Forwarded from ㅤ
#Ҳадис_531📙
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَلِىٍّ الْمَنْجُوفِىُّ قَالَ: حَدَّثَنَا رَوْحٌ قَالَ: حَدَّثَنَا عَوْفٌ عَنِ الْحَسَنِ وَمُحَمَّدٍ عَنْ أَبِى هُرَيْرَةَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ — صلى الله عليه وسلم — قَالَ:
« مَنِ اتَّبَعَ جَنَازَةَ مُسْلِمٍ إِيمَانًا وَاحْتِسَابًا ، وَكَانَ مَعَهُ حَتَّى يُصَلَّى عَلَيْهَا ، وَيَفْرُغَ مِنْ دَفْنِهَا ، فَإِنَّهُ يَرْجِعُ مِنَ الأَجْرِ بِقِيرَاطَيْنِ ، كُلُّ قِيرَاطٍ مِثْلُ أُحُدٍ ، وَمَنْ صَلَّى عَلَيْهَا ثُمَّ رَجَعَ قَبْلَ أَنْ تُدْفَنَ فَإِنَّهُ يَرْجِعُ بِقِيرَاطٍ » .
تَابَعَهُ عُثْمَانُ الْمُؤَذِّنُ قَالَ حَدَّثَنَا عَوْفٌ عَنْ مُحَمَّدٍ عَنْ أَبِى هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِىِّ — صلى الله عليه وسلم — نَحْوَهُ .
Абу Хурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:
Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам:
"Ким иймон билан, савоб умидида бир мусулмоннинг жанозасига қатнашса ҳамда унга жаноза намози ўқилганича ва дафнидан фориғ бўлгунича у билан бирга бўлса, икки қийрот ажр билан қайтади. Хар бир қийроат Ухуд мисличадир. Ким унга жаноза намози ўқиганидан кейин дафн қилинишидан олдин қайтса, у бир қийрот билан қайтади" дедилар.
✍(Саҳиҳул Бухорий Олтин Силсила китобидан)
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَلِىٍّ الْمَنْجُوفِىُّ قَالَ: حَدَّثَنَا رَوْحٌ قَالَ: حَدَّثَنَا عَوْفٌ عَنِ الْحَسَنِ وَمُحَمَّدٍ عَنْ أَبِى هُرَيْرَةَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ — صلى الله عليه وسلم — قَالَ:
« مَنِ اتَّبَعَ جَنَازَةَ مُسْلِمٍ إِيمَانًا وَاحْتِسَابًا ، وَكَانَ مَعَهُ حَتَّى يُصَلَّى عَلَيْهَا ، وَيَفْرُغَ مِنْ دَفْنِهَا ، فَإِنَّهُ يَرْجِعُ مِنَ الأَجْرِ بِقِيرَاطَيْنِ ، كُلُّ قِيرَاطٍ مِثْلُ أُحُدٍ ، وَمَنْ صَلَّى عَلَيْهَا ثُمَّ رَجَعَ قَبْلَ أَنْ تُدْفَنَ فَإِنَّهُ يَرْجِعُ بِقِيرَاطٍ » .
تَابَعَهُ عُثْمَانُ الْمُؤَذِّنُ قَالَ حَدَّثَنَا عَوْفٌ عَنْ مُحَمَّدٍ عَنْ أَبِى هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِىِّ — صلى الله عليه وسلم — نَحْوَهُ .
Абу Хурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:
Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам:
"Ким иймон билан, савоб умидида бир мусулмоннинг жанозасига қатнашса ҳамда унга жаноза намози ўқилганича ва дафнидан фориғ бўлгунича у билан бирга бўлса, икки қийрот ажр билан қайтади. Хар бир қийроат Ухуд мисличадир. Ким унга жаноза намози ўқиганидан кейин дафн қилинишидан олдин қайтса, у бир қийрот билан қайтади" дедилар.
✍(Саҳиҳул Бухорий Олтин Силсила китобидан)
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Telegram
HADISLAR
👳♀Assalomu Alaykum
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
Forwarded from ㅤ
#Ҳадис_4📘
Набий соллаллоҳу алайҳи васалламни машойиҳлари.
Баро ибн Озиб розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: “Мен Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан кўра чиройлироқ сочи қулоғининг юмшоқ жойидан (пастга) тушиб турадиган, қизил либосдаги одамни кўрмаганман. У зотнинг сочлари елкаларига етарди. Икки елкалари ораси кенг эди. (Бўйлари) калта ҳам, (жуда) узун ҳам эмасди”.
Шарҳ.
Бундан чиқди, Баро ибн Озиб розияллоҳу анҳу сочи кўплигидан қулоғининг юмшоқ жойидан пастга тушиб турадиган – елкасигача етадиган, қизил либос кийган кишилар ичида Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан кўркамроғини кўрмаган экан. У зотнинг икки елкалари кенг, бўйлари ўртачадан бир оз узунроқ эди.
✍(Имом Термизий ривояти)
Манба: "Шамоили Муҳаммадийя"📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Набий соллаллоҳу алайҳи васалламни машойиҳлари.
Баро ибн Озиб розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: “Мен Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан кўра чиройлироқ сочи қулоғининг юмшоқ жойидан (пастга) тушиб турадиган, қизил либосдаги одамни кўрмаганман. У зотнинг сочлари елкаларига етарди. Икки елкалари ораси кенг эди. (Бўйлари) калта ҳам, (жуда) узун ҳам эмасди”.
Шарҳ.
Бундан чиқди, Баро ибн Озиб розияллоҳу анҳу сочи кўплигидан қулоғининг юмшоқ жойидан пастга тушиб турадиган – елкасигача етадиган, қизил либос кийган кишилар ичида Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан кўркамроғини кўрмаган экан. У зотнинг икки елкалари кенг, бўйлари ўртачадан бир оз узунроқ эди.
✍(Имом Термизий ривояти)
Манба: "Шамоили Муҳаммадийя"📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Telegram
HADISLAR
👳♀Assalomu Alaykum
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
Forwarded from TONGGI SALOMLAR
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Aссалому алайкум.
Шанба тонги муборак бўлсин!
🍃Асл саодат нафас олиб турган ҳар онимизга шукр қила олишдир...
🍃Шукр ва зикрга бой кун бўлсин!
🌱Янги кунингиз мазмунли ўтсин.
👉 TONGGI SALOMLAR
Шанба тонги муборак бўлсин!
🍃Асл саодат нафас олиб турган ҳар онимизга шукр қила олишдир...
🍃Шукр ва зикрга бой кун бўлсин!
🌱Янги кунингиз мазмунли ўтсин.
👉 TONGGI SALOMLAR
Forwarded from Online Magazin🚘
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
DIQQAT AKSIYA
Sovuq, yo‘tal yoki nafas olishdagi muammolarda eng yaxshi yordamchi!
Kattalar ham, bolalar ham bemalol foydalanishi mumkin.
Ishlash jarayoni tinch va shovqinsiz
Quvvat manbaiga ulanmay ham ishlaydi (batareyali)
Tibbiy tavsiya etilgan
Bolalar uchun maxsus maska bilan birga
Shifokorlar tavsiya etadi — uy sharoitida samarali davolanish uchun ayni mos!
Eski narxi: 429 ming soʻm❌
AKSIYA Narxi 79 ming soʻm✅
✅To'lovni mahsulotni qo'lingizga olgandan soʻng qilasiz
🚕 O‘zbekiston bo‘ylab yetkazib berish xizmati mavjud
BUYURTMA BERISH👇👇👇
https://alijahon.uz/oqim/105555
https://alijahon.uz/oqim/105555
https://alijahon.uz/oqim/105555
Sovuq, yo‘tal yoki nafas olishdagi muammolarda eng yaxshi yordamchi!
Kattalar ham, bolalar ham bemalol foydalanishi mumkin.
Ishlash jarayoni tinch va shovqinsiz
Quvvat manbaiga ulanmay ham ishlaydi (batareyali)
Tibbiy tavsiya etilgan
Bolalar uchun maxsus maska bilan birga
Shifokorlar tavsiya etadi — uy sharoitida samarali davolanish uchun ayni mos!
Eski narxi: 429 ming soʻm❌
AKSIYA Narxi 79 ming soʻm✅
✅To'lovni mahsulotni qo'lingizga olgandan soʻng qilasiz
🚕 O‘zbekiston bo‘ylab yetkazib berish xizmati mavjud
BUYURTMA BERISH👇👇👇
https://alijahon.uz/oqim/105555
https://alijahon.uz/oqim/105555
https://alijahon.uz/oqim/105555
Forwarded from ㅤ
#Ҳадис_532📒
Ибн Зубайр Маккада минбарда хутба қилиб: «Эй одамлар! Набий алайҳиссалом: «Агар одам боласига водий тўла тилло берилса ҳам, иккинчисига муҳаббат қилади. Агар унга иккинчиси берилса, учинчисига муҳаббат қилади. Одам боласининг қорнини фақатгина тупроқ тўсади. Ва Аллоҳ тавба қилганнинг тавбасини қабул қилади» дер эдилар», деди».
✍(Икки шайх ва Термизий ривоят қилишган).
Шарҳ:
Ҳа, дунѐдаги энг бой бўлган одам ҳам тўймаѐтганини кўриб турибмиз. Унинг тўйиш ўрнига янада очкўз бўлиб бораѐтгани ҳам бор гап. Одам боласи мол-мулкка ўч бўлса, ўлиб кўзига тупроқ тўлмагунча, дунѐга тўймай юраверади. Аммо Аллоҳ таоло ўз вақтида ўзини билиб, мол-дунѐга эмас, Аллоҳ таолога муҳаббат қўйган банданинг тавбасини қабул қилади.
Манба: Ҳадис ва Ҳаёт 36📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Ибн Зубайр Маккада минбарда хутба қилиб: «Эй одамлар! Набий алайҳиссалом: «Агар одам боласига водий тўла тилло берилса ҳам, иккинчисига муҳаббат қилади. Агар унга иккинчиси берилса, учинчисига муҳаббат қилади. Одам боласининг қорнини фақатгина тупроқ тўсади. Ва Аллоҳ тавба қилганнинг тавбасини қабул қилади» дер эдилар», деди».
✍(Икки шайх ва Термизий ривоят қилишган).
Шарҳ:
Ҳа, дунѐдаги энг бой бўлган одам ҳам тўймаѐтганини кўриб турибмиз. Унинг тўйиш ўрнига янада очкўз бўлиб бораѐтгани ҳам бор гап. Одам боласи мол-мулкка ўч бўлса, ўлиб кўзига тупроқ тўлмагунча, дунѐга тўймай юраверади. Аммо Аллоҳ таоло ўз вақтида ўзини билиб, мол-дунѐга эмас, Аллоҳ таолога муҳаббат қўйган банданинг тавбасини қабул қилади.
Манба: Ҳадис ва Ҳаёт 36📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Telegram
HADISLAR
👳♀Assalomu Alaykum
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
Forwarded from ㅤ
#Ҳадис_533📓
Усома ибн Зайд розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: «Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам мени олиб сонларига ўтқазар эдилар. Ҳасанни эса, бошқа сонларига ўтқазар эдилар. Сўнгра сонларини бирбирига қўшиб туриб: «Эй Аллоҳим! Иккисини раҳм қилгин, мен уларга раҳм қилурман», дер эдилар».
✍(Имом Бухорий ривоят қилган).
Шарҳ:
Ушбу ҳадиси шарифдан олинадиган фойдалар:
1. Бировнинг боласини ҳам қучоғига олиб ўтириш мумкинлиги.
2. Икки болани қучоққа олиб ўтириш жоизлиги.
3. Аллоҳ таолога болаларга раҳм қилишни сўраб дуо қилиб туриш кераклиги.
Манба: Ҳадис ва Ҳаёт 34📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Усома ибн Зайд розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: «Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам мени олиб сонларига ўтқазар эдилар. Ҳасанни эса, бошқа сонларига ўтқазар эдилар. Сўнгра сонларини бирбирига қўшиб туриб: «Эй Аллоҳим! Иккисини раҳм қилгин, мен уларга раҳм қилурман», дер эдилар».
✍(Имом Бухорий ривоят қилган).
Шарҳ:
Ушбу ҳадиси шарифдан олинадиган фойдалар:
1. Бировнинг боласини ҳам қучоғига олиб ўтириш мумкинлиги.
2. Икки болани қучоққа олиб ўтириш жоизлиги.
3. Аллоҳ таолога болаларга раҳм қилишни сўраб дуо қилиб туриш кераклиги.
Манба: Ҳадис ва Ҳаёт 34📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Telegram
HADISLAR
👳♀Assalomu Alaykum
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
Forwarded from Online Magazin🚘
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
VITEK СУППЕР АКЦИЯ ФАКАТ 3 КУН
Азизлар ҳаво харорати пасая бошлагани сари қишнинг қахратонини ҳис қила бошладик. Ҳозирдан тайёрланиб олмасак бу иситгичларни нархини қишга яқин эплаб бўмай қолади.
"Vitek" — Сифатли, қулай, хамёнбоб! Электр қуввати тежамкор ва албатта совуқ кунларда саломатлигингиз дастёри бўлиб хизмат қилади...
— Тўрт хил режимда ишлайди
— Пульт орқали бошқарилади
— 25-30 квадратни иситади
— 1-2 КВ (тежамкор)
— Иситиши +36, Совутиши зўр
🇩🇪 Германия маҳсулоти
💰Нархи: 149.000 сўм✅
O'zbekiston bo'yicha yetqazib berish xizmati MAVJUD. Saytga kirib buyurtma bering 10 daqiqa ichida operatorlar bog'lanadi.
Буюртма бериш:👇
https://alijahon.uz/oqim/90633
https://alijahon.uz/oqim/90633
https://alijahon.uz/oqim/90633
Азизлар ҳаво харорати пасая бошлагани сари қишнинг қахратонини ҳис қила бошладик. Ҳозирдан тайёрланиб олмасак бу иситгичларни нархини қишга яқин эплаб бўмай қолади.
"Vitek" — Сифатли, қулай, хамёнбоб! Электр қуввати тежамкор ва албатта совуқ кунларда саломатлигингиз дастёри бўлиб хизмат қилади...
— Тўрт хил режимда ишлайди
— Пульт орқали бошқарилади
— 25-30 квадратни иситади
— 1-2 КВ (тежамкор)
— Иситиши +36, Совутиши зўр
🇩🇪 Германия маҳсулоти
💰Нархи: 149.000 сўм✅
O'zbekiston bo'yicha yetqazib berish xizmati MAVJUD. Saytga kirib buyurtma bering 10 daqiqa ichida operatorlar bog'lanadi.
Буюртма бериш:👇
https://alijahon.uz/oqim/90633
https://alijahon.uz/oqim/90633
https://alijahon.uz/oqim/90633
Forwarded from ㅤ
#Ҳадис_5📙
Набий соллаллоҳу алайҳи васалламни машойиҳлари.
Али ибн Абу Толиб розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: “Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам новча ҳам, пакана ҳам эмасдилар. Икки кафтлари, икки қадамлари йўғон эди. Бошлари катта, аъзолари бўғими йирик эди. Кўкракларидан киндикларигача узун мўйлар бор эди. Юрганда худди баландликдан тушиб келаётгандек олдинга мойил бўлардилар. Мен Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан аввал ҳам, кейин ҳам у зотга ўхшашини кўрмадим”.
Шарҳ.
Ҳамма саҳобалар Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам бўйларини бир хил васф қилишган. Яъни, ўта узун ҳам, калта ҳам эмас, ўртача эдилар, деб таърифлашган. Пайғамбаримиз алайҳиссаломнинг қўл ва оёқ панжалари йўғон, гўштли эди. Бу, қўл-оёқлари дағал бўлганини билдирмайди. Чунки Анас ибн Молик розияллоҳу анҳудан ривоят қилинишича, Расули акрамнинг кафтлари ипакдан ҳам майин эди. Демак, бир вақтнинг ўзида ҳам йўғон, бақувват, ҳам майин, юмшоқ бўлган. Муборак бошлари ҳажми катта, икки суяклари қўшилган ери, яъни бўғимлари йирик эди. (Тананинг бундай тузилиши эркаклар учун мақтовга лойиқдир). Бундан у зотнинг қадду қоматлари нақадар кучли, пишиқ бўлганини билиб оламиз. Аллоҳ таоло томонидан Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи ва салламга келишган, бақувват тана ато этилганди. Икки кўкраклари орасидан киндикларигача узун, ингичка туклар ўсганди. Пиёда юрганда худди тепаликдан тушиб келаётгандек ёки денгизда сузиб кетаётган кемага ўхшаб олдинга сал мойил бўлиб, виқор билан юрардилар. Али ибн Абу Толиб розияллоҳу анҳунинг “Мен Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан аввал ҳам, кейин ҳам у зотга ўхшашини кўрмадим” деган гапи Хотамул анбиё алайҳиссаломнинг шакл-шамоиллари комиллиги, кўринишлари гўзаллиги, қиёфалари кўркамлигини англатади.
✍(Имом Термизий ривояти)
Манба: "Шамоили Муҳаммадийя"📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Набий соллаллоҳу алайҳи васалламни машойиҳлари.
Али ибн Абу Толиб розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: “Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам новча ҳам, пакана ҳам эмасдилар. Икки кафтлари, икки қадамлари йўғон эди. Бошлари катта, аъзолари бўғими йирик эди. Кўкракларидан киндикларигача узун мўйлар бор эди. Юрганда худди баландликдан тушиб келаётгандек олдинга мойил бўлардилар. Мен Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан аввал ҳам, кейин ҳам у зотга ўхшашини кўрмадим”.
Шарҳ.
Ҳамма саҳобалар Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам бўйларини бир хил васф қилишган. Яъни, ўта узун ҳам, калта ҳам эмас, ўртача эдилар, деб таърифлашган. Пайғамбаримиз алайҳиссаломнинг қўл ва оёқ панжалари йўғон, гўштли эди. Бу, қўл-оёқлари дағал бўлганини билдирмайди. Чунки Анас ибн Молик розияллоҳу анҳудан ривоят қилинишича, Расули акрамнинг кафтлари ипакдан ҳам майин эди. Демак, бир вақтнинг ўзида ҳам йўғон, бақувват, ҳам майин, юмшоқ бўлган. Муборак бошлари ҳажми катта, икки суяклари қўшилган ери, яъни бўғимлари йирик эди. (Тананинг бундай тузилиши эркаклар учун мақтовга лойиқдир). Бундан у зотнинг қадду қоматлари нақадар кучли, пишиқ бўлганини билиб оламиз. Аллоҳ таоло томонидан Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи ва салламга келишган, бақувват тана ато этилганди. Икки кўкраклари орасидан киндикларигача узун, ингичка туклар ўсганди. Пиёда юрганда худди тепаликдан тушиб келаётгандек ёки денгизда сузиб кетаётган кемага ўхшаб олдинга сал мойил бўлиб, виқор билан юрардилар. Али ибн Абу Толиб розияллоҳу анҳунинг “Мен Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан аввал ҳам, кейин ҳам у зотга ўхшашини кўрмадим” деган гапи Хотамул анбиё алайҳиссаломнинг шакл-шамоиллари комиллиги, кўринишлари гўзаллиги, қиёфалари кўркамлигини англатади.
✍(Имом Термизий ривояти)
Манба: "Шамоили Муҳаммадийя"📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Telegram
HADISLAR
👳♀Assalomu Alaykum
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
Forwarded from ㅤ
#Ҳадис_534📒
Абдуллоҳ розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: «Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Даромад манбаини тутишга берилиб кетманглар. Яна дунѐга рағбат қилиб кетишингизга сабаб бўлмасин», дедилар».
✍(Имом Термизий ривоят қилган).
Шарҳ:
Албатта, бу ҳадиси шариф ҳамма нарсани унутиб, мол-дунѐнинг ортидан кетиб қолмасликка ундашдир. Аслида эса, ризқ-рўз учун жидди жаҳд қилиш шариатда матлубдир. Зотан, Аллоҳ таоло Исро сурасида: «Қўлингни бўйнингга боғлаб олма. Уни бир йўла ѐзиб ҳам юборма. Яна маломат ва ҳасратда ўтириб қолмагин», деган. Ушбу оятда пулу мол сарфи аслида қандай бўлиши кераклиги баѐн қилинмоқда. «Қўлингни бўйнингга боғлаб олма». Яъни, бахил бўлма. Оятда бахиллик ажойиб бир тамсил ила васф қилинмоқда. Қўлини бўйнига боғлаб олган одам ҳеч қачон ҳамѐнига қўл сола олмайди ва ундан пул олиб, бировга нафақа бера билмайди. Демак, бахил одам, кутилмаганда ҳамѐнимга қўл солиб, бировга пул бериб юбормай, деб қўлини бўйнига боғлаб олган кишига ўхшатилмоқда. «Уни бир йўла ѐзиб ҳам юборма». Яъни, қўлингни бир йўла ѐзиб, бор-будингни бошқаларга бериб, тугатиб ҳам қўйма. «Яна маломат ва ҳасратда ўтириб қолмагин». Ўйламасдан борини беҳуда сарфлаб, сариқ чақасиз қолган одам маломатга учрайди. Уни ҳамма маломат қилади, нотўғри ва ноўрин тасарруфини қоралайди. Шунингдек, вақт ўтгандан кейин унинг ўзи ҳам қилган ишига пушаймон бўлиб, ҳасрат-надомат чекади. Исломда ҳар бир ишни тавозин билан, меъѐрида қилиш тавсия этилади. Бир нарса жуда ошириб ҳам юборилмайди ѐки аксинча, жуда йўқ даражага ҳам тушириб қўйилмайди, балки ўртача меъѐрда адо этилади.
Манба: Ҳадис ва Ҳаёт 36📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Абдуллоҳ розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: «Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Даромад манбаини тутишга берилиб кетманглар. Яна дунѐга рағбат қилиб кетишингизга сабаб бўлмасин», дедилар».
✍(Имом Термизий ривоят қилган).
Шарҳ:
Албатта, бу ҳадиси шариф ҳамма нарсани унутиб, мол-дунѐнинг ортидан кетиб қолмасликка ундашдир. Аслида эса, ризқ-рўз учун жидди жаҳд қилиш шариатда матлубдир. Зотан, Аллоҳ таоло Исро сурасида: «Қўлингни бўйнингга боғлаб олма. Уни бир йўла ѐзиб ҳам юборма. Яна маломат ва ҳасратда ўтириб қолмагин», деган. Ушбу оятда пулу мол сарфи аслида қандай бўлиши кераклиги баѐн қилинмоқда. «Қўлингни бўйнингга боғлаб олма». Яъни, бахил бўлма. Оятда бахиллик ажойиб бир тамсил ила васф қилинмоқда. Қўлини бўйнига боғлаб олган одам ҳеч қачон ҳамѐнига қўл сола олмайди ва ундан пул олиб, бировга нафақа бера билмайди. Демак, бахил одам, кутилмаганда ҳамѐнимга қўл солиб, бировга пул бериб юбормай, деб қўлини бўйнига боғлаб олган кишига ўхшатилмоқда. «Уни бир йўла ѐзиб ҳам юборма». Яъни, қўлингни бир йўла ѐзиб, бор-будингни бошқаларга бериб, тугатиб ҳам қўйма. «Яна маломат ва ҳасратда ўтириб қолмагин». Ўйламасдан борини беҳуда сарфлаб, сариқ чақасиз қолган одам маломатга учрайди. Уни ҳамма маломат қилади, нотўғри ва ноўрин тасарруфини қоралайди. Шунингдек, вақт ўтгандан кейин унинг ўзи ҳам қилган ишига пушаймон бўлиб, ҳасрат-надомат чекади. Исломда ҳар бир ишни тавозин билан, меъѐрида қилиш тавсия этилади. Бир нарса жуда ошириб ҳам юборилмайди ѐки аксинча, жуда йўқ даражага ҳам тушириб қўйилмайди, балки ўртача меъѐрда адо этилади.
Манба: Ҳадис ва Ҳаёт 36📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Telegram
HADISLAR
👳♀Assalomu Alaykum
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
Forwarded from TONGGI SALOMLAR
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Aссалому алайкум.
Шанба тонги муборак бўлсин!
🍃Асл саодат нафас олиб турган ҳар онимизга шукр қила олишдир...
🍃Шукр ва зикрга бой кун бўлсин!
🌱Янги кунингиз мазмунли ўтсин.
👉 TONGGI SALOMLAR
Шанба тонги муборак бўлсин!
🍃Асл саодат нафас олиб турган ҳар онимизга шукр қила олишдир...
🍃Шукр ва зикрга бой кун бўлсин!
🌱Янги кунингиз мазмунли ўтсин.
👉 TONGGI SALOMLAR
Forwarded from Online Magazin🚘
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
📲 Фарзандингиз кўп телефон ўйнайдими?
Бизда бунга ажойиб ва фойдали ечим мавжуд 🤓
⚡️ЛCД Ёзув Планшети
Бу планшет болаларни телефондан чалғитади ҳамда уларнинг ёзиш, чизиш, бўяш каби амалий қобилиятини оширади
😊 Фарзандингизга фойдалали ва қизиқарли планшетни совға қилинг
💰 Нархи: 69.000 сўм
БУЮРТМА БЕРИШ 👇🏻
https://alijahon.uz/oqim/105869
https://alijahon.uz/oqim/105869
https://alijahon.uz/oqim/105869
🚚 Ўзбекистон бўйлаб етказиб бериш МАВЖУД.
Бизда бунга ажойиб ва фойдали ечим мавжуд 🤓
⚡️ЛCД Ёзув Планшети
Бу планшет болаларни телефондан чалғитади ҳамда уларнинг ёзиш, чизиш, бўяш каби амалий қобилиятини оширади
😊 Фарзандингизга фойдалали ва қизиқарли планшетни совға қилинг
💰 Нархи: 69.000 сўм
БУЮРТМА БЕРИШ 👇🏻
https://alijahon.uz/oqim/105869
https://alijahon.uz/oqim/105869
https://alijahon.uz/oqim/105869
🚚 Ўзбекистон бўйлаб етказиб бериш МАВЖУД.
Forwarded from ㅤ
#Ҳадис_535📓
Жобир розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:«Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Аввал салом, кейин калом», дедилар».
Шарҳ:
Чунки салом омонлик ва тинчликдир. Аввал омонлик ва тинчликни эълон қилиб, сўнг гап бошлаш лозим. Шунинг учун танигану танимаган ҳар бир кишига гапиришдан аввал салом бермоқ исломий одобнинг ажралмас қисмидир.
Яна ўша кишидан ривоят қилинади:«Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Салом бермагунича бировни таомга даъват қилманг», дедилар».
✍(Иккисини Имом Термизий ривоят қилган).
Шарҳ:
Чунки салом мартабада таомдан устун туради.
Манба: Ҳадис ва Ҳаёт 37📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Жобир розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:«Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Аввал салом, кейин калом», дедилар».
Шарҳ:
Чунки салом омонлик ва тинчликдир. Аввал омонлик ва тинчликни эълон қилиб, сўнг гап бошлаш лозим. Шунинг учун танигану танимаган ҳар бир кишига гапиришдан аввал салом бермоқ исломий одобнинг ажралмас қисмидир.
Яна ўша кишидан ривоят қилинади:«Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Салом бермагунича бировни таомга даъват қилманг», дедилар».
✍(Иккисини Имом Термизий ривоят қилган).
Шарҳ:
Чунки салом мартабада таомдан устун туради.
Манба: Ҳадис ва Ҳаёт 37📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Telegram
HADISLAR
👳♀Assalomu Alaykum
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
Forwarded from ㅤ
#Ҳадис_6📙
Набий соллаллоҳу алайҳи васалламни машойиҳлари.
Али ибн Абу Толиб розияллоҳу розияллоҳу анҳу қачон Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламни васф қилса, бундай дерди: “Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам бўйлари жуда узун ҳам, ўта калта ҳам эмасди. Қавм ичида ўрта (бўйли) эдилар. Сочлари жуда жингалак ҳам, силлиқ ҳам эмасди, бир оз буралганди. У зот тўлачадан келган эмасдилар. Юзлари дум-думалоқ бўлмаган, балки бир оз юмалоқлик бор эди. (Ранглари қизил) аралашган оқ эди. Икки кўзлари тим қора, киприклари узун, бўғимлари катта, елкалари ораси кенг эди. Баданларида туклари кўп эмасди. Кўкракларидан киндикларигача туклар ўсганди. (У зотнинг) кафтлари ва қадамлари йўғон эди. Юрганда гўё баландликдан тушиб келаётгандек шахдам қадам ташлардилар. Агар (бирон тарафга) қарасалар, бутун (баданлари) билан қарардилар. Икки кураклари орасида нубувват муҳри бор эди. У зот анбиёлар сўнггисидирлар. (Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам) одамлар ичида энг бағрикенги, энг ростгўйи, табиати энг юмшоғи, муомаласи энг гўзали бўлганлар. Илк бор кўрган (одам) у зотдан ҳайиқарди. У зотга аралашиб, таниган (киши) яхши кўриб қоларди. У зотни васф қилувчи: “Мен Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан аввал ҳам, кейин ҳам у зотга ўхшашини кўрмадим”, деб айтарди.
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Набий соллаллоҳу алайҳи васалламни машойиҳлари.
Али ибн Абу Толиб розияллоҳу розияллоҳу анҳу қачон Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламни васф қилса, бундай дерди: “Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам бўйлари жуда узун ҳам, ўта калта ҳам эмасди. Қавм ичида ўрта (бўйли) эдилар. Сочлари жуда жингалак ҳам, силлиқ ҳам эмасди, бир оз буралганди. У зот тўлачадан келган эмасдилар. Юзлари дум-думалоқ бўлмаган, балки бир оз юмалоқлик бор эди. (Ранглари қизил) аралашган оқ эди. Икки кўзлари тим қора, киприклари узун, бўғимлари катта, елкалари ораси кенг эди. Баданларида туклари кўп эмасди. Кўкракларидан киндикларигача туклар ўсганди. (У зотнинг) кафтлари ва қадамлари йўғон эди. Юрганда гўё баландликдан тушиб келаётгандек шахдам қадам ташлардилар. Агар (бирон тарафга) қарасалар, бутун (баданлари) билан қарардилар. Икки кураклари орасида нубувват муҳри бор эди. У зот анбиёлар сўнггисидирлар. (Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам) одамлар ичида энг бағрикенги, энг ростгўйи, табиати энг юмшоғи, муомаласи энг гўзали бўлганлар. Илк бор кўрган (одам) у зотдан ҳайиқарди. У зотга аралашиб, таниган (киши) яхши кўриб қоларди. У зотни васф қилувчи: “Мен Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан аввал ҳам, кейин ҳам у зотга ўхшашини кўрмадим”, деб айтарди.
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Telegram
HADISLAR
👳♀Assalomu Alaykum
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
Forwarded from Online Magazin🚘
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Avtomobil himoya g'ilofi (TENT)
Mahsulot haqida qisqacha:
Kechki payt yorug'lik aks ettiruvchi elemetlari mavjud
Yengil, mahsulotning og'irligi taxminan 2,6 kg
Avtomobil kuzovini tashqi ta'sirlardan himoya qiladi va lak-bo'yoq qoplamasini xizmat muddatini uzaytiradi
Ichida yumshoq astari borligi uchun avtomobilni har safar qirib tashlamaydi
Mustahkam va bardoshli, olovga chidamli, suv o'tkazmaydigan
Material: bardoshli poliesterdan tayyorlangan, ichki qismiga yumshoq astar tikilgan
Alyumin yorug'lik qaytaruvchi qoplama
Avto-tent avtomobilni uzoq muddat saqlaydi, yog'ingarchilikdan, jazirama quyoshdan, changdan.
💰 Chegirma narxi: 149000 ming so'm
✅ To'lovni mahsulotni qo'lingizga olganda qilasiz
🚚 O‘zbekiston bo‘ylab yetkazib berish xizmati mavjud. Saytga kirib buyurtma bering. 10 daqiqa ichida operatorlar bog'lanadi.
Buyurtma berish👇👇👇👇
https://alijahon.uz/oqim/61858
https://alijahon.uz/oqim/61858
Mahsulot haqida qisqacha:
Kechki payt yorug'lik aks ettiruvchi elemetlari mavjud
Yengil, mahsulotning og'irligi taxminan 2,6 kg
Avtomobil kuzovini tashqi ta'sirlardan himoya qiladi va lak-bo'yoq qoplamasini xizmat muddatini uzaytiradi
Ichida yumshoq astari borligi uchun avtomobilni har safar qirib tashlamaydi
Mustahkam va bardoshli, olovga chidamli, suv o'tkazmaydigan
Material: bardoshli poliesterdan tayyorlangan, ichki qismiga yumshoq astar tikilgan
Alyumin yorug'lik qaytaruvchi qoplama
Avto-tent avtomobilni uzoq muddat saqlaydi, yog'ingarchilikdan, jazirama quyoshdan, changdan.
💰 Chegirma narxi: 149000 ming so'm
✅ To'lovni mahsulotni qo'lingizga olganda qilasiz
🚚 O‘zbekiston bo‘ylab yetkazib berish xizmati mavjud. Saytga kirib buyurtma bering. 10 daqiqa ichida operatorlar bog'lanadi.
Buyurtma berish👇👇👇👇
https://alijahon.uz/oqim/61858
https://alijahon.uz/oqim/61858
Forwarded from ㅤ
Шарҳ.
Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг муборак жисмлари семиз, ёғли, дармонсиз, сўлғин эмасди. Юзлари дум-думалоқ бўлмаган, балки сал юмалоқ эди. Ранглар ўта оппоқ эмас, қизил аралашган оқ эди. Юзлари нурли, чароғон бўлган. Икки кўзлари қоп-қора – қорачиғлари тим қора, оқи эса оппоқ эди. Киприклари узун бўлган. Таналарида тук кўп эмасди (яъни, кўп қисмини мўй қопламаган). Кўкракларидан киндикларигача узун, ингичка чизиқ тортилгандек туклар ўсган. Соқоллари қалин бўлган. Юрганда забардаст инсонлардек шахдам қадам босиб юрардилар. Мадорсиз қадам ташламасдилар, балки оёқларини ердан куч билан узиб олардилар. Агар орқага қарасалар, фақат бошларининг ўзини бурмасдан, бутун баданлари билан бурилиб қарардилар. Таналари олдинга қараб, бошлари орқага бўлиб қолмасди. Бу, Расулуллоҳ алайҳиссаломнинг улуғликларига, маҳобатларига мос эди. Лекин, ўнгга ёки чапга енгил қарашлари бошқача бўлган. Унда жисмлари билан тўлиқ бурилмаганлар. Икки кураклари орасида нубувват муҳри бор эди. У кабутар тухумидек келадиган бир бўлак гўшт бўлган. “Нубувват муҳри” дейилишига сабаб шуки, ана ўша муҳр Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг пайғамбарликларидан дарак берувчи белги эди. Бу ҳақида келаси бобда сўз юритилади, иншааллоҳ! Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам хотамул анбиё – пайғамбарларнинг охирги вакили эдилар. У зотдан кейин бошқа пайғамбар келмаган ва келмайди. Саййидул мурсалин юборилишлари билан пайғамбарлик биносининг сўнгги ғишти ўрнига қўйилди, қурилиш якунига етди. Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи ва саллам одамларнинг энг очиқкўнгили, меҳрибони, сахийси эдилар. Турфа табиатли одамлар билан ана шу кенг феъллари ила гўзал муносабатда бўлардилар. У зот энг ростгўй инсон бўлганлар. Пайғамбарликдан олдин ҳам “содиқ”, “амин” (тўғрисўз, ишончли, омонатдор) сифатлари билан танилганлар. Ҳеч қачон ёлғон гапирмаганлар, омонатга хиёнат қилмаганлар, ваъдага хилоф иш тутмаганлар. Табиатлари ўта мулойим, феъллари кенг эди. Ҳеч кимга қўполлик қилмасдилар, дағал муомалада бўлмасдилар, балки ҳилм ва хушфеълликнинг олий намунасини кўрсатардилар. Суҳбатлашиш, муомала, олди-берди борасида ҳам тенгсиз эдилар. Доим ҳаққа бўйсунардилар, Аллоҳ белгилаган чегаралар бузилишидан бошқа ўринларда хато қилганларни кечирар, бағрикенгликда ҳаммага ўрнак бўлардилар. Бирон киши Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламни кутилмаганда ёки илк бор кўрса, илоҳий ҳайбатларидан, раббоний буюкликларидан қўрқувга тушарди. Зеро, Аллоҳ таоло инсонлар қалбида у зотдан қўрқув ҳисини пайдо қилган. Пайғамбаримиз алайҳиссалом билан бирга юрган, ўтириб суҳбатлашган одам кўп ўтмай у зотни яхши кўриб қоларди. Чунки гўзал одоблари, чиройли муомалалари инсонлар қалбида у зотга нисбатан илиқлик пайдо қиларди. Ширин муомала, мулойим феъл сабаб дилларда муҳаббат ниҳоллари униб чиқарди. Набий соллаллоҳу алайҳи ва саллам сифатларини айтадиган, шаънларига мақтов йўллайдиган одам тўкис васфдан ожизлиги учун: “Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан олдин ҳам, кейин ҳам у зотга ўхшаган сурати ва сийрати гўзал – чиройли қадду қоматли, келишган, хушхулқ, карамли инсонни ҳеч кўрмаганман”, деб айтарди.
✍(Имом Термизий ривояти)
Манба: "Шамоили Муҳаммадийя"📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг муборак жисмлари семиз, ёғли, дармонсиз, сўлғин эмасди. Юзлари дум-думалоқ бўлмаган, балки сал юмалоқ эди. Ранглар ўта оппоқ эмас, қизил аралашган оқ эди. Юзлари нурли, чароғон бўлган. Икки кўзлари қоп-қора – қорачиғлари тим қора, оқи эса оппоқ эди. Киприклари узун бўлган. Таналарида тук кўп эмасди (яъни, кўп қисмини мўй қопламаган). Кўкракларидан киндикларигача узун, ингичка чизиқ тортилгандек туклар ўсган. Соқоллари қалин бўлган. Юрганда забардаст инсонлардек шахдам қадам босиб юрардилар. Мадорсиз қадам ташламасдилар, балки оёқларини ердан куч билан узиб олардилар. Агар орқага қарасалар, фақат бошларининг ўзини бурмасдан, бутун баданлари билан бурилиб қарардилар. Таналари олдинга қараб, бошлари орқага бўлиб қолмасди. Бу, Расулуллоҳ алайҳиссаломнинг улуғликларига, маҳобатларига мос эди. Лекин, ўнгга ёки чапга енгил қарашлари бошқача бўлган. Унда жисмлари билан тўлиқ бурилмаганлар. Икки кураклари орасида нубувват муҳри бор эди. У кабутар тухумидек келадиган бир бўлак гўшт бўлган. “Нубувват муҳри” дейилишига сабаб шуки, ана ўша муҳр Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг пайғамбарликларидан дарак берувчи белги эди. Бу ҳақида келаси бобда сўз юритилади, иншааллоҳ! Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам хотамул анбиё – пайғамбарларнинг охирги вакили эдилар. У зотдан кейин бошқа пайғамбар келмаган ва келмайди. Саййидул мурсалин юборилишлари билан пайғамбарлик биносининг сўнгги ғишти ўрнига қўйилди, қурилиш якунига етди. Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи ва саллам одамларнинг энг очиқкўнгили, меҳрибони, сахийси эдилар. Турфа табиатли одамлар билан ана шу кенг феъллари ила гўзал муносабатда бўлардилар. У зот энг ростгўй инсон бўлганлар. Пайғамбарликдан олдин ҳам “содиқ”, “амин” (тўғрисўз, ишончли, омонатдор) сифатлари билан танилганлар. Ҳеч қачон ёлғон гапирмаганлар, омонатга хиёнат қилмаганлар, ваъдага хилоф иш тутмаганлар. Табиатлари ўта мулойим, феъллари кенг эди. Ҳеч кимга қўполлик қилмасдилар, дағал муомалада бўлмасдилар, балки ҳилм ва хушфеълликнинг олий намунасини кўрсатардилар. Суҳбатлашиш, муомала, олди-берди борасида ҳам тенгсиз эдилар. Доим ҳаққа бўйсунардилар, Аллоҳ белгилаган чегаралар бузилишидан бошқа ўринларда хато қилганларни кечирар, бағрикенгликда ҳаммага ўрнак бўлардилар. Бирон киши Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламни кутилмаганда ёки илк бор кўрса, илоҳий ҳайбатларидан, раббоний буюкликларидан қўрқувга тушарди. Зеро, Аллоҳ таоло инсонлар қалбида у зотдан қўрқув ҳисини пайдо қилган. Пайғамбаримиз алайҳиссалом билан бирга юрган, ўтириб суҳбатлашган одам кўп ўтмай у зотни яхши кўриб қоларди. Чунки гўзал одоблари, чиройли муомалалари инсонлар қалбида у зотга нисбатан илиқлик пайдо қиларди. Ширин муомала, мулойим феъл сабаб дилларда муҳаббат ниҳоллари униб чиқарди. Набий соллаллоҳу алайҳи ва саллам сифатларини айтадиган, шаънларига мақтов йўллайдиган одам тўкис васфдан ожизлиги учун: “Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан олдин ҳам, кейин ҳам у зотга ўхшаган сурати ва сийрати гўзал – чиройли қадду қоматли, келишган, хушхулқ, карамли инсонни ҳеч кўрмаганман”, деб айтарди.
✍(Имом Термизий ривояти)
Манба: "Шамоили Муҳаммадийя"📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Telegram
HADISLAR
👳♀Assalomu Alaykum
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
Forwarded from ㅤ
#Ҳадис_536📔
Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади.
Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Қачон бир банда «Лаа илаҳа иллаллоҳу»ни айтса, албатта, унга токи аршга етиб боргунча осмоннинг эшиклари очилур (модомики, гуноҳи кабиралардан четланган бўлса)», дедилар».
✍(Имом Термизий ривояти).
Шарҳ:
Бундан зокир зикрнинг фойдасидан баҳраманд бўлиши учун гуноҳи кабираларни қилмаган бўлиши кераклиги келиб чиқади. Ана Шунда унинг зикри аршгача етиб боради ва дуолари ҳам қабул бўлади.
Бу ҳадиси шарифда
«Лаа илаҳа иллаллоҳу»нинг фазли қанчалар улуғ экани баѐн қилинмоқда.
«Лаа илаҳа иллаллоҳу» Аллоҳдан ўзга барча нарсадан илоҳлик — ибодатга сазоворликни манфий қилади.
«Лаа илаҳа иллаллоҳу» илоҳлиқ яъни, ибодатга сазоворликни фақат Аллоҳ таолонинг Ўзига исбот қилади.
«Лаа илаҳа иллаллоҳу»ни тавҳид калимаси, калимаи тоййиба ва ихлос калимаси ҳам дейилади.
Уламолар «Лаа илаҳа иллаллоҳу»ни қисқача қилиб «таҳлил» деб атайдилар. Китобларда «таҳлил айтди» деган ибора келса, «Лаа илаҳа иллАллоҳу»ни айтди, деб англаш лозим.
«Лаа илаҳа иллаллоҳу» барча пайғамбарларга юборилган динларнинг хулосасидир.
«Лаа илаҳа иллаллоҳу»ни айтмагунча уни айтишга қодир кишининг иймони дуруст бўлмайди.
«Лаа илаҳа иллаллоҳу»ни айтиб, шаҳодат келтирган ва Муҳаммад алайҳиссаломнинг тасдиқлаган одам мусулмон бўлади.
Пайғамбарликларини «Лаа илаҳа иллаллоҳу» азон ва иқоматнинг жузъи, яъни, бир қисмидир.
«Лаа илаҳа иллаллоҳу» энг афзал зикрдир.
«Лаа илаҳа иллаллоҳу»ни ҳар замон ва ҳар жойда айтиб туриш мустаҳабдир.
Манба: Ҳадис ва Ҳаёт 35📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади.
Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Қачон бир банда «Лаа илаҳа иллаллоҳу»ни айтса, албатта, унга токи аршга етиб боргунча осмоннинг эшиклари очилур (модомики, гуноҳи кабиралардан четланган бўлса)», дедилар».
✍(Имом Термизий ривояти).
Шарҳ:
Бундан зокир зикрнинг фойдасидан баҳраманд бўлиши учун гуноҳи кабираларни қилмаган бўлиши кераклиги келиб чиқади. Ана Шунда унинг зикри аршгача етиб боради ва дуолари ҳам қабул бўлади.
Бу ҳадиси шарифда
«Лаа илаҳа иллаллоҳу»нинг фазли қанчалар улуғ экани баѐн қилинмоқда.
«Лаа илаҳа иллаллоҳу» Аллоҳдан ўзга барча нарсадан илоҳлик — ибодатга сазоворликни манфий қилади.
«Лаа илаҳа иллаллоҳу» илоҳлиқ яъни, ибодатга сазоворликни фақат Аллоҳ таолонинг Ўзига исбот қилади.
«Лаа илаҳа иллаллоҳу»ни тавҳид калимаси, калимаи тоййиба ва ихлос калимаси ҳам дейилади.
Уламолар «Лаа илаҳа иллаллоҳу»ни қисқача қилиб «таҳлил» деб атайдилар. Китобларда «таҳлил айтди» деган ибора келса, «Лаа илаҳа иллАллоҳу»ни айтди, деб англаш лозим.
«Лаа илаҳа иллаллоҳу» барча пайғамбарларга юборилган динларнинг хулосасидир.
«Лаа илаҳа иллаллоҳу»ни айтмагунча уни айтишга қодир кишининг иймони дуруст бўлмайди.
«Лаа илаҳа иллаллоҳу»ни айтиб, шаҳодат келтирган ва Муҳаммад алайҳиссаломнинг тасдиқлаган одам мусулмон бўлади.
Пайғамбарликларини «Лаа илаҳа иллаллоҳу» азон ва иқоматнинг жузъи, яъни, бир қисмидир.
«Лаа илаҳа иллаллоҳу» энг афзал зикрдир.
«Лаа илаҳа иллаллоҳу»ни ҳар замон ва ҳар жойда айтиб туриш мустаҳабдир.
Манба: Ҳадис ва Ҳаёт 35📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Telegram
HADISLAR
👳♀Assalomu Alaykum
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
Forwarded from TONGGI SALOMLAR
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
#Хайрли_тонг
🌱Aссалому алайкум. Ҳафтанинг Душанба куни муборак бўлсин😊
Соғ–саломат уйғотган Роббимизга ҳамдлар бўлсин!
Бошланган янги кун барчага омадли келсин! 🤲👇
👉 TONGGI SALOMLAR
🌱Aссалому алайкум. Ҳафтанинг Душанба куни муборак бўлсин😊
Соғ–саломат уйғотган Роббимизга ҳамдлар бўлсин!
Бошланган янги кун барчага омадли келсин! 🤲👇
👉 TONGGI SALOMLAR
Forwarded from Online Magazin🚘
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Oqlik va tozalik siri – "Oqartiruvchi suyuq sovun"
Teringizni nafaqat tozalaydi, balki dog‘lar, kir va yog‘ni bir zumda yo‘qotib, yorqin nur sochadi!
Tabiiy tarkibli, terini quritmaydi, yumshatib mayinlik va tetiklik bag‘ishlaydi.
Mahsulot narxi: 69000 ming so'm.
🎁1+1=3 ( 2 ta maxsulot xarid
qilinsa 3-maxsulot bonus)
To'lovni mahsulotni qo'lingizga olganda qilasiz.
O‘zbekiston bo‘ylab yetkazib berish xizmati mavjud. Saytga kirib buyurtma bering 10 daqiqa ichida operatorlar aloqa chiqadi.
Buyurtma berish 👇👇
https://alijahon.uz/oqim/89093
https://alijahon.uz/oqim/89093
https://alijahon.uz/oqim/89093
Teringizni nafaqat tozalaydi, balki dog‘lar, kir va yog‘ni bir zumda yo‘qotib, yorqin nur sochadi!
Tabiiy tarkibli, terini quritmaydi, yumshatib mayinlik va tetiklik bag‘ishlaydi.
Mahsulot narxi: 69000 ming so'm.
🎁1+1=3 ( 2 ta maxsulot xarid
qilinsa 3-maxsulot bonus)
To'lovni mahsulotni qo'lingizga olganda qilasiz.
O‘zbekiston bo‘ylab yetkazib berish xizmati mavjud. Saytga kirib buyurtma bering 10 daqiqa ichida operatorlar aloqa chiqadi.
Buyurtma berish 👇👇
https://alijahon.uz/oqim/89093
https://alijahon.uz/oqim/89093
https://alijahon.uz/oqim/89093
Forwarded from ㅤ
#Ҳадис_537📗
Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: «Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам ўз ҳузурларида ал-Ақраъ ибн Ҳобис Таймий ўтирганида Ҳасан ибн Алини ўптилар. Шунда у: «Менинг ўнта болам бор. Улардан бирортасини ўпганим йўқ», деди
Бас, Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам унга назар солдилар ва: «Раҳм қилмаганга раҳм қилинмас», дедилар».
✍(Бухорий, Абу Довуд ва Термизий ривоят қилишган)
Шарҳ:
Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам ўта болажон зот эдилар. У зот болалар ичида ўз набиралари имом Ҳасан ва имом Ҳусайнларни жуда ҳам яхши кўрар ва уларга меҳрибонлик кўрсатар эдилар. Ушбу ривоятда у зот соллаллоҳу алайҳи васалламнинг имом Ҳасан розияллоҳу анҳуга кўрсатган меҳрлари, саҳобалардан бирларининг бунга бўлган муносабатлари ва бу муносабатни Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам томонларидан баҳоланиши ҳақида сўз кетмоқда.
Ушбу ҳадиси шарифдан олинадиган фойдалар:
1. Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ѐш болаларни ўпиб туришлари. Бундан бошқалар ҳам шуни қилишлари жоизлиги чиқади.
2. Боласини ўпиш унга раҳм кўрсатиш экани.
3. Киши бировга, хусусан, ўз боласига раҳм қилмаса, Аллоҳ таоло ҳам ўша кишига раҳм қилмаслиги.
Манба: Ҳадис ва Ҳаёт 34📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: «Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам ўз ҳузурларида ал-Ақраъ ибн Ҳобис Таймий ўтирганида Ҳасан ибн Алини ўптилар. Шунда у: «Менинг ўнта болам бор. Улардан бирортасини ўпганим йўқ», деди
Бас, Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам унга назар солдилар ва: «Раҳм қилмаганга раҳм қилинмас», дедилар».
✍(Бухорий, Абу Довуд ва Термизий ривоят қилишган)
Шарҳ:
Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам ўта болажон зот эдилар. У зот болалар ичида ўз набиралари имом Ҳасан ва имом Ҳусайнларни жуда ҳам яхши кўрар ва уларга меҳрибонлик кўрсатар эдилар. Ушбу ривоятда у зот соллаллоҳу алайҳи васалламнинг имом Ҳасан розияллоҳу анҳуга кўрсатган меҳрлари, саҳобалардан бирларининг бунга бўлган муносабатлари ва бу муносабатни Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам томонларидан баҳоланиши ҳақида сўз кетмоқда.
Ушбу ҳадиси шарифдан олинадиган фойдалар:
1. Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ѐш болаларни ўпиб туришлари. Бундан бошқалар ҳам шуни қилишлари жоизлиги чиқади.
2. Боласини ўпиш унга раҳм кўрсатиш экани.
3. Киши бировга, хусусан, ўз боласига раҳм қилмаса, Аллоҳ таоло ҳам ўша кишига раҳм қилмаслиги.
Манба: Ҳадис ва Ҳаёт 34📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Telegram
HADISLAR
👳♀Assalomu Alaykum
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
Forwarded from ㅤ
#Ҳадис_538📙
Ҳанзала ал-Усадий розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: (У Расулуллоҳ соллаллоху алайҳи васалламнинг котибларидан бўлган эди). «Эй Аллоҳнинг Расули! Ҳанзала мунофиқ бўлди», дедим. «Нима учун?» дедилар. «Эй Аллоҳнинг Расули! Сизнинг ҳузурингизда бўлганимизда дўзах ва жаннатни бизга эслатасиз. Ҳаттоки, биз кўзимиз билан кўргандек бўламиз. Сизнинг ҳузурингиздан чиққанимизда жуфти ҳалолларга, болаларга ва молу мулкка аралашиб, кўп нарсани унутамиз», дедим. Шунда Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Жоним қўлида бўлган Зот билан қасамки, агар менинг ҳузуримда бўлган ҳолингизда ва зикрда бардавом бўлсангиз, албатта, тўшакларингизда ва йўлларингизда сизлар билан фаришталар қўл бериб кўришар эдилар. Лекин, эй Ҳанзала, бир соат ундоқ, бир соат бундоқ, дедилар. Уч марта».
Муслим ва Термизий «Рақоиқ»да ривоят қилган. Охирги лафзда: «Агар менинг ҳузуримдан турган ҳолингизда
бардавом бўлсангиз, албатта, мажлисларингизда, йўлларингизда ва тўшакларингизда сизлар билан фаришталар қўл бериб кўришар эдилар. Лекин, эй Ҳанзала, бир соат ундоқ, бир соат бундоқ», дедилар».
✍(Имом Термизий ривояти).
Шарҳ:
Бу ҳадиси шариф жуда ҳам машҳур ҳадислардан бўлиб, унинг аввалги қисми қуйидагича: «Абу Бакр мени учратиб қолиб: «Қандоқсан, эй Ҳанзала?!» деди. «Ҳанзала мунофиқ бўлди», дедим. «Субҳаналлоҳи! Нима демоқдасан?!» деди. «Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларида бўлганимизда, у зот бизга дўзах ва жаннатни эслатадилар. Ҳаттоки биз кўзимиз билан кўргандек бўламиз. Қачон у зотнинг ҳузурларидан чиққанимизда жуфти ҳалолларга, болаларга ва молу мулкка аралашиб, кўп нарсани унутамиз», дедим. «Аллоҳга қасамки, биз ҳам шунга дучор бўламиз!» деди Абу Бакр. Мен Абу Бакр билан Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига бордим. У зотнинг олдиларига кириб...» деб давом этилади.
Бу ҳадиси шарифдан кўпгина фойдалар олинади:
1. Устозлар етук бўлсалар, кишиларнинг руҳий тарбия бобида юқори даражаларга эришишларига сабаб бўлишлари мумкинлиги.
2. Устоздан узоклашган шогирдда руҳий поклик чўққисидан пастлашиш бўлиши мумкинлиги.
3. Фарзу вожибларни адо этгандан кейин нафл ибодатлар, эслатиш ва зикр туфайли кишиларнинг руҳий даражалари ҳар хил бўлиши.
4. Руҳий даражани доимий равишда олий даражада ушлаб туриш матлуб эмаслиги.
5. Шариат ҳудудида оила, бола-чақа ва молу мулк ташвишида бўлишнинг мунофиқлик ѐки номарғуб нарса эмаслигини.
Манба: Ҳадис ва Ҳаёт 35📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Ҳанзала ал-Усадий розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: (У Расулуллоҳ соллаллоху алайҳи васалламнинг котибларидан бўлган эди). «Эй Аллоҳнинг Расули! Ҳанзала мунофиқ бўлди», дедим. «Нима учун?» дедилар. «Эй Аллоҳнинг Расули! Сизнинг ҳузурингизда бўлганимизда дўзах ва жаннатни бизга эслатасиз. Ҳаттоки, биз кўзимиз билан кўргандек бўламиз. Сизнинг ҳузурингиздан чиққанимизда жуфти ҳалолларга, болаларга ва молу мулкка аралашиб, кўп нарсани унутамиз», дедим. Шунда Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Жоним қўлида бўлган Зот билан қасамки, агар менинг ҳузуримда бўлган ҳолингизда ва зикрда бардавом бўлсангиз, албатта, тўшакларингизда ва йўлларингизда сизлар билан фаришталар қўл бериб кўришар эдилар. Лекин, эй Ҳанзала, бир соат ундоқ, бир соат бундоқ, дедилар. Уч марта».
Муслим ва Термизий «Рақоиқ»да ривоят қилган. Охирги лафзда: «Агар менинг ҳузуримдан турган ҳолингизда
бардавом бўлсангиз, албатта, мажлисларингизда, йўлларингизда ва тўшакларингизда сизлар билан фаришталар қўл бериб кўришар эдилар. Лекин, эй Ҳанзала, бир соат ундоқ, бир соат бундоқ», дедилар».
✍(Имом Термизий ривояти).
Шарҳ:
Бу ҳадиси шариф жуда ҳам машҳур ҳадислардан бўлиб, унинг аввалги қисми қуйидагича: «Абу Бакр мени учратиб қолиб: «Қандоқсан, эй Ҳанзала?!» деди. «Ҳанзала мунофиқ бўлди», дедим. «Субҳаналлоҳи! Нима демоқдасан?!» деди. «Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларида бўлганимизда, у зот бизга дўзах ва жаннатни эслатадилар. Ҳаттоки биз кўзимиз билан кўргандек бўламиз. Қачон у зотнинг ҳузурларидан чиққанимизда жуфти ҳалолларга, болаларга ва молу мулкка аралашиб, кўп нарсани унутамиз», дедим. «Аллоҳга қасамки, биз ҳам шунга дучор бўламиз!» деди Абу Бакр. Мен Абу Бакр билан Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига бордим. У зотнинг олдиларига кириб...» деб давом этилади.
Бу ҳадиси шарифдан кўпгина фойдалар олинади:
1. Устозлар етук бўлсалар, кишиларнинг руҳий тарбия бобида юқори даражаларга эришишларига сабаб бўлишлари мумкинлиги.
2. Устоздан узоклашган шогирдда руҳий поклик чўққисидан пастлашиш бўлиши мумкинлиги.
3. Фарзу вожибларни адо этгандан кейин нафл ибодатлар, эслатиш ва зикр туфайли кишиларнинг руҳий даражалари ҳар хил бўлиши.
4. Руҳий даражани доимий равишда олий даражада ушлаб туриш матлуб эмаслиги.
5. Шариат ҳудудида оила, бола-чақа ва молу мулк ташвишида бўлишнинг мунофиқлик ѐки номарғуб нарса эмаслигини.
Манба: Ҳадис ва Ҳаёт 35📚
📚
https://t.me/+yr9xcvcJvP5jMGQ5
Telegram
HADISLAR
👳♀Assalomu Alaykum
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz
🌐 Bizning kanalda
📚 Sahih Hadislar
🎙Dolzarb Maruzalar
🎥 Ibratli Videolar
👤Reklama va takliflar uchun @Xojayin
❓SAVOLLAR UCHUN: savollar.islom.uz