ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (39. дио)

1. Глад курјака у село дотјера.

2. Гракћу вране на све стране, ваља пазити на пилиће.

3. Зријело воће само опада.

4. Једно шупље, друго празно.

5. Нијесам се научио из туђе руке гледати.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

📁 Откријте најбоље Телеграм канале у овом каталогу да бисте пратили догађаје уживо и били у току са најновијим геополитичким, финансијским и културним вестима.

👉 ДОДАЈ КАНАЛЕ

Ако сте заинтересовани да постанете део овог каталога, контактирајте нас преко нашег бота.

ꒌ🔖 Српске народне басне (2. дио)

Пијевци и препелица

Неки је човјек имао дома пијевца, па ће ти уз пијевце добавити и препелицу. Они су је ниједне вјере кљували и тјерали, а она се тужила и јадиковала, али је мислила да је тако муче што је птица из другога јата. Скучи се у угао, па се ондје некако потули, а да гледа што ће ту бити. Када ето ти пијевци се и између себе бију и кљују. Твоја се препелица утажи, па ће овако сама собом: — Богме ти се нећу жаловати, јер виђу, да су погани, те се пусто и сами тамо они кљују и мрцваре.

"Опаку човјеку рђава ћуд не даје мира, но тражи задјевице и између рођене браће на свому огњишту."

#Басне

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (40. дио)

1. Гуди се зло о њему, њека притегне опанке.

2. Дрво се ослања на дрво, вол на вола, а човјек на човјека.

3. Птица по перју, а човјек се по бесједи познаје.

4. Пуно је мачку говеђа глава.

5. Трошну вријећу неокрпи.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ Придружите се Телеграм станици (kanalu), који је без цензуре, са замислом (idejom) уједињења свих српских земаља.

🔴🔵⚪️⚪️⚪️⚪️⚪️⚪️⚪️🔵🔴

ВЕЗА: https://t.me/srpskisvijet

ꒌ⚜️🖼 АЛЕКСА ШАНТИЋ - ПЈЕСНИК КОЈИ ЈЕ ЗА НАВИЈЕК ПРОМИЈЕНИО МОСТАР


Алекса Шантић рођен 27.5.1868. О њему смо до сада већ писали многим објавама:
Шантићева смрт (3)
Шантићева Новчаница и наслијеђе

Рођен је у Мостару, од оца Риста и мајке Маре, гдjе је провео већину живота. Отац му је умро у раном дjетињству, те одлази живјети код стрица Миха званог „Аџа“. Имао је два брата, Јефтана и Јакова, и једну сестру Персу, док му је друга сестра, Зорица, умрла још као беба. Пошто је живеи у трговачкој породици, укућани нису имали довољно разумевања за његов пјеснички дар. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, потом се вратио у Мостар.

Из Трста се вратио у Мостар 1883. године и ту затекао „необично мртвило“, које је било посљедица „недавног угушеног херцеговачког устанка против Османског царства“, како пише о њему Владимир Ћоровић. Био је у прво вријеме прилично повучен, водио књиге у очевој трговини и читао листове и књиге до којих је могао у Мостару доћи. Неколико година касније започео је свој књижевни и друштвени рад.

Највећа дјела стварао је крајем 19. и почетком 20. века. Узори су му били српски писци Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а од страних је највише поштовао Хајнриха Хајнеа. Шантићеве пјесме одишу снажним осјећањима бола, родољубља, љубавне чежње и пркоса за национално и социјално угрожен српски народ.

Године 1887, постао је сарадник „Голуба“, затим „Босанске виле“, „Нове Зете“, „Јавора“, „Отаџбине.“ Био је 1888. оснивач и предсједник „Гусала“ „Просвјете“„Зоре“ и небројених других Српских културних удружења, а сарађивао са "Срђем" и многим другима.

