ꒌ🦅 Дјед и унук, дирљива слика!

На слици се виде два нараштаја људи, један старији човјек, други млађи човјек.

Старији човјек љубоморно чува старију, и изворнију ношњу свога краја (Шумадије), уже гледано припада (Лепеници). Дотична ношња потјече прије првога свјетскога рата, док код другога млађега човјека је видљив утјецај првога свјетскога рата гдје долази до замјене шубаре са шајкачом, и замјене ланене бијеле ношње са зеленијем хлачама које су носили српски војници у првоме свјетскоме рату.

Слика је забиљежена у Рачи код Крагујевца у Шумадији након првога свјетскога рата.

#НароднеНошње #ПрвиСвјетскиРат #Србија #Шумадија

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🐺🎶 Народна пјесма из Крајине!

Тешко стаду, тешко стаду кад' га сколе вуци,
о дјевојко.
И дјевојци, и дјевојци у нејакој руци,
о дјевојко.
Лијепо је, лијепо је сватове видјети,
о дјевојко.
Драга моја, драга моја кад' ћемо ја и ти,
о дјевојко.
Родила је, родила је шљива трновача, шљива трновача,
ој дјевојко.
Изгорјела, изгорјела кућа поповача, кућа поповача,
ој дјевојко.

Ој, дјевојко Милијана јел' ти соба загријана,
о дјевојко.
Јесте, јесте, како није пећница ми добро грије,
о дјевојко.
Ти си лоло ложач стари дођи, дођи па подјари,
о дјевојко.
Куда прође, куда прође козарачка чета,
о дјевојко.
Нема траве, нема траве за четири љета,
о дјевојко.

Лијепо пјевај, лијепо пјевај са Козаре сине,
о дјевојко.
Буди понос, буди понос српске Крајине,
о дјевојко.
Козара је и Мањача, то су сестре двије,
о дјевојко.
Још их нико, још их нико побиједио није,
о дјевојко.
У пјевању, у пјевању, па и ратовању,
о дјевојко.

Мање познате ријечи:
сколити - опколити
подјари - појачај жар, наложи ватру
пећница - пећ, ложиште

#Крајина #НароднеУмотворине #Пјесништво

👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈
👉 СвеСрбље 👈

🇭🇷🔪☠️🩸ꒌ ЈАСЕНОВАЦ - ПЛАЧ МАЈКИ - 3. ДИО СЕРИЈАЛА О ЈАСЕНОВЦУ И НДХ


На данашњи дан прије 84 године, у Загребу, проглашено је стварање пакла на Земљи познатијег као ,,Независна Држава Хрватска" - НДХ.

Иако је од почетка напада Хитлерових нациста прошло свега 4 дана, и Априлски рат још увијек трајао, то ни у чему није омело ужурбано окупљање хрватских вођа у Загребу поводом овог догађаја.

Такође, Априлски рат и борбе које су и даље вођене за одбрану Краљевине Југославије ни у чему нису омеле државни aparat хрватских усташа да одмах почне са прогоном Срба, јер је на њеном највећем дијелу већ постојала birokratija ,,Бановине Хрватске" која је и сама увелико започела тај процес, након свог настанка двије године раније, 1939. те већ 25.4.1941. долази до забране кориштења азбучног писма тј. ćirilice на простору НДХ.

Ово је прва прича која говори о величини и размјерама злочина које починише хрватске усташе на енглеском и руском!
Kompleks логора смрти Јасеновац за који проф. Гидеон Грајф тврди да је "Аушвиц на Балкану" је један од највећих оличја (simbola) хрватског нацизма тј. усташтва и genocida над Србима, али и Јеврејима и Ромима. До сада су откривене стотине тисућа тијела жртава, од којих преко 800.000 Срба и 40.000 Јевреја само на подручју kompleksa логора смрти "Јасеновац".

https://www.youtube.com/watch?v=kyV6tkNK0DM

#Јасеновац #НДХ

👉 Јутјуб канал СвеСрбље 👈
👉 СвеСрбље 👈

🇧🇦❓ꒌ⚜️ "НЕСРПСКЕ" НОВЧАНИЦЕ И НАСЛИЈЕЂЕ БОСНЕ (1/2)


У низу објава раније подробније описасмо животе и наслијеђе неких од најзначајнијих људи у повијести Босне и Херцеговине ꒌ⚜️ . Ови људи се мање или више оправдано нађоху на новчаницама званичне валуте наше државе, коју дијелимо и са федералним ентитетом тј. 🇧🇦.

