У недељу, 27. априла, навршиће се тачно 11 година од мог чувеног гостовања у јутарњем програм РТС. Тада сам, међу првима упозорио да држава у којој се за све пита један човек није добар пут, да институције морају да јачају, а не обратно, да смо дубоко подељено и корумпирано друштво и да нас из тих стања не могу чупати Вучић и екипа, већ људи беспрекорних биографија…

Од тог дана у мом животу више ништа није било исто. Изречено ми никад није опроштено и заборављено. Каријера заустављена и запечаћена. Живот комплетно обесмишљен и уништен. Изложен сам беспримереном прогону који не престаје свих ових 11 година. Постао сам огледни пример за персону нон грата, али и персону нон плата. Заборавио сам шта то значи радити за плату, јер нико не жели да ме запосли на било ком послу објашњавајући колико то може бити опасно с обзиром ко је на власти. Моје вредности и регуларно стечена звања и знања имају третман превише вруће робе коју нико неће. Укинуто ми је право на рад и постојање. Очекујем да ме ускоро избаце и са евиденције Бироа за незапослене, јер тамо чамим годинама без икавог резултата.

Излажући себе на милост и немилост осионим представницима власти довео сам своју породицу, своје пријатеље и познанике и све који су ме на било који начин све ове године подржавали у опасност и посебну врсту животног искушења. После којег уследе стална питања и бројне дилеме, чему све ово води, докле овако, шта је циљ осим већ видљиве и утабане пропасти…

Све време сам се борио како сам знао и умео, уз невиђене опструкције које су најпре долазиле искључиво од представника власти, а с временом, како сам мимо очекивања и даље пружао значајан отпор, томе су се прикључивале и оне снаге које се друштву представљају макар званично као опозиционе.

Тренутно у нашој јавности, Вучић и његова породица изигравају апсолутно највеће жртве, а одмах уз њих најистакнутији лидери онога што зовемо опозицијом. У таквој конкуренцији места за истинске жртве свих њих нема. И не само то. Такве људе неопходно је избрисати са списка живих јер су неугодни сведоци њихове сарадње и колаборације, свих њихових кукавичлука, исказане бахатости и непримерене силе којом су се обрушавали на оне за које су унапред знали да немају могућности, ни простора да им адекватно узврате.

Па, ипак, нису престајали да затварају све могуће пукотине одакле би процурела било каква истина о њима. Они сви заједно не би издржали ни 11 дана, а камоли 11 година да су само трунку били изложени ономе што сам принуђен да пролазим сваки дан. Али кога брига за то. Сам си бирао, сам си тако хтео. Многи не разумеју да нисам могао другачије, да је то део мог васпитања и карактера и да једноставно мој организам упркос свим тешкоћама не уме другачије. За мене је борба за слободу која ми је узета нешто узвишено, часно и витешки и ту нема простора за било какве калкулације и интересе који воде у потпуно супротном правцу. Због свега тога и много чега другог сам и даље нигде.

Кад сам изашао тог јутра из студија РТС као да сам у црну рупу пропао. Постао сам идеалан пример за свакога ко устане против власти и свих њихових сарадника како ће проћи.

После тог мог гостовања у јутарњем програму на РТС тамо више никад нисам позван да гостујем. За ових 11 година био сам укупно три пута гост, различитим поводима, на телевизијма са националном фреквенцијом и то сва три пута на Првој. На Н1 ме нема 3 године и 3 месеца, на Новој С нешто дуже. Мозгови који су одредили тај специјални третман имају исте циљеве и уопште се не разликују осим по броју квадрата које поседују.
Једина телевизија на којој сам све време позиван и могао слободно да говорим била је локална зрењанинска КТВ, а портал те станице је једино место где могу тренутно да објављујем своје колумне. Бројни подкасти где сам такође позиван као гост и начин на који сам указивао на силне аномалије у нашој држави и друштву су допринели да и поред свих забрана и прогона, ипак, некако допрем макар до дела људи који имају потребу да чују нешто другачије виђење онога што нам се догађа.

Без цензуре

наставак у коментару

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Цветная революция

Архимандрит Др Симеон
ПОНОР ЕКУМЕНИЗМА 2

Да се подсетимо првог дела овог текста, где смо видели примере епископа СПЦ, који учествују у заједничким „богослужењима“ са Римокатолицима и разним протестантима.

Указали смо на сву погрешност таквог поступања. Упуштање у таква „чинодејства“, према Светим Канонима, повлачи са собом свргнуће свештенослужитеља, било ком чину да припада, а за мирјанина повлачи одлучење од црквене заједнице. Нажалост, не постоји нико на одговорном месту, ко ће јавно позвати на одговорност или поднети тужбу црквеном суду за таква непочинства.

Као што нас св. Преподобни Ава Јустин учи: „Екуменизам је јерес над јересима и свејерес.“ Екуменизам у својој бити носи идеју да су све религије исправне и да су Богу једнако миле. Теорија грана, који проповеда екуменизам, тврди да не постоји само Једна Света Саборна и Апостолска Црква, већ да постоје безбројне гране вероисповедања, које све, наводно, воде ка спасењу. Постоји и теорија о два плућна крила, представљајући Цркву Православну и Римокатолике као равноправне. Дајући валидност погрешним учењима и говорећи да сви путеви воде ка спасењу.

Легло ове јереси је наравно Светски Савет Цркава, где све чланице признају благодат једни другима. Тако да СПЦ, као чланица и једна од оснивача Светског Савета Цркава, признаје валидност „светих тајни“ свим сектама насталим из Протестантизма и Лутерове реформе.

Данас постоји око 40 000 таквих групација. Имајући ово на уму, не можемо бити изненађени поступцима покојног патријарха Иринеја, када је надбискупу кентерберијском уручио панагију, знак епископске власти и признао да за епископа, дајући му право да седи у трону патријараха Српских у Патријаршији.

Исти тако нас више не изненађује ни понашање актуелног патријарха Порфирија, док поклања напрсни крст и признаје свештенство садашњем Генералном Секретару Светског Савета Цркава протестантском пастору Џерију Пилеју, у сред своје резиденције у Београду. Том истом госту се приређује и изложба „СПЦ и Светски Савет Цркава“, где се показују „достигнућа“ тог односа.

Међу најважнијим пројектима је свакако и финансирање нове зграде Православног Богословског Факултета у Београду, што је златним словима уписано на ктиторској плочи у холу факултета. Наводна одлука Сабора СПЦ да се иступи из Светског Савета Цркава је изгледа избледела, ако је икада и угледала светлост дана.

Од времена објављивања првог дела текста, до данас, неки као да се утркују да створе што више материјала за овај наставак текста о дубини јереси екуменизма.

Нису сви, као патријарх на тако високом нивоу да се састају и признају свештенство секташким пасторима, већина епископа из СПЦ се „само моли“ са римокатоличким бискупима. Кршење Светих Канона, као што смо рекли, повлачи за собом казну. Та казна је, за свештенослужитеље, лишење чина, а за мирјане, искључење из црквене заједнице, на одређено време или до краја живота.

Пошто је преступ јасан и доказан, не постоји препрека у виду другачијег тумачења канона, да би казна била примењена. Докази се, као што смо видели и у првом делу текста на ову тему, вешто крију од верника и народа Српског генерално.

Међутим, друга страна не крије то, већ са поносом објављује. У нашим медијима, штампаним или електронским, нећемо наћи ни помен о тим дешавањима, иако су одавно постала редовна. Нећемо наћи ни на интернет страницама епархија, чији епископи служе са римокатоличким бискупима. Можда још има срама у њима, док крију непочинства.

Наставак у коментару

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |