El drama no consiste en que seamos pecadores y que caigamos constantemente. El drama es que no creemos que Dios está presente aquí y ahora, que Él siempre “está a la puerta y llama” (Apocalipsis 3, 20), esperando paciente a que lo recibamos en la casa de nuestra alma. Feliz día. Síngelos Inocencio

Тишина брака – светиња пред Богом

Не износи из дома оно што је дато да се чува као тајна љубави.
Не говори о браку ни када си на врхунцу радости, ни када си у тами искушења.
Чувај, жено, као ризницу душу завета који си изговорила пред Богом – јер то није обичан завет, већ света тајна, печат вечности.

Свети Јован Златоусти учи нас: "Када се двоје венчају, они више нису двоје него једно тело. И све што један претрпи, и други осећа. Зато немој делити оно што је Бог сјединио."

А свети Серафим Саровски говори: "Где је тишина, тамо је мир. Где је мир, тамо Дух Свети обитава."

Жено, немој отварати врата брака својим пријатељицама, својој мајци, сестри, нити било ком човеку, ма колико ти био близак.
Када ти је тешко, узми бројаницу, не телефон.
Када ти срце вапи, реци Господу, не човеку.
Када падне ноћ, а ти у сузама, положи главу на јастук као на Христове груди и прошапћи: "Господе, Ти који си био на свадби у Кани, претвори поново воду у вино и ову горчину у љубав."

А ти, мужу, немој тражити савет од другова који не носе крст, него од Оца небеског.
Не износи слабост жене као трофеј, нити своју муку као терет пред туђим судом.
Свети Пајсије Светогорац говори: "Ако човек чува жену своју као светињу, Бог ће му дати и снаге и мудрости."
Будите свети једно другом, јер брачни завет је огледало Божје љубави.

Није срамота имати буре у браку – срамота је износити их пред свет, као да је љубав блато које се пере туђим сузама.
Љубав је крст који се носи у тишини.
Опраштање је подвиг који се не хвали.
И само оно што је скривено, Бог узвисује.

Брак није представа за свет. Брак је олтар на коме се приноси срце.
А када Господ гледа тај олтар, онда и благодат с небеса силази.
И зато, кад те питају: "Како си?"
ти се само благо осмехни и реци: "Хвала Богу – све је у Његовим рукама."

Ту је победа. Ту је сила. Ту је светиња.
Ту је Бог.
И ту остајте – заједно. У тишини, у љубави, у завету.

"Having seen the Resurrection of Christ, let us worship the holy Lord Jesus, the only sinless One."

Сегодня, после литургии. Только не полным составом😇

Пазимо, браћо, којим речима шта ословљавамо!

Исто као што не смемо рећи да је Косово држава, јер није, већ је део Србије, лажна држава, терористичка творевина на вековној српској територији која не припада никоме другоме до народу који је вековима украшавао Космет десетинама манастира и храмова Божијих. Исто тако не смемо називати Порфирија Перића и његове екуменисте Српском Православном Црквом! Исто тако ни Вучић није Србија!

Порфирије није СПЦ, баш напротив, Порфирије није ни Православац, већ јеретик - екумениста и сергијаниста. Не може јеретик представљати Православну Цркву, нити он има тапију да себе назива СПЦ! Дакле, погрешно је екуменисте назвати СПЦ, и њихове противнике - Православце против екуменизма - непријатељима Цркве! Никако, ми што се боримо против јереси се боримо за чистоту Цркве, да се од ње одстране јеретици и сва јеретичка учења!

Мудро бирајмо речи, браћо и сестре, да нас не би екуменистички шарлатани без муке оклеветали својим лукавим одговорима пред још увек наивним верним народом!

Let us be careful, brothers, with what words we call what!

Just as we must not say that Kosovo is a state, because it is not, but is a part of Serbia, a false state, a terrorist creation on centuries-old Serbian territory that does not belong to anyone other than the people who have adorned Kosovo with dozens of monasteries and temples of God for centuries. Likewise, we must not call Porfirije Perić and his ecumenists the Serbian Orthodox Church! Likewise, Vučić is not Serbia!

Porfirije is not the Serbian Orthodox Church, on the contrary, Porfirije is not even an Orthodox, but a heretic - an ecumenist and a Sergianist. A heretic cannot represent the Orthodox Church, nor does he have the right to call himself the Serbian Orthodox Church! Therefore, it is wrong to call the ecumenists the Serbian Orthodox Church, and their opponents - the Orthodox against ecumenism - the enemies of the Church! By no means, we who fight against heresy are fighting for the purity of the Church, to remove heretics and all heretical teachings from it!

Let us choose our words wisely, brothers and sisters, so that ecumenical charlatans will not easily slander us with their cunning answers in front of the still naive faithful people!