Другарица Татјана Ленард...
Отац јој је био високи партијски функционер и дугогодишњи радник на царини, те је и она врло брзо добила функцију портпарола Савеза комуниста.
Њена тетка Љубица Геровац је као „народни херој” добила спомен плочу на Звездари, прикачену на отету српску вилу.
А радници РТС-а добили су споменик са питањем ЗАШТО?
Чим је Весли Кларк изјавио да је РТС постао легитимна НАТО мета, на сцену је ступила Татјана.
Носећи таргет беџ на реверу, ова новинарка постаје позната по својој изјави у програму уживо:
„Нека Кларк пуца, ми га чекамо.
Наша адреса је Таковска 10, а координате нека сам пронађе.”
Данима се нагађало да ли су ове претње биле озбиљне, све до ноћи 23. априла 1999. године када је у 2:06 после поноћи један пројектил погодио зграду РТС-а.
Овај злочин изазвао је протесте новинара и из земаља које су чланице НАТО пакта.
Сам РТС је постао легитиман војни циљ још 1997. године, када је одбио да шест сати дневно емитује програм западних медија.
Међутим, те 1999. године РТС уопште није био војни циљ, зато што је РТС-у већ била прекинута траса преко сателита.
Тек почетком јуна '99. године у Москви је договорено да се користи руски сателит.
РТС је бомбардован како би се уништила „мастер соба”, одакле су неки новинари западних телевизија слали објективне извештаје у свет.
То је било ућуткивање свих оних који су могли да изазову и најмању сумњу у оправданост напада НАТО-а на Србију, и уништен је само тај део РТС-а.
Међу новинарима западних телевизија које нису смеле бити уништене, било је и Срба.
За СИ-ЕН-ЕН тада је као камерман радио Предраг Бамбић.
Он је три дана пре бомбардовања известио Драгољуба Милановића, генералног директора РТС-а, да ће зграда бити гађана.
Бамбић и његова телевизија тада су добили наређење да се евакуишу, јер НАТО, телевизије попут његове није желео да уништи.
Преко 30 страних новинара сутрадан је добило отказ, јер се није знало ко је Србима предао ту информацију.
Влада је од Милановића одмах тражила измештање РТС-а на резервну локацију на Златибору.
До измештања није дошло никад, а због тога је Милановић 2002. године осуђен на 10 година затвора.
Те ноћи гађана је „мастер соба” и тај део на згради остао је исечен као колач.
Ленардова је, након подстрекивања на злочин, на крају прва побегла из зграде и то у Немачку, одакле је са бомбама и полетео авион на Србију.
Она данас живи у Бечу.
Радници којима је нацртана мета на челу, свих тих дана морали су да долазе на посао.
Два дана пре бомбардовања постало им је чудно што је одједном било забрањено паркирање у Абердаревој улици, те су на том месту почеле да дежурају ватрогасне екипе.
За новинаре који су остали да раде свој посао, а сваки дан било их је око 180, знак за узбуну је био Стеван Стојановић Мокрањац.
Ако би кренула трака са његовом композицијом на екрану, то им је био знак да одмах треба да напусте зграду.
Мокрањац није запевао никад, али зато је тадашњи министар информисања евакуисао своју мајку из РТС-а, која је те ноћи била дежурни новинар, и то шест сати пре напада.
Сада је јасно да је Милановић био само жртвено јагње, јер је немогуће да је он знао за бомбардовање, а да му „шеф” није знао.
Ниједна од 16 настрадалих особа у РТС-у, није била новинар...
Пише: Деки РС
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Отац јој је био високи партијски функционер и дугогодишњи радник на царини, те је и она врло брзо добила функцију портпарола Савеза комуниста.
Њена тетка Љубица Геровац је као „народни херој” добила спомен плочу на Звездари, прикачену на отету српску вилу.
А радници РТС-а добили су споменик са питањем ЗАШТО?
Чим је Весли Кларк изјавио да је РТС постао легитимна НАТО мета, на сцену је ступила Татјана.
Носећи таргет беџ на реверу, ова новинарка постаје позната по својој изјави у програму уживо:
„Нека Кларк пуца, ми га чекамо.
Наша адреса је Таковска 10, а координате нека сам пронађе.”
