Forwarded from Xushnudbek.uz
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
АҚШнинг 2 фазогири ўтирган “Crew Dragon” капсуласини космосга учирган “Falcon 9” ракетаси Атлантика океанидаги “Of Course I Still Love You” платформасига қайтиб келиб қўнди. Даҳшат!
👉 @xushnudbek 👈
👉 @xushnudbek 👈
Forwarded from THE FICHA.UZ
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Raketa uchib orbitaga chiqqanining to’liq videosi: startdan orbitagacha. NASA rasmiy Youtube-kanalidan yozib olindi.
@fichauz
@fichauz
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Finland's 6G vision for 2030
-----------------------
Yurtimizda 4G tarmog'i ham muammo bilan ishlab turgan vaziyatda, dunyoda 5G tarmoqni ishga tushirish ishlari sekinlik bilan qadam tashlayotgan bir davrda Xitoy 6G tarmoqni yaratish ustida ish boshlaganini rasman e'lon qildi!
Menda shunday tasavvur paydo bo'lyaptiki, 5G tarmoq 4G va 6G tarmoqlari o'rtasida shunchasi kichik davrli zinapoyaga aylanib qolishi mumkin. To'g'ri 5G imkoniyatlarini 4G bilan solishtirib bo'lmaydi, lekin insoniyat yangi bosqichga chiqishi uchun 6G zarurroq menimcha. Hozirgi zamonda avtomatik, boshqaruvchisiz mashinalarning rivojlanishiga aynan net imkoniyatlari to'siq bo'lib turibdi. Sinovlarda 4G net haydovchisiz mashinalar uchun yetarli emasligi bir necha marta isbotini topgan. 5G esa bu muammoni bemalol yecha oladi. Lekin 6G bundanda murakkab vazifalarni bajara oladi. Agar Xitoy xavfsiz 6G tarmoqni ishga tushirishni uddalay olsa, yangi sanoat inqilobi bilan insoniyat shubxasiz yuzlashadi.
Facebook
#jamiyat
#kashfiyot
@ilmiy_olam
-----------------------
Yurtimizda 4G tarmog'i ham muammo bilan ishlab turgan vaziyatda, dunyoda 5G tarmoqni ishga tushirish ishlari sekinlik bilan qadam tashlayotgan bir davrda Xitoy 6G tarmoqni yaratish ustida ish boshlaganini rasman e'lon qildi!
Menda shunday tasavvur paydo bo'lyaptiki, 5G tarmoq 4G va 6G tarmoqlari o'rtasida shunchasi kichik davrli zinapoyaga aylanib qolishi mumkin. To'g'ri 5G imkoniyatlarini 4G bilan solishtirib bo'lmaydi, lekin insoniyat yangi bosqichga chiqishi uchun 6G zarurroq menimcha. Hozirgi zamonda avtomatik, boshqaruvchisiz mashinalarning rivojlanishiga aynan net imkoniyatlari to'siq bo'lib turibdi. Sinovlarda 4G net haydovchisiz mashinalar uchun yetarli emasligi bir necha marta isbotini topgan. 5G esa bu muammoni bemalol yecha oladi. Lekin 6G bundanda murakkab vazifalarni bajara oladi. Agar Xitoy xavfsiz 6G tarmoqni ishga tushirishni uddalay olsa, yangi sanoat inqilobi bilan insoniyat shubxasiz yuzlashadi.
#jamiyat
#kashfiyot
@ilmiy_olam
Forwarded from Асанов формати
Ранг
“Ранг” сўзи, маълумки, форс тилидан ўзлашган. Қолаверса, кўпгина рангларнинг номи ҳам форсча: “зангори”, “бинафша”, “гулоб”, “қирмизи”, “жигар ранг”, “пушти”, “сиёҳ ранг”, “мовий” (арабча ўзак); “кул ранг”нинг биринчи компоненти – “кул” туб сўз бўлса-да, бирикма структурасига кўра у кейинги замонда, форс маданияти таъсири чоғида пайдо бўлгани кўриниб турибди.
