ПОЗИВ ЗА СВЕ РАТНЕ ВЕТЕРАНЕ СРБИЈЕ ДА СТАНУ ПОД ЈЕДАН БАРЈАК!
Позивамо ВЕТЕРАНЕ који подржавају студентске и грађанске протесте да се јаве координаторима у својим местима.
У градовима где нема координатора, јавите се:
Чукић Зорану – 0638453431
Станић Ненаду – 0612363509
Јевтић Синиши – 0603377330
Вукелић Жељку – 0641028845
ради лакше комуникације и организовања у сваком виду.
Сви који желе да се укључе, могу да се јаве.
(тренутни)
КОOРДИНАТОРИ ПО ГРАДОВИМА:
БОГАТИЋ-
ГОРАН ПЕТРУШИЋ-
0631664114
СРБОБРАН-
БРАНКО МАЛЕТИН-
0642813585
КРАЉЕВO-
ВЛАДИМИР ПЛАВШИЋ-
0695525752
ИРИГ-
ИВАНОВИЋ МИРОСЛАВ-
0641578656
ЗАЈЕЧАР-
ЗОРАН БИСИЋ-
0666688996
ЛАЈКОВАЦ-
ЗОРАН ЂОКИЋ-
0601303124
МИОНИЦА-
НЕБОЈША АНЂЕЛКОВИЋ-
0656769061
ВРБАС-
МИЛОРАД НОВАКОВИЋ-
0693383650
МЕДВЕЂА-
МИРОСЛАВ БРЂА-
069723109
ЈАГОДИНА-
САША СТЕВАНОВИЋ-
066254026
ПАРАЋИН-
САША ЈАНКОВИЋ-
0616307714
КУЧЕВО-
ДЕЈАН ЈОВАНОВИЋ-
0611952132
ТОПОЛА-
ДЕЈАН ИЛИЋ-
0644534396
СМЕДЕРЕВО-
КЕЉЕВИЋ БОЈАН-
0641205651
СОПОТ-
СРЂАН ЂУРИЋ-
0612734102
БАЈИНА БАШТА-
СЛАЂАН МИЛОВАНОВИЋ-
0638663791
ЛЕШТАНЕ-
ЗЛАТКО МИЛОВАНОВИЋ-
0637144011
ВЕЛИКА ПЛАНА-
ТОМИСЛАВ ПЕТРОВИЋ -
0628217499
КОЦЕЉЕВА-
ЗОРАН МАРКОВИЋ-
0642465613
ТРСТЕНИК-
НЕНАД РИСТИЋ-
0616458991
БАЊА ВРУЈЦИ-
ЖЕЉКО МИЛОВАНОВИЋ-
0692812736
ГАЏИН ХАН-
ВИКИ ВЕРОЉУБ МИЛИВОЈЕВИЋ -
069725705
ЖИТОРАЂА-
НИКОЛИЋ ЖАРКО-
0637209390
ПОЖАРЕВАЦ -
ГОРАН ЈОЦИЋ-
0652136333
АЛЕКСИНАЦ-
МИХАЈЛО СТАНИШИЋ-
06050885320
СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА-
МИЛАН ВРЗИЋ-
0631209951
ШАБАЦ-
ТОДОР ГРОЗДАНИЋ-
0653479622
ЛЕСКОВАЦ-
ЏЕЗВАР САВИЋ-
063408286
ГРДЕЛИЦА-
САША ЂОКИЋ-
063309708
АРАНЂЕЛОВАЦ-
ИВАН РАДОВИЋ-
0641502980
РАЧА (КРАГУЈЕВАЧКА)-
НЕНАД ГОЛУБОВИЋ-
0644409950
ЧАЧАК -
НЕНАД СТАНИЋ-
0612363509
КЊАЖЕВАЦ-
БОБАН САВИЋ-
063403985
ВАРВАРИН-
СЛАВОЉУБ ФИКСА ЉУБИСАВЉЕВИЋ-
0668113783
ИВАЊИЦА-
ЈЕКИЋ ВЛАДИМИР-
0640033804
СТАРА ПАЗОВА-
ВУК МАРКОВИЋ-
0603888606
БОР, ТИМОЧКА КРАЈИНА-
МАРТИНОВИЋ САША-