Данима се нагађало да ли су ове претње биле озбиљне, све до ноћи 23. априла 1999. године када је у 2:06 после поноћи један пројектил погодио зграду РТС-а.
Овај злочин изазвао је протесте новинара и из земаља које су чланице НАТО пакта.
Сам РТС је постао легитиман војни циљ још 1997. године, када је одбио да шест сати дневно емитује програм западних медија.
Међутим, те 1999. године РТС уопште није био војни циљ, зато што је РТС-у већ била прекинута траса преко сателита.
Тек почетком јуна '99. године у Москви је договорено да се користи руски сателит.
РТС је бомбардован како би се уништила „мастер соба”, одакле су неки новинари западних телевизија слали објективне извештаје у свет.
То је било ућуткивање свих оних који су могли да изазову и најмању сумњу у оправданост напада НАТО-а на Србију, и уништен је само тај део РТС-а.
Међу новинарима западних телевизија које нису смеле бити уништене, било је и Срба.
За СИ-ЕН-ЕН тада је као камерман радио Предраг Бамбић.
Он је три дана пре бомбардовања известио Драгољуба Милановића, генералног директора РТС-а, да ће зграда бити гађана.
Бамбић и његова телевизија тада су добили наређење да се евакуишу, јер НАТО, телевизије попут његове није желео да уништи.
Преко 30 страних новинара сутрадан је добило отказ, јер се није знало ко је Србима предао ту информацију.
Влада је од Милановића одмах тражила измештање РТС-а на резервну локацију на Златибору.
До измештања није дошло никад, а због тога је Милановић 2002. године осуђен на 10 година затвора.
Те ноћи гађана је „мастер соба” и тај део на згради остао је исечен као колач.
Ленардова је, након подстрекивања на злочин, на крају прва побегла из зграде и то у Немачку, одакле је са бомбама и полетео авион на Србију.
Она данас живи у Бечу.
Радници којима је нацртана мета на челу, свих тих дана морали су да долазе на посао.
Два дана пре бомбардовања постало им је чудно што је одједном било забрањено паркирање у Абердаревој улици, те су на том месту почеле да дежурају ватрогасне екипе.
За новинаре који су остали да раде свој посао, а сваки дан било их је око 180, знак за узбуну је био Стеван Стојановић Мокрањац.
Ако би кренула трака са његовом композицијом на екрану, то им је био знак да одмах треба да напусте зграду.
Мокрањац није запевао никад, али зато је тадашњи министар информисања евакуисао своју мајку из РТС-а, која је те ноћи била дежурни новинар, и то шест сати пре напада.
Сада је јасно да је Милановић био само жртвено јагње, јер је немогуће да је он знао за бомбардовање, а да му „шеф” није знао.
Ниједна од 16 настрадалих особа у РТС-у, није била новинар...
Пише: Деки РС
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Александар Лукашенко: Спремни смо да примимо сто педесет хиљада радника-специјалиста из Пакистана с породицама
Белорусија заинтересована пре свега за привлачење специјалиста, не просто омладине. Још боље – породица. Ако дођу и породице, радиће, изјавио белоруски председник
(Белта, 12. 4. 2025)
Бјелорусија ће приликом привлачења радника миграната из Пакистана заузети диференциран приступ, изјавио је председник Белорусије Александар Лукашенко. Претходно је, приликом званичних преговора с председником владе Пакистана Шахбазом Шарифом у Минску, Лукашенко изјавио да је Белорусија спремна да прими до сто педесет хиљада специјалиста из Пакистана.
Како је појаснио, приступ ће бити диференциран. „Белорусија је заинтересована пре свега за привлачење специјалиста, не просто омладине. Још боље – породица. Ако дођу и породице, радиће“, рекао је Лукашенко.
Председник је напоменуо да су пакистански специјалисти нарочито потребни у производњи памука. „Понудићемо им исте услове као за Белорусе“, рекао је Лукашенко.
Стање ствари
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Белорусија заинтересована пре свега за привлачење специјалиста, не просто омладине. Још боље – породица. Ако дођу и породице, радиће, изјавио белоруски председник
(Белта, 12. 4. 2025)
Бјелорусија ће приликом привлачења радника миграната из Пакистана заузети диференциран приступ, изјавио је председник Белорусије Александар Лукашенко. Претходно је, приликом званичних преговора с председником владе Пакистана Шахбазом Шарифом у Минску, Лукашенко изјавио да је Белорусија спремна да прими до сто педесет хиљада специјалиста из Пакистана.
Како је појаснио, приступ ће бити диференциран. „Белорусија је заинтересована пре свега за привлачење специјалиста, не просто омладине. Још боље – породица. Ако дођу и породице, радиће“, рекао је Лукашенко.
Председник је напоменуо да су пакистански специјалисти нарочито потребни у производњи памука. „Понудићемо им исте услове као за Белорусе“, рекао је Лукашенко.
Стање ствари
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
ОСВЕТНИК!?
Слушајте пажљиво шта прича овај монструм, жвалави и ментално поремећени шеф српске мафије Александар Вучић. Он коме су руке крваве, он који је издао и распарчао и распродао земљу, он који је поделио народ на подобан (њему) и неподобан. Он који је са својим братом и њиховом мафијашком братијом опљачкао све што се могло опљачкати, он који је толико задужио земљу да ће тај дуг отплаћивати неколико будућих генерација. Он који је толико зла нанео овој напаћеној Србији и још напаћенијем народу, он размишља како да се освети свима који не подржавају њега и његове ставове и мишљења.
Значи, ова његова јавна изјава, јасан је показатељ да је он озбиљно ментално поремећен.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Слушајте пажљиво шта прича овај монструм, жвалави и ментално поремећени шеф српске мафије Александар Вучић. Он коме су руке крваве, он који је издао и распарчао и распродао земљу, он који је поделио народ на подобан (њему) и неподобан. Он који је са својим братом и њиховом мафијашком братијом опљачкао све што се могло опљачкати, он који је толико задужио земљу да ће тај дуг отплаћивати неколико будућих генерација. Он који је толико зла нанео овој напаћеној Србији и још напаћенијем народу, он размишља како да се освети свима који не подржавају њега и његове ставове и мишљења.
Значи, ова његова јавна изјава, јасан је показатељ да је он озбиљно ментално поремећен.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
УСТАНАК У ИМЕ ВЛАДАВИНЕ ПРАВА НИЈЕ „ОБОЈЕНА РЕВОЛУЦИЈА“: Одговор на лаж у служби надлежне институције
ЧУЛИ СМО, А НЕ ВЕРУЈЕМО
Недавно смо, са „надлежног места“ у служби Великог Ненадлежног, са места које се куне у љубав према младима и студентима, са места с кога се очекује Истина и само Истина, чули да је у Србији у току „обојена револуција“. Воде је, наравно, а ко би други, западни центри моћи. Подразумева се, чак и ако није речено, да је спречава садашњи председник Србије, Александар Вучић, носилац ордена Светог Саве, а да је изводе глупи студенти којима руководе западни русофоби и србофоби.
Ипак, да ли је баш тако?
Сваки нормалан и поштен човек зна да није тако. Иако има разних мешетера и муватора који би да се окористе протестом, ово је побуна младих против недела једног ненародног режима, који је на власт у Србији довео НАТО Запад, и који се, све до сада, уз помоћ тог истог Запада одржава, симулирајући патриотизам.
Уосталом, да чујемо упућеније.
🔴 СВЕШТЕНИК ЈОВАН ПЛАМЕНАЦ
🔴 НИКОЛА ТАНАСИЋ
🔴 СЛОБОДАН РЕЉИЋ
🔴 АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВИЋ
( Шта су наведени рекли погледајте овде)
РЕЖИМ КОЈИ УНИШТАВА СРБИЈУ
Режим на власти у Србији је суштински антихришћански и антисрпски, иако се маскира патриотизмом и користи српску заставу као покривач ( на крају – отирач за ноге ). Сетимо се, у једном сумарном прегледу, у којим је све областима он нанео штету Србији.
I. ДЕЦА, ПОРОДИЦА И ОБРАЗОВАЊЕ
• 2012 – 2025: Рушење образовног система, стални штрајкови у просвети
• 2012–2024: Наводне продаје беба, лакше одузимање деце, „купи-дете туризам“, страни усвојитељи.