Юқоридаги рўйхат таҳлили натижасида бир қанча хулосалар қилишимиз мумкин. Биринчидан, туркий халқлар мусулмон оламига кириб келиб, мусулмон маданиятини қабул қилганидан сўнг форс тили ва маданияти уларга кучли таъсир кўрсатгани яхши маълум бўлган факт. Лекин мусулмон маданияти туркларнинг ранглар палитрасини, улар биладиган ва атрофида кўрадиган рангларни ўзгартиргани кўриниб турибди.
Янги географик ва маданий муҳитга келган, янги халқлар билан қўшничиликда яшай бошлаган, янги тилларни, маданиятларни кўрган, янги буюмларга, биноларга, шаҳарларга, объектларга дуч келган, булар таъсирида янги маданий концептларни шакллантиришни бошлаган туркий қабилаларнинг ранглар жадвали ҳам ўзгара бошлаган. Яна бояги рўйхатга қайтамиз. Унга кўз югуртириб, шунга амин бўламизки, рангларнинг бари иккиламчи, яъни асосий рангларнинг турли туслари, оттенкаларидир. Асосий ранглар эса қадимдан бўлган. Келинг, баённи уларга кўчирамиз, ахир мақсадимиз энг қадимги даврни англаш, энг қадимги рангларни тиклашдир.
Бўй
“Ранг” маъносини берувчи сўз ҳамма тилда бор. Шунга қарамай, уларни юз фоиз бир-бирига мос таржима, эквивалент деб тушуниш хато бўлади. Халқлар, элатлар “ранг” тушунчасини турлича қабул қилади, ҳар хил рангларга маданий ва маиший аҳамият беради (қаердадир қизил ранг машҳур, қаердадир бутун афсона-ривоятлар қора билан боғлиқ).
Шунинг учун форс тилидан “ранг” сўзи кириб келганида, у туб туркча сўз – bod’нинг синонимига айланмади, уни сиқиб чиқарди. Сўз билан бирга туркий халқларнинг ранг ҳақидаги тушунчалари ва ранглар рўйхати ўзгарди. Бугун “ранг” сўзи адабий тилда ҳам, сўзлашув тилида ҳам етакчилик қилади. Унинг соф туркча муқобили бўлмиш bod эса “бўя” феълида, “бўёқ” отида сақланиб қолган (қадимги турк тилида сўз ўртаси ва охирида келадиган d товуши y товушига ўтиши – кенг тарқалган фонетик ҳодиса).
Кўҳна турклар рангни қандай атаганини билиб олдик – bod (“бўй”). Энди улар қандай рангларни билганини аниқлайлик.
Бу мавзуга киришиш олдидан билиб қўйиш лозим бўлган баъзи маълумотлар бор. Тиллардаги сўзларнинг жуда катта қисми қандайдир бошқа, қадимийроқ ўзакдан келиб чиққан. Сўзларнинг бошқа сўзлардан келиб чиқишини этимология фани ўрганади. Лекин сўзларни таҳлил қилиб, эскироқ ўзакларини аниқлаб бораверсангиз, ахийри бу жараён бир нуқтада – пратил босқичида тўхтайди. Жуда узоқ ўтмишда, тиллар энди шаклланаётганида одамларда янги сўз ясаш учун сўзнинг ўзи бўлмаган. Улар сўзларни ўйлаб топишга мажбур бўлган. Улар табиат товушларига қулоқ тутиб, тақлид сўзлар ясаган. Одам туйғуларини беихтиёр қандайдир товушлар ёрдамида ифода этади. Илк тил муаллифлар мана шу товушлардан ундов сўзларни ясаган. Учинчи йўл – кўриб турган нарса-буюмларига уларнинг хусусиятларидан келиб чиқиб ном беришга ҳаракат қилишган, бунда қандай нарса қандай товушлар билан ассоциация уйғотиши муҳим бўлган.
Хуллас, мана шундай йўллар билан илк сўзлар, энг қадимги тил яратилган. Тилшуносликнинг энг мураккаб муаммоларидан бири бўлмиш моногенез (ҳамма тиллар бир бобо тилдан келиб чиққан) ва полигенез (тиллар ягона аждодга эга эмас) назариялари ўртасидаги баҳсни четга суриб турайлик, бизнинг контекстда унинг аҳамияти йўқ. Муҳими шундаки, энг эски, энг ибтидоий тилда баъзи ранглар ҳам бўлган: одамлар ҳаётларида энг кўп дуч келадиган рангларига қадимданоқ ном берган.
Туркий тилларда ҳам мана шундай энг қадимги ранглар бор. Уларнинг этимологияси йўқ, яъни улар бошқа ўзакдан келиб чиқмаган. Кейинги босқичда бошқа ўзаклардан ҳам ранг номлари ясала бошлаган.
“Ранг” сўзи, маълумки, форс тилидан ўзлашган. Қолаверса, кўпгина рангларнинг номи ҳам форсча: “зангори”, “бинафша”, “гулоб”, “қирмизи”, “жигар ранг”, “пушти”, “сиёҳ ранг”, “мовий” (арабча ўзак); “кул ранг”нинг биринчи компоненти – “кул” туб сўз бўлса-да, бирикма структурасига кўра у кейинги замонда, форс маданияти таъсири чоғида пайдо бўлгани кўриниб турибди.
Юқоридаги рўйхат таҳлили натижасида бир қанча хулосалар қилишимиз мумкин. Биринчидан, туркий халқлар мусулмон оламига кириб келиб, мусулмон маданиятини қабул қилганидан сўнг форс тили ва маданияти уларга кучли таъсир кўрсатгани яхши маълум бўлган факт. Лекин мусулмон маданияти туркларнинг ранглар палитрасини, улар биладиган ва атрофида кўрадиган рангларни ўзгартиргани кўриниб турибди.
Янги географик ва маданий муҳитга келган, янги халқлар билан қўшничиликда яшай бошлаган, янги тилларни, маданиятларни кўрган, янги буюмларга, биноларга, шаҳарларга, объектларга дуч келган, булар таъсирида янги маданий концептларни шакллантиришни бошлаган туркий қабилаларнинг ранглар жадвали ҳам ўзгара бошлаган. Яна бояги рўйхатга қайтамиз. Унга кўз югуртириб, шунга амин бўламизки, рангларнинг бари иккиламчи, яъни асосий рангларнинг турли туслари, оттенкаларидир. Асосий ранглар эса қадимдан бўлган. Келинг, баённи уларга кўчирамиз, ахир мақсадимиз энг қадимги даврни англаш, энг қадимги рангларни тиклашдир.
Бўй
“Ранг” маъносини берувчи сўз ҳамма тилда бор. Шунга қарамай, уларни юз фоиз бир-бирига мос таржима, эквивалент деб тушуниш хато бўлади. Халқлар, элатлар “ранг” тушунчасини турлича қабул қилади, ҳар хил рангларга маданий ва маиший аҳамият беради (қаердадир қизил ранг машҳур, қаердадир бутун афсона-ривоятлар қора билан боғлиқ).
Шунинг учун форс тилидан “ранг” сўзи кириб келганида, у туб туркча сўз – bod’нинг синонимига айланмади, уни сиқиб чиқарди. Сўз билан бирга туркий халқларнинг ранг ҳақидаги тушунчалари ва ранглар рўйхати ўзгарди. Бугун “ранг” сўзи адабий тилда ҳам, сўзлашув тилида ҳам етакчилик қилади. Унинг соф туркча муқобили бўлмиш bod эса “бўя” феълида, “бўёқ” отида сақланиб қолган (қадимги турк тилида сўз ўртаси ва охирида келадиган d товуши y товушига ўтиши – кенг тарқалган фонетик ҳодиса).
Кўҳна турклар рангни қандай атаганини билиб олдик – bod (“бўй”). Энди улар қандай рангларни билганини аниқлайлик.
