ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (35. дио)

1. Зјеницо ока мога гнијездо је љепоти твојој.

2. Чаша иза чаше, а иза чаше истина.

3. Чега се мудар стиди, тиме се глупак поноси.

4. Често мала варница велику ватру ужеже.

5. Чија сила, тога и правда.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ⚜️🪗ꒌ🏔 ДАМЈАН ДАШО БАБИЋ - ВРСНИ ПОЗНАВАЛАЦ СЕВДАХА


Дамјан Бабић — Дашо, рођен је у Иванграду (данас Беране) 23.10.1927. и био је српски композитор и професор музике.

Био је музичка легенда, ентузијаста и неуморан стваралац на пољу музике. По одласку из родног Иванграда и завршене средње музичке школе и Више педагошке школе (музички одсјек), живио је и радио у Кључу, а потом у Храсници код Сарајева, као професор музике, гдје је основао и Нижу музичку школу. Када је требало да постане директор Музичке школе на Илиџи, коју је такође основао, завршава Музичку академију у Сарајеву (одсијек за клавир).

С обзиром на године живота и рада проведене у Сарајеву, постао је музичка легенда Босне и Херцеговине и читаве бивше СФРЈ. Био је врстан музички педагог и веома плодан композитор, изузетно цијењен и поштован у свим домаћим музичким круговима. Поред редовног рада, бавио се највише компоновањем љубопјевки (севдалинки) - љубавних пјесама у духу народног мелоса Босне и Херцеговине, те својим пјесмама прославио бројна имена попут: Зоре Дубљевић, Бебе Селимовић, Сафета Исовића, Недељка Билкића, Василије Радојчић, Наде Обрић, Наташе Владетић, Слободана Лалића...

Један је од оснивача и све до рата 1992. године, директор легендарног фестивала народне музике "Илиџа". У његовом студију у Храсници своје хитове снимали су: Бијело дугме, Даворин Поповић, Сафет Исовић, Нада Обрић, и многе друге музичке звијезде тога доба.

Почетком рата 1992. године, већ нарушеног здравља, враћа се у свој родни град - гдје и умире након 6 година 16.4.1998.

Његово име се и данас спомиње са посебним пијететом и поштовањем, а његове пјесме постале су незаобилазан дио богате музичке ризнице ових простора.

Његове најпознатије народне пјесме и севдалинке су:
Сафет Исовић: Поздрави је, сунце мило, Вољела је мене лажно, Пјесма Сарајеву
Зора Дубљевић: Зар је наша љубав лажна била, Прва љубав
Недељко Билкић: Дођи ми, дођи, драга
Беба Селимовић: Плачем ја, плачеш ти
Нада Обрић: Нећу другу љубав, О, сузе моје
Наташа Владетић: Плач без суза
Слободан Лалић: Док живим вољећу
Хамид Рагиповић Беско: Живи живот како тече
Здравко Ђурановић : Сама си тако хтјела


🖼 Дашо Бабић


#Севдалинке #Босна #ПознатиСрби


👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈
👉 СвеСрбље 👈

ꒌ⚜️ ДИНАР СРПСКЕ Р. БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ - ПРВА ВАЛУТА ОБНОВЉЕНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ (1)


Прва званична валута обновљене Српске државе у Босни и Херцеговини бијаше Динар Српске р. Босне и Херцеговине, који се користио у раздобљу 1992 — 1998 до увођења Конвертибилне Марке о којој смо причали раније.

"Динар Српске р. Босне и Херцеговине" представља прву издату папирну новчаницу у обновљеној држави Босни и Херцеговини још из 1463. у Босни и 1482. Херцеговину. Ова државност бијаше нам ускраћена наметањима страних завојевача и насилним гушењима небројено пута упркос нашим успјешним устанцима и ослобађањима од једних, како би нам се наметнули неки нови.

Иако нам државност бијаше угашена преко 400 година, наша снага и способност за државотворност коју сами изградисмо до нивоа краљевине 1377. године нијесу могли никако обрисати, те се она буди из пепела, као чувена птица "Феникс" 9.1.1992. на наш Дан Државности и Дан Независности, а од средине 1992. године и увођењем своје валуте.

Ова валута је тискана само у папирним новчаницама и није имала кованице. У почетку тискани су апоени у вриједностима од 10, 50, 100, 500, 1.000 и 5.000 и 10.000 (десет тисућа) динара Српске р. Босне и Херцеговине. Све новчанице изгледаху исто, исцртане са грбом Српске р. Босне и Херцеговине (двоглави орао са оцилом, круном Карађорђевића и 2 љиљана). Упоредо са овом валутом кориштен је и југословенски динар и све његове новчанице, а размјена се вршила у омјеру 1:1.