Ради постизања "равноправности ентитета" и једнакости права свих за представљање, уведене су двије иначице тискања новчаница - један који би представљао Српску р. Босну и Херцеговину ꒌ⚜️, и други који представља Федерални ентитет 🇧🇦.

Новчанице које представљају Српску р. Босну и Херцеговину су:
- Бранко Ћопић - 0,5 КМ
- Иво Андрић - 1КМ
- Алекса Шантић - 10 КМ
- Филип Вишњић - 20 КМ
- Јован Дучић - 50 КМ
- Петар Кочић - 100 КМ

Новчанице које представљају Федерални ентитет су, као и сам ентитет, дијељени између тзв. припадника хрватског и тзв. "муслиманског" народа:
- Скендер Куленовић - 0,5 КМ
- Иван Фрањо Јукић - 1 КМ
- Мехмедалија Мак Диздар - 10 КМ
- Антун Бранко Шимић - 20 КМ
- Муса Ћазим Ћатић - 50 КМ
- Никола Шоп - 100 КМ

Случај са новчаницом од 5 КМ бијаше посебан, јер и једна и друга страна одабраху исту личност (Мехмеда Мешу Селимовића), а разлика се огледала у писму (ћирилица или латиница) коришћеном за његово име. Међутим, ставови и осјећања самог Меше Селимовића су недвосмислено одређена у ранијој ОБЈАВИ.

Након повлачења новчаница од 1КМ (а потом и 5КМ) из употребе, усљед инфлације, настала је и прва "заједничка" новчаница од 200КМ 2002. године са ликом Иве Андрића (са именом и на ћирилици и на латиници истовремено).

"Конвертибилна марка" свој назив добила је по свима познатој "Њемачкој марки" која је извијесно вријеме била често средство плаћања на нашим просторима током 1990их (због хиперинфлације која је погодила и Српску р. Босну и Херцеговину и СР Југославију, као и остале бивше СФРЈ јединице.

Одатле је преузет и назив за denominaciju тј. стоти дио марке - "pfenig", међутим како нико од "сва 3 конститутивна народа" није говорник Њемачког језика, нити упознат са њиховим обичајима, људи су то изговарали као "фенинг" што је, након укидања папирних новчаница 2002. постао и званичан назив на новим кованицама које су их замијениле.

Али када већ толико причамо о новчаницама и чија је Босна и "конвертибилна марка", можемо заћи и даље у ову област и извући врло очевидне закључке у наредној објави.


🖼 Све "несрпске" новчанице Федерације 🇧🇦


#НовчаницеБиХ #КонвертибилнаМарка


👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈
👉 СвеСрбље 👈

🇧🇦❓ꒌ⚜️ "НЕСРПСКЕ" НОВЧАНИЦЕ И НАСЛИЈЕЂЕ БОСНЕ (2/2)


Али када већ толико причамо о новчаницама и чија је Босна и "конвертибилна марка", можемо заћи и мало даље у ову област и извући врло очевидне закључке.

На слици тзв. "несрпских" новчаница видимо ликове:
- Скендер Куленовић - 0,5 КМ "🇧🇦"
- Иван Фрањо Јукић - 1 КМ "🇭🇷"
- Мехмед Меша Селимовић - 5 КМ "🇧🇦"
- Мехмедалија Мак Диздар - 10 КМ "🇧🇦"
- Антун Бранко Шимић - 20 КМ "🇭🇷"
- Муса Ћазим Ћатић - 50 КМ "🇧🇦"
- Никола Шоп - 100 КМ "🇭🇷"

Међутим, читајући житија свих горепоменутих које смо обрадили у претходним објавама, јасно закључујемо да ниједан "несрбин муслиман" заправо није присталица отвореног непријатељства према Србима, како би се очекивало од правих сљедбеника Алије Изетбеговића којима се представљају на новчаницама, но штавише неки од њих јавно и гласно истихаху своје српство (Скендер Куленовић, Меша Селимовић, Муса Ћазим Ћатић) или писаху за српске часописе (Мехмедалија Мак Диздар).

