Направили смо вам листу српских националистичких канала којима би могли да се придружите, неки канали су зачетници приче, истовремено имају и организације које су одавно на сцени, док са друге стране имамо и младе канале којима је потребна почетна подршка па ми желимо да је пружимо:

https://t.me/thecallofblood

https://t.me/mislisrpskognacionaliste

https://t.me/bivstvo

https://t.me/nova_ideja

https://t.me/ratnidopisnik

https://t.me/mkdsrb

https://t.me/srbskaobnova

https://t.me/mreza_srpskih_nacionalista

https://t.me/srbskiodred83

https://t.me/srbskafalanga

https://t.me/hrabrozakosmetat

https://t.me/serbiandivision

https://t.me/kormilo_srbija

https://t.me/srbska_akcija

https://t.me/racialnat

https://t.me/plamen_club

https://t.me/club451

https://t.me/ratnaarhiva

https://t.me/zentropasrb

https://t.me/brigada_bec

https://t.me/ModraPtica

https://t.me/smrtsvetu

https://t.me/legionarsrbski

https://t.me/whiteserbs

https://t.me/aesteticrevoltsrb

https://t.me/zeitreisender_srb

Посљедњих дана можемо да чујемо вијест како је организација старјешина ВРС, поднијела иницијативу руководству града Бања Лука, да главна улица у граду носи име по генералу Момиру Талићу, што је још један у низу предизборних трикова плутократије.

Генерал-пуковник Момир Талић је био командант 1. Крајишког корпуса ВРС, према појединцима - мозак иза операције "Коридор 92". Талић је несумњиво неправедно ухапшен, спроведен у хашки казамат, одакле бива пуштен због смртоносне болести.

Сам приједлог не би био споран да се не ради о личности, која је у најмању руку, предмет многих расправа између ветерана Војске Републике Српске. Наиме, неоспорива чињеница је да је генерал Талић, као и многи у тадашњој власти Српске, из периоду ратних дејстава, изашао са позамашном сумом новца, док су борци - заслужни за пробој коридора, изашли без руке, ноге, а данас имају свега пар стотина конвертибилних марака борачког додатка, односно свега 4 КМ по мјесецу проведеном у рату.

Такође, циркулишу приче да је Талић, благо речено, непримјерено поступао према својим борцима, не допуштајући им мјесецима да напусте терен и проведу вријеме кући са породицом, изигравајући моралну величину, пред сам крај рата, када многима до борбе уопште није било. Незванична прича је да је Момир Талић профитирао минимално пар стотина хиљада тадашњих марака, бивао укључен у шверц нафте, те трговином територија.Такође, није искључено да је поменути уживао у друштву младих жена и дјевојака, док су његови борци даноноћно бивали будни и исцрпљени у крвавим рововима.

Питање за народ Српске - зашто је генерал Талић достојан да највећа улица у граду носи име по њему, а не по славним генералима, те борцима који су живот положили на бранику отаџбине, као и онима која је корумпирана власт ликвидирала након рата у борби за политичку превласт?

Не оспоравамо војничко знање, те вјештину генерала Талића, но овим чином се затире име људи који су чинили све у рату за своју војску, а притом нису профитирали ни динара. И дан данас се поставља питање: Да ли би Кључ и Сански Мост данас били на територији Српске, да није било одређених наредби о повлачењу од стране Талића?

🚨УЗНЕМИРУЈУЋИ
СНИМАК: Подљудска црнчуга, након што је бијелом човјеку извадио очи и резао му врат, покушао је да откине му главу на сред цесте.

Оно што је забрињавајуће у овој ситуацији је што људи само снимају и гледају, а очигледно их има више… Тужна слика белаца данас.

Инцидент се десио јуче.

🇷🇸 https://t.me/legionarsrbski

🇷🇸 — 10.6.2026. ДАНАС БЕЛФАСТ, СУТРА БЕОГРАД!

Људи често гледају на мигрантску ситуацију као нешто уједно близу, али и далеко. Често чујеш људе како говоре "то је у Немачкој, то је у Енглеској, то се нас не тиче", али болна истина је да "нови европљани" неће правити разлику између германа, словена, келта или било ког другог белца. За њих смо ми део исте крви која заслужује истребљење, и из тог разлога се ми сами морамо опходити као један уједињени блок, као један мач и један штит.

УСТАНИ, ДОК ЈОШ НИЈЕ КАСНО!

🏴󠁧󠁢󠁥󠁮󠁧󠁿 — 10.6.2026. TODAY BELFAST, TOMORROW BELGRADE!

People often look at the migrant situation as something both close, yet at the same time far away. You will often hear people say "that is in Germany, that is in England, it does not concern us", but the harsh truth is that the "new Europeans" will not care to make differences between the Germanics, Slavs, Celts or any other white man. For them we are all apart of the same blood and stock, and for this reason we must behave as one united block, as one sword and one shield.

WAKE UP, BEFORE IT IS TOO LATE!

На друштвеним мрежама често можемо видјети како се рекламира неки Милан Поњевић, иако је сасвим сувишан и нечастив помен имена наведене особе, морамо да се огласимо поводом одређених ствари.

Порнографија исише и испљуне човјека. Многе особе које се баве овим опскурним "бизнисом", у исти ступе због немаштине и тешке породичне ситуација, те траума у одрастању. Исти често обољевају од разних полно-преносивих болести, живот проведу у кајању након мноштва њихових обнажених фотографија и снимака које циркулишу на интернету, те није ријеткост да у неком периоду свог живота покушају самоубиство.

С обзиром да је порнографија данас лако доступна, готово да не постоји иједна особа на свијету која у животу није наишла на неки порнографски снимак. Једна од испробаних метода којима се сатана служи јесте полни неморал. Циљ сатане је разарање слике Божије, те извргавање људског тијела, које је створено по слици Божијој. Демони су духовна створења која не могу поднијети да су материјална бића изнад њих, стога се радују и наслађују када успију показати да су људска бића одвратна, понашајући се као животиње.

Данас, сваки тинејџер је изложен овим видом деморализације наиције, а стабилизација таквог уништења једног народа, довела је до тога да на порнографију гледамо као нешто нормално, мада скривено од јавности. У 18. глави јеванђеља по Матеју, Христос говори: "Који саблазни једног од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску."

Испитивања показују да се код особа зависних о порнографији, јављају неуролошке промјене у мозгу, које се уочавају код особа зависних од дроге или алкохола. Уђемо ли на друштвене мреже, те потражимо објаве дотичне особе на слици, забрињавајуће је што је велик број коментара оних који би жељели да буду на његовом мјесту, оних који би да опогане своју душу и тијело кроз перверзије и удаљавање од истине, која гласи да је секс однос између мушкарца и жене, између супружника, те главни фактор у прокреацији и размножавању, самим тим извргавање руглу концепта брака и породице. Забрињавајући су коментари који дотичног представљају као "српског амбасадора", не примјећујући опасност коју представља ова демонска замка.

Србија није земља содомије!

Не подржавамо одлазак Срба у било који рат за туђе интересе, нити сматрамо да је тренутна политика Руске Федерације најисправнија. Угостили би свакога ко има занимљиву причу с фронта. Дечко са снимка је имао тешку породичну и животну ситуацију, а пут који је изабрао - неочекивано га је спасио пропасти која га је неминовно сљедовала у властитом граду и земљи.

Прије тачно 34 године, започеле су борбе за ослобађање босанске Посавине од удружених неоусташких и исламско-фундаменталистичких снага.

Операција "Коридор 92" представља битку за опстанак српског народа западно од Србије, јер је пресијецање копнене везе са матицом Србијом довело до несташице хране, лијекова, горива, те основних ствари потребних за живот Срба с ове стране Дрине. Због наведене оскудице, дошло је до смрти 12 бањалучких беба, усљед недостатка кисеоника.

"Коридор живота", како се ова операција назива међу народом, поново је повезао запад и исток Р. Српске, отворивши директну везу са Србијом. Цитираћемо славног команданта, те оснивача чувених "Вукова са Вучијака", који је рекао: „Нећу да моји Вукови стану док не изађу на Саву.“

Србија и српство се, у том крвавом периоду, бранило управо ту, у Броду и Дервенти, срцу Посавине.

Слава свим херојима, покој души онима који су главу оставили на бранику отаџбине, јер су задужили Србе с ове стране Дрине за цијели живот.

Једна од честих питања међу Србљем, јесте то - да ли су раздвојена три прста легитиман историјски српски национални симбол, те поздрав међу српским народом?

Почнимо од три спојена прста, који симболизују Свето Тројство - Оца, Сина и Светога Духа, те је наведени гест вијековима присутан у српској православној традицији, као историјски гест заклетве и вјерски симбол. Међутим, многи Срби, поздрав с три прста махом користе у модерном времену, док га неки оспоравају, поредећи са фотографијама Павелића, који је три раширена прста користио у смислу заклетве. Прича је, додуше, сасвим другачија. Три раширена прста, иако се по кажипрсту и средњем прсту, разликују од овог модерног, присутна су у многим старим културама (германској, римској, средњовијековној европској), те се број прстију разликовао од мјеста до мјеста. Самим тим, сулудо је три раздвојена прста приписивати неком Павелићу и самом усташком покрету, као и НСДАП-у. Такође, видео-документована је заклетва старих четника у Скопљу, 1934, гдје је говор држао сам Станислав Краков, с била су присутна подигнута три раздвојена прста.