Осим према југословенском динару, динар Српске р. Босне и Херцеговине је имао једнак однос и према динару Републике Српске Крајине. Међутим, динар Републике Српске Крајине, иако скоро истовјетног изгледа и потпуно једнаког курсног односа, није кориштен у слободном оптицају упоредо са динаром Српске р. Босне и Херцеговине, какав положај је имао тадашњи југословенски динар.


🖼 10 Динара Српске р. Босне и Херцеговине (1992)


#НовчаницеБиХ #Босна #Херцеговина #ОдбрамбеноОтаџбинскиРат


👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈
👉 СвеСрбље 👈

ꒌ⚜️ДИНАР СРПСКЕ Р. БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ - ПРВА ВАЛУТА ОБНОВЉЕНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ (2)


Међутим убрзо, након увођења, долази до санкција и велике ратне хиперинфлације, те како новац убрзано губи вриједност (дословно из часа у час) у 1993. се тискају нови апоени са увећаним вриједностима, поред оних раније постојећих те добијамо и новчанице од: 50.000, 100.000, 1.000.000, 5.000.000. 10.000.000, 50.000.000, 100.000.000, 500.000.000, 1.000.000.000, 10.000.000.000 (десет милијарди) динара Српске р. Босне и Херцеговине.

Лице свих новчаница је било исписано ћирилицом, а наличје латиницом. Прије хиперинфлације, новчанице бијаху излазиле у различитим величинама од 129х56mm до 140x59mm, али након хиперинфлације све новчанице бијаху величине 129х56mm, те су се разликовале само по боји.

Прављење првог уступка према нашим нападачима и крволоцима из пријеђашњих ратова бијаше управо мијењање имена наше државе из Српска р. Босна и Херцеговина у "Република Српска" и одрицањем онога што је искључиво наше наслијеђе. Ово врло брзо доводи до промјене и осталих назива "Народна банка Српске републике Босне и Херцеговине" постјае "Народна банка Републике Српске", а долази и до промјене назива ове валуте у "Динар Републике Српске".

Покушаја противљења овоме је једно вријеме било и од самог вођства наше државе, нарочито предсједника Српске р. Босне и Херцеговине господина др Радована Караџића, тврдећи да и не постоје Босанци/Bošnjaci/Бошњани осим као становници Босне и Херцеговине, без обзира на њихову народност и вјероисповијест (приложен снимак испод).

Нажалост ови покушаји нису нарочито били учинковити јер не имаху велику подршку у нашем народу, док пропаганда Алије Изетбеговића и његових хорди бијаше изразито јака и лобирањем стече подршку западних гласила који су у коначници успјели наметнути свима коришћење имена "Bošnjak" који од тада, по први пут почиње представљати народност.


🖼 Динар Српске р. Босне и Херцеговине (1993)

Додатак: др Радован Караџић о називу "Бошњак"

#НовчаницеБиХ #Босна #Херцеговина #ОдбрамбеноОтаџбинскиРат


👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈
👉 СвеСрбље 👈

ꒌ☦️ НАРОДНИ ОБИЧАЈИ ПРОСЛАВЕ УСКРСА У СРБА!


Ускрс у Срба не може проћи без Врбице, Цвијети, Великога петка, и Велике суботе који пријетходе њему 8, односно 7, 2 и један дана прије њега, и сви празници су препуни обичаја у народу српском од памтивјека, па до данашњијех дана.

Врбица (позната и као Лазарева Субота јер је на тај дан Христ ускрснуо мртвог Лазара из гроба) је први већи празник који наговјештава скорији долазак Ускрса. За њу се везују врбе, чије гранчице се носе около струка, те звончиће около врата чиме се наговјештава долазак Исуса Христа.

Цвијети (или Цвјетница) је сљедећи празник који наговјештава скорашњи долазак Ускрса. Дјевојке су за Цвијети брале цвијеће. Убрано цвијеће нијесу уносиле у кућу, већ су га остављале под стријехом. У посуде са цвијећем стављано је јаје, а затим налијевана вода којоме се сјутрадан на Цвијети умивало, како би им лице било бијело и воњало (mirisalo) на набрано цвијеће.

Велики петак је најтужнији дан у повијести рода људскога, када су људи разапели Исуса Христа на крст. На Велики петак се строго пости, и не ради, предањски се на овај дан шарају ускршња јаја, те припремају породични ручак и обједаваоница за надолазећи празник Ускрс, прво ишарано јаје зове се Чуваркућа.