Бу мавзуга киришиш олдидан билиб қўйиш лозим бўлган баъзи маълумотлар бор. Тиллардаги сўзларнинг жуда катта қисми қандайдир бошқа, қадимийроқ ўзакдан келиб чиққан. Сўзларнинг бошқа сўзлардан келиб чиқишини этимология фани ўрганади. Лекин сўзларни таҳлил қилиб, эскироқ ўзакларини аниқлаб бораверсангиз, ахийри бу жараён бир нуқтада – пратил босқичида тўхтайди. Жуда узоқ ўтмишда, тиллар энди шаклланаётганида одамларда янги сўз ясаш учун сўзнинг ўзи бўлмаган. Улар сўзларни ўйлаб топишга мажбур бўлган. Улар табиат товушларига қулоқ тутиб, тақлид сўзлар ясаган. Одам туйғуларини беихтиёр қандайдир товушлар ёрдамида ифода этади. Илк тил муаллифлар мана шу товушлардан ундов сўзларни ясаган. Учинчи йўл – кўриб турган нарса-буюмларига уларнинг хусусиятларидан келиб чиқиб ном беришга ҳаракат қилишган, бунда қандай нарса қандай товушлар билан ассоциация уйғотиши муҳим бўлган.
Хуллас, мана шундай йўллар билан илк сўзлар, энг қадимги тил яратилган. Тилшуносликнинг энг мураккаб муаммоларидан бири бўлмиш моногенез (ҳамма тиллар бир бобо тилдан келиб чиққан) ва полигенез (тиллар ягона аждодга эга эмас) назариялари ўртасидаги баҳсни четга суриб турайлик, бизнинг контекстда унинг аҳамияти йўқ. Муҳими шундаки, энг эски, энг ибтидоий тилда баъзи ранглар ҳам бўлган: одамлар ҳаётларида энг кўп дуч келадиган рангларига қадимданоқ ном берган.
Туркий тилларда ҳам мана шундай энг қадимги ранглар бор. Уларнинг этимологияси йўқ, яъни улар бошқа ўзакдан келиб чиқмаган. Кейинги босқичда бошқа ўзаклардан ҳам ранг номлари ясала бошлаган.
Forwarded from Асанов формати
Асосий ранглар
Qara – “қора”. Тахминларга кўра, архаик даврда турклар бу сўз билан бугун биз билган тим қора рангни эмас, унинг барча оттенкаларини ва унга яқин рангларни ҳам ифодалаган. Шу тахминга асосланиб, кул ранг ҳам “қора” сўзи билан ифодаланган, яъни бу иккиси бир рангнинг икки хил оттенкаси деб тушунилган, десак бўлади.
Кўпчилик туркологлар “қора”ни илк тилга бориб тақайди ва бирор этимология бермайди. Яна бир тахминга кўра, архаик турк тилида qa феъли бўлган ва у “зичлашмоқ/зичлаштирмоқ”, “бир нарсани зичламоқ”, “буюмларни зичлаб жойлаштирмоқ”, “буюмларни устма-уст жойлаштирмоқ”, “бир уюм нарса билан бирор иш қилмоқ” каби маъноларни берган. Бу гипотезадан келиб чиқсак, qalamaq – “қаламоқ”, qat – “қат/қатмоқ/қатламоқ”, qar – “қормоқ/қориштирмоқ”, qalın – “қалин” каби сўзлар “қора” билан ўзакдош бўлиб чиқади. Бу фикрда маълум асос бор – қора “зич”, “қалин” ранглигини биламиз. Аммо бундай қараш ҳали тўлиқ исботланмагани учун ҳозирча “қора”ни туб сўз деб ҳисоблаб турамиз.
Aq – “оқ”. Оқ ҳам энг эски ранг сўзларидан бири ҳисобланади. Шу билан бирга, у aqmaq – “оқмоқ” феъли билан боғланади. “Оқ” билан боғлиқ яна бир сўз бор: ağul – “Ой атрофидаги ёруғлик ҳалқаси”.
Ürüƞ – “оқ, кумуш ранг, сут ранг”. Бу сўзнинг келиб чиқиши маълум эмас – кимдир архаик, кимдир ясама сўз дейди. Маъносига келсак, дастлаб бу сўз билан металл ранги ифодаланган, кейинчалик “сут ранги” маъноси ҳам келиб чиққан.
Kök – “кўк”. Бу ранг турклар учун қай даражада муҳимлигини ортиқча тавсифлаб ўтириш шарт бўлмаса керак. Кўк – муқаддас ранг, муқаддас осмон рамзи, туркларнинг байроқлари бўялган рамзий ранг. Кўк ранг кўҳна туркларда биринчи навбатда осмон билан боғлашган. Шундан келиб чиқиб айтиш мумкин-ки, “кўк” сўзи билан дастлаб бугунги мовийга яқинроқ осмон ранги ифодаланган. Кейинчалик унинг семантик доираси кенгайиб, тўқ кўкни ҳам, бошқа тусларни ҳам, ҳатто яшилни (табиатнинг рангини) ҳам ангалата бошлаган. Бу босқичда туркий халқлар кўк, мовий ва яшилни битта ранг сифатида қабул қилган.
Юқоридаги маълумотлар асосида “кўк” архаик тилга бориб тақалувчи сўз десак бўлади. Унинг этимологиясини топиш ҳаракатлари натижа бермагани ҳам бунга қўшимча далил бўла олади.
Yaşıl/yäşil – “яшил”. Бу сўзнинг ўзаги yaş – “ёш, навқирон”дир; у ҳам qızıl сўзида кўрганимиз +ıl қўшимчаси ёрдамида ясалган. Энг архаик тилда табиат рангини “кўк” ифодалаган бўлса (бошқа ранглар қаторида), кейинчалик унинг ўрнига “яшил” сўзи ишлатила бошлаган.
Al – “ол, қизил”. Бу сўз билан ҳам, юқоридагиларида бўлганидек, қизилнинг барча тусларини англатган бўлса керак. Сўзнинг дастлабки келиб чиқиши эса қон билан боғлиқ деб тахмин қилинади: инсон қонининг ранги турклар билан илк қизил ранг бўлган. Al томирдан оқаётган (ёки ярадан чиқаётган) қоннинг ҳаракатига тақлидан ясалган сўз бўлса керак.
Ala – “ола” сўзи ҳам шу ўзакка бориб тақалиши мумкин.
Qızğıl/qırğıl – “қизил”. Ҳозирда аксарият туркий тилларда “ол”ни сиқиб чиқарган бу сўз qız – “қизимоқ” феълидан келиб чиққан. Шунга кўра, дастлаб “қизил” деб олов, кейинроқ олтин ранги аталгани тахмин қилинади.
Sarığ – “сариқ”. Бу сўзнинг ўзаги – sar, +ığ эса қўшимча (у “чўзиқ”, “бузуқ”, “қийшиқ” сўзларида ҳам қайд этилган). Sar сўзини баъзи тадқиқотчилар эроний тиллардаги “олтин”, “сариқ” маъносини берувчи ўзаклар билан боғлайди (масалан, форсча “зар” – “олтин”, “зард” – “сариқ”). Бошқа тахминларга кўра, sar деб Қуёш айтилган бўлиши мумкин. “Қуёш” маъносидаги шунга яқин сўзлар дунёнинг жуда кўп тилларида, масалан, ҳинд-европа тилларида бор (масалан, русча “солнце”).
Boz/bor – “бўз”. Бу сўз билан дастлаб ернинг, тупроқнинг ранги ифодаланган.
Yağız/yağır – “қўнғир”. Юқоридаги рангнинг очроқ туси. Форс тилида шунга яқин ранг-тусларни ифодаловчи “малла”, “саман” каби сўзлар туркий тилларда ранг маъносини англатувчи мустақил сўзларга айлана олмаган.
Бу икки сўзга яқин маънони берувчи qoƞur – “қўнғир”ни ҳам унутмайлик. Уни тилшунослар кейинги даврда бошқа ўзакдан ясалган сўз ҳисоблайди ва, хусусан, qoƞuz – “қўнғиз” сўзи билан боғлайди.
Qara – “қора”. Тахминларга кўра, архаик даврда турклар бу сўз билан бугун биз билган тим қора рангни эмас, унинг барча оттенкаларини ва унга яқин рангларни ҳам ифодалаган. Шу тахминга асосланиб, кул ранг ҳам “қора” сўзи билан ифодаланган, яъни бу иккиси бир рангнинг икки хил оттенкаси деб тушунилган, десак бўлади.
Кўпчилик туркологлар “қора”ни илк тилга бориб тақайди ва бирор этимология бермайди. Яна бир тахминга кўра, архаик турк тилида qa феъли бўлган ва у “зичлашмоқ/зичлаштирмоқ”, “бир нарсани зичламоқ”, “буюмларни зичлаб жойлаштирмоқ”, “буюмларни устма-уст жойлаштирмоқ”, “бир уюм нарса билан бирор иш қилмоқ” каби маъноларни берган. Бу гипотезадан келиб чиқсак, qalamaq – “қаламоқ”, qat – “қат/қатмоқ/қатламоқ”, qar – “қормоқ/қориштирмоқ”, qalın – “қалин” каби сўзлар “қора” билан ўзакдош бўлиб чиқади. Бу фикрда маълум асос бор – қора “зич”, “қалин” ранглигини биламиз. Аммо бундай қараш ҳали тўлиқ исботланмагани учун ҳозирча “қора”ни туб сўз деб ҳисоблаб турамиз.
Aq – “оқ”. Оқ ҳам энг эски ранг сўзларидан бири ҳисобланади. Шу билан бирга, у aqmaq – “оқмоқ” феъли билан боғланади. “Оқ” билан боғлиқ яна бир сўз бор: ağul – “Ой атрофидаги ёруғлик ҳалқаси”.
Ürüƞ – “оқ, кумуш ранг, сут ранг”. Бу сўзнинг келиб чиқиши маълум эмас – кимдир архаик, кимдир ясама сўз дейди. Маъносига келсак, дастлаб бу сўз билан металл ранги ифодаланган, кейинчалик “сут ранги” маъноси ҳам келиб чиққан.
Kök – “кўк”. Бу ранг турклар учун қай даражада муҳимлигини ортиқча тавсифлаб ўтириш шарт бўлмаса керак. Кўк – муқаддас ранг, муқаддас осмон рамзи, туркларнинг байроқлари бўялган рамзий ранг. Кўк ранг кўҳна туркларда биринчи навбатда осмон билан боғлашган. Шундан келиб чиқиб айтиш мумкин-ки, “кўк” сўзи билан дастлаб бугунги мовийга яқинроқ осмон ранги ифодаланган. Кейинчалик унинг семантик доираси кенгайиб, тўқ кўкни ҳам, бошқа тусларни ҳам, ҳатто яшилни (табиатнинг рангини) ҳам ангалата бошлаган. Бу босқичда туркий халқлар кўк, мовий ва яшилни битта ранг сифатида қабул қилган.
Юқоридаги маълумотлар асосида “кўк” архаик тилга бориб тақалувчи сўз десак бўлади. Унинг этимологиясини топиш ҳаракатлари натижа бермагани ҳам бунга қўшимча далил бўла олади.
Yaşıl/yäşil – “яшил”. Бу сўзнинг ўзаги yaş – “ёш, навқирон”дир; у ҳам qızıl сўзида кўрганимиз +ıl қўшимчаси ёрдамида ясалган. Энг архаик тилда табиат рангини “кўк” ифодалаган бўлса (бошқа ранглар қаторида), кейинчалик унинг ўрнига “яшил” сўзи ишлатила бошлаган.
Al – “ол, қизил”. Бу сўз билан ҳам, юқоридагиларида бўлганидек, қизилнинг барча тусларини англатган бўлса керак. Сўзнинг дастлабки келиб чиқиши эса қон билан боғлиқ деб тахмин қилинади: инсон қонининг ранги турклар билан илк қизил ранг бўлган. Al томирдан оқаётган (ёки ярадан чиқаётган) қоннинг ҳаракатига тақлидан ясалган сўз бўлса керак.
Ala – “ола” сўзи ҳам шу ўзакка бориб тақалиши мумкин.
Qızğıl/qırğıl – “қизил”. Ҳозирда аксарият туркий тилларда “ол”ни сиқиб чиқарган бу сўз qız – “қизимоқ” феълидан келиб чиққан. Шунга кўра, дастлаб “қизил” деб олов, кейинроқ олтин ранги аталгани тахмин қилинади.