Године 1902, отишао је у Женеву, али је тамо једва издржао три седмице; у наивној пјесми „Ја не могу овде“ он је простосрдачно завапио како не може да поднесе туђину, што је вјероватно надахнуло пјесму "Остајте овдје". 1908. је „почео да озбиљно поболијевати, најприје од камена у бубрезима, а послије, иза Великог рата, од тобопарализе.“ „За вријеме анексионе кризе пребјегао је са Светозаром Ћоровићем и Николом Кашиковићем у Италију и ставио се на расположење влади Србије, као што ће то поновити и 1912. године, на почетку Балканског рата“.

Купио је 1910. вилу у Борцима код Коњица, где је живео 1913. године када су га аустроугарске власти протерале из Мостара.

У току Првог свјетског рата затворен је као талац и „у два пута понављаној парници“ оптуживан због својих пјесама. По завршетку рата изабран је у Мостару за члана Српског одбора.

Два „основна и јака“ осјећања у његовим пјесмама су снажни љубавни набој и жарко родољубље према своме народу и завичају. Родољубље се јавља углавном у три вида:
1) понос јуначком прошлошћу,
2) протест против мучне садашњости
3) као вјера у бољу будућност до које ће се доћи кроз борбу и побједу која ће представљати васкрснулу прошлост.

Шантићево родољубље је одлично исказано у пјесмама које смо дијелили раније: Пјесма Инвалида , Остајте Овдје и др.

Шантићеве љубавне пјесме су изузетно снажног набоја, одишући сјетом и чежњом баш као и народне босанске пјесме - љубопјевке, најпознатија је Што те нема .

Преминуо је 2.2.1924. у Мостару од туберукулозе.


🖼 Млади Шантић у Херцеговачкој ношњи

#АлексаШантић


👉 Јутјуб канал СвеСрбље 👈
👉 СвеСрбље 👈

Петар Прерадовић - Путник

Боже мили, куд' сам заш'о!
Ноћ ме је стигла у туђини,
Не знам пута, не знам стазе,
Свуда голи камен газе,
Трудне ноге по пустини!

Још конака нијесам наш'о
Сјевер бије с снијежног' брда,
А туђинци, сиромаху
Још је већи мрак у мраку,
Још је тврђа земља тврда!

Наоколо магла пада,
Застријета је мјесечина,
Не види се звијездама трага;
Мајко мила, мајко драга,
Да ти видиш твога сина!

Да ти видиш њега сада
Окружена биједом свега,
Ти би горко заплакала,
Рука би ти задрхтала
Од жалости - грлећ' њега!

Зашто тебе нијесам слуш'о,
Кад' си мени говорила:
„Не иди синко од матере,
Која мекан кревет стере
Теби усријед свога крила!”

Не иди, синко, драга душо,
Не иди од крова очинога,
Туђа земља има своје,
не спознаје јаде твоје,
Туђа љубав љуби свога!

Говорећи с тобом тако,
К колибици једној клима,
Коју спази изненада,
Уморени путник сада,
И закуца на вратима.

Отварајућ' све полако,
Замишљена: Тко ће бити?
Главу пружи једна стара.
„Дај у име Божијег' дара,
Бако мени преноћити!”

Не знам гдје сам - куд' сам заш'о,
Ноћ ме стигла у туђини,
Не знам пута, не знам стазе,
Свуда голи камен газе,
Трудне ноге по пустини!

Други конак гдје би наш'о!
Сјевер бије с снијежног' брда,
А туђинци, сиромаху
Још је већи мрак у мраку,
Још је тврђа земља тврда!

Наоколо магла пада,
Застријета је мјесечина,
Не види се звијездама трага,
Мајко мила, мајко драга,
Прими под кров туђег' сина!

„Примила бих тебе рада;
Али видиш да спавају,
Овдје синка три и кћерце;
Који цијело мајке срце,
И сву кућу испуњају!”

„Ниј' далеко већ до дана,
Већ поздравља пијевац виле,
Док загрије данака Божи,
Мало ватре бар наложи,
Да отопим смрзле жиле!”