Велика субота је посљедњи посни дан пред Ускрс, те се једе сирова храна спремљена на води. У појединијем крајевима се зове и Дугачка субота јер подсјећа на Исусове муке.

На ускршњем столу се поред јаја налазе млади лук, разноразно месо, млијечни производи, те разноразни колачи које су умијешне руке домаћица спремиле за радосни дочек Ускрса. Туцање јаја која имају такмичарски односно натјецатељски дух су редовна појава уз овај празник, уз радосне покличе "чије јаје је јаче" незаобилазни су за Ускрс.

На дан Ускрса се поздрављамо и отпоздрављамо и посебним поздравом:
Христ(ос) ускрсну! — Заиста / Уистину ускрсну! (српски народни облик)
Христ(ос) васкрсе! — Ваистину васкрсе! (српскословјенски облик)
Христ(ос) воскресе! — Воистину воскресе! (рускословјенски облик)

Желимо честит и благословљен Ускрс свијем Србима хришћанима на данашњи дан! Много радости, озарености, раздраганости и весеља, те њека вам буде успјешан и благословљен остатак календарске године на много љета га још дочекали у миру љубави и благостању уз своју породицу, ближње и укућане.

#Обичаји #Ускрс

Поздрав од управника станице

🇭🇷🔪☠️🩸ꒌ ЈАСЕНОВАЧКИ МУЧЕНИЦИ - 4. ДИО СЕРИЈАЛА О ЈАСЕНОВЦУ И НДХ


На данашњи дан прије 80 година, преостали српски логораши су извршили пробој зидина kompleksa логора смрти код Јасеновца, најозлоглашенијем мјесту на свијету и највјеродостојнијем приказу пакла на Земљи и свакако најупечатљивијем приказу ,,Независне Државе Хрватске" - НДХ.

Ово је прва прича која описује изглед, начин рада, и врсте злочинах које су починиле хрватске усташе на енглеском и руском!
У питању је наставак приче из 3. дијела који се више бавио размјерама геноцида почињеног над Србима у НДХ 1941—1945. те самим тиме садржи и подробније статистичке податке у виду пописа становништа, земљовида итд.

Kompleks логора смрти Јасеновац за који проф. Гидеон Грајф тврди да је "Аушвиц на Балкану" је један од највећих симбола хрватског нацизма тј. усташтва и геноцида над Србима, али и Јеврејима и Ромима, до сада су откривене стотине тисућа тијела жртава, од којих и 40.000 Јевреја.

СЈЕЋАЊЕ НА ПРОБОЈ ЈАСЕНОВЦА 22.4.1945.

Огроман дио околине Јасеновца био је ослобођен још крајем 1944. док сам Јасеновац нико није ни покушао да ослободи пуне 4 године, те је он све вријеме потпуно неометано радио.

Јасеновац је пробијен од стране самих логораша тако што је преосталих 1220 њих схватило да их нико од савезника неће ослободити, одлучивши да се сами ослободе.

Све могуће везе између дијелова логорског комплекса биле су у потпуности пресјечене, те је пробој извршен заправо 2 пута, први из дијела “Циглане”, а затим пар сати касније потпуно независно од њега и други из дијела “Кожаре” из којих су логораши кренули у заједнички продор на “живот или смрт”. Овај пробој је преживјело свега 128 од 1220 логораша. (Лабовић 1970.)

Овај догађај, често називан и “Холокауст над Србима”, ушао је у повијест као нешто незапамћено до тада. Хрватски логори су једини логори смрти на свијету, током Другог свјетског рата, из којих су се логораши сами ослободили.

Све ово и много више у 4. дијелу серијала о НДХ:
https://youtu.be/RLq0R6AK7qQ?feature=shared

#Годишњинца #Јасеновац #НДХ

👉 Јутјуб канал СвеСрбље 👈
👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🐺 Чувари Христовога гроба

Чувари Христовога гроба су носиоци српскога обичаја чувања Христовога гроба из области града Врлике која се налази у Далмацији тј. у Цетинској крајини односно Врличкој крајини.

Није познато тачно од када обичај потјече, мада предање говори како обичај постоји више од четири вијека, и уско је везан за цркву Свјетога Николе у Врлици која је основана давне 1618. Г.

Чувари стижу у дотичну цркву обучени у народној ношњи српскога становништва Врличке крајине, на челу са harambašom, тј. вођом одмјетника од турске власти и два чувара која заузимају сјеверно и јужно од Христовога гроба шетајући кроз цркву скоро непримјетно, побожно, заузимајући своја мјеста и не трепћући посматрају и чувају Плаштаницу. Кретња не узнемирује рад свјештеника у храму.