Код тзв. "хрватских" представника пак видимо много бољи одабир личности из 20. вијека (или нам се тако чини), јер су око изјашњавања Антуна Шимића и Николе Шопа ствари потпуно јасне и сви су сагласни око њиховог хрватсва, а њихова достигнућа, као што је и очекивано и немају неког значаја ни за Босну нити за Херцеговину.

Међутим у случају личности која већ дјелаше стољеће раније (у 19. вијеку) умјесто 20-том тј. фратра Ивана Фрање Јукића, ми не налазимо нити један помен хрватског имена нити припадности нити постојања истог у Босни (иако је сам Јукић имао итекако јаке везе са тадашњим представницима Хрвата преко Илирских покрета).

Да је Јукић пак користио османлијски израз "Бошњак" (срп. Бошњанин) као завичајни имамо доказ у томе како све просторе и словенске народе као и њихов језик сматра "Илирским".

Од читавих 8 "несрпских" новчаница са слике, само 2 (или највише 4 ако додамо и Јукића и Диздара) "неСрбина" постоје као особе које се нису јавно и гласно изјашњавали Србима. Водећи се том логиком закључујемо да је 🇧🇦 као привремено запосједнути дио наше земље само 25% (или највише 50%) "неСрпска", што узевши у обзир и наше новчанице своди причу на 2 (или 4) на према 13 (или 12) тј. 15-25% "неСрпскости БеиХа".

ЗАКЉУЧАК је врло јасан - а штавише и на овом нивоу јасно говори чија је Босна (чак и ова и оваква "БеиХа") и у коликој мјери (што се скоро потпуно поклапа и са границама из 1993. године), дакле и до 80-85% чисто Српска.

Но врхунац апсурда је тај да се и поред свега овога међу самим Србима успјело увријежити мишљење како Босна и Херцеговина није Српска нити да им припада, те се они радије проглашавају "РЕПУБЛИКАМА" и "РЕПУБЛИЧКИМ" него да присвоје било који завичајни назив (Босански, Бошњачки,...) који њихови претци користијаху без икаквог осјећаја међусобне раздијељености. Како је то нашим непријатељима пошло за руком и зашто смо ми прећутно пристали на све то, те допустили отуђење и одрођење од тога и предали их неким потурицама, остаје и до дан данас потпуно нејасно.


🖼 Све "несрпске" новчанице Федерације (🇧🇦)


#НовчаницеБиХ #КонвертибилнаМарка


👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈
👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (35. дио)

1. Зјеницо ока мога гнијездо је љепоти твојој.

2. Чаша иза чаше, а иза чаше истина.

3. Чега се мудар стиди, тиме се глупак поноси.

4. Често мала варница велику ватру ужеже.

5. Чија сила, тога и правда.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ⚜️🪗ꒌ🏔 ДАМЈАН ДАШО БАБИЋ - ВРСНИ ПОЗНАВАЛАЦ СЕВДАХА


Дамјан Бабић — Дашо, рођен је у Иванграду (данас Беране) 23.10.1927. и био је српски композитор и професор музике.

Био је музичка легенда, ентузијаста и неуморан стваралац на пољу музике. По одласку из родног Иванграда и завршене средње музичке школе и Више педагошке школе (музички одсјек), живио је и радио у Кључу, а потом у Храсници код Сарајева, као професор музике, гдје је основао и Нижу музичку школу. Када је требало да постане директор Музичке школе на Илиџи, коју је такође основао, завршава Музичку академију у Сарајеву (одсијек за клавир).

С обзиром на године живота и рада проведене у Сарајеву, постао је музичка легенда Босне и Херцеговине и читаве бивше СФРЈ. Био је врстан музички педагог и веома плодан композитор, изузетно цијењен и поштован у свим домаћим музичким круговима. Поред редовног рада, бавио се највише компоновањем љубопјевки (севдалинки) - љубавних пјесама у духу народног мелоса Босне и Херцеговине, те својим пјесмама прославио бројна имена попут: Зоре Дубљевић, Бебе Селимовић, Сафета Исовића, Недељка Билкића, Василије Радојчић, Наде Обрић, Наташе Владетић, Слободана Лалића...

Један је од оснивача и све до рата 1992. године, директор легендарног фестивала народне музике "Илиџа". У његовом студију у Храсници своје хитове снимали су: Бијело дугме, Даворин Поповић, Сафет Исовић, Нада Обрић, и многе друге музичке звијезде тога доба.

Почетком рата 1992. године, већ нарушеног здравља, враћа се у свој родни град - гдје и умире након 6 година 16.4.1998.

Његово име се и данас спомиње са посебним пијететом и поштовањем, а његове пјесме постале су незаобилазан дио богате музичке ризнице ових простора.

Његове најпознатије народне пјесме и севдалинке су:
Сафет Исовић: Поздрави је, сунце мило, Вољела је мене лажно, Пјесма Сарајеву
Зора Дубљевић: Зар је наша љубав лажна била, Прва љубав
Недељко Билкић: Дођи ми, дођи, драга
Беба Селимовић: Плачем ја, плачеш ти
Нада Обрић: Нећу другу љубав, О, сузе моје
Наташа Владетић: Плач без суза
Слободан Лалић: Док живим вољећу
Хамид Рагиповић Беско: Живи живот како тече
Здравко Ђурановић : Сама си тако хтјела


🖼 Дашо Бабић


#Севдалинке #Босна #ПознатиСрби


👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈
👉 СвеСрбље 👈

ꒌ⚜️ ДИНАР СРПСКЕ Р. БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ - ПРВА ВАЛУТА ОБНОВЉЕНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ (1)


Прва званична валута обновљене Српске државе у Босни и Херцеговини бијаше Динар Српске р. Босне и Херцеговине, који се користио у раздобљу 1992 — 1998 до увођења Конвертибилне Марке о којој смо причали раније.

"Динар Српске р. Босне и Херцеговине" представља прву издату папирну новчаницу у обновљеној држави Босни и Херцеговини још из 1463. у Босни и 1482. Херцеговину. Ова државност бијаше нам ускраћена наметањима страних завојевача и насилним гушењима небројено пута упркос нашим успјешним устанцима и ослобађањима од једних, како би нам се наметнули неки нови.

Иако нам државност бијаше угашена преко 400 година, наша снага и способност за државотворност коју сами изградисмо до нивоа краљевине 1377. године нијесу могли никако обрисати, те се она буди из пепела, као чувена птица "Феникс" 9.1.1992. на наш Дан Државности и Дан Независности, а од средине 1992. године и увођењем своје валуте.

Ова валута је тискана само у папирним новчаницама и није имала кованице. У почетку тискани су апоени у вриједностима од 10, 50, 100, 500, 1.000 и 5.000 и 10.000 (десет тисућа) динара Српске р. Босне и Херцеговине. Све новчанице изгледаху исто, исцртане са грбом Српске р. Босне и Херцеговине (двоглави орао са оцилом, круном Карађорђевића и 2 љиљана). Упоредо са овом валутом кориштен је и југословенски динар и све његове новчанице, а размјена се вршила у омјеру 1:1.

Осим према југословенском динару, динар Српске р. Босне и Херцеговине је имао једнак однос и према динару Републике Српске Крајине. Међутим, динар Републике Српске Крајине, иако скоро истовјетног изгледа и потпуно једнаког курсног односа, није кориштен у слободном оптицају упоредо са динаром Српске р. Босне и Херцеговине, какав положај је имао тадашњи југословенски динар.


🖼 10 Динара Српске р. Босне и Херцеговине (1992)


#НовчаницеБиХ #Босна #Херцеговина #ОдбрамбеноОтаџбинскиРат


👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈
👉 СвеСрбље 👈

ꒌ⚜️ДИНАР СРПСКЕ Р. БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ - ПРВА ВАЛУТА ОБНОВЉЕНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ (2)


Међутим убрзо, након увођења, долази до санкција и велике ратне хиперинфлације, те како новац убрзано губи вриједност (дословно из часа у час) у 1993. се тискају нови апоени са увећаним вриједностима, поред оних раније постојећих те добијамо и новчанице од: 50.000, 100.000, 1.000.000, 5.000.000. 10.000.000, 50.000.000, 100.000.000, 500.000.000, 1.000.000.000, 10.000.000.000 (десет милијарди) динара Српске р. Босне и Херцеговине.

Лице свих новчаница је било исписано ћирилицом, а наличје латиницом. Прије хиперинфлације, новчанице бијаху излазиле у различитим величинама од 129х56mm до 140x59mm, али након хиперинфлације све новчанице бијаху величине 129х56mm, те су се разликовале само по боји.