0638338830
ЗЛАТИБОР-
МИРОСЛАВ ЈАНКОВИЋ-
0605220291
СУБОТИЦА-
АНДРИЈА АНИКА-
0646140565
НОВИ КНЕЖЕВАЦ-
МИЛОШ МИКЛУЦ-
0628179392
БАЧКА ПАЛАНКА-
ДАВИД СТОЈШЕВИЋ-
0601610627
СОМБОР-
ДЕЈАН МИЛТЕНОВИЋ-
0652073760
ЗРЕЊАНИН-
MИОДРАГ ЛАЗИЋ-
0646457590
ЛОЗНИЦА-
ИГОР ЗЕКИЋ-
0653555357
ЉУБОВИЈА-
СЛАВОЉУБ ПЕТРОВИЋ-
0643719856
НИШ-
КРСТИЋ МИОДРАГ-
0644677228
БЕОГРАД-
НЕНАД СТАНИЋ -
0612363509
КУЛА-
ДРАГАН КУЛАЧАНИН-
0693345007
РУМА-
ГОРАН СТОЈШИЋ-
0644433227
ЛАЗАРЕВАЦ-
ЈУГОСЛАВ ЈОВАНОВИЋ-
0648360968
НОВИ САД 1-
СТАНИСЛАВ РАЦИЋ-
0611503503
НОВИ САД 2-
БОРИСЛАВ МАНДИЋ-
0646121772
КРУШЕВАЦ-
СИНИША ЈЕВТИЋ-
0603377330
УЖИЦЕ -
МИРОСЛАВ ЈАНКОВИЋ-
06052209291
ПАНЧЕВО-
ЗОРАН РИСТОВСКИ-
0652930 071
МИОНИЦА-
МАРКОВИЋ ЗОРАН-
0642465613
МЛАДЕНОВАЦ-
ЈОВИСА СТОЈКОВИЋ-
0648616032
ВРШАЦ
БРАТИСЛАВ ВУЧЕТИЋ-
0659090661
ТИТЕЛ-
КИКАШ КИПЕ МИЛАН-
0628249996
РАШКА-
РАДЕНКО КНЕЖЕВИЋ-
0603335106
НА БРАНИКУ ОТАЏБИНЕ-МРТВЕ НЕ ЗАБОРАВИТЕ, ЖИВЕ ПОШТУЈТЕ.
ЖИВЕЛА СРБИЈА!
(Позивамо све који виде ову објаву да је поделе где год могу, како би била што видљивија!)
Позивамо ВЕТЕРАНЕ који подржавају студентске и грађанске протесте да се јаве координаторима у својим местима.
У градовима где нема координатора, јавите се:
Чукић Зорану – 0638453431
Станић Ненаду – 0612363509
Јевтић Синиши – 0603377330
Вукелић Жељку – 0641028845
ради лакше комуникације и организовања у сваком виду.
Сви који желе да се укључе, могу да се јаве.
(тренутни)
КОOРДИНАТОРИ ПО ГРАДОВИМА:
БОГАТИЋ-
ГОРАН ПЕТРУШИЋ-
0631664114
СРБОБРАН-
БРАНКО МАЛЕТИН-
0642813585
КРАЉЕВO-
ВЛАДИМИР ПЛАВШИЋ-
0695525752
ИРИГ-
ИВАНОВИЋ МИРОСЛАВ-
0641578656
ЗАЈЕЧАР-
ЗОРАН БИСИЋ-
0666688996
ЛАЈКОВАЦ-
ЗОРАН ЂОКИЋ-
0601303124
МИОНИЦА-
НЕБОЈША АНЂЕЛКОВИЋ-
0656769061
ВРБАС-
МИЛОРАД НОВАКОВИЋ-
0693383650
МЕДВЕЂА-
МИРОСЛАВ БРЂА-
069723109
ЈАГОДИНА-
САША СТЕВАНОВИЋ-
066254026
ПАРАЋИН-
САША ЈАНКОВИЋ-
0616307714
КУЧЕВО-
ДЕЈАН ЈОВАНОВИЋ-
0611952132
ТОПОЛА-
ДЕЈАН ИЛИЋ-
0644534396
