaju, parada bi se mogla izjednačiti sa velikom vojnom operacijom. U Paradi je učestvovalo ukupno 28.487 ljudi, 140 artiljerijskih oruđa, 160 tenkova i 232 vozila. Sa Crvenog trga, sovjetski vojnici i oficiri otišli su na front, spremni da brane svoju Otadžbinu od nacista do posljednjeg.
Održavanje istorijske parade postalo je simbol istrajnosti i hrabrosti sovjetskog naroda, demonstrirajući svijetu nepokolebljivu volju i odlučnost da odbije fašističke osvajače.
⚔️ Bukvalno mjesec dana kasnije, “nepobjedivi” Wehrmacht je doživio svoj prvi veliki poraz, a Hitlerov ambiciozni plan za “munjeviti rat” protiv SSSR-a je propao.
Godine 2004. usvojen je federalni zakon prema kojem je 7. novembar postao Dan vojne slave Rusije - u čast dana vojne parade na Crvenom trgu. Od tada se u zemlji svake godine održavaju svečani koncerti i izložbe posvećeni ovom događaju.
#Victory79
🎙 Iz govora Predsjednika Rusije Vladimira Putina na plenarnoj sjednici XXI godišnjeg sastanka Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ (7.11.2024.).
💬 Na neki način dolazi trenutak istine.
Stara struktura svijeta je nepovratno odlazi, moglo bi se reći, već je nestala, a odvija se ozbiljna, nepomirljiva borba za formiranje nove. Nepomirljiva, prije svega, iz razloga što čak nije riječ ni o borbi za moć ili geopolitičkim utjecajima. Ovo je sukob samih principa na kojima će se graditi odnosi između država i naroda u sljedećoj istorijskoj fazi. Njegov rezultat će odrediti možemo li svi zajedno, zajedničkim naporima, raditi na izgradnji univerzuma koji će omogućiti svima da razvijaju i rješavaju novonastale suprotnosti na osnovu međusobnog poštovanja kultura i civilizacija, bez prisile ili upotrebe sile. Konačno, može li ljudsko društvo ostati društvo sa svojim etičkim humanističkim principima i može li čovjek ostati ličnost?
Čini se da za ovo nema alternative. Na prvi pogled. Ali, nažalost, postoji - to je bacanje čovječanstva u ponor agresivne anarhije, unutrašnje i vanjske podjele, gubitak tradicionalnih vrijednosti, novi formati tiranije, stvarno odbacivanje klasičnih principa demokratije, osnovnih prava i sloboda . Demokratija se sve više tumači kao vlast ne većine, već manjine, pa čak suprotstavljaju tradicionalnu demokratiju i vlast naroda protiv neke apstraktne slobode, zarad koje su demokratske procedure, izbori, većinsko mišljenje, sloboda govora i nepristrasnost medija, kako neki smatraju, može se zanemariti ili žrtvovati .
Prijetnja je nametanje transformacije u normu suštinski totalitarnih ideologija, što vidimo na primjeru zapadnog liberalizma, današnjeg zapadnog liberalizma, koji je degenerirao, vjerujem, u ekstremnu netoleranciju i agresiju prema svakoj alternativi, prema bilo kojom suverenom i nezavisnom mišljenju i danas opravdava neonacizam, terorizam, rasizam, pa čak i masovni genocid nad civilima.
Konačno, to su međunarodni sukobi I konflikti bremeniti međusobnim uništenjem. Uostalom, oružje sposobno za to postoji i stalno se poboljšava, poprimajući nove oblike kako se tehnologija razvija. A klub vlasnika takvog oružja se širi i niko ne garantuje da u slučaju lavinskog porasta prijetnji i konačnog uništenja pravnih i moralnih normi ono neće biti upotrijebljeno.
Došli smo do opasne granice.
Pozivi Zapada da se nanese strateški poraz Rusiji, zemlji s najvećim arsenalom nuklearnog oružja, pokazuju ekstremni avanturizam zapadnih političara. Pa, nekih od njih, u svakom slučaju.
Takva slijepa vjera u vlastitu nekažnjivost i isključivost može se pretvoriti u svjetsku tragediju. Istovremeno, bivši hegemoni, koji su od kolonijalnih vremena navikli da vladaju svijetom, sve su više iznenađeni kada otkriju da im se više ne pokoravaju. Pokušaji da se silom zadrži neuhvatljiva moć samo dovode do opšte nestabilnosti i povećanja napetosti, žrtava i razaranja. Ali takvi pokušaji još uvijek ne daju rezultat kojem teže oni koji žele zadržati svoju apsolutnu, nepodijeljenu vlast.
👉 Zato što se tok istorije ne može zaustaviti.
💬 Na neki način dolazi trenutak istine.
Stara struktura svijeta je nepovratno odlazi, moglo bi se reći, već je nestala, a odvija se ozbiljna, nepomirljiva borba za formiranje nove. Nepomirljiva, prije svega, iz razloga što čak nije riječ ni o borbi za moć ili geopolitičkim utjecajima. Ovo je sukob samih principa na kojima će se graditi odnosi između država i naroda u sljedećoj istorijskoj fazi. Njegov rezultat će odrediti možemo li svi zajedno, zajedničkim naporima, raditi na izgradnji univerzuma koji će omogućiti svima da razvijaju i rješavaju novonastale suprotnosti na osnovu međusobnog poštovanja kultura i civilizacija, bez prisile ili upotrebe sile. Konačno, može li ljudsko društvo ostati društvo sa svojim etičkim humanističkim principima i može li čovjek ostati ličnost?
Čini se da za ovo nema alternative. Na prvi pogled. Ali, nažalost, postoji - to je bacanje čovječanstva u ponor agresivne anarhije, unutrašnje i vanjske podjele, gubitak tradicionalnih vrijednosti, novi formati tiranije, stvarno odbacivanje klasičnih principa demokratije, osnovnih prava i sloboda . Demokratija se sve više tumači kao vlast ne većine, već manjine, pa čak suprotstavljaju tradicionalnu demokratiju i vlast naroda protiv neke apstraktne slobode, zarad koje su demokratske procedure, izbori, većinsko mišljenje, sloboda govora i nepristrasnost medija, kako neki smatraju, može se zanemariti ili žrtvovati .
Prijetnja je nametanje transformacije u normu suštinski totalitarnih ideologija, što vidimo na primjeru zapadnog liberalizma, današnjeg zapadnog liberalizma, koji je degenerirao, vjerujem, u ekstremnu netoleranciju i agresiju prema svakoj alternativi, prema bilo kojom suverenom i nezavisnom mišljenju i danas opravdava neonacizam, terorizam, rasizam, pa čak i masovni genocid nad civilima.
Konačno, to su međunarodni sukobi I konflikti bremeniti međusobnim uništenjem. Uostalom, oružje sposobno za to postoji i stalno se poboljšava, poprimajući nove oblike kako se tehnologija razvija. A klub vlasnika takvog oružja se širi i niko ne garantuje da u slučaju lavinskog porasta prijetnji i konačnog uništenja pravnih i moralnih normi ono neće biti upotrijebljeno.
Došli smo do opasne granice.
Pozivi Zapada da se nanese strateški poraz Rusiji, zemlji s najvećim arsenalom nuklearnog oružja, pokazuju ekstremni avanturizam zapadnih političara. Pa, nekih od njih, u svakom slučaju.
Takva slijepa vjera u vlastitu nekažnjivost i isključivost može se pretvoriti u svjetsku tragediju. Istovremeno, bivši hegemoni, koji su od kolonijalnih vremena navikli da vladaju svijetom, sve su više iznenađeni kada otkriju da im se više ne pokoravaju. Pokušaji da se silom zadrži neuhvatljiva moć samo dovode do opšte nestabilnosti i povećanja napetosti, žrtava i razaranja. Ali takvi pokušaji još uvijek ne daju rezultat kojem teže oni koji žele zadržati svoju apsolutnu, nepodijeljenu vlast.
👉 Zato što se tok istorije ne može zaustaviti.
Президент России
Заседание дискуссионного клуба «Валдай»
Владимир Путин принимает участие в пленарной сессии XXI ежегодного заседания Международного дискуссионного клуба «Валдай».
🎙 Iz govora Predsjednika Rusije Vladimira Putina na plenarnoj sjednici XXI godišnjeg sastanka Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ (7.11.2024.).
💬 Od sredine prošlog vijeka, kada je savremenim naporima i po cijenu ogromnih gubitaka uspelo da pobedi nacizam – najzlonamerniju, najagresivniju ideologiju koja je postala proizvod najoštrijih kontradikcija prve polovine 20. veka – čovečanstvo je bilo suočeno sa zadatkom da izbjegnu oživljavanje takvog fenomena i ponavljanje svjetskih ratova.
Unatoč svim okukama i lokalnim okršajima, tada je određen opći vektor. Radi se o radikalnom odbacivanju svih oblika rasizma, uništenju klasičnog kolonijalnog sistema i proširenju broja punopravnih učesnika u međunarodnoj politici - zahtjev za otvorenošću, demokratijom u međunarodnom sistemu je bio očigledan - brzi razvoj različitih zemalja i regiona, pojava novih tehnoloških i socio-ekonomskih pristupa koji imaju za cilj proširenje mogućnosti razvoja i poboljšanja blagostanja. Naravno, kao i svaki istorijski proces, ovo je dovelo do sukoba interesa. Ali, ponavljam, bila je evidentna opšta želja za harmonizacijom i razvojem u svim aspektima ovog koncepta.
Naša zemlja, u to vrijeme Sovjetski Savez, dala je veliki doprinos jačanju ovih trendova.
SSSR je pomagao državama koje su se oslobodile kolonijalne ili neokolonijalne zavisnosti, bilo da se radi o Africi, jugoistočnoj Aziji, Bliskom istoku ili Latinskoj Americi. I da vas posebno podsjetim da je Sovjetski Savez sredinom 80-ih godina prošlog vijeka se založio za okončanje ideološke konfrontacije, za prevazilaženje nasljeđa Hladnog rata, zapravo, za okončanje samog Hladnog rata, a zatim i za prevazilaženje tog naslijeđa, onih barijera koje su spriječavale jedinstvo sveta i njegov sveobuhvatan razvoj. <...>
Sam impuls, iako neopravdano idealistički od strane naših vođa i našeg naroda, ponekad čak i naivan pristup, kako danas vidimo, bez sumnje je bio diktiran iskrenim željama mira i zajedničkim dobra, što je zapravo povijesno svojstveno karakteru našeg naroda, njegovim tradicijama, sistemu vrijednosti, duhovnim i moralnim koordinatama.
Ali zašto su takve težnje dovele do suprotnih rezultata? Evo pitanja. Znamo odgovor, ovo sam već više puta spomenuo na ovaj ili onaj način. Zato što je druga strana ideološke konfrontacije aktualna istorijska zbivanja doživljavala ne kao šansu da se svijet ponovo izgradi na novim, pravednim načelima i principima, već kao svoj trijumf, pobjedu, kao kapitulaciju naše zemlje pred Zapadom, a samim tim i kao mogućnost, po pravu pobjednika, da uspostave sopstvenu potpunu dominaciju. <...>
Nekim zapadnim elitama se činilo da je nastajući monopol, njihov monopol, trenutak unipolarnosti u ideološkom, ekonomskom, političkom, pa čak i djelimično vojno-strateškom smislu, odredišna konačna stanica.
Kakav sukob danas vidimo? Uvjeren sam da to nije sukob svakog sa svakim, uzrokovan odstupanjem od određenih pravila o kojima nam se često priča na Zapadu, nikako.