Модерни српски поздрав са раздвојена три прста популаризовао је опскурни Вук Драшковић, о чијој политици је у овој теми сувишно дискутовати. Иако је Драшковић поменути симбол популаризовао, Срби не смију игнорисати чињеницу да су исти поздрав користили Срби у одбрамбено-отаџбинским ратовима деведесетих, те исти симбол и поздрав не можемо игнорисати, заборавити, те избацити из културе и традиције српског народа искључиво због поменуте, спорне СПО и Драшковића. Спојена три прста, као и раздвојена, увијек ће бити дио српске културе и наслијеђа.

Српски народ није узалуд страдао и гинуо 90-их, подизањем три раздвојена прста не дајемо на важности једном политичару, већ свим Србима који су страдали и крварили током прошлих ратова. Ко год био идејни творац, фотографије Срба на тенковима, као и у току борбе, са три раширена прста, биће дубље урезана у колективно памћење српског народа, него неки политичар који је плод тадашњег југокомунистичког система.

Браћо Срби и сестре Српкиње, подигните увис три прста, било спојена, било раздвојена, и не дајте да гасе ватру и огањ у вама!

Аве Србија!

''И нема овде ни једног јединог, када првенствено говорим о жртвама српског народа, пред чијом смрћу, па био он националиста или комуниста, не бих имао дубоки пијетет и дивљење, јер су то били људи кoји су умирали борећи се за своје Вјерују. И нема ниједног о коме бих, када је данас само загробна сенка, написао ма какву ружну реч, јер смрт брише све грехове и све заблуде у колико их је и где било. Скрнавити леш или успомену једног мртвог јунака, па ма то био и непријатељ, није никад била особина ни српског ни ма кога другог цивилизованог народа. То је жалосна привилегија хијена и мародера.''

Станислав Краков

Превасходно, апсурдно је изјавити да су све људске расе једнаке. Код сваке расе на кугли земаљској, постоје одређене предиспозиције, односно квалитете које надмашују другу, радило се о интелекту, физичкој супериорности, способношћу ка државотворности и стварању цивилизације.

Кренемо ли из пуке биолошке перспективе, расе људи се разликују по боји коже, очију, косе, облику лобање, физиономије лица, просјечне висине и тјелесне грађе, толеранције на лактозу, па чак и по питању ризика за насљедне болести.

Велик утицај је и у географској припадности, те у климатском окружењу, међутим, ако узмемо у обзир САД, као бућкуриш различитих раса и нација, можемо да претпоставимо како се одређене расе понашају различито од других, без обзира на то којој генерацији бијелаца/Азијата/афро-американаца припадају. Гледајући западну Европу, кроз статистике долазимо до закључка да поједине културе не прихватају да се уклопе у културу држави у којој се тренутно налазе, док је с Европљанима поптуно другачије, у којој год држави Европе тренутно били настањени.

Кад год појам расе долази у питање, спомињу се теорије појединих њемачких политичара их тридесетих година прошлог вијека, који су практиковали бизарни, вулгарни, биолошки материјализам, те расе класификовали, а појединим које су сматрали подљудима, давали су им назив "почасних Аријеваца", у зависности од њиховог властитог интереса у (пред)ратном стању. Ослањати се на њихову теорију би било помало апсурдно, с обзиром на изглед и физиономију појединих политичара тог доба, који су припадали истој политичкој сцени, а да не говоримо о њиховој класификацији самих Словена као подљудима.

Требало би да сваки Србин расу посматра као архетип, изучавајући специфичне културне, психофизичке особине, које се преносе кроз колективно несвјесно. Раса представља биолошки темељ народа, али свака раса има духовну мисију, дубоко укоријењену кроз мистицизам исте.

Србин из Бања Луке је сличнији по ДНК Хрвату из Нове Градишке, него Балши из Херцег Новог. Самим тим, раса код Срба се огледа у заједници крви, тла, историје и судбине српског народа, а не по томе је ли Србин, 300 километара даље - тамнијег тена, боје косе или очију.

Србине, буди расно свјестан, али не залуђуј се иностраним, опскурним идејама, које би да раздвоје твој већ ионако раздвојен и посвађан етнос!