„Ватра ми је запретана,
Дрва не имам скоро ништа,
Ово мало, што је унутра,
Тр'јеба мојој дјеци сутра,
Кад' се скупе код огњишта!”

„За туђинца ништа не имаш,
Туђа мајко, кад' те моли!
Туђе дијете твоје није!”
С тим' му грозне сузе двије
Низа лица капну доље.

„Гдје су руке твоје мајке,
Сад' да скупе сузе сина?
Гдје кољено, да почине,
Да си тешко брјеме скине?
Гдје је твоја домовина?”

К'о да су му змије љуте,
С овим ријеч'ма срце стисле,
Укочени путник стоји,
Леден зној му чело зноји
И отимље мозгу мисле.

Али очи уздигнуте,
К стране гледе - ах онамо!
Гдје од драге домовине
Свако јутро сунце сине,
Там' га жеља носи - тамо:

„Теби опет душа дише,
Теби срце опет бије,
Домовино, мајко ср'јеће!
К теби опет син се креће,
Од радости сузе лије.

Прими опет своје дијете,
Прими вијек твоје бити,
Љубит' тебе свако доба,
У твом' пољу дај му гроба,
С твојим цвијећем гроб му кити!”

#ПетарПрерадовић #Пјесништво

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ Корјенословно (etimološko) објашњење имена Србин (Срб)!

Доста корјенословаца (etimologa) објашњавало значење српскога имена кроз прошлост, а многа објашњења преживјеше до данашњијех дана.

Једни нас зову слугама, због латинскога јези и ријечи Servi, што значи слуге.

Други нам даваху разноразна звања поњиховијем потрјебама што измусти од нас у датоме повијесноме тренутку.

Мени лично је најближе објашњење истини ово за коријен србакати, јер је прједање о живљењу Србаља покрај воде преживјело до 19-ога вијека када се поче распадати стари начин живота, те продије овај нови западни начин у све поре живота.

Што ви мислите о томе? Кажите своје мишљење у опаскама!

#Језикословље

👉 СвеСрбље 👈

Петар Прерадовић - Жалостинке

Зар су теби жалостинке нове?
А жалосне мени шаљеш гласе.
Тужна љубо, ах послушај на се,
Разумјет' ћеш онда пјесме ове.
Мајке, жалећ' изгубљене синке,
Сужањ, жалећ' слободу изгубљену,
Љубав, жалећ' љубав удаљену,
То су гласи пјесме жалостинке.

Мучи, љубо, кад' те љубав моли,
Не ласкај ме таковим надама!
Шта ће мени златожута слама,
У њој зрна кад' су кади голи.
Не долази, љубо, више к мени,
утјехама не вријеђај ми ухо:
Озеленит' нећеш дрво сухо,
Нит' ужећи пепео изгорјени.

Зар те молба већ не гане моја?
Опет стојиш код кревета мога,
Опет полаг обичаја твога,
Тареш с чела студеног' ми зној,
Пуст', ах пуст' ме! Једноч бар да дријемам,
Кад' заспати не даш оку моме;
Сузама је лакше жалосноме,
Знојем мени, кад' већ сузах не'мам.

Шта ме мотриш? Зачуђена шта си?
Што ме видиш у здравој младости,
У мом' срцу крјепке снаге доста.
А по глави већма сиједе власи?
Не чуди се, глава бијела да је:
Зимно вријеме кад' расипа снијег,
Знаш да горње прије сваког' бријега
оно поспе, него дољне краје.

С смрћу давно већ сам се спознао,
Умирајућ' за тобом од давна;
А ти плачеш за мене кукавна,
Мртвог' жића мога ти је жао?
Ах не плачи! Не пролијевај више
Топлих сузах, шта ће ти помоћи?
Није доба да се 'е надат' моћи
Којој клици послије топле кише!