Расправа бијаше око овога обичаја са Републиком Хрватском, јер бијаше понуђено Друштву Чувара Христовога гроба тражећи од њих за обичај уврштење у хрватске народне обичаје што је одбијено од стране приједсједника друштва Чувара Христовога гроба Драгана Павловића.

Обичај Чувара Христовога гроба уврштен је и унесен у „Списак невјећаственога уљудбенога наслијеђа Србије" (registar nematerijalnoga kulturnoga nasleđa Srbije).

За више о самоме обичају можете погледати на овоје вези.

https://youtu.be/CsyMLOijtN0?si=lgMBq5vsgv0Hb1bn

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (36. дио)

1. Здрав као дријен.

2. Кога једноч угризе змија, он се и гуштијера боји.

3. Пала муха на медвједа, па се медвјед истопио.

4. Чистоћа је пола здравља.

5. Што смо даљи, то смо љепши.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ⚜️ МЕХМЕД МЕША СЕЛИМОВИЋ - ПОНОСНИ СРБИН ИЗ БОСНЕ


Рођен је 26.4.1910. године у Тузли од оца Алије и мајке Паше у тадашњој Аустроугарској, данас у Федерацији. Његови ближи преци су из Билеће, а поријеклом су из Врањске на граници Херцеговине и Црне Горе, од дробњачког братства Вујовића. У својој књизи сјећања пише за оца Алију: „Није био религиозан, а по националном осјећању био је Србин, и знао је за неразговијетно породично предање…” Имао је два брата, Теуфика и Шефкију. У родној Тузли завршио је основну школу и гимназију, а 1930. уписао се на "српскохрватски језик и југословенску књижевност" Филозофског факултета у Београду након чега је радио као професор.

Прве двије године рата живљаше у Тузли, гдје је био ухапшен од стране хрватских усташа због наводне сарадње са НОП-ом, послије чега одлази у Мајевички партизански одред, а у мају 1943. постаје члан члан КПЈ и члан Агитпроп-а за источну Босну, а потом је био политички комесар Тузланског партизанског одреда. 1944. прелази у Београд, гдје обавља значајне политичке и културне функције.

Од 1947. године живио је у Сарајеву и радио као: професор Више педагошке школе, доцент Филозофског факултета, умјетнички директор „Босна-филма”, директор драме Народног позоришта, главни уредник ИП „Свјетлост” и предсједник Савеза књижевника Југославије.

Роман Дервиш и смрт је написан као реакција на тадашњи Титов режим који се врло често обрачунавао са политичким осуђеницима. И сам Мешин брат Шефкија био је у ухапшен Тузли ухапшен, осуђен на смрт и покопан на непознатом мјесту, што је био додатни ако не и главни мотив за настанак овог романа. То је дјело снажне мисаоне концентрације, писано у исповиједном тону, монолошки, с изванредним умјетничким надахнућем, повезујући древну мудрост с савременим мисаоним немирима и врло вјешто критикујући режим. Због тога га Борислав Михајловић Михиз описује као ремек-дјело и чудо које је успјело опстати у СФРЈ. а 1970. овај роман бијаше и кандидат Нобелове награде за Књижевност.

Пензионисан је 1971. године проглашен за почасног доктора Сарајевског свеучилишта, а у Београд се преселио јануара 1973. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности и АНУБиХ. Уврштен је у књигу 100 најзнаменитијих Срба. Добитник је многих награда, највећим дијелом за романе Дервиш и смрт, Круг, Тврђава и Острво од којих су неки преточени и у филмове.

О својој Српској народности, Селимовић говораше врло јасно, изричито и гласно, о чему смо писали и раније. Упркос свему, Селимовићу је током цијелог живота пребацивано што је одабрао Београд, Србе и српску књижевност као своје, како у Сарјевским круговима тако и међу некима у Београду који га никада нису у потпуности прихватили.

Умро је 11.7.1982. у Београду, а 1989. године Велика гимназија у Тузли преименована је у Гимназију "Меша Селимовић", у част њеног бившег ученика и професора, али и великог књижевника. Данас његово име носе основна училишта у: Лишњи код Прњавора и у Јањи, као и награда "Меша Селимовић" за најбољи роман у Србији (Београд), али и Босни и Херцеговини (Тузла).