Sarığ – “сариқ”. Бу сўзнинг ўзаги – sar, +ığ эса қўшимча (у “чўзиқ”, “бузуқ”, “қийшиқ” сўзларида ҳам қайд этилган). Sar сўзини баъзи тадқиқотчилар эроний тиллардаги “олтин”, “сариқ” маъносини берувчи ўзаклар билан боғлайди (масалан, форсча “зар” – “олтин”, “зард” – “сариқ”). Бошқа тахминларга кўра, sar деб Қуёш айтилган бўлиши мумкин. “Қуёш” маъносидаги шунга яқин сўзлар дунёнинг жуда кўп тилларида, масалан, ҳинд-европа тилларида бор (масалан, русча “солнце”).
Boz/bor – “бўз”. Бу сўз билан дастлаб ернинг, тупроқнинг ранги ифодаланган.
Yağız/yağır – “қўнғир”. Юқоридаги рангнинг очроқ туси. Форс тилида шунга яқин ранг-тусларни ифодаловчи “малла”, “саман” каби сўзлар туркий тилларда ранг маъносини англатувчи мустақил сўзларга айлана олмаган.
Бу икки сўзга яқин маънони берувчи qoƞur – “қўнғир”ни ҳам унутмайлик. Уни тилшунослар кейинги даврда бошқа ўзакдан ясалган сўз ҳисоблайди ва, хусусан, qoƞuz – “қўнғиз” сўзи билан боғлайди.
Forwarded from Асанов формати
Бугунги кун
Бу сўзларнинг деярли ҳаммаси тилимизда сақланган ва фаол ишлатилади. Лекин, шу билан бирга, уларнинг семантикаси бироз ўзгарганини таъкидламай иложимиз йўқ: биз бугун “ол” деганда аждодлар назарда тутган “ол”ни тушунмаймиз; “қизил”нинг, “сариқ”нинг, “бўз”нинг маънолари бир қадар ўзгарган. Бу – нормал ҳолат. Замона зайли билан сўзлар ва уларнинг маънолари ўзгариб боради. Бу инсоният тараққиётини, ўзгаришларни акс эттиради.
Ҳозирги кунда биз биладиган, кўрадиган ранглар ва туслар янаям кўпайган. Уларни ифодаловчи сўзлар шаклланмоқда. Ўрта асрларда янги рангларни ифодалаш учун форс тилига мурожаат этилган бўлса, бугун рус тилига кўпроқ мурожаат қилиняпти. Сўзлашув тилида рангларни ифодаловчи мана шундай янги сўзларни эшитиб қоламиз – “каштановый/каштан ранги”, “бежевый”, “баклажановый/бақлажон” ва ҳоказо. Бу сўзлар ҳозирча рус тилига мансуб деб ҳисобланади, яъни, амалда кенг ишлатилса-да, ўзбек тилининг луғат бойлиги ҳисобланмайди. Улар “ўз” сўзларимиз сифатида қабул қилинадими (бир пайтлар “зангори”, “пушти”, “бинафша”, “мовий” кабилар қабул қилинганидек)? Ёки ўрнига туб ўзакларга таянган янги сўзлар ишлаб чиқиладими? Буни вақт кўрсатади.
@AsanovEldar
Бу сўзларнинг деярли ҳаммаси тилимизда сақланган ва фаол ишлатилади. Лекин, шу билан бирга, уларнинг семантикаси бироз ўзгарганини таъкидламай иложимиз йўқ: биз бугун “ол” деганда аждодлар назарда тутган “ол”ни тушунмаймиз; “қизил”нинг, “сариқ”нинг, “бўз”нинг маънолари бир қадар ўзгарган. Бу – нормал ҳолат. Замона зайли билан сўзлар ва уларнинг маънолари ўзгариб боради. Бу инсоният тараққиётини, ўзгаришларни акс эттиради.
Ҳозирги кунда биз биладиган, кўрадиган ранглар ва туслар янаям кўпайган. Уларни ифодаловчи сўзлар шаклланмоқда. Ўрта асрларда янги рангларни ифодалаш учун форс тилига мурожаат этилган бўлса, бугун рус тилига кўпроқ мурожаат қилиняпти. Сўзлашув тилида рангларни ифодаловчи мана шундай янги сўзларни эшитиб қоламиз – “каштановый/каштан ранги”, “бежевый”, “баклажановый/бақлажон” ва ҳоказо. Бу сўзлар ҳозирча рус тилига мансуб деб ҳисобланади, яъни, амалда кенг ишлатилса-да, ўзбек тилининг луғат бойлиги ҳисобланмайди. Улар “ўз” сўзларимиз сифатида қабул қилинадими (бир пайтлар “зангори”, “пушти”, “бинафша”, “мовий” кабилар қабул қилинганидек)? Ёки ўрнига туб ўзакларга таянган янги сўзлар ишлаб чиқиладими? Буни вақт кўрсатади.