Прављење првог уступка према нашим нападачима и крволоцима из пријеђашњих ратова бијаше управо мијењање имена наше државе из Српска р. Босна и Херцеговина у "Република Српска" и одрицањем онога што је искључиво наше наслијеђе. Ово врло брзо доводи до промјене и осталих назива "Народна банка Српске републике Босне и Херцеговине" постјае "Народна банка Републике Српске", а долази и до промјене назива ове валуте у "Динар Републике Српске".

Покушаја противљења овоме је једно вријеме било и од самог вођства наше државе, нарочито предсједника Српске р. Босне и Херцеговине господина др Радована Караџића, тврдећи да и не постоје Босанци/Bošnjaci/Бошњани осим као становници Босне и Херцеговине, без обзира на њихову народност и вјероисповијест (приложен снимак испод).

Нажалост ови покушаји нису нарочито били учинковити јер не имаху велику подршку у нашем народу, док пропаганда Алије Изетбеговића и његових хорди бијаше изразито јака и лобирањем стече подршку западних гласила који су у коначници успјели наметнути свима коришћење имена "Bošnjak" који од тада, по први пут почиње представљати народност.


🖼 Динар Српске р. Босне и Херцеговине (1993)

Додатак: др Радован Караџић о називу "Бошњак"

#НовчаницеБиХ #Босна #Херцеговина #ОдбрамбеноОтаџбинскиРат


👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈
👉 СвеСрбље 👈

ꒌ☦️ НАРОДНИ ОБИЧАЈИ ПРОСЛАВЕ УСКРСА У СРБА!


Ускрс у Срба не може проћи без Врбице, Цвијети, Великога петка, и Велике суботе који пријетходе њему 8, односно 7, 2 и један дана прије њега, и сви празници су препуни обичаја у народу српском од памтивјека, па до данашњијех дана.

Врбица (позната и као Лазарева Субота јер је на тај дан Христ ускрснуо мртвог Лазара из гроба) је први већи празник који наговјештава скорији долазак Ускрса. За њу се везују врбе, чије гранчице се носе около струка, те звончиће около врата чиме се наговјештава долазак Исуса Христа.

Цвијети (или Цвјетница) је сљедећи празник који наговјештава скорашњи долазак Ускрса. Дјевојке су за Цвијети брале цвијеће. Убрано цвијеће нијесу уносиле у кућу, већ су га остављале под стријехом. У посуде са цвијећем стављано је јаје, а затим налијевана вода којоме се сјутрадан на Цвијети умивало, како би им лице било бијело и воњало (mirisalo) на набрано цвијеће.

Велики петак је најтужнији дан у повијести рода људскога, када су људи разапели Исуса Христа на крст. На Велики петак се строго пости, и не ради, предањски се на овај дан шарају ускршња јаја, те припремају породични ручак и обједаваоница за надолазећи празник Ускрс, прво ишарано јаје зове се Чуваркућа.

Велика субота је посљедњи посни дан пред Ускрс, те се једе сирова храна спремљена на води. У појединијем крајевима се зове и Дугачка субота јер подсјећа на Исусове муке.

На ускршњем столу се поред јаја налазе млади лук, разноразно месо, млијечни производи, те разноразни колачи које су умијешне руке домаћица спремиле за радосни дочек Ускрса. Туцање јаја која имају такмичарски односно натјецатељски дух су редовна појава уз овај празник, уз радосне покличе "чије јаје је јаче" незаобилазни су за Ускрс.

На дан Ускрса се поздрављамо и отпоздрављамо и посебним поздравом:
Христ(ос) ускрсну! — Заиста / Уистину ускрсну! (српски народни облик)
Христ(ос) васкрсе! — Ваистину васкрсе! (српскословјенски облик)
Христ(ос) воскресе! — Воистину воскресе! (рускословјенски облик)

Желимо честит и благословљен Ускрс свијем Србима хришћанима на данашњи дан! Много радости, озарености, раздраганости и весеља, те њека вам буде успјешан и благословљен остатак календарске године на много љета га још дочекали у миру љубави и благостању уз своју породицу, ближње и укућане.