🖼 МЕХМЕД МЕША СЕЛИМОВИЋ

#МешаСелимовић #Босна #БиХ


👉 Јутјуб канал СвеСрбље 👈
👉 СвеСрбље 👈

ꒌ⚜️💸 ДИНАР РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ (1993—1998)


Након промјене имена Српске р. Босне и Херцеговине у "Република Српска" мијења се и назив њене валуте у "Динар Репбулике Српске", те већ од 1993. године излази друга серија новчаница 1993. године, која овога пута добија ново лице.

Од сада се на лицу свих нових новчаница налазио Петар Кочић, који од тада по први пут постаје узор Срба из Босне и Херцеговине и који га од тада сматрају оличењем своје вишевијековне борбе за опстанак. Наличје идаље садржи грб Српске р. Босне и Херцеговине, тј. под промијењним именом "Репбулике Српске".

Све новчанице у овој серији бијаху такође исте величине - 130х58mm. Лице је и овај пут исписано ћириличним а полеђина тј. наличје латиничним писмом.

Као и Динар Српске р. Босне и Херцеговине, и Динар Р. Српске бијаше равноправно коришћен са југословенским динаром (СРЈ) све до 1998. године када је у званичну употребу ушла "Конвертибилна Марка" као замјена за "Динар Републике Српске", "Босанскохерцеговачки динар" и "Хрватску куну". Од тада "Конвертибилна марка" постаје заједничка валута на нивоу цијеле државне заједнице тј. 🇧🇦, а о њој смо причали раније.


🖼 50 милијарди динара Републике Српске (1993—1998)


#НовчаницеБиХ #Босна #Херцеговина #ОдбрамбеноОтаџбинскиРат


👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈
👉 СвеСрбље 👈

🇪🇺🇭🇷🔪ꒌ🐺ЕТНИЧКО ЧИШТЕЊЕ СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ - ОПЕРАЦИЈА "БЉЕСАК"


Данас се сјећамо убијених и прогнаних Срба из западне Славоније током хрватске акције „Бљесак” 1. маја 1995. године. За свега 36 сати протјерано је око 15.000 Срба, а преко 450 њих убијено или нестало током ратних дјејстава.

Нико није ни покушао заштитити угрожене Србе из Западне Славоније, па чак ни снаге УН под чијом заштитом је било ово подручје.

Након ове операције услиједило је масовни покољ Срба и протјеривање свих преосталих Срба из општина: Пакрац, Окучани и Стара Градишка за које нико ни дан данас није одговарао.

Оно што ће остати као главни биљег овог великог некажњеног злочина, који се прославља у Хрватској, јесте и податак да је хрватска војска тенковима газила српску нејач на аутопуту код Окучана а потом шмрковима прала крв са асфалта и да је лов на Србе (жене, дјецу, старце и крајишке борце) по шумама планине Псуњ трајао данима и након "Бљеска".


ПОСЉЕДИЦЕ ХРВАТСКЕ СВИРЕПЕ "ОПЕРАЦИЈЕ БЉЕСАК":

- Број прогнаних Срба: 20 000
- Број убијених Срба: 4 467 од чега 2 850 жена и дјеце и 451 борац Српске Војске Крајине
- Спаљено 60 српских села и 3 градска насеља
- Спаљено, минирано и разорено 67 храмова Српске православне цркве
- Потпуно разрушено / оскрнављено 21 српско православно гробље
- Спаљена обитјељ (manastir) Свете Ане а 4 инокиње (monahinje) убијене
- Уништено 150 приватних радњи, јестионица (restorana) и других зграда у власништву Срба

Мир и спокој свим пострадалима, и надамо се да ће протјерани ускоро моћи да се врате и добију имовину и права назад.


#Злочин #Крајина #ОдбрамбеноОтаџбинскиРат #Хрватска


👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈
👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (37. дио)

1. Блесани се не сију, они сами ничу.

2. Човјек без слободе, као риба без воде.

3. Човјек има само оно што даје.

4. Човјек је тврђи од камена, а слабији од јајета.

5. Човјек се до смрти учи.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🗣📖 ПРВО ПРЕДАВАЊЕ СВЕСРБЉА - "ГЕНОЦИД НДХ 1941—1945 И ДАНАС"


Желимо са свим пратиоцима подијелити наше прво икада одржано предавање уживо — тема "Геноцид НДХ 1941—1945 и данас", надамо се да ће вам се допасти, а своје утиске можете оставити у опаскама испод, и јавите уколико бисте жељели да одржимо слична предавања на неке друге теме, или уколико бисте жељели да покушамо одржати овакво предавање и код вас.

https://youtu.be/G9D31BFgx4Y


👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈
👉 СвеСрбље 👈