СМЕДЕРЕВО-
КЕЉЕВИЋ БОЈАН-
0641205651
СОПОТ-
СРЂАН ЂУРИЋ-
0612734102
БАЈИНА БАШТА-
СЛАЂАН МИЛОВАНОВИЋ-
0638663791
ЛЕШТАНЕ-
ЗЛАТКО МИЛОВАНОВИЋ-
0637144011
ВЕЛИКА ПЛАНА-
ТОМИСЛАВ ПЕТРОВИЋ -
0628217499
КОЦЕЉЕВА-
ЗОРАН МАРКОВИЋ-
0642465613
ТРСТЕНИК-
НЕНАД РИСТИЋ-
0616458991
БАЊА ВРУЈЦИ-
ЖЕЉКО МИЛОВАНОВИЋ-
0692812736
ГАЏИН ХАН-
ВИКИ ВЕРОЉУБ МИЛИВОЈЕВИЋ -
069725705
ЖИТОРАЂА-
НИКОЛИЋ ЖАРКО-
0637209390
ПОЖАРЕВАЦ -
ГОРАН ЈОЦИЋ-
0652136333
АЛЕКСИНАЦ-
МИХАЈЛО СТАНИШИЋ-
06050885320
СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА-
МИЛАН ВРЗИЋ-
0631209951
ШАБАЦ-
ТОДОР ГРОЗДАНИЋ-
0653479622
ЛЕСКОВАЦ-
ЏЕЗВАР САВИЋ-
063408286
ГРДЕЛИЦА-
САША ЂОКИЋ-
063309708
АРАНЂЕЛОВАЦ-
ИВАН РАДОВИЋ-
0641502980
РАЧА (КРАГУЈЕВАЧКА)-
НЕНАД ГОЛУБОВИЋ-
0644409950
ЧАЧАК -
НЕНАД СТАНИЋ-
0612363509
КЊАЖЕВАЦ-
БОБАН САВИЋ-
063403985
ВАРВАРИН-
СЛАВОЉУБ ФИКСА ЉУБИСАВЉЕВИЋ-
0668113783
ИВАЊИЦА-
ЈЕКИЋ ВЛАДИМИР-
0640033804
СТАРА ПАЗОВА-
ВУК МАРКОВИЋ-
0603888606
БОР, ТИМОЧКА КРАЈИНА-
МАРТИНОВИЋ САША-
0638338830
ЗЛАТИБОР-
МИРОСЛАВ ЈАНКОВИЋ-
0605220291
СУБОТИЦА-
АНДРИЈА АНИКА-
0646140565
НОВИ КНЕЖЕВАЦ-
МИЛОШ МИКЛУЦ-
0628179392
БАЧКА ПАЛАНКА-
ДАВИД СТОЈШЕВИЋ-
0601610627
СОМБОР-
ДЕЈАН МИЛТЕНОВИЋ-
0652073760
ЗРЕЊАНИН-
MИОДРАГ ЛАЗИЋ-
0646457590
ЛОЗНИЦА-
ИГОР ЗЕКИЋ-
0653555357
ЉУБОВИЈА-
СЛАВОЉУБ ПЕТРОВИЋ-
0643719856
НИШ-
КРСТИЋ МИОДРАГ-
0644677228
БЕОГРАД-
НЕНАД СТАНИЋ -
0612363509
КУЛА-
ДРАГАН КУЛАЧАНИН-
0693345007
РУМА-
ГОРАН СТОЈШИЋ-
0644433227
ЛАЗАРЕВАЦ-
ЈУГОСЛАВ ЈОВАНОВИЋ-
0648360968
НОВИ САД 1-
СТАНИСЛАВ РАЦИЋ-
0611503503
НОВИ САД 2-
БОРИСЛАВ МАНДИЋ-
0646121772
КРУШЕВАЦ-
СИНИША ЈЕВТИЋ-
0603377330
УЖИЦЕ -
МИРОСЛАВ ЈАНКОВИЋ-
06052209291
ПАНЧЕВО-
ЗОРАН РИСТОВСКИ-
0652930 071
МИОНИЦА-
МАРКОВИЋ ЗОРАН-
0642465613
МЛАДЕНОВАЦ-
ЈОВИСА СТОЈКОВИЋ-
0648616032
ВРШАЦ
БРАТИСЛАВ ВУЧЕТИЋ-
0659090661
ТИТЕЛ-
КИКАШ КИПЕ МИЛАН-
0628249996
РАШКА-
РАДЕНКО КНЕЖЕВИЋ-
0603335106
НА БРАНИКУ ОТАЏБИНЕ-МРТВЕ НЕ ЗАБОРАВИТЕ, ЖИВЕ ПОШТУЈТЕ.
