Петар Прерадовић - Жалостинке

Зар су теби жалостинке нове?
А жалосне мени шаљеш гласе.
Тужна љубо, ах послушај на се,
Разумјет' ћеш онда пјесме ове.
Мајке, жалећ' изгубљене синке,
Сужањ, жалећ' слободу изгубљену,
Љубав, жалећ' љубав удаљену,
То су гласи пјесме жалостинке.

Мучи, љубо, кад' те љубав моли,
Не ласкај ме таковим надама!
Шта ће мени златожута слама,
У њој зрна кад' су кади голи.
Не долази, љубо, више к мени,
утјехама не вријеђај ми ухо:
Озеленит' нећеш дрво сухо,
Нит' ужећи пепео изгорјени.

Зар те молба већ не гане моја?
Опет стојиш код кревета мога,
Опет полаг обичаја твога,
Тареш с чела студеног' ми зној,
Пуст', ах пуст' ме! Једноч бар да дријемам,
Кад' заспати не даш оку моме;
Сузама је лакше жалосноме,
Знојем мени, кад' већ сузах не'мам.

Шта ме мотриш? Зачуђена шта си?
Што ме видиш у здравој младости,
У мом' срцу крјепке снаге доста.
А по глави већма сиједе власи?
Не чуди се, глава бијела да је:
Зимно вријеме кад' расипа снијег,
Знаш да горње прије сваког' бријега
оно поспе, него дољне краје.

С смрћу давно већ сам се спознао,
Умирајућ' за тобом од давна;
А ти плачеш за мене кукавна,
Мртвог' жића мога ти је жао?
Ах не плачи! Не пролијевај више
Топлих сузах, шта ће ти помоћи?
Није доба да се 'е надат' моћи
Којој клици послије топле кише!

Иди, љубо, у гору зелену!
Закоп'о сам моје благо тамо.
Наћићеш мјесто лако, гледај само
Гдје травице свакојаке вену.
Прва капља моје вруће крви
Ондје паде у земљицу црну,
Погледај дер даје л' коме зрно
Живу клицу, пију ли је црви.

како ти ме мучиш и незнано!
Шта ће опет то силно оружје,
Сва та весла и то силно ужје,
Све у мојој соби натрпано?
Оплијен'ла си, мислим, мора луке,
Испразнила копна оружнице,
Да ме сјетиш само немилице,
Да у мене двије су само руке!

Камо сва та силна војска врви?
Страшни бојак бит' ће јој намјера,
Гледај војник све војника тјера,
Сваки рад б у њој бити први.
О жалости! како пјесме поју,
Како зову браћу к заставама:
Ајд'те браћо, ја не могу с вама,
убијеног' вам не тријеба у боју!

Ти си, љубо, као дјеца много:
Игра неима код тебе покоја,
Без да мислиш хоће л' игра твоја
увриједити уз тебе тужнога.
Ето видиш црно све у мене,
У црнини и ти сама стојиш,
А луткама твојим итак кројиш
Бијеле сурке и капе црвене.

Мање познате ријечи:
Полаг- покривач
Итак- па, сада, тачно, у реду

#ПетарПрерадовић #Пјесништво

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (41. дио)

1. Данас ово, сјутра оно, а пријекосјутра сасвијем девето.

2. Нијесмо ми од јучера! И ми знамо, кад је што слано и масно.

3. Ново се за новијем ваља, и како долази, тако пролази.

4. Од чега је вријећа, од тога је и петља.

5. То што мало недостаје, то дјевојци сријећу квари.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске народне басне (3. дио)

Човјек и кумијер

Неки се човјек клањао кумијеру (кипу), па му одредио најбоље мјесто на палоку у своме двору и сваки би му дан поклонио жртву. Тако у неколико доба опуши све оно очевине, а то све за кумијерову љубав. Једном се укаже кумијер оному човјеку, те ће овако: " Чуј ме неборе, не расипљи с мене то сиромашне муке, јер ћеш ме проклињати и на другоме свијету."

#Басне

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске празновјерице из разнијех крајева (1. дио)

1. Када се риба пече па уздигне реп, има у мору још рибе.

2. Рибар не смије говорити о мишима, када иде на рибање, јер не би ухитио рибе. Ако би му било ко други рекао што о мишима, када иде на рибање, исто не би ништа ухитио, па му се боље одмах вратити дома.

3. Није добро када се снијева о козама, а добро је када се снијева о овцама.

4. Када се снијева да се има доста динара, слиједиће то чељаде несријећа.

5. Када мачка граће по дрву, ухитиће рибари из те куће рибе.

#Празновјерице

👉 СвеСрбље 👈

Петар Прерадовић - Косово поље

Кад' си, вило моја, занесла дух ми!
Неима на том' тужноме пољу више,
Ни цвијетка, ни травице, да убере
Пјесник си вијенац,

Неизбројни духови већ су туда
Пасли своје мисли, ах цијели народ,
Српски своје жалости храни све на
Косовом пољу!

Кано овце пландујућ' леже по њем'
Српска срца, земљицу крију ону,
Гдје је један једини данак сатр'о
Стољетну сријећу.

Онај данак бијаше љетни данак
Ах на данку љетноме смрзла се је
Туда многих јунаках родољубљем
Горућа крвца!

Црне птице туда сад' лете само,
Црне птице, косовице златног' кљуна,
Црним туда одијелом ходи и пјесма
Златнога гласа.

Ово поље прси су твоје јадне,
Српски роде, крижање свијух тугах.
Свака на њем' гробница теби смртну
Задуби рану.

Равно 'е сада, глатке су твоје груди,
Вријеме 'е већ зацијелило раке и ране,
Само једна није зарасла, она
Бранковића Вука!