Иди, љубо, у гору зелену!
Закоп'о сам моје благо тамо.
Наћићеш мјесто лако, гледај само
Гдје травице свакојаке вену.
Прва капља моје вруће крви
Ондје паде у земљицу црну,
Погледај дер даје л' коме зрно
Живу клицу, пију ли је црви.

како ти ме мучиш и незнано!
Шта ће опет то силно оружје,
Сва та весла и то силно ужје,
Све у мојој соби натрпано?
Оплијен'ла си, мислим, мора луке,
Испразнила копна оружнице,
Да ме сјетиш само немилице,
Да у мене двије су само руке!

Камо сва та силна војска врви?
Страшни бојак бит' ће јој намјера,
Гледај војник све војника тјера,
Сваки рад б у њој бити први.
О жалости! како пјесме поју,
Како зову браћу к заставама:
Ајд'те браћо, ја не могу с вама,
убијеног' вам не тријеба у боју!

Ти си, љубо, као дјеца много:
Игра неима код тебе покоја,
Без да мислиш хоће л' игра твоја
увриједити уз тебе тужнога.
Ето видиш црно све у мене,
У црнини и ти сама стојиш,
А луткама твојим итак кројиш
Бијеле сурке и капе црвене.

Мање познате ријечи:
Полаг- покривач
Итак- па, сада, тачно, у реду

#ПетарПрерадовић #Пјесништво

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (41. дио)

1. Данас ово, сјутра оно, а пријекосјутра сасвијем девето.

2. Нијесмо ми од јучера! И ми знамо, кад је што слано и масно.

3. Ново се за новијем ваља, и како долази, тако пролази.

4. Од чега је вријећа, од тога је и петља.

5. То што мало недостаје, то дјевојци сријећу квари.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске народне басне (3. дио)

Човјек и кумијер

Неки се човјек клањао кумијеру (кипу), па му одредио најбоље мјесто на палоку у своме двору и сваки би му дан поклонио жртву. Тако у неколико доба опуши све оно очевине, а то све за кумијерову љубав. Једном се укаже кумијер оному човјеку, те ће овако: " Чуј ме неборе, не расипљи с мене то сиромашне муке, јер ћеш ме проклињати и на другоме свијету."

#Басне

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске празновјерице из разнијех крајева (1. дио)

1. Када се риба пече па уздигне реп, има у мору још рибе.

2. Рибар не смије говорити о мишима, када иде на рибање, јер не би ухитио рибе. Ако би му било ко други рекао што о мишима, када иде на рибање, исто не би ништа ухитио, па му се боље одмах вратити дома.

3. Није добро када се снијева о козама, а добро је када се снијева о овцама.

4. Када се снијева да се има доста динара, слиједиће то чељаде несријећа.

5. Када мачка граће по дрву, ухитиће рибари из те куће рибе.

#Празновјерице

👉 СвеСрбље 👈

Петар Прерадовић - Косово поље

Кад' си, вило моја, занесла дух ми!
Неима на том' тужноме пољу више,
Ни цвијетка, ни травице, да убере
Пјесник си вијенац,

Неизбројни духови већ су туда
Пасли своје мисли, ах цијели народ,
Српски своје жалости храни све на
Косовом пољу!

Кано овце пландујућ' леже по њем'
Српска срца, земљицу крију ону,
Гдје је један једини данак сатр'о
Стољетну сријећу.

Онај данак бијаше љетни данак
Ах на данку љетноме смрзла се је
Туда многих јунаках родољубљем
Горућа крвца!

Црне птице туда сад' лете само,
Црне птице, косовице златног' кљуна,
Црним туда одијелом ходи и пјесма
Златнога гласа.

Ово поље прси су твоје јадне,
Српски роде, крижање свијух тугах.
Свака на њем' гробница теби смртну
Задуби рану.

Равно 'е сада, глатке су твоје груди,
Вријеме 'е већ зацијелило раке и ране,
Само једна није зарасла, она
Бранковића Вука!

Све се твоје спомени овдје сходе,
Задушницах овдје ти славиш твојих
Свети данак, кољиво сузах сипљућ'
Бесмртним мртвим.

Српска мајко, весело плачеш ти све
Неумријеле синове твоје, само
Неумријелост онога би утопит'
Сузама рада.

Ах залуда! заједно ш њими живи
И он, као нечисти дух се крећућ'
Овуд', бистро зрцало теби каља
Изгледах јасних!

Ништа зато; користи дјеце твоје
Живи мрачна његова сјена: мрачним
Сунцем боље с' увиђа свијетла слога
Звијездах небесних.

О на небо уприте очи, не на
Биједну земљу, Славјанског' југа дјецо!
Та сва вам је широка земља туге
Широки призор.

Свуд' вам палим ниче по њојзи међу
Слатким грожђем, свуд' вам се кукољ црни
Међу бијелом пшеницом, свуда горкост
Љубав вам трује.

Кад' сви једног' молите Бога, кад' сви
Једним Славу пјевате гласом, кад' сви
Једног' тијела уди сте, буд'те и сви једнога духа!

#ПетарПрерадовић #Пјесништво

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ⚜️🫡 7. ЈУНА 2000. ГОДИНЕ, У ВЕЧЕРЊИМ ЧАСОВИМА КОД ЖЕЉЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ У БИЈЕЉИНИ, УБИЈЕН ЉУБИША САВИЋ - МАУЗЕР


Био је надалеко познати заповједник чувене гарде "Пантери", једне од највјештијих јединица Војске Републике Српске Босне и Херцеговине (ВРС) која је увијек пристизала и била тамо гдје је било најтеже, не изгубивши ниједну битку. Маузер је био велики човјек са великом мишљу, како у рату, и у миру.

И данас се памте његове ријечи: „Када одузмемо од оних који су у рату узели све што нису имали, и одужимо се онима који су за Отаџбину дали све што су имали, можемо рећи да имамо државу“.

У част јунаштва њега и његових јединица, и заслужности за спашавање многих Срба током Одбрамбено-Отаџбинског рата (1992—1995) настала је и чувена пјесма Родољуба "Рокија" Вуловића "Пантери — Маузер". На мјесту гдје је упуцан пао на земљу (код некадашње жељезничке станице у Бијељини) изграђен му је и споменик.

ДОДАТАК: Родољуб Вуловић - Пантери (Маузер) 🎵

#ОдбрамбеноОтаџбинскиРат #Родољубље

👉 СвеСрбље 👈

📁 Откријте најбоље Телеграм канале у овом каталогу да бисте пратили догађаје уживо и били у току са најновијим геополитичким, финансијским и културним вестима.

👉 ДОДАЈ КАНАЛЕ

Ако сте заинтересовани да постанете део овог каталога, контактирајте нас преко нашег бота.

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (42. дио)

1. Чије јуне, онога и уже.

2. Чистоћа је пола здравља.

3. Човјек има само оно што даје.

4. Чувај се тихе воде и пса који шути.

5. Див на стакленијем ногама.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске празновјерице из разнијех крајева (2. дио)

1. Ако ти се снијева да ти је испао зуб, а није болио, умријеће неко у селу; а ако је болио, умријеће неко у кући.

2. Ако кокот (пијетао) пјева с вечера, лупеж је у селу. А ко пјева увечер од десет часова, доћи ће лупеж на кућу.

3. Када се гледа поноћи у зрцало! Видјело би се напаст паклену.

4. Ако кокош пропјева тријеба је убити, јер ће умријети домаћин од куће, и то на прагу од куће. Главу јој тријеба одједном откинути, а њу бацити пријеко куће.

5. Када се види гуштерица са два репа умријеће неко у селу.

#Празновјерице

👉 СвеСрбље 👈