Vidimo sukob između velike većine stanovništva planete, koja želi živjeti i razvijati se u međusobno povezanom svijetu ogromnog broja mogućnosti, I sa druge strane globalne manjine, koju zabrinjava samo jedno, kao što sam već rekao, - održavanje svoje dominacije. I u tu svrhu spremna je da uništi dostignuća koja su proizašla iz dugoročnog razvoja ka univerzalnom svjetskom sistemu. Ali, kao što vidimo, od ovoga ništa ne proizlazi i neće biti.
Istovremeno, sam Zapad licemjerno pokušava sve nas uvjeriti da je ono što je čovječanstvo postiglo nakon Drugog svjetskog rata ugroženo.
Ništa slično, samo sam to spomenuo.
I Rusija i velika većina zemalja upravo nastoje da ojačaju duh međunarodnog napretka i želju za trajnim mirom, koji je srž razvoja od sredine prošlog veka.
💬 Od sredine prošlog vijeka, kada je savremenim naporima i po cijenu ogromnih gubitaka uspelo da pobedi nacizam – najzlonamerniju, najagresivniju ideologiju koja je postala proizvod najoštrijih kontradikcija prve polovine 20. veka – čovečanstvo je bilo suočeno sa zadatkom da izbjegnu oživljavanje takvog fenomena i ponavljanje svjetskih ratova.
Unatoč svim okukama i lokalnim okršajima, tada je određen opći vektor. Radi se o radikalnom odbacivanju svih oblika rasizma, uništenju klasičnog kolonijalnog sistema i proširenju broja punopravnih učesnika u međunarodnoj politici - zahtjev za otvorenošću, demokratijom u međunarodnom sistemu je bio očigledan - brzi razvoj različitih zemalja i regiona, pojava novih tehnoloških i socio-ekonomskih pristupa koji imaju za cilj proširenje mogućnosti razvoja i poboljšanja blagostanja. Naravno, kao i svaki istorijski proces, ovo je dovelo do sukoba interesa. Ali, ponavljam, bila je evidentna opšta želja za harmonizacijom i razvojem u svim aspektima ovog koncepta.
Naša zemlja, u to vrijeme Sovjetski Savez, dala je veliki doprinos jačanju ovih trendova.
SSSR je pomagao državama koje su se oslobodile kolonijalne ili neokolonijalne zavisnosti, bilo da se radi o Africi, jugoistočnoj Aziji, Bliskom istoku ili Latinskoj Americi. I da vas posebno podsjetim da je Sovjetski Savez sredinom 80-ih godina prošlog vijeka se založio za okončanje ideološke konfrontacije, za prevazilaženje nasljeđa Hladnog rata, zapravo, za okončanje samog Hladnog rata, a zatim i za prevazilaženje tog naslijeđa, onih barijera koje su spriječavale jedinstvo sveta i njegov sveobuhvatan razvoj. <...>
Sam impuls, iako neopravdano idealistički od strane naših vođa i našeg naroda, ponekad čak i naivan pristup, kako danas vidimo, bez sumnje je bio diktiran iskrenim željama mira i zajedničkim dobra, što je zapravo povijesno svojstveno karakteru našeg naroda, njegovim tradicijama, sistemu vrijednosti, duhovnim i moralnim koordinatama.
Ali zašto su takve težnje dovele do suprotnih rezultata? Evo pitanja. Znamo odgovor, ovo sam već više puta spomenuo na ovaj ili onaj način. Zato što je druga strana ideološke konfrontacije aktualna istorijska zbivanja doživljavala ne kao šansu da se svijet ponovo izgradi na novim, pravednim načelima i principima, već kao svoj trijumf, pobjedu, kao kapitulaciju naše zemlje pred Zapadom, a samim tim i kao mogućnost, po pravu pobjednika, da uspostave sopstvenu potpunu dominaciju. <...>
Nekim zapadnim elitama se činilo da je nastajući monopol, njihov monopol, trenutak unipolarnosti u ideološkom, ekonomskom, političkom, pa čak i djelimično vojno-strateškom smislu, odredišna konačna stanica.
Kakav sukob danas vidimo? Uvjeren sam da to nije sukob svakog sa svakim, uzrokovan odstupanjem od određenih pravila o kojima nam se često priča na Zapadu, nikako.
Vidimo sukob između velike većine stanovništva planete, koja želi živjeti i razvijati se u međusobno povezanom svijetu ogromnog broja mogućnosti, I sa druge strane globalne manjine, koju zabrinjava samo jedno, kao što sam već rekao, - održavanje svoje dominacije. I u tu svrhu spremna je da uništi dostignuća koja su proizašla iz dugoročnog razvoja ka univerzalnom svjetskom sistemu. Ali, kao što vidimo, od ovoga ništa ne proizlazi i neće biti.
Istovremeno, sam Zapad licemjerno pokušava sve nas uvjeriti da je ono što je čovječanstvo postiglo nakon Drugog svjetskog rata ugroženo.
Ništa slično, samo sam to spomenuo.
I Rusija i velika većina zemalja upravo nastoje da ojačaju duh međunarodnog napretka i želju za trajnim mirom, koji je srž razvoja od sredine prošlog veka.
Президент России
Заседание дискуссионного клуба «Валдай»
Владимир Путин принял участие в пленарной сессии XXI ежегодного заседания Международного дискуссионного клуба «Валдай».
🎙 Iz govora Predsjednika Rusije Vladimira Putina na plenarnoj sjednici XXI godišnjeg sastanka Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ (7.11.2024.).
#MultipolarWorld
💬 U multipolarnom svijetu u nastajanju ne bi trebalo biti zemalja i naroda gubitnika, niko se ne bi trebao osjećati obespravljenim i poniženim.
Samo tada ćemo moći da obezbjedimo zaista dugoročne uslove za inkluzivan, pravedan i siguran razvoj.
Znamo generalni pravac promjena - od hegemonije do kompleksnog svijeta multilateralne saradnje, možemo pokušati zacrtati barem neke buduće obrise.
👉 Prvo. Otvorenost za interakciju je najvažnija vrijednost za veliku većinu zemalja i naroda. Pokušaji podizanja vještačkih barijera su pogrešni ne samo zato što ometaju normalan ekonomski razvoj koji je koristan za sve. Prekid veza je posebno opasan u uslovima prirodnih katastrofa i društveno-političkih potresa, koji se, nažalost, u međunarodnoj praksi ne mogu izbjeći. <...>
👉 Drugo. Oduvijek smo govorili o raznolikosti svijeta kao preduvjetu njegove održivosti. <...>
Međunarodna zajednica je živi organizam čija je vrijednost i posebnost u njegovoj civilizacijskoj raznolikosti.
👉 Treće. Više puta smo rekli da se novi svijet može uspješno razvijati samo na principima maksimalne reprezentativnosti. Iskustvo posljednjih nekoliko decenija jasno je pokazalo čemu vodi uzurpacija, nečija želja da sebi prisvoji pravo da govori i djeluje u ime drugih. Oni koje se obično naziva “velikim silama” navikli su i navikli vjerovati da imaju pravo određivati koji su interesi drugih (evo zanimljivog filma), zapravo, da diktiraju drugima njihove nacionalne interese, zasnovane na vlastitih. To ne samo da krši principe demokratije i pravde, nego je najgore što je, zapravo, ne dozvoljava nama da zaista riješimo goruće probleme.
👉 Četvrto. Ključni princip je sigurnost za sve bez izuzetka. Sigurnost jednih ne može biti osigurana nauštrb sigurnosti drugih. Ne govorim ništa novo. Ovo je sve navedeno u dokumentima OEBS-a. To samo treba da se uradi. <...>
Blokovski pristup, naslijeđe kolonijalne ere Hladnog rata, suprotno je prirodi novog međunarodnog sistema, koji je otvoren i fleksibilan. U svijetu je danas ostao samo jedan blok, spojen takozvanim obaveznim pravilima, striktnim ideološkim dogmama i klišeima.
Riječ je o Sjevernoatlantskom savezu, koji, ne zaustavljajući svoju ekspanziju na istok Evrope, sada pokušava da proširi svoje pristupe i na druga područja svijeta, kršeći vlastite povelje i statute. Ovo je jednostavno potpuni anahronizam. <...>
Duh poštovanja i uvažavanja interesa – na tome se zasniva budući sistem evroazijske bezbjednosti, koji počinje da se formira na našem ogromnom kontinentu. I ovo nije samo istinski multilateralan pristup, već i višestruki. <...>
👉 Peto. Pravda za sve. Nejednakost je prava pošast savremenog svijeta. Unutar zemalja, nejednakost stvara društvene tenzije i političku nestabilnost. <...>
👉 Šesto. Ne umaramo se naglašavati da se svaka održiva međunarodna struktura može zasnivati samo na principima suverene jednakosti. <...>
Najštetnije, najrazornije što se manifestuje u današnjem svetu je arogancija, gledanje sa visine na nekoga i želja da se beskrajno i opsesivno podučava.
Rusija to nikada nije radila; I vidimo da je naš pristup produktivan. Istorijsko iskustvo nepobitno pokazuje: nejednakost, bilo u društvu, državi, bilo u međunarodnoj areni, neizbježno vodi lošim posljedicama. <...>
Savremeni svijet ne toleriše ne samo aroganciju, već i oglušenje o posebnosti i originalnost drugih. Da biste izgradili normalne odnose, morate prije svega slušati svog sagovornika, razumjeti njegovu logiku, kulturnu osnovu, a ne pripisivati mu ono što mislite o njemu. Inače, komunikacija se pretvara u razmjenu klišea, u etiketiranje, a politika u razgovor gluhih.
Pročitajte u cijelini
#MultipolarWorld
💬 U multipolarnom svijetu u nastajanju ne bi trebalo biti zemalja i naroda gubitnika, niko se ne bi trebao osjećati obespravljenim i poniženim.
Samo tada ćemo moći da obezbjedimo zaista dugoročne uslove za inkluzivan, pravedan i siguran razvoj.
Znamo generalni pravac promjena - od hegemonije do kompleksnog svijeta multilateralne saradnje, možemo pokušati zacrtati barem neke buduće obrise.
👉 Prvo. Otvorenost za interakciju je najvažnija vrijednost za veliku većinu zemalja i naroda. Pokušaji podizanja vještačkih barijera su pogrešni ne samo zato što ometaju normalan ekonomski razvoj koji je koristan za sve. Prekid veza je posebno opasan u uslovima prirodnih katastrofa i društveno-političkih potresa, koji se, nažalost, u međunarodnoj praksi ne mogu izbjeći. <...>
👉 Drugo. Oduvijek smo govorili o raznolikosti svijeta kao preduvjetu njegove održivosti. <...>
Međunarodna zajednica je živi organizam čija je vrijednost i posebnost u njegovoj civilizacijskoj raznolikosti.
👉 Treće. Više puta smo rekli da se novi svijet može uspješno razvijati samo na principima maksimalne reprezentativnosti. Iskustvo posljednjih nekoliko decenija jasno je pokazalo čemu vodi uzurpacija, nečija želja da sebi prisvoji pravo da govori i djeluje u ime drugih. Oni koje se obično naziva “velikim silama” navikli su i navikli vjerovati da imaju pravo određivati koji su interesi drugih (evo zanimljivog filma), zapravo, da diktiraju drugima njihove nacionalne interese, zasnovane na vlastitih. To ne samo da krši principe demokratije i pravde, nego je najgore što je, zapravo, ne dozvoljava nama da zaista riješimo goruće probleme.
👉 Četvrto. Ključni princip je sigurnost za sve bez izuzetka. Sigurnost jednih ne može biti osigurana nauštrb sigurnosti drugih. Ne govorim ništa novo. Ovo je sve navedeno u dokumentima OEBS-a. To samo treba da se uradi. <...>
Blokovski pristup, naslijeđe kolonijalne ere Hladnog rata, suprotno je prirodi novog međunarodnog sistema, koji je otvoren i fleksibilan. U svijetu je danas ostao samo jedan blok, spojen takozvanim obaveznim pravilima, striktnim ideološkim dogmama i klišeima.
Riječ je o Sjevernoatlantskom savezu, koji, ne zaustavljajući svoju ekspanziju na istok Evrope, sada pokušava da proširi svoje pristupe i na druga područja svijeta, kršeći vlastite povelje i statute. Ovo je jednostavno potpuni anahronizam. <...>
Duh poštovanja i uvažavanja interesa – na tome se zasniva budući sistem evroazijske bezbjednosti, koji počinje da se formira na našem ogromnom kontinentu. I ovo nije samo istinski multilateralan pristup, već i višestruki. <...>
👉 Peto. Pravda za sve. Nejednakost je prava pošast savremenog svijeta. Unutar zemalja, nejednakost stvara društvene tenzije i političku nestabilnost. <...>
👉 Šesto. Ne umaramo se naglašavati da se svaka održiva međunarodna struktura može zasnivati samo na principima suverene jednakosti. <...>
Najštetnije, najrazornije što se manifestuje u današnjem svetu je arogancija, gledanje sa visine na nekoga i želja da se beskrajno i opsesivno podučava.
Rusija to nikada nije radila; I vidimo da je naš pristup produktivan. Istorijsko iskustvo nepobitno pokazuje: nejednakost, bilo u društvu, državi, bilo u međunarodnoj areni, neizbježno vodi lošim posljedicama. <...>
Savremeni svijet ne toleriše ne samo aroganciju, već i oglušenje o posebnosti i originalnost drugih. Da biste izgradili normalne odnose, morate prije svega slušati svog sagovornika, razumjeti njegovu logiku, kulturnu osnovu, a ne pripisivati mu ono što mislite o njemu. Inače, komunikacija se pretvara u razmjenu klišea, u etiketiranje, a politika u razgovor gluhih.
Pročitajte u cijelini
Президент России
Заседание дискуссионного клуба «Валдай»
Владимир Путин принял участие в пленарной сессии XXI ежегодного заседания Международного дискуссионного клуба «Валдай».
⚡️ Predsjednik Rusije Vladimir Putin je, odgovarajući na pitanja nakon njegovog govora na plenarnoj sjednici XXI godišnjeg sastanka Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“, prokomentarisao izbor Donalda Trampa na mjesto predsjednika Sjedinjenih Američkih Država (7. novembra 2024. godine):
💬 Vladimir Putin: Možete se ponašati prema njemu kako god želite. Svi su u početku, u njegovoj prvoj predsjedničkoj iteraciji, govorili da je biznismen, da se malo razumije u politiku, da može pogriješiti...
Prije svega, mogu vam reći da me je impresioniralo ponašanje [D. Trampa] u vrijeme atentata na njegov život. Pokazao se kao hrabar čovjek. <...> Osoba se ispoljava u izvanrednim uslovima. I pokazao se, po mom mišljenju, na pravi način, vrlo hrabro.
Što se tiče politike, u prvoj iteraciji, iskreno ću reći, imam utisak da su ga proganjali sa svih strana, nisu mu dali da se pomjeri. Bojao se da napravi korak lijevo ili desno, da kaže koju riječ.
Ne znam šta će se sada dogoditi. Nemam pojma.
Ne želim sada da komentarišem ono što je do sada javno rečeno tokom izborne borbe. Ali ono što je rečeno u vezi sa željom da se obnove odnosi sa Rusijom, da se doprinese okončanju ukrajinske krize, čini mi se, zaslužuje barem pažnju. Želio bih iskoristiti ovu priliku da mu čestitam na izboru za predsjednika Sjedinjenih Američkih Država.
Već sam rekao da ćemo raditi sa svakim šefom države kome američki narod dati svoje povjerenje. To će zaista biti u praksi.
💬 Vladimir Putin: Možete se ponašati prema njemu kako god želite. Svi su u početku, u njegovoj prvoj predsjedničkoj iteraciji, govorili da je biznismen, da se malo razumije u politiku, da može pogriješiti...
Prije svega, mogu vam reći da me je impresioniralo ponašanje [D. Trampa] u vrijeme atentata na njegov život. Pokazao se kao hrabar čovjek. <...> Osoba se ispoljava u izvanrednim uslovima. I pokazao se, po mom mišljenju, na pravi način, vrlo hrabro.
Što se tiče politike, u prvoj iteraciji, iskreno ću reći, imam utisak da su ga proganjali sa svih strana, nisu mu dali da se pomjeri. Bojao se da napravi korak lijevo ili desno, da kaže koju riječ.
Ne znam šta će se sada dogoditi. Nemam pojma.
Ne želim sada da komentarišem ono što je do sada javno rečeno tokom izborne borbe. Ali ono što je rečeno u vezi sa željom da se obnove odnosi sa Rusijom, da se doprinese okončanju ukrajinske krize, čini mi se, zaslužuje barem pažnju. Želio bih iskoristiti ovu priliku da mu čestitam na izboru za predsjednika Sjedinjenih Američkih Država.
Već sam rekao da ćemo raditi sa svakim šefom države kome američki narod dati svoje povjerenje. To će zaista biti u praksi.
Telegram
Кремль. Новости
Владимир Путин поздравил Дональда Трампа с избранием на пост Президента США
Подробнее – на сайте Кремля.
Видео на RUTUBE.
Подробнее – на сайте Кремля.
Видео на RUTUBE.
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
⚡️ Predsjednik Rusije Vladimir Putin je, odgovarajući na pitanja nakon njegovog govora na plenarnoj sjednici XXI godišnjeg sastanka Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“, prokomentarisao izbor Donalda Trampa na mjesto predsjednika Sjedinjenih Američkih Država (7. novembra 2024. godine).
🗓 8. новембра замјеник Министра иностраних послова Русије Александар Грушко примио је Предсједника Народне скупштине Републике Српске (Босна и Херцеговина) Ненада Стевандића, који борави у радној посјети Москви.
Одржана је темељна размјена мишљења о дневном реду билатералних односа Русије и Републике Српске, уз наглашену обострану жељу за њиховим даљим унапређењем, јачањем политичког дијалога, проширењем сарадње у трговинској, економској, културној и хуманитарној области.
🤝 Истакнута је подударност приступа актуелним међународним питањима и указано на спремност да се заједничким напорима доприноси јачању мира, стабилности и безбједности на Балкану.
Руска страна је нагласила своју фундаменталну подршку Општем оквирном (Дејтонском) споразуму за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године, његовим принципима равноправности три конститутивна народа и два ентитета са широким уставним овлашћењима, те указала на потребу што бржег укидања неоколонијалног режима спољног протектората над независном Босном и Херцеговином.
https://t.me/MID_Russia/47812
https://mid.ru/ru/foreign_policy/news/1980333/
Одржана је темељна размјена мишљења о дневном реду билатералних односа Русије и Републике Српске, уз наглашену обострану жељу за њиховим даљим унапређењем, јачањем политичког дијалога, проширењем сарадње у трговинској, економској, културној и хуманитарној области.
🤝 Истакнута је подударност приступа актуелним међународним питањима и указано на спремност да се заједничким напорима доприноси јачању мира, стабилности и безбједности на Балкану.
Руска страна је нагласила своју фундаменталну подршку Општем оквирном (Дејтонском) споразуму за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године, његовим принципима равноправности три конститутивна народа и два ентитета са широким уставним овлашћењима, те указала на потребу што бржег укидања неоколонијалног режима спољног протектората над независном Босном и Херцеговином.
https://t.me/MID_Russia/47812
https://mid.ru/ru/foreign_policy/news/1980333/
Telegram
МИД России 🇷🇺
🗓 8 ноября заместитель Министра иностранных дел России А.В.Грушко принял находящегося в Москве с рабочим визитом Председателя Народной скупщины Республики Сербской (Босния и Герцеговина) Н.Стевандича.
Состоялся обстоятельный обмен мнениями по повестке двусторонних…
Состоялся обстоятельный обмен мнениями по повестке двусторонних…