Све се твоје спомени овдје сходе,
Задушницах овдје ти славиш твојих
Свети данак, кољиво сузах сипљућ'
Бесмртним мртвим.

Српска мајко, весело плачеш ти све
Неумријеле синове твоје, само
Неумријелост онога би утопит'
Сузама рада.

Ах залуда! заједно ш њими живи
И он, као нечисти дух се крећућ'
Овуд', бистро зрцало теби каља
Изгледах јасних!

Ништа зато; користи дјеце твоје
Живи мрачна његова сјена: мрачним
Сунцем боље с' увиђа свијетла слога
Звијездах небесних.

О на небо уприте очи, не на
Биједну земљу, Славјанског' југа дјецо!
Та сва вам је широка земља туге
Широки призор.

Свуд' вам палим ниче по њојзи међу
Слатким грожђем, свуд' вам се кукољ црни
Међу бијелом пшеницом, свуда горкост
Љубав вам трује.

Кад' сви једног' молите Бога, кад' сви
Једним Славу пјевате гласом, кад' сви
Једног' тијела уди сте, буд'те и сви једнога духа!

#ПетарПрерадовић #Пјесништво

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ⚜️🫡 7. ЈУНА 2000. ГОДИНЕ, У ВЕЧЕРЊИМ ЧАСОВИМА КОД ЖЕЉЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ У БИЈЕЉИНИ, УБИЈЕН ЉУБИША САВИЋ - МАУЗЕР


Био је надалеко познати заповједник чувене гарде "Пантери", једне од највјештијих јединица Војске Републике Српске Босне и Херцеговине (ВРС) која је увијек пристизала и била тамо гдје је било најтеже, не изгубивши ниједну битку. Маузер је био велики човјек са великом мишљу, како у рату, и у миру.

И данас се памте његове ријечи: „Када одузмемо од оних који су у рату узели све што нису имали, и одужимо се онима који су за Отаџбину дали све што су имали, можемо рећи да имамо државу“.

У част јунаштва њега и његових јединица, и заслужности за спашавање многих Срба током Одбрамбено-Отаџбинског рата (1992—1995) настала је и чувена пјесма Родољуба "Рокија" Вуловића "Пантери — Маузер". На мјесту гдје је упуцан пао на земљу (код некадашње жељезничке станице у Бијељини) изграђен му је и споменик.

ДОДАТАК: Родољуб Вуловић - Пантери (Маузер) 🎵

#ОдбрамбеноОтаџбинскиРат #Родољубље

👉 СвеСрбље 👈

📁 Откријте најбоље Телеграм канале у овом каталогу да бисте пратили догађаје уживо и били у току са најновијим геополитичким, финансијским и културним вестима.

👉 ДОДАЈ КАНАЛЕ

Ако сте заинтересовани да постанете део овог каталога, контактирајте нас преко нашег бота.

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (42. дио)

1. Чије јуне, онога и уже.

2. Чистоћа је пола здравља.

3. Човјек има само оно што даје.

4. Чувај се тихе воде и пса који шути.

5. Див на стакленијем ногама.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске празновјерице из разнијех крајева (2. дио)

1. Ако ти се снијева да ти је испао зуб, а није болио, умријеће неко у селу; а ако је болио, умријеће неко у кући.

2. Ако кокот (пијетао) пјева с вечера, лупеж је у селу. А ко пјева увечер од десет часова, доћи ће лупеж на кућу.

3. Када се гледа поноћи у зрцало! Видјело би се напаст паклену.

4. Ако кокош пропјева тријеба је убити, јер ће умријети домаћин од куће, и то на прагу од куће. Главу јој тријеба одједном откинути, а њу бацити пријеко куће.

5. Када се види гуштерица са два репа умријеће неко у селу.

#Празновјерице

👉 СвеСрбље 👈

Петар Прерадовић - Четири вријела (Као послије битке на Косову)

Усријед поља Косова
Четири вријела извиру:
Једно млијеком бијелим',
Друго вином рујнијем,
Треће крвцом црвеном,
А четврто водицом.
Путник дође к вријелима,
Прво вријело запита:
„Зашто млијеком извиреш”?
’’’Да ти дјецу надојим’’’.
Друго вријело запита:
„Зашто вином извиреш”?
’’’Да ти срце окријепим’’’
Треће вријело запита:
„Зашто крвцом извиреш”?
’’’Да ти будим освету’’’
А четврто запита:
„Зашто водом извиреш”?
’’’Да ти оперем срамоту’’’.

#ПетарПрерадовић #Пјесништво

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🐺🎶 Народна пјесма из Крајине!

Књез Лазаре, књез Лазаре узданицо српска,
о, дјевојко.
Тебе добро, тебе добро памти земља Турска,
о, дјевојко!
Ој, малена, ој, малена приђи ближе мени,
о, дјевојко.
Видјећеш ти, видјећеш ти што враг повилени,
о, дјевојко!
Краљу Твртко српска узданице,
о, дјевојко.
Тебе Турци, тебе Турци добро упамтише,
о, дјевојко!
И војводу, и војводу Влатка Вуковића,
о, дјевојко.
Што их разби, што их разби у Билећком пољу,
о, дјевојко!
Мала, моја, мала моја погледај на мене,
о, дјевојко.
Неће теби, неће теби пасти очи с главе,
о, дјевојко!

#Крајина #НароднеУмотворине #Пјесништво

👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈
👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске народне басне (4. дио)

Дијете и штипавац

Некакав ће ти одраслић у штурке, па га ето намјера намјерила на штипавца. С прва је мислио, да је то баш добар штурак, па помолио руку према њему, али ће је бржи повући. Тада ће му из небуха (одједном) штипавац: „Миле мој, да си ме ухватио, био би се ранче покајао срћеш без потребе у штурке.”

#Басне

👉 СвеСрбље 👈