#Обичаји #Ускрс

Поздрав од управника станице

🇭🇷🔪☠️🩸ꒌ ЈАСЕНОВАЧКИ МУЧЕНИЦИ - 4. ДИО СЕРИЈАЛА О ЈАСЕНОВЦУ И НДХ


На данашњи дан прије 80 година, преостали српски логораши су извршили пробој зидина kompleksa логора смрти код Јасеновца, најозлоглашенијем мјесту на свијету и највјеродостојнијем приказу пакла на Земљи и свакако најупечатљивијем приказу ,,Независне Државе Хрватске" - НДХ.

Ово је прва прича која описује изглед, начин рада, и врсте злочинах које су починиле хрватске усташе на енглеском и руском!
У питању је наставак приче из 3. дијела који се више бавио размјерама геноцида почињеног над Србима у НДХ 1941—1945. те самим тиме садржи и подробније статистичке податке у виду пописа становништа, земљовида итд.

Kompleks логора смрти Јасеновац за који проф. Гидеон Грајф тврди да је "Аушвиц на Балкану" је један од највећих симбола хрватског нацизма тј. усташтва и геноцида над Србима, али и Јеврејима и Ромима, до сада су откривене стотине тисућа тијела жртава, од којих и 40.000 Јевреја.

СЈЕЋАЊЕ НА ПРОБОЈ ЈАСЕНОВЦА 22.4.1945.

Огроман дио околине Јасеновца био је ослобођен још крајем 1944. док сам Јасеновац нико није ни покушао да ослободи пуне 4 године, те је он све вријеме потпуно неометано радио.

Јасеновац је пробијен од стране самих логораша тако што је преосталих 1220 њих схватило да их нико од савезника неће ослободити, одлучивши да се сами ослободе.

Све могуће везе између дијелова логорског комплекса биле су у потпуности пресјечене, те је пробој извршен заправо 2 пута, први из дијела “Циглане”, а затим пар сати касније потпуно независно од њега и други из дијела “Кожаре” из којих су логораши кренули у заједнички продор на “живот или смрт”. Овај пробој је преживјело свега 128 од 1220 логораша. (Лабовић 1970.)

Овај догађај, често називан и “Холокауст над Србима”, ушао је у повијест као нешто незапамћено до тада. Хрватски логори су једини логори смрти на свијету, током Другог свјетског рата, из којих су се логораши сами ослободили.

Све ово и много више у 4. дијелу серијала о НДХ:
https://youtu.be/RLq0R6AK7qQ?feature=shared

#Годишњинца #Јасеновац #НДХ

👉 Јутјуб канал СвеСрбље 👈
👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🐺 Чувари Христовога гроба

Чувари Христовога гроба су носиоци српскога обичаја чувања Христовога гроба из области града Врлике која се налази у Далмацији тј. у Цетинској крајини односно Врличкој крајини.

Није познато тачно од када обичај потјече, мада предање говори како обичај постоји више од четири вијека, и уско је везан за цркву Свјетога Николе у Врлици која је основана давне 1618. Г.

Чувари стижу у дотичну цркву обучени у народној ношњи српскога становништва Врличке крајине, на челу са harambašom, тј. вођом одмјетника од турске власти и два чувара која заузимају сјеверно и јужно од Христовога гроба шетајући кроз цркву скоро непримјетно, побожно, заузимајући своја мјеста и не трепћући посматрају и чувају Плаштаницу. Кретња не узнемирује рад свјештеника у храму.

Расправа бијаше око овога обичаја са Републиком Хрватском, јер бијаше понуђено Друштву Чувара Христовога гроба тражећи од њих за обичај уврштење у хрватске народне обичаје што је одбијено од стране приједсједника друштва Чувара Христовога гроба Драгана Павловића.

Обичај Чувара Христовога гроба уврштен је и унесен у „Списак невјећаственога уљудбенога наслијеђа Србије" (registar nematerijalnoga kulturnoga nasleđa Srbije).

За више о самоме обичају можете погледати на овоје вези.

https://youtu.be/CsyMLOijtN0?si=lgMBq5vsgv0Hb1bn

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (36. дио)

1. Здрав као дријен.

2. Кога једноч угризе змија, он се и гуштијера боји.

3. Пала муха на медвједа, па се медвјед истопио.

4. Чистоћа је пола здравља.

5. Што смо даљи, то смо љепши.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