This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Прва изјава за јавност Мацут др Ђуро, а са места председника Владе РС.
Када човек нема самопоштовања, када нема поштовања према сопственим прецима, када нема поштовања према народу ком припада, добијамо модерног конвертита без идентитета и интегритета.
За све нас, који смо мислили да не може горе и да смо дотакли дно.
Ово чудо је Председник Владе Србије.
Ово чудо је "српски интелектуалац".
Ово чудо је професор Универзитета.
Ово чудо себе назива Србином.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Када човек нема самопоштовања, када нема поштовања према сопственим прецима, када нема поштовања према народу ком припада, добијамо модерног конвертита без идентитета и интегритета.
За све нас, који смо мислили да не може горе и да смо дотакли дно.
Ово чудо је Председник Владе Србије.
Ово чудо је "српски интелектуалац".
Ово чудо је професор Универзитета.
Ово чудо себе назива Србином.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Forwarded from Уз свој народ
Нек сви чују, нек сви виде — нек буде већи него петнаести трећи!
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
26 година од НАТО бомбардовања и највећег злочина, незапамћеног у историји ратовања - бомбардовања зграде РТС-а у Абердаревој. Шта је остало након толико година и како РТС одаје помен жртвама, у тренуцима које они, неукусно, називају најтежим у историји те телевизије?
📱 ФДУ у блокади
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Момо Капор: Споменик
У сред рата, у априлу 1993, Требињци су подигли споменик свом највећем песнику Јовану Дучићу, педесет година након његове смрти у Чикагу.
Чемпреси су се самозаљубљено огледали у мирној Требишњици.
Процветали су и олеандери. Шта знају олеандери да ли је рат или није.
Далеке 1934. године Јован Дучић је платио из свог џепа вајару Томи Росандићу да изваја и излије у бронзи бисту његовог омиљеног песника Петра Петровића Његоша и поставио је под високе платане на најлепшем херцеговачком тргу.
Шта се све није догађало са Његошевим попрсјем. Ко год би наишао кроз овај прелепи градић најпре је искаљивао свој бес на црногорском владици: скидали га, вукли по граду, фарбали у црвено… Требињци су га сваки пут кад се ослободе од нечисти поново, као светињу, враћали на његово постоље.
Када је Требиње засула киша граната, прво што су учинили било је да споменик са свих страна заштите кашетама од муниције напуњеним песком. Та кула од сандука представљала је споменик за себе. Била је лепша од споменика које је Американац бугарског порекла, чувени Кристо, замотавао у своје беле тканине и тако се прославио.
Неко се лепо досетио да се споменик Јовану Дучићу постави на улазу у парк који је он сазидао, тачно преко пута Његоша, тако да се „владика Раде и Кнез песника гледају очи у очи и до миле воље разговарају кад падне ноћ…“
Али, кад је смакнута тканина са Дучићеве бисте, испоставило се да, истина, тај велики Херцеговац гледа у Његоша, али да владика Раде некако скреће поглед у страну. Вероватно због оне границе на Вилусима.
Момо Капор, Смрт не боли: приче из последњег рата, Бања Лука: Глас српски, 1997, стр. 102–104
Стање ствари
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
У сред рата, у априлу 1993, Требињци су подигли споменик свом највећем песнику Јовану Дучићу, педесет година након његове смрти у Чикагу.
Чемпреси су се самозаљубљено огледали у мирној Требишњици.
Процветали су и олеандери. Шта знају олеандери да ли је рат или није.
Далеке 1934. године Јован Дучић је платио из свог џепа вајару Томи Росандићу да изваја и излије у бронзи бисту његовог омиљеног песника Петра Петровића Његоша и поставио је под високе платане на најлепшем херцеговачком тргу.
Шта се све није догађало са Његошевим попрсјем. Ко год би наишао кроз овај прелепи градић најпре је искаљивао свој бес на црногорском владици: скидали га, вукли по граду, фарбали у црвено… Требињци су га сваки пут кад се ослободе од нечисти поново, као светињу, враћали на његово постоље.
Када је Требиње засула киша граната, прво што су учинили било је да споменик са свих страна заштите кашетама од муниције напуњеним песком. Та кула од сандука представљала је споменик за себе. Била је лепша од споменика које је Американац бугарског порекла, чувени Кристо, замотавао у своје беле тканине и тако се прославио.
Неко се лепо досетио да се споменик Јовану Дучићу постави на улазу у парк који је он сазидао, тачно преко пута Његоша, тако да се „владика Раде и Кнез песника гледају очи у очи и до миле воље разговарају кад падне ноћ…“
Али, кад је смакнута тканина са Дучићеве бисте, испоставило се да, истина, тај велики Херцеговац гледа у Његоша, али да владика Раде некако скреће поглед у страну. Вероватно због оне границе на Вилусима.
Момо Капор, Смрт не боли: приче из последњег рата, Бања Лука: Глас српски, 1997, стр. 102–104
Стање ствари
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Власт разматра различите мере за прекид блокада: Универзитети се селе у Министарство науке?
У покушају да се одблокирају универзитети, власт тренутно ради на два колосека. Један је покушај да се у дијалогу са ректором Владаном Ђокићем дође до “нормализације рада”. Други процес, који траје већ дуже време, јесте припрема законског оквира и измена везаних за високо образовање. Према сазнањима НИН-а, један од првих корака који се тренутно разматра јесте издвајање високог образовања из Министарства просвете и припајање Министарству науке и технолошког развоја. Према још увек незваничним најавама, измене закона које би то требало да омогуће могле би се наћи пред посланицима на наредној седници Скупштине Србије.
<...........>
Основна крилатица против блокада сажета је у ставу да школе и факултети морају да раде, а ђаци и студенти да уче. Чињеница је да власт сматра да ако “помери” студенте са улица, блокаде које такође месецима трају по градовима више неће бити превелик проблем за решавање. Поједини високопозиционирани чланови СНС-а склони су да решење ситуације бојажљиво опишу намером председника Александра Вучића да “обојену револуцију победи без пендрека, изменом закона и променом владе”. Међутим, закони умеју да буду гори од пендрека. Баш одатле је све и кренуло када је власт хтела да уведе стране факултете, финансира их и изједначи са постојећим државним универзитетима. Предлог је повучен из Скупштине јер је устала академска јавност.
➡️ опширније
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
У покушају да се одблокирају универзитети, власт тренутно ради на два колосека. Један је покушај да се у дијалогу са ректором Владаном Ђокићем дође до “нормализације рада”. Други процес, који траје већ дуже време, јесте припрема законског оквира и измена везаних за високо образовање. Према сазнањима НИН-а, један од првих корака који се тренутно разматра јесте издвајање високог образовања из Министарства просвете и припајање Министарству науке и технолошког развоја. Према још увек незваничним најавама, измене закона које би то требало да омогуће могле би се наћи пред посланицима на наредној седници Скупштине Србије.
<...........>
Основна крилатица против блокада сажета је у ставу да школе и факултети морају да раде, а ђаци и студенти да уче. Чињеница је да власт сматра да ако “помери” студенте са улица, блокаде које такође месецима трају по градовима више неће бити превелик проблем за решавање. Поједини високопозиционирани чланови СНС-а склони су да решење ситуације бојажљиво опишу намером председника Александра Вучића да “обојену револуцију победи без пендрека, изменом закона и променом владе”. Међутим, закони умеју да буду гори од пендрека. Баш одатле је све и кренуло када је власт хтела да уведе стране факултете, финансира их и изједначи са постојећим државним универзитетима. Предлог је повучен из Скупштине јер је устала академска јавност.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM