Forwarded from OrthoChristian
Orthodox Christianity
Sermon on the First Sunday After Pascha (Antipascha). Commemoration of the Assurance of the Apostle Thomas
Without living communion with Christ, we are spiritually unprotected, trying to cling to the experience of those who testify that they saw God and conversed with Him.
Around 91 AD Apostle Clement became the leader of the community of Roman Christians and became Pope. Wisely ruling the church in times of turmoil and strife in Rome, Clement became famous for his many conversions to Christ, benefactions and healings.
During the next persecution of Christianity, Clement, as head of the Church was arrested and sent to hard labor in Inkerman quarries of the ancient city of Chersonesos, the remains of which are now excavated and well studied in the suburbs of Sevastopol.
Photo: Basilic of St. Clement
During the next persecution of Christianity, Clement, as head of the Church was arrested and sent to hard labor in Inkerman quarries of the ancient city of Chersonesos, the remains of which are now excavated and well studied in the suburbs of Sevastopol.
Photo: Basilic of St. Clement
Forwarded from Santa Iglesia Católica Apostólica Ortodoxa
Llegó Jesús, estando cerradas las puertas, se puso en medio y dijo:
«Paz a vosotros».
Luego dijo a Tomás:
«Trae tu dedo, aquí tienes mis manos; trae tu mano y métela en mi costado; y no seas incrédulo, sino creyente».
Contestó Tomás:
«Señor mío y Dios mío!».
Jesús le dijo:
«¿Porque me has visto has creído? Bienaventurados los que crean sin haber visto».
«Paz a vosotros».
Luego dijo a Tomás:
«Trae tu dedo, aquí tienes mis manos; trae tu mano y métela en mi costado; y no seas incrédulo, sino creyente».
Contestó Tomás:
«Señor mío y Dios mío!».
Jesús le dijo:
«¿Porque me has visto has creído? Bienaventurados los que crean sin haber visto».
Forwarded from Casus Belli
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
🇹🇩☦♬ Paraclisul Maicii Domnului - fragment, într-o interpretare deosebită!
═════ ✞ ✞ ✞ ═════
© cântă grupul psaltic Lumină Lină şi grupul de elevi de la Liceul de Artă din Alba Iulia
♡ din ciclul “Frumusețea Ortodoxiei Neamurilor”
https://www.facebook.com/share/v/18Xhtc3qMV/
═════ ✞ ✞ ✞ ═════
© cântă grupul psaltic Lumină Lină şi grupul de elevi de la Liceul de Artă din Alba Iulia
♡ din ciclul “Frumusețea Ortodoxiei Neamurilor”
https://www.facebook.com/share/v/18Xhtc3qMV/
Forwarded from Orthodox Gladness
If you are a Christian, you don't have your own city on earth. Even if we gain the whole universe, we will remain wanderers and aliens in it. We are written in heaven. That's where our town is. - St. John Chrysostom
🙏🌟 Greek Orthodox women with traditional veiling. Since the Apostle's commandment was based on the mystical reality (1 Cor 11:10) rather than purely ethical, the faithful followed it infallibly. St. John Chrysostom left a very clear commentary on that verse, explaining, in particular, that it's a virtue.
Forwarded from Борбено Православље
Брозов патријарх и авнојевска патријаршија
Јосип Броз као и сваки безбожни, комунистички тиранин, коме ништа није свето, хтео је да све потчини својој власти, и успео је да потчини цркву себи захваљујући патријарху Герману.
Исто је успео Стаљин са московским патријархом Сергијем након више година гоњења и рушења цркви у СССР-у. По патријарху Сергију се служење цркве безбожним властима уместо Богу назива сергијанизам. Занимљиво је да је затим тајна служба СССР-а бранила Сергијев углед од свих који су Сергија називали издајником и критиковали га.
Герман као патријарх је забранио да се јавно пише о злочинима у НДХ (зарад братства и јединства...), променио је начин бирања нових патријарха(!!!), увео је СПЦ у светски савез цркви, тај савез је Св. Јустин Поповић назвао савезом свих јереси света! Историчари Германа сматрају за црвеног патријарха! [ извор ]
Након Германа, сви београдски патријарси су били отпадници, екуменисти и сергијанисти (слуге безбожних власти), то је временом постајало све очигледније.
Јосип Броз као и сваки безбожни, комунистички тиранин, коме ништа није свето, хтео је да све потчини својој власти, и успео је да потчини цркву себи захваљујући патријарху Герману.
Исто је успео Стаљин са московским патријархом Сергијем након више година гоњења и рушења цркви у СССР-у. По патријарху Сергију се служење цркве безбожним властима уместо Богу назива сергијанизам. Занимљиво је да је затим тајна служба СССР-а бранила Сергијев углед од свих који су Сергија називали издајником и критиковали га.
Герман као патријарх је забранио да се јавно пише о злочинима у НДХ (зарад братства и јединства...), променио је начин бирања нових патријарха(!!!), увео је СПЦ у светски савез цркви, тај савез је Св. Јустин Поповић назвао савезом свих јереси света! Историчари Германа сматрају за црвеног патријарха! [ извор ]
Након Германа, сви београдски патријарси су били отпадници, екуменисти и сергијанисти (слуге безбожних власти), то је временом постајало све очигледније.
Forwarded from ORTHODOX PRO ☘️ (Вячеслав Клюев)
Антипасха: не видевшие и уверовавшие
Как тихо, как нежно, как непостижимо проникает в сердце эта весть - «Христос воскрес!» - и как трудно бывает ей там удержаться. Разве не цепляется наше сердце за привычное, за то, что умещается в границы нашего опыта, понимания? Мы слышим: «Христос воскрес», - и вроде бы верим, но где-то в глубине шевелится вопрос: «Как? Разве может такое быть?». Вера - не слепое принятие, не бездумное повторение. Это усилие, риск выйти за пределы того, что можно пощупать, измерить, доказать.
Ап. Фома сказал: «Если не увижу на руках Его ран от гвоздей, и не вложу перста моего в раны от гвоздей, и не вложу руки моей в ребра Его, не поверю». И Господь не отверг его за это. Он пришел и сказал Фоме: «Подай перст твой сюда и посмотри руки Мои; подай руку твою и вложи в ребра Мои; и не будь неверующим, но верующим». И Фома воскликнул: «Господь мой и Бог мой!». Но «Иисус говорит ему: ты поверил, потому что увидел Меня: блаженны не видевшие и уверовавшие» (Ин. 20:29).
Вот и мы - не видели. Нам не дано, как апостолам, осязать Его раны, слышать Его шаги, чувствовать тепло Его дыхания. Нам дано другое - «свидетельство» тех, кто «видел» и изменился настолько, что уже ничего не боялся.
Вспомните этих людей до Воскресения. Они прятались, дрожали, отрекались. А после за свидетельство об истине они соглашались даже идти на смерть. Что с ними случилось? Они «увидели», «узнали», «прикоснулись» к чему-то такому, что перевернуло всю их жизнь. Они больше не могли молчать. Шли и говорили: «Мы не можем не говорить того, что видели и слышали» (Деян. 4:20). И вот что удивительно: если бы это была ложь, если бы они выдумали Воскресение, — разве пошли бы они на смерть за свою выдумку? Люди умирают за правду. За ложь — нет. «Если Христос не воскрес», — говорит апостол Павел, — «то вера наша тщетна» (1Кор. 15:14). Но Он воскрес! И потому наша вера — не пустая, не напрасная.
И когда нам трудно поверить, когда кажется, что это слишком прекрасно, чтобы быть правдой, — давайте вспомним этих простых рыбаков, женщин, которые пошли по всему миру и изменили его. Они «увидели» — и уже не могли молчать.
Воскресение Христа не поддается логическим доказательствам до конца - с тем, чтобы успокоенный разум мог сказать: да – это истина. Самое же главное, что есть у человека – это вера. И когда она появляется, разум отходит на второе место. Физическими очами Бога никто и никогда не видит, не видел и не увидит: «Бога не видел никто никогда; единородный Сын, сущий в недре Отчем, Он явил» (Ин. 1:18). А вот очами веры – Бога может увидеть каждый. Таким, Каким являет Его Собой Иисус Христос. Потому Воскресший Христос – это истина не для человеческого разума, а для христианской веры. Открываются очи веры – и уже не нужно никаких доказательств. Знание от органов чувств не может быть совершенным - это не вера. Поэтому Христос, говоря с Фомой, адресует Свои слова тем, кто не видел Его физически - они-то и «блаженны», потому что имеют веру, не зависящую от физического зрения. Господь открывает, что люди истинной веры имеют некую большую полноту, совершенство и даже большую радость, блаженство, чем люди разума, убежденность которых основана исключительно на рациональном анализе опыта, полученного от физических органов чувств.
В отличие от апостолов никто из нас никогда не видел Христа физическим зрением. И именно поэтому у всех нас есть замечательная возможность получения настоящей веры – через раскрывающиеся духовные очи. Будем ли мы достойны этого преимущества, раскроем ли с его помощью духовное зрение? Или пройдем мимо Христа, а Он, Воскресший, пройдет мимо нас, что и происходило с большинством Его современников: видели Его физически, но остались духовно слепы.
Мы не видели — но нам сказали. И если мы хоть раз почувствовали, как от слов «Христос воскрес!» что-то дрогнуло внутри, как будто луч света упал в темноту, — это и есть начало веры… Это Христос стучится в дверь нашего сердца и ждет, чтобы мы, как Фома, сказали: «Господь мой и Бог мой!». И тогда мы тоже, вслед за апостолами, станем свидетелями.
Христос Воскресе!
ORTHODOX PRO 🕊️
Как тихо, как нежно, как непостижимо проникает в сердце эта весть - «Христос воскрес!» - и как трудно бывает ей там удержаться. Разве не цепляется наше сердце за привычное, за то, что умещается в границы нашего опыта, понимания? Мы слышим: «Христос воскрес», - и вроде бы верим, но где-то в глубине шевелится вопрос: «Как? Разве может такое быть?». Вера - не слепое принятие, не бездумное повторение. Это усилие, риск выйти за пределы того, что можно пощупать, измерить, доказать.
Ап. Фома сказал: «Если не увижу на руках Его ран от гвоздей, и не вложу перста моего в раны от гвоздей, и не вложу руки моей в ребра Его, не поверю». И Господь не отверг его за это. Он пришел и сказал Фоме: «Подай перст твой сюда и посмотри руки Мои; подай руку твою и вложи в ребра Мои; и не будь неверующим, но верующим». И Фома воскликнул: «Господь мой и Бог мой!». Но «Иисус говорит ему: ты поверил, потому что увидел Меня: блаженны не видевшие и уверовавшие» (Ин. 20:29).
Вот и мы - не видели. Нам не дано, как апостолам, осязать Его раны, слышать Его шаги, чувствовать тепло Его дыхания. Нам дано другое - «свидетельство» тех, кто «видел» и изменился настолько, что уже ничего не боялся.
Вспомните этих людей до Воскресения. Они прятались, дрожали, отрекались. А после за свидетельство об истине они соглашались даже идти на смерть. Что с ними случилось? Они «увидели», «узнали», «прикоснулись» к чему-то такому, что перевернуло всю их жизнь. Они больше не могли молчать. Шли и говорили: «Мы не можем не говорить того, что видели и слышали» (Деян. 4:20). И вот что удивительно: если бы это была ложь, если бы они выдумали Воскресение, — разве пошли бы они на смерть за свою выдумку? Люди умирают за правду. За ложь — нет. «Если Христос не воскрес», — говорит апостол Павел, — «то вера наша тщетна» (1Кор. 15:14). Но Он воскрес! И потому наша вера — не пустая, не напрасная.
И когда нам трудно поверить, когда кажется, что это слишком прекрасно, чтобы быть правдой, — давайте вспомним этих простых рыбаков, женщин, которые пошли по всему миру и изменили его. Они «увидели» — и уже не могли молчать.
Воскресение Христа не поддается логическим доказательствам до конца - с тем, чтобы успокоенный разум мог сказать: да – это истина. Самое же главное, что есть у человека – это вера. И когда она появляется, разум отходит на второе место. Физическими очами Бога никто и никогда не видит, не видел и не увидит: «Бога не видел никто никогда; единородный Сын, сущий в недре Отчем, Он явил» (Ин. 1:18). А вот очами веры – Бога может увидеть каждый. Таким, Каким являет Его Собой Иисус Христос. Потому Воскресший Христос – это истина не для человеческого разума, а для христианской веры. Открываются очи веры – и уже не нужно никаких доказательств. Знание от органов чувств не может быть совершенным - это не вера. Поэтому Христос, говоря с Фомой, адресует Свои слова тем, кто не видел Его физически - они-то и «блаженны», потому что имеют веру, не зависящую от физического зрения. Господь открывает, что люди истинной веры имеют некую большую полноту, совершенство и даже большую радость, блаженство, чем люди разума, убежденность которых основана исключительно на рациональном анализе опыта, полученного от физических органов чувств.
В отличие от апостолов никто из нас никогда не видел Христа физическим зрением. И именно поэтому у всех нас есть замечательная возможность получения настоящей веры – через раскрывающиеся духовные очи. Будем ли мы достойны этого преимущества, раскроем ли с его помощью духовное зрение? Или пройдем мимо Христа, а Он, Воскресший, пройдет мимо нас, что и происходило с большинством Его современников: видели Его физически, но остались духовно слепы.
Мы не видели — но нам сказали. И если мы хоть раз почувствовали, как от слов «Христос воскрес!» что-то дрогнуло внутри, как будто луч света упал в темноту, — это и есть начало веры… Это Христос стучится в дверь нашего сердца и ждет, чтобы мы, как Фома, сказали: «Господь мой и Бог мой!». И тогда мы тоже, вслед за апостолами, станем свидетелями.
Христос Воскресе!
ORTHODOX PRO 🕊️