• 2017: Масовно тровање ђака шпагетама, СНС функционер у сукобу интереса.
• 2013–2022: Афере око мале матуре, крађе тестова, протест ученика.
• 2024: Случај Данке Илић – спорна истрага и кршење процедура, могућа манипулација доказима.
• 2017–2024: Проблеми са популационом политиком, акушерско насиље, манипулације Вучића и министара.
• 2024: Лоши услови у породилиштима, лоши услови у здравству.
• Све време траје медијско тровање народа лажима ријалитија са режимских телевизија, па се лудило излива у злочине попут оних из маја 2023. у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду и селима око Младеновца.
II. ЛГБТ И ИДЕОЛОШКЕ ПОЛИТИКЕ
• 2017–2025: Гурање ЛГБТ и џендер агенде, промене уџбеника у складу са овом агендом, закон о џендер језику.
• 2024–2025: Истополна заједница премијерке Брнабић: непостојећи законски оквир, сурогат мајчинство.
• Стално организовање геј парада, укључујући и ЕУРОПРАЈД, и то упркос противљењу Цркве и народа, али на захтев америчког амбасадора.
III. КОСОВО И СПОЉНА ПОЛИТИКА
• 2015–2023: Бриселски и Вашингтонски споразуми – губљење сваке надлежности над Косовом
• 2017: Политички инцидент с „возом“ и реакција Вучића – скретање пажње са формирања косовске војске.
• 2017: Састанак на јахти – Пацоли, Радоичић, убиство Ивановића.
• Бриселско – охридски споразум и предавање Севера Косова и Метохије НАТО Арнаутима: траје и данас. Чувена српска жена – витез са Космета, Јана Гаћеша, све је, одавно, написала:“Ми смо отписани још одавно. Сопствена држава нас је прогласила грађанима другог реда и сведоци смо како у новонасталим условима многи – на првом месту Српска православна црква – ћуте. Није се огласио ни владика рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије. Ваљда су задовољни „специјалним статусом“ који им нуде исти они под чијом заштитом су горели Архангели, Девич, Богородица Љевишка…Ми смо живи сведоци политике уступака које је наша држава чинила на основу Бриселског споразума на штету нас који овде живимо и, ево, ако се испоштује свака тачка ултиматума, испоставиће се на штету државних и националних интереса. Косово и Метохија за неколико поглавља на путу ка Европској унији у неком паралелном свету, јер у овом реалном тешко да Европска унија постоји, односно да ће у неком догледном времену постојати.“
наставак у коментару
✍️ Владимир Димитријевић
Правда
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
ЧУЛИ СМО, А НЕ ВЕРУЈЕМО
Недавно смо, са „надлежног места“ у служби Великог Ненадлежног, са места које се куне у љубав према младима и студентима, са места с кога се очекује Истина и само Истина, чули да је у Србији у току „обојена револуција“. Воде је, наравно, а ко би други, западни центри моћи. Подразумева се, чак и ако није речено, да је спречава садашњи председник Србије, Александар Вучић, носилац ордена Светог Саве, а да је изводе глупи студенти којима руководе западни русофоби и србофоби.
Ипак, да ли је баш тако?
Сваки нормалан и поштен човек зна да није тако. Иако има разних мешетера и муватора који би да се окористе протестом, ово је побуна младих против недела једног ненародног режима, који је на власт у Србији довео НАТО Запад, и који се, све до сада, уз помоћ тог истог Запада одржава, симулирајући патриотизам.
Уосталом, да чујемо упућеније.
( Шта су наведени рекли погледајте овде)
РЕЖИМ КОЈИ УНИШТАВА СРБИЈУ
Режим на власти у Србији је суштински антихришћански и антисрпски, иако се маскира патриотизмом и користи српску заставу као покривач ( на крају – отирач за ноге ). Сетимо се, у једном сумарном прегледу, у којим је све областима он нанео штету Србији.
I. ДЕЦА, ПОРОДИЦА И ОБРАЗОВАЊЕ
• 2012 – 2025: Рушење образовног система, стални штрајкови у просвети
• 2012–2024: Наводне продаје беба, лакше одузимање деце, „купи-дете туризам“, страни усвојитељи.
• 2017: Масовно тровање ђака шпагетама, СНС функционер у сукобу интереса.
