XXI асрнинг мейнстрим компетенцияси бу ахборот саводхонлигидир.
Тасвирда сунъий интеллектга асосланган мавжуд стартаплар, нейрогенераторлар, сервислар акс этган.
Батафсил бу ерда.
@quantum577
Тасвирда сунъий интеллектга асосланган мавжуд стартаплар, нейрогенераторлар, сервислар акс этган.
Батафсил бу ерда.
@quantum577
👍1🔥1
Бизнинг галактикамиз - Сомон Йўли спиралсимон галактикалар турига киради.
Унинг диаметри тахминан 100000 ёруғлик йилига тенг.
Сомон Йўли 300-400 миллиард юлдузлар туркуми, экзопланеталар, астероидлар ва космик чангдан иборат.
Тасвирларда унинг муайян сегментларини кўриш мумкин.
@quantum577
Унинг диаметри тахминан 100000 ёруғлик йилига тенг.
Сомон Йўли 300-400 миллиард юлдузлар туркуми, экзопланеталар, астероидлар ва космик чангдан иборат.
Тасвирларда унинг муайян сегментларини кўриш мумкин.
@quantum577
🤔1
Биз юлдузларни идеал шар шаклида тасвирлашга ўрганганмиз.
Аммо Бетельгейзе идеал шар эмас, у ўзгача кўринишга эга.
Бетельгейзе Қуёшдан 700 марта катта.
@quantum577
Аммо Бетельгейзе идеал шар эмас, у ўзгача кўринишга эга.
Бетельгейзе Қуёшдан 700 марта катта.
@quantum577
👍3
Marsdagi uylar
Kioto universiteti va Kajima Construction Co., Ltd. Mars va Oyda yashash uchun sun'iy gravitatsiyaga ega silindrsimon turar-joy loyihasini ishlab chiqmoqdalar.
Aholi punktida jamoat transporti, yashil hududlar, suv havzalari va ochiq osmon mavjud bo'lib, insonning Yerdagi hayot tarzini aks ettiradi.
@quantum577
https://youtu.be/Ao-Pj8H4ta0?si=7iA2gxRTlXuyFTO3
Kioto universiteti va Kajima Construction Co., Ltd. Mars va Oyda yashash uchun sun'iy gravitatsiyaga ega silindrsimon turar-joy loyihasini ishlab chiqmoqdalar.
Aholi punktida jamoat transporti, yashil hududlar, suv havzalari va ochiq osmon mavjud bo'lib, insonning Yerdagi hayot tarzini aks ettiradi.
@quantum577
https://youtu.be/Ao-Pj8H4ta0?si=7iA2gxRTlXuyFTO3
YouTube
02 ルナグラスと交通機関 Lunar Glass & Lunar Vehicle
ルナグラスと交通機関
大野琢也 鹿島建設 作
Credit Takuya Ono, Kajima Co. Ltd.
大野琢也 鹿島建設 作
Credit Takuya Ono, Kajima Co. Ltd.
Бугун Халқаро космонавтика куни.
БМТ Бош Ассамблеясининг А/РЕС/65/271-сонли резолюциясига кўра, 12 апрель International Day of Human Space Flight - Халқаро инсон космик парвози куни деб эълон қилинган.
1961 йил 12 апрелда космонавт Юрий Гагарин “Восток-1” космик кемасида инсоният тарихида биринчи марта Ер сайёраси атрофида орбитал парвозни амалга оширди.
Мазкур сананинг эълон қилиниши коинотни инсоният тараққиёти йўлида тадқиқ этиш, илм-фан ва технологияларни ривожлантиришни кўзда тутади.
@quantum577
БМТ Бош Ассамблеясининг А/РЕС/65/271-сонли резолюциясига кўра, 12 апрель International Day of Human Space Flight - Халқаро инсон космик парвози куни деб эълон қилинган.
1961 йил 12 апрелда космонавт Юрий Гагарин “Восток-1” космик кемасида инсоният тарихида биринчи марта Ер сайёраси атрофида орбитал парвозни амалга оширди.
Мазкур сананинг эълон қилиниши коинотни инсоният тараққиёти йўлида тадқиқ этиш, илм-фан ва технологияларни ривожлантиришни кўзда тутади.
@quantum577
Космос бизнинг ичимизда.
Биз космос материясидан яралганмиз.
Карл Саган
Космоснинг мураккаблиги билан таққослаганда, бизнинг дунёмиз ёмғир чувалчангининг миясига ўхшайди.
Харуки Мураками
Биз ҳаммамиз бир сайёрада учиб кетяпмиз - биз битта кеманинг экипажимиз.
Антуан де Сент-Экзюпери
Бу инсон учун кичик бир қадам, инсоният учун улкан сакрашдир.
Нил Армстронг
Такрор ва такрор юлдузларга кўтарилишдан олдин, инсон Ерда яшашни ўрганиши керак.
Клиффорд Саймак
Биз космос материясидан яралганмиз.
Карл Саган
Космоснинг мураккаблиги билан таққослаганда, бизнинг дунёмиз ёмғир чувалчангининг миясига ўхшайди.
Харуки Мураками
Биз ҳаммамиз бир сайёрада учиб кетяпмиз - биз битта кеманинг экипажимиз.
Антуан де Сент-Экзюпери
Бу инсон учун кичик бир қадам, инсоният учун улкан сакрашдир.
Нил Армстронг
Такрор ва такрор юлдузларга кўтарилишдан олдин, инсон Ерда яшашни ўрганиши керак.
Клиффорд Саймак
👍4
Betavolt kompaniyasining yadro batareyasi 50 yil davomida qayta zaryadlanmasdan energiya ishlab chiqaradi!
@quantum577
https://www.independent.co.uk/tech/nuclear-battery-betavolt-atomic-china-b2476979.html
@quantum577
https://www.independent.co.uk/tech/nuclear-battery-betavolt-atomic-china-b2476979.html
The Independent
Nuclear battery could give us smartphones that never need to charge
Betavolt says its battery could power mobile phones that never need to be charged and drones that can fly forever
❤1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Лейкоцитлар (юнон. λευκός – оқ) - суяк илигида ҳосил бўладиган оқ қон ҳужайралари.
Уларнинг асосий вазифаси танани инфекция ва патогенлардан ҳимоя қилиш ҳамда тўқималарнинг шикастланишига қарши курашишдир.
Лейкоцитларнинг уч тури мавжуд: гранулоцит, моноцит ва лимфоцит.
Лейкоцитларнинг умри бир неча соатдан бир неча йилгача давом этади.
Қонда лейкоцитлар сонининг камайиши ёки кўпайиши патологик жараённинг мавжудлигининг муҳим кўрсаткичидир.
@quantum577
Уларнинг асосий вазифаси танани инфекция ва патогенлардан ҳимоя қилиш ҳамда тўқималарнинг шикастланишига қарши курашишдир.
Лейкоцитларнинг уч тури мавжуд: гранулоцит, моноцит ва лимфоцит.
Лейкоцитларнинг умри бир неча соатдан бир неча йилгача давом этади.
Қонда лейкоцитлар сонининг камайиши ёки кўпайиши патологик жараённинг мавжудлигининг муҳим кўрсаткичидир.
@quantum577
👍1
БИРИНЧИ МАТЕМАТИК АЁЛ
Гипатия (370 - 415) – юнонлик олима, математик, физик, астроном ва файласуф, тарихдаги математикадан дарс берган биринчи аёллардан бири.
Гипатия антик дунёнинг илм-фан ва маданий маркази ҳисобланган Александрия шаҳрида таваллуд топган.
У ўз фаолиятини Александрия мактабида фалсафа ўқитувчиси сифатида бошлаган. Платон, Плотин ва Аристотель фалсафаси, мантиқ, неоплатонизм, математикадан дарс берган, астрономик жадвалларни ҳисоблаш билан шуғулланган.
Унинг асарларида бир қатор мутафаккирлар, жумладан, Диофантнинг кейинчалик араб алгебрасининг ривожланишига улкан таъсир кўрсатган “Арифметика” номли трактати, Клавдий Птолемейнинг Вавилондан ўз давригача бўлган даврдаги астрономияга оид билимлар жамланган “Алмагест” асарларига шарҳлар киритилган.
Гипатия бир нечта илмий ускуналарни ихтиро қилган ёки такомиллаштирган: дистиллятор, ареометр (суюқликнинг зичлигини ўлчаш учун), астролябия (астрономик ўлчовлар учун), планисфера (осмоннинг ҳаракатланувчи харитаси).
@quantum577
Гипатия (370 - 415) – юнонлик олима, математик, физик, астроном ва файласуф, тарихдаги математикадан дарс берган биринчи аёллардан бири.
Гипатия антик дунёнинг илм-фан ва маданий маркази ҳисобланган Александрия шаҳрида таваллуд топган.
У ўз фаолиятини Александрия мактабида фалсафа ўқитувчиси сифатида бошлаган. Платон, Плотин ва Аристотель фалсафаси, мантиқ, неоплатонизм, математикадан дарс берган, астрономик жадвалларни ҳисоблаш билан шуғулланган.
Унинг асарларида бир қатор мутафаккирлар, жумладан, Диофантнинг кейинчалик араб алгебрасининг ривожланишига улкан таъсир кўрсатган “Арифметика” номли трактати, Клавдий Птолемейнинг Вавилондан ўз давригача бўлган даврдаги астрономияга оид билимлар жамланган “Алмагест” асарларига шарҳлар киритилган.
Гипатия бир нечта илмий ускуналарни ихтиро қилган ёки такомиллаштирган: дистиллятор, ареометр (суюқликнинг зичлигини ўлчаш учун), астролябия (астрономик ўлчовлар учун), планисфера (осмоннинг ҳаракатланувчи харитаси).
@quantum577
👍2👏2
БМТ Бош Ассамблеяси томонидан 2009 йил 22 апрелда қабул қилган А/RES/63/278 - сонли резолюцияга биноан 22 апрель Халқаро Она-замин куни (International Mother Earth Day) деб эълон қилинди.
Ушбу сана сайёрамизнинг биологик хилма-хиллиги билан инсониятнинг ижтимоий эҳтиёжлари орасида адолатли мувозанат бўлиши кераклигини тарғиб қилишга қаратилган бўлиб, кенг жамоатчилик эътиборини мавжуд муаммоларга қаратиш, потенциал экологик хавфдан огоҳ этиш, таълим-тарбияда устувор қилиб экологик маданият, глобал онг, ижтимоий интеллект, ўз хатти-ҳаракатлари учун жавобгарлик ҳиссини таркиб топтириш, табиат билан ҳамоҳангликда яшашнинг аҳамиятини ҳар бир шахс онгига етказишни мақсад қилган.
Ҳозирда инсониятни ташвишга солаётган иқлим ўзгаришлари, пандемия, ўрмонларнинг қисқариши, музликларнинг эриши, экотизимнинг издан чиқиши каби глобал муаммолар ва хатарлар чегара танламайди: улар бутун инсониятнинг биргаликда ҳал қилишини талаб қиладиган вазифалардир.
@quantum577
Ушбу сана сайёрамизнинг биологик хилма-хиллиги билан инсониятнинг ижтимоий эҳтиёжлари орасида адолатли мувозанат бўлиши кераклигини тарғиб қилишга қаратилган бўлиб, кенг жамоатчилик эътиборини мавжуд муаммоларга қаратиш, потенциал экологик хавфдан огоҳ этиш, таълим-тарбияда устувор қилиб экологик маданият, глобал онг, ижтимоий интеллект, ўз хатти-ҳаракатлари учун жавобгарлик ҳиссини таркиб топтириш, табиат билан ҳамоҳангликда яшашнинг аҳамиятини ҳар бир шахс онгига етказишни мақсад қилган.
Ҳозирда инсониятни ташвишга солаётган иқлим ўзгаришлари, пандемия, ўрмонларнинг қисқариши, музликларнинг эриши, экотизимнинг издан чиқиши каби глобал муаммолар ва хатарлар чегара танламайди: улар бутун инсониятнинг биргаликда ҳал қилишини талаб қиладиган вазифалардир.
@quantum577
Ер юзидаги аксарият тилларда “табиат” ва “ер” тушунчалари “она” сўзи билан бирга талаффуз этилади: она-табиат, она-Ер, она-замин, природа-мать, motherland, natura e nenes, чир ине (хакас тилида), madre tierra (испан тилида), Terra Mater (лотинча), pacha mama (Жанубий Америка қабилалари тилида) ва ҳ.
Халқларнинг лингвомаданияти уларнинг дунёқараши, тафаккури, табиат, олам, борлиқ ҳақидаги мифологик, космогоник, экзистенциал тасаввурларини акс эттиради.
Ер, сайёра, заминни она тимсолида тасаввур қилиш бежиз эмас, ҳамиша ер она каби яратувчилик вазифасини бажарган, инсон ўзи учун зарур бўлган барча неъматларни табиатдан олган.
@quantum577
Халқларнинг лингвомаданияти уларнинг дунёқараши, тафаккури, табиат, олам, борлиқ ҳақидаги мифологик, космогоник, экзистенциал тасаввурларини акс эттиради.
Ер, сайёра, заминни она тимсолида тасаввур қилиш бежиз эмас, ҳамиша ер она каби яратувчилик вазифасини бажарган, инсон ўзи учун зарур бўлган барча неъматларни табиатдан олган.
@quantum577
Илм-фанни оммалаштириш жамият олдида турган муҳим вазифадир.
Жамият илмий маълумотларни кўпчилик учун қизиқарли ва тушунарли тилга ўгириш орқали илмий билимларни ривожлантириш ва кўпайтиришдан манфаатдор.
Илмий фантастика бу жараёнда муҳим роль ўйнайди. Илмий адабиётлар кўплаб илмий кашфиётларни илҳомлантирган.
Фанни оммалаштиришга Жюль Верн, Айзек Азимов, Стивен Хокинг, Яков Перельман, Сергей Капица, Карл Саган, Жак-Ив Кусто, Ричард Фейнман, Иосиф Шкловский, Мичио Каку катта ҳисса қўшдилар.
Нью-Йоркда бўлиб ўтадиган Бутунжаҳон Илм-фан фестивали (World Science Festival) асосчиларидан бўлган Брайан Грин “The Fabric of Cosmos” (Коинот матоси: фазо, замон ва воқелик текстураси), Стивен Хокинг “Вақтнинг қисқача тарихи”, “Қора туйнуклар ва ёш коинотлар” номли китобларида космология ва астрофизиканинг сўнгги ютуқларини муҳокама қиладилар.
Жамият илмий маълумотларни кўпчилик учун қизиқарли ва тушунарли тилга ўгириш орқали илмий билимларни ривожлантириш ва кўпайтиришдан манфаатдор.
Илмий фантастика бу жараёнда муҳим роль ўйнайди. Илмий адабиётлар кўплаб илмий кашфиётларни илҳомлантирган.
Фанни оммалаштиришга Жюль Верн, Айзек Азимов, Стивен Хокинг, Яков Перельман, Сергей Капица, Карл Саган, Жак-Ив Кусто, Ричард Фейнман, Иосиф Шкловский, Мичио Каку катта ҳисса қўшдилар.
Нью-Йоркда бўлиб ўтадиган Бутунжаҳон Илм-фан фестивали (World Science Festival) асосчиларидан бўлган Брайан Грин “The Fabric of Cosmos” (Коинот матоси: фазо, замон ва воқелик текстураси), Стивен Хокинг “Вақтнинг қисқача тарихи”, “Қора туйнуклар ва ёш коинотлар” номли китобларида космология ва астрофизиканинг сўнгги ютуқларини муҳокама қиладилар.
👍5