@AsanovEldar
O'zbek axborot tizimi juda g'alati-da, yaqin-yaqingacha darsliklarimizda ham yurtimizda Amir Temurning haykali 3ta shahrimizda: Toshkent, Samarqand, Shahrisabzda bor deb ma'lumot berilardi. Yaqin kunlarda facebook foydalanuvchilari yurtimizda bobokalonimiz sharafiga o'rnatilgan yana ikki haykal suratini namoyish qilishdi. Bu haykallar surat egalarining aytishicha 20yillar avval qurilgan bo'lib, kommunistlar daxosi Lenin haykali o'rnida o'rnatilgan. 1-haykal Surhondaryo viloyati, Denov tumanida bo'lsa, 2-si Qashqadaryo Shahrisabzida ekan. Haykallar shunchalik beo'xshov va kulguli ishlanganki, fb userlari Denovdagi haykalni qadim Rimdagi Poseydon prototipi dengiz ilohi Neptunga qiyoslashgan, qo'lida esa g'alati ishlangan aso tasvirlangan bo'lib, userlar aytganidan aso gilam qoqadigan buyumni eslatadi. Shahrisabzdagi haykalni esa Lenin va Gitlerga, gnomlarga yana allambalolarga o'xshatishyapti. Mutasaddilar Denovdagi haykalni rekonstruksiya qilishlarini aytishdi, lekin...
#jamiyat
Facebook manzil
@ilmiy_olam
#jamiyat
Facebook manzil
@ilmiy_olam
Forwarded from Alimoff Live
Имконсизлик-физикаси1.epub
1.4 MB
Митио Каку "Имконсизлик физикаси" Ўзбек тилида. Epub форматида. PDF бу ерда
Alimoff team-Ёшлар ёшлар учун!🤟
@Alimofflive
Alimoff team-Ёшлар ёшлар учун!🤟
@Alimofflive
Forwarded from KinoLaboratory
Бугун сизга нега Голливуднинг аксарият постерларида актёрларнинг сурати ва исмининг жойлашуви бир-бирига мос келмаслигини тушунтириб берамиз.
@kinolaboratory
@kinolaboratory
Telegraph
НЕГА ПОСТЕРЛАР БИЗНИ ЧАЛҒИТАДИ?
Голливуд афишаларини кузатсангиз, бироз ғалати анъананинг гувоҳи бўласиз: постердаги актёрлар жойлашуви ҳамда уларнинг исми деярли ҳеч қачон бир-бирига мос келмайди. Бунинг сабабини ўйлаб кўрганмисиз?
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Biz ko'rib o'rganib qolgan osmon jismlarining tasvirini tayyorlash mashaqqati.
Biz ko'radigan rasmlar, odatda, (ko'plab necha soat, oy, yillar) davomida olingan rasmlardan yig'iladigan mozaika.
Rasmlarning ko'pchiligi, aslida, oq-qora tasvir bo'ladi, ularga ko'plab texnologiyalardan olinadigan ma'lumotlar asosida kerakli rang beriladi.
#astronomy #tasvir
@ilmiyolam
Biz ko'radigan rasmlar, odatda, (ko'plab necha soat, oy, yillar) davomida olingan rasmlardan yig'iladigan mozaika.
Rasmlarning ko'pchiligi, aslida, oq-qora tasvir bo'ladi, ularga ko'plab texnologiyalardan olinadigan ma'lumotlar asosida kerakli rang beriladi.
#astronomy #tasvir
@ilmiyolam
Shaxsiy arxivimdan 1986-yil 6-sinf tarix darsligi xaritalar ilovasini topib oldim. Xaritalarda o'rta asr chegaralari tasvirlangan.
#retro
@ilmiyolam
#retro
@ilmiyolam
Telegram
ilmiy olam