ЖИВЕЛА СРБИЈА!
(Позивамо све који виде ову објаву да је поделе где год могу, како би била што видљивија!)
Можда и најгнуснији злочин над српским народом у 20. веку после Јасеновца је Сремски фронт.
То је толико страшан злочин, да је тешко пронаћи праву реч да би се тако нешто гнусно окарактерисало.
У сваком случају, како би се решило српско питање у Титовом комунизму и како би се комунизам примио међу Србе, који су најстрашније пострадали од хрватског геноцида и немачке окупације, комунисти су осмислили паклени план.
На свакој територији коју би заузели и на територијама које је Стаљинова Црвена армија ослободила за Тита, довевши га на власт, комунисти су против Срба спроводили следеће 3 мере:
—масовна мобилизација у Титову партизанску војску свих мушкараца од 13. и 14. година до 65. године старости,
—масовна стрељања свих виђенијих Срба домаћина, предузетника, интелектуалаца, свештеника и
—масовна хапшења и осуде на дугогодишње робије свих српских патриота и свих патриотских жена до година када биолошки више нису у стању да рађају бунтовне Србе националисте.
Сремски фронт је био најекстремнији чин у оквиру прве мере у којој су српска деца и омладина, потпуно без икакве војничке логике, масовно терана на немачке митраљезе који су их косили као снопље.
Овако је то изгледало:
"[Командант Оперативне групе дивизија НОВЈ на Сремском фронту] Пеко Дапчевић зове у штаб 6. дивизије и пита:
——Шта је на фронту? Где сте? Што не напредујете?
Овај одговара из 6. дивизије:
——Друже команданте, не можемо, јер чим се промоли глава или прст, гине се.
——Па зато сте ту да гинете... Напред!
Овај је спустио слушалицу. Пеко поново зове у штаб 6. дивизије али више нема никог ко ће да му каже где је, шта је. Сви су изгинули. Сви људи који су били ту, послати су на кланицу".
—сведочење очевица Милана Трешњића, мајора у штабу главнокомандујућег генерала НОВЈ Пека Дапчевића.
У планираном повлачењу немачке Групе армија "Ф"са југоистока Европе, Немци априла 1945. године, постављају фронт у правцу река Дунав-Босут-Сава-Дрина.
Совјетска Црвена армија, која је октобра 1944. године ослободила Београд, одлази према Будимпешти и из правца Мађарске напада на Беч.
Тито тражи и добија од Стаљина да му се остави један фронт (како би као ђак-понављач, машинбраварски помоћник и аустроугарски каплар) показао своје војно умеће и како би се ратосиљао опасности која му представља непријатељски настројено српско становништво.
Само на кратком потезу између Дунава и Босута није било речне обале и ту Немци копају ровове,утврђују се на брисаном простору који је потпуно раван. Ту се одигравао Сремски фронт!
У тим рововима, немачка војска фиксира велику количину митраљеза типа "MG 42". То су митраљези који су популарно названи "моторне тестере" јер испаљују 20 метака у једној секунди.
Комунисти су терали српску децу да јуришају на те "моторне тестере" на потпуно брисаном простору без иједног заклона.
Претходно, још у марту 1945. године, комунисти доносе одлуку да насилно мобилишу сву доступну омладину на простору данашње Србије (и дела Црне Горе) и да их пошаљу на фронт. Успели су да мобилишу чак 250.000 Срба, највише из Шумадије, Подриња и Поморавља. Мобилисан је свако од 15. године живота па навише.
На кланицу Сремског фронта послата су без икакве војне обуке деца која пушку никад у животу нису држали. Учесник Сремског фронта, тада 17-огодишњи, Берислав Станојловић то описује овако:
——"Ја сам их гледао. Не зна пушку где да држи... Држи је на стомаку. Никад у животу пушку видео није. О некаквој обуци није било речи. То су биле приче за малу децу. Све је то послато на кланицу".
Оно што је најгоре, све време током трајања кланице Сремског фронта и јуришања голоруке необучене српске деце и омладине на немачке митраљезе, Титови партизани имају у непосредној близини читав Славонски корпус НОВЈ, који у Славонији не чини ништа. Славонски корпус са десетином хиљада војника не добија наредбу да нападне Немце са леђа, док за то време Немци косе рафалима све што помоли главу или прст. Штавише, Славонски корпус чак не напада ни Загреб, нити партизани икада праве пробој у правцу запада и Загреба.
То је толико страшан злочин, да је тешко пронаћи праву реч да би се тако нешто гнусно окарактерисало.
У сваком случају, како би се решило српско питање у Титовом комунизму и како би се комунизам примио међу Србе, који су најстрашније пострадали од хрватског геноцида и немачке окупације, комунисти су осмислили паклени план.
На свакој територији коју би заузели и на територијама које је Стаљинова Црвена армија ослободила за Тита, довевши га на власт, комунисти су против Срба спроводили следеће 3 мере:
—масовна мобилизација у Титову партизанску војску свих мушкараца од 13. и 14. година до 65. године старости,
—масовна стрељања свих виђенијих Срба домаћина, предузетника, интелектуалаца, свештеника и
—масовна хапшења и осуде на дугогодишње робије свих српских патриота и свих патриотских жена до година када биолошки више нису у стању да рађају бунтовне Србе националисте.
Сремски фронт је био најекстремнији чин у оквиру прве мере у којој су српска деца и омладина, потпуно без икакве војничке логике, масовно терана на немачке митраљезе који су их косили као снопље.
Овако је то изгледало:
"[Командант Оперативне групе дивизија НОВЈ на Сремском фронту] Пеко Дапчевић зове у штаб 6. дивизије и пита:
——Шта је на фронту? Где сте? Што не напредујете?
Овај одговара из 6. дивизије:
——Друже команданте, не можемо, јер чим се промоли глава или прст, гине се.
——Па зато сте ту да гинете... Напред!
Овај је спустио слушалицу. Пеко поново зове у штаб 6. дивизије али више нема никог ко ће да му каже где је, шта је. Сви су изгинули. Сви људи који су били ту, послати су на кланицу".
—сведочење очевица Милана Трешњића, мајора у штабу главнокомандујућег генерала НОВЈ Пека Дапчевића.
У планираном повлачењу немачке Групе армија "Ф"са југоистока Европе, Немци априла 1945. године, постављају фронт у правцу река Дунав-Босут-Сава-Дрина.
Совјетска Црвена армија, која је октобра 1944. године ослободила Београд, одлази према Будимпешти и из правца Мађарске напада на Беч.
Тито тражи и добија од Стаљина да му се остави један фронт (како би као ђак-понављач, машинбраварски помоћник и аустроугарски каплар) показао своје војно умеће и како би се ратосиљао опасности која му представља непријатељски настројено српско становништво.
Само на кратком потезу између Дунава и Босута није било речне обале и ту Немци копају ровове,утврђују се на брисаном простору који је потпуно раван. Ту се одигравао Сремски фронт!
У тим рововима, немачка војска фиксира велику количину митраљеза типа "MG 42". То су митраљези који су популарно названи "моторне тестере" јер испаљују 20 метака у једној секунди.
Комунисти су терали српску децу да јуришају на те "моторне тестере" на потпуно брисаном простору без иједног заклона.
Претходно, још у марту 1945. године, комунисти доносе одлуку да насилно мобилишу сву доступну омладину на простору данашње Србије (и дела Црне Горе) и да их пошаљу на фронт. Успели су да мобилишу чак 250.000 Срба, највише из Шумадије, Подриња и Поморавља. Мобилисан је свако од 15. године живота па навише.
На кланицу Сремског фронта послата су без икакве војне обуке деца која пушку никад у животу нису држали. Учесник Сремског фронта, тада 17-огодишњи, Берислав Станојловић то описује овако:
——"Ја сам их гледао. Не зна пушку где да држи... Држи је на стомаку. Никад у животу пушку видео није. О некаквој обуци није било речи. То су биле приче за малу децу. Све је то послато на кланицу".
Оно што је најгоре, све време током трајања кланице Сремског фронта и јуришања голоруке необучене српске деце и омладине на немачке митраљезе, Титови партизани имају у непосредној близини читав Славонски корпус НОВЈ, који у Славонији не чини ништа. Славонски корпус са десетином хиљада војника не добија наредбу да нападне Немце са леђа, док за то време Немци косе рафалима све што помоли главу или прст. Штавише, Славонски корпус чак не напада ни Загреб, нити партизани икада праве пробој у правцу запада и Загреба.
Да не помињемо читаве 64 Титове бригаде на подручју Хрватске, тзв. НОВ Хрватске, које су биле најбројнија формација Титове војске у то време и које све време стоје иза леђа Сремског фронта на западу. Та формација НОВ Хрватске никада није пришла билзу Сремском фронту, док је са друге стране фронта, насилно гурана сва мобилисана српска омладина да изгине од немачких цеви.
70-их година 20. века, Војноисторијски институт је покушао да састави списак жртава Сремског фронта. Стигло се до цифре од 80.000 погинулих, међутим, тај посао никада није завршен. Како би се прикрила свеопшта српска трагедија Сремског фронта, објављен је само списак од 15.000 погинулих.
Неких 400 километара даље од Срема на запад, 13. априла 1945. године, совјетске трупе Другог и Трећег украјинског фронта, које су претходно за Тита заузеле Београд и напредовале из Будимпеште ка Аустрији, улазе у Беч.
Када је Беч пао, за немачку Групу армија "Ф" у повлачењу више није било сврхе да стоје утврђени у Срему. Сами су се окренули и пошли даље на запад.
То немачко повлачење са Сремског фронта, комунисти проглашавају за "пробој" фронта и победу. То је оно што су деценијама комунисти славили као њихов велики допринос победи савезника у Другом светском рату и то је оно што наша држава и војска дан данас слави сваког 13. априла као победу.
Србија је овим комунистичким лудилом завијена у црно. Тито је остварио свој циљ елиминације њему неподобног српског становништва.
Све што је остало од Сремског фронта биле су непрегледне колоне сељачких кола које су са Сремског фронта враћале српским домаћинима и Солунцима, њихову изгинулу децу.
(Историја Срба)
70-их година 20. века, Војноисторијски институт је покушао да састави списак жртава Сремског фронта. Стигло се до цифре од 80.000 погинулих, међутим, тај посао никада није завршен. Како би се прикрила свеопшта српска трагедија Сремског фронта, објављен је само списак од 15.000 погинулих.
Неких 400 километара даље од Срема на запад, 13. априла 1945. године, совјетске трупе Другог и Трећег украјинског фронта, које су претходно за Тита заузеле Београд и напредовале из Будимпеште ка Аустрији, улазе у Беч.
Када је Беч пао, за немачку Групу армија "Ф" у повлачењу више није било сврхе да стоје утврђени у Срему. Сами су се окренули и пошли даље на запад.
То немачко повлачење са Сремског фронта, комунисти проглашавају за "пробој" фронта и победу. То је оно што су деценијама комунисти славили као њихов велики допринос победи савезника у Другом светском рату и то је оно што наша држава и војска дан данас слави сваког 13. априла као победу.
Србија је овим комунистичким лудилом завијена у црно. Тито је остварио свој циљ елиминације њему неподобног српског становништва.
Све што је остало од Сремског фронта биле су непрегледне колоне сељачких кола које су са Сремског фронта враћале српским домаћинима и Солунцима, њихову изгинулу децу.
(Историја Срба)
Мајка сам сина од 9 и ћерке од 7 година, којима желим да оставим неупоредиво бољу државу и неупоредиво боље, солидарније, правичније, образованије и поштеније друштво, те нисам пристала и нећу пристати ни на каква застрашивања и претње, будаласте провокације о себи као плаћенику и још низ других глупости, које долазе од особа које не добацују разумом и видом даље од тв екрана.
Пси лају, каравани пролазе, мени су пред очима само две "ствари":
Понижена, презадужена колонија и приватни извор черупања, у који се ова држава претворила откад су је примитивци, лопови, криминалци и убице осакатили и опустошили.
И, моји анђели Стефан и Сара, који тако чисто и невино, са радошћу и поверењем овде живе, заштићени и ушушкани родитељском бригом, али који толико брзо расту, а стање у држави коју њима треба да оставим је све горе и јадније.
Зато, дубоко сам поносна, спокојна и умирена чињеницом да наша држава остаје и оваквим ВЕЛИКИМ младим људима, какви су наши студенти, а не само оним несрећним згубиданима, црнокапуљашима, спонзорушама, пластифицирано гумираним курвицама, ситним криминалчићима који се "школују" да постану крупни...
Ова наша деца, како их са подсмехом и понижењем назива врховна паразитска незналица без дана радног стажа, имају више година од деце која су за ову земљу гинула од устанака, преко балканских и светских ратова, до Косова. Имали су ти велики-мали људи по 17, 18, 19, па како их тад, кад је ваљало гинути, нико децом није звао, нити је постављао питање да ли су довољно зрели да убијају и буду убијани?!
Тад није било "деце", дилетанту, док је на Косову гинуо цвет младости Србије.
Теби је било 29 и бирао си плочице за купатило у Београду, мушкарац у напону мушке снаге и силе.
Тада си добио стан од државе, ничим заслужено и ни за какве заслуге, јер са 29 нити си дана једног ишта радио, нити си имао појма да ишта радиш, као што ни данас, са 55, немаш појма ни о чему, сем да паразитираш на туђим грбачама.
Тада су ти завесе и лустери замаглили пут до Косова.
И ти ћеш некоме да спочитаваш да није довољно зрео да размишља! Пи, бедо људска.
Део њих враћа народу приватизовани и однарођени јавни сервис.
Део њих пешачи ка Хиландару.
Део њих обилази српска села.
Део њих је на КиМ, са нашим студентима доле и по нашим манастирима.
Део њих трчи до Брисела, део је возио 1400 км педалама до Стразбура.
Део њих чува своје факултете, своје друге куће.
А сви заједно су највеће, непроцењиво благо ове земље и какав год исход наше заједничке борбе буде, ја сам спокојна јер су ово људи који ће успети да изграде неко боље друштво и државу, да врате непролазне вредности на заслужено место и који ће дочекати у велики, самостални и живот и моја два мала анђела, који су усмерени на њих као на праве узоре.
Пси лају, каравани пролазе, мени су пред очима само две "ствари":
Понижена, презадужена колонија и приватни извор черупања, у који се ова држава претворила откад су је примитивци, лопови, криминалци и убице осакатили и опустошили.
И, моји анђели Стефан и Сара, који тако чисто и невино, са радошћу и поверењем овде живе, заштићени и ушушкани родитељском бригом, али који толико брзо расту, а стање у држави коју њима треба да оставим је све горе и јадније.
Зато, дубоко сам поносна, спокојна и умирена чињеницом да наша држава остаје и оваквим ВЕЛИКИМ младим људима, какви су наши студенти, а не само оним несрећним згубиданима, црнокапуљашима, спонзорушама, пластифицирано гумираним курвицама, ситним криминалчићима који се "школују" да постану крупни...
Ова наша деца, како их са подсмехом и понижењем назива врховна паразитска незналица без дана радног стажа, имају више година од деце која су за ову земљу гинула од устанака, преко балканских и светских ратова, до Косова. Имали су ти велики-мали људи по 17, 18, 19, па како их тад, кад је ваљало гинути, нико децом није звао, нити је постављао питање да ли су довољно зрели да убијају и буду убијани?!
Тад није било "деце", дилетанту, док је на Косову гинуо цвет младости Србије.
Теби је било 29 и бирао си плочице за купатило у Београду, мушкарац у напону мушке снаге и силе.
Тада си добио стан од државе, ничим заслужено и ни за какве заслуге, јер са 29 нити си дана једног ишта радио, нити си имао појма да ишта радиш, као што ни данас, са 55, немаш појма ни о чему, сем да паразитираш на туђим грбачама.
Тада су ти завесе и лустери замаглили пут до Косова.
И ти ћеш некоме да спочитаваш да није довољно зрео да размишља! Пи, бедо људска.
Део њих враћа народу приватизовани и однарођени јавни сервис.
Део њих пешачи ка Хиландару.
Део њих обилази српска села.
Део њих је на КиМ, са нашим студентима доле и по нашим манастирима.
Део њих трчи до Брисела, део је возио 1400 км педалама до Стразбура.
Део њих чува своје факултете, своје друге куће.
А сви заједно су највеће, непроцењиво благо ове земље и какав год исход наше заједничке борбе буде, ја сам спокојна јер су ово људи који ће успети да изграде неко боље друштво и државу, да врате непролазне вредности на заслужено место и који ће дочекати у велики, самостални и живот и моја два мала анђела, који су усмерени на њих као на праве узоре.