• 2013–2022: Афере око мале матуре, крађе тестова, протест ученика.
• 2024: Случај Данке Илић – спорна истрага и кршење процедура, могућа манипулација доказима.
• 2017–2024: Проблеми са популационом политиком, акушерско насиље, манипулације Вучића и министара.
• 2024: Лоши услови у породилиштима, лоши услови у здравству.
• Све време траје медијско тровање народа лажима ријалитија са режимских телевизија, па се лудило излива у злочине попут оних из маја 2023. у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду и селима око Младеновца.
II. ЛГБТ И ИДЕОЛОШКЕ ПОЛИТИКЕ
• 2017–2025: Гурање ЛГБТ и џендер агенде, промене уџбеника у складу са овом агендом, закон о џендер језику.
• 2024–2025: Истополна заједница премијерке Брнабић: непостојећи законски оквир, сурогат мајчинство.
• Стално организовање геј парада, укључујући и ЕУРОПРАЈД, и то упркос противљењу Цркве и народа, али на захтев америчког амбасадора.
III. КОСОВО И СПОЉНА ПОЛИТИКА
• 2015–2023: Бриселски и Вашингтонски споразуми – губљење сваке надлежности над Косовом
• 2017: Политички инцидент с „возом“ и реакција Вучића – скретање пажње са формирања косовске војске.
• 2017: Састанак на јахти – Пацоли, Радоичић, убиство Ивановића.
• Бриселско – охридски споразум и предавање Севера Косова и Метохије НАТО Арнаутима: траје и данас. Чувена српска жена – витез са Космета, Јана Гаћеша, све је, одавно, написала:“Ми смо отписани још одавно. Сопствена држава нас је прогласила грађанима другог реда и сведоци смо како у новонасталим условима многи – на првом месту Српска православна црква – ћуте. Није се огласио ни владика рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије. Ваљда су задовољни „специјалним статусом“ који им нуде исти они под чијом заштитом су горели Архангели, Девич, Богородица Љевишка…Ми смо живи сведоци политике уступака које је наша држава чинила на основу Бриселског споразума на штету нас који овде живимо и, ево, ако се испоштује свака тачка ултиматума, испоставиће се на штету државних и националних интереса. Косово и Метохија за неколико поглавља на путу ка Европској унији у неком паралелном свету, јер у овом реалном тешко да Европска унија постоји, односно да ће у неком догледном времену постојати.“
наставак у коментару
✍️ Владимир Димитријевић
Правда
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Отворено писмо патријарху српском господину Порфирију
Ваша Светости,
Са дубоким поштовањем према улози коју Српска православна црква има у животима многих грађана Србије и српског народа, обраћам Вам се као грађанин, као отац, и као човек који верује у снагу вере, али и у одговорност речи, нарочито када долазе са највишег места црквене хијерархије.
Ваша изјава у Москви, где сте пред председником Руске Федерације рекли да се у Србији одвија „обојена револуција“ и изразили наду да ће српски народ у томе „победити“ дубоко ме је узнемирила. Не због политичке конотације, већ због тога кога сте тиме означили као непријатеље и кога сте, свесно или несвесно, назвали „обојенима“.
Зато Вас питам:
Ко су по Вама ти „обојени револуционари“?
Да ли су то наша деца, средњошколци и студенти, наша младост и памет, наша будућност?
Да ли су то наши универзитетски професори, лекари, научници, уметници, наставници, и грађани који мирно и достојанствено протестују против насиља, корупције, понижавања и лажи?
Или је, по Вама, „идентитет српског народа“ оно што данас гледамо испред Скупштине, они шатори и смеће у Пионирском парку и на улицама широм Србије: људи са фантомкама, криминалци са моткама и чекићима, наркомани и хулигани који туку и газе нашу децу, све са „благословом“ овог режима? Да ли је то та Србија коју треба „одбранити“ од омладине са књигама у рукама и погледом у правду?
Ако су, како и сами често понављате, будућност нашег народа наша деца, онда сте, Ваша Светости, оваквим речима директно ударили управо на ту будућност.
Уместо да будете утеха и духовни ослонац онима који траже истину, правду и достојанство, Ви сте стали на страну силе, безакоња и личних интереса. Уместо да станете уз слабе и обесправљене, Ви их проглашавате претњом. Уместо Христове љубави, ширите страх и поделу.
Да ли је и сам Исус Христ, са својим ученицима, по Вама био „обојен“ јер се супротстављао моћнима у име истине, правде и спасења?
Ваша Светости, ако већ нисте спремни да станете уз истину, онда Вас бар молим не стајте уз лаж. Српски народ није народ насиља. Српски идентитет није заснован на батинашима, пропаганди и мраку.
Српски идентитет су вера, слобода, част, знање, правда и светло које не треба да гаси ниједна сила, ниједан страх, нити било чији интерес па ни Ваш.
У нади да ће Ваша реч постати глас духовног ауторитета, а не инструмент политичких интереса и среброљубља,
С поштовањем,
Борислав Радановић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Ваша Светости,
Са дубоким поштовањем према улози коју Српска православна црква има у животима многих грађана Србије и српског народа, обраћам Вам се као грађанин, као отац, и као човек који верује у снагу вере, али и у одговорност речи, нарочито када долазе са највишег места црквене хијерархије.
Ваша изјава у Москви, где сте пред председником Руске Федерације рекли да се у Србији одвија „обојена револуција“ и изразили наду да ће српски народ у томе „победити“ дубоко ме је узнемирила. Не због политичке конотације, већ због тога кога сте тиме означили као непријатеље и кога сте, свесно или несвесно, назвали „обојенима“.
Зато Вас питам:
Ко су по Вама ти „обојени револуционари“?
Да ли су то наша деца, средњошколци и студенти, наша младост и памет, наша будућност?
Да ли су то наши универзитетски професори, лекари, научници, уметници, наставници, и грађани који мирно и достојанствено протестују против насиља, корупције, понижавања и лажи?
Или је, по Вама, „идентитет српског народа“ оно што данас гледамо испред Скупштине, они шатори и смеће у Пионирском парку и на улицама широм Србије: људи са фантомкама, криминалци са моткама и чекићима, наркомани и хулигани који туку и газе нашу децу, све са „благословом“ овог режима? Да ли је то та Србија коју треба „одбранити“ од омладине са књигама у рукама и погледом у правду?
Ако су, како и сами често понављате, будућност нашег народа наша деца, онда сте, Ваша Светости, оваквим речима директно ударили управо на ту будућност.
Уместо да будете утеха и духовни ослонац онима који траже истину, правду и достојанство, Ви сте стали на страну силе, безакоња и личних интереса. Уместо да станете уз слабе и обесправљене, Ви их проглашавате претњом. Уместо Христове љубави, ширите страх и поделу.
Да ли је и сам Исус Христ, са својим ученицима, по Вама био „обојен“ јер се супротстављао моћнима у име истине, правде и спасења?
Ваша Светости, ако већ нисте спремни да станете уз истину, онда Вас бар молим не стајте уз лаж. Српски народ није народ насиља. Српски идентитет није заснован на батинашима, пропаганди и мраку.
Српски идентитет су вера, слобода, част, знање, правда и светло које не треба да гаси ниједна сила, ниједан страх, нити било чији интерес па ни Ваш.
У нади да ће Ваша реч постати глас духовног ауторитета, а не инструмент политичких интереса и среброљубља,
С поштовањем,
Борислав Радановић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
1/3
КАКО СУ СЕ НЕКАД ЗВАЛИ СРПСКИ ГРАДОВИ: Да ли сте чули за Палеж, Дервен, Кожетин, Градац, Капедунум
Када живите на тлу на којем се историја непрекидно дешава, одиграва, плете и расплиће, не можете очекивати да градови, вароши и села задрже једно те исто име хиљадама година. Не можете очекивати ни да прође пар векова, а да до промене не дође. Историја Србије је веома богата да би стала у један текст. С тога смо одабрали само неколико српских градова који су имали прилику да мењају имена.
СОМБОР – Првобитно мађарско име града је било “Цзоборсзентмихáлy” и верује се да је од тог имена настао Сомбор. Под садашњим именом је први пут споменут 1543. године, али постоје и друга српска имена града у старијим документима попут Самобор, Самбор, Самбир, Сонбор, Санбур, Зибор и Зомбар. Срби су га такође колоквијално називали и Раванград.
АПАТИН – Град се први пут помиње у 11. веку под именом Опатија, и сматра се да се из тога развио данашњи назив.
ЗРЕЊАНИН – Најдуже се звао Бечкерек, или Нађибечкерек, што на мађарском значи Велики Бечкерек. Претпоставља се да то долази од њихове речи за шуму или гај, “керек”. 1935. године град мења име у Петровград, у час краља Петра II Карађорђевића, али ће то име носити само једанаест година, пошто ће 1946. постати Зрењанин, у част јужнобанатског комунисте и партизана Жарка Зрењанина Уче кога су нацисти убили 1942.
НОВИ САД – Првобитно је носио имена Рацко село, Рацки град, Рацка Варош и Петроварадински Шанац. Нека вас придев “рацки” не збуни, то значи рашки, односно српски. Савремено име је настало 1748. године у својој латинској форми Неопланта, а модерни српски назив је његов дословни превод. Мађари га и даље називају Úјвидéк.
ОБРЕНОВАЦ – За време турске власти се звао Палеж, што је иронично пошто је за време Другог српског устанка спаљен до темеља у борбама са Турцима. У потпуности га је обновио кнез Милош из династије Обреновића по којој је потом добио име.
КРАЉЕВО – Овај град се првобитно звао Рудо Поље, у средњем веку, када је још увек био само село. Касније, почиње да се назива Карановац и тако ће се звати све до пред крај 19. века када, у част тога што смо поново постали краљевина, добија садашњи назив.
ЧАЧАК – Током средњег века овај град се звао Градац, са идентичном етимологијом као и аустријски град Грац који су основали такође Словени; конкретно, градац значи “мали град, мала утврда”. Можда би био и леп као свој алпски имењак да нису дошле Османлије, окупирале нам земљу па тако и њега и почеле да га назива “чачак” што на турском језику значи “блато, муљ”. Турке смо отерали, али је Чачак остао Чачак. Не усуђујемо се да позовемо житеље Чачка да врате име Градац, али би нам било драго да то ураде. Лепше звучи.
ЈАГОДИНА – Пре него што се звао Јагодина, овај се град називао Светозарево, по Светозару Марковићу. Пре тога, називао се Јагодина. А пре тога, називао се исто тако само мало друкчије: 1399. године се први пут помиње ово место као – Јагодна.
УЖИЦЕ – За време Римљана звао се Капедунум и играо је важну улогу у римској провинцији Далмацији, упркос својој маленкости. Под тренутним именом први пут се спомиње 1329. године, када је и даље био мален али стратешки ужасно важан као и увек, јер је лежао на путевима ка приморју.
ЋУПРИЈА – Римљани су је звали Хореум Марги, што значи Моравска Житница, и налазила се на месту на коме је Цариградски друм, који је нову империјалну престоницу спајао са Римом, прелазио мостом, ћупријом, преко Велике Мораве. Срби су га звали Равно, а у 15. веку постаје Ћуприја. Да ли случајно или не, име је промењено због тога што су и Османлије на том месту саградиле мост.
ЛОЗНИЦА – За време Римљана, звала се Ад Дринум, што би значи “На Дрини”. Пре него што је добило данашњу форму, у повељи краља Милутина се звала Лозица. Име највероватније долази од великог броја винограда који су постојали у том крају.
Чудо.рс
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
КАКО СУ СЕ НЕКАД ЗВАЛИ СРПСКИ ГРАДОВИ: Да ли сте чули за Палеж, Дервен, Кожетин, Градац, Капедунум
Када живите на тлу на којем се историја непрекидно дешава, одиграва, плете и расплиће, не можете очекивати да градови, вароши и села задрже једно те исто име хиљадама година. Не можете очекивати ни да прође пар векова, а да до промене не дође. Историја Србије је веома богата да би стала у један текст. С тога смо одабрали само неколико српских градова који су имали прилику да мењају имена.
СОМБОР – Првобитно мађарско име града је било “Цзоборсзентмихáлy” и верује се да је од тог имена настао Сомбор. Под садашњим именом је први пут споменут 1543. године, али постоје и друга српска имена града у старијим документима попут Самобор, Самбор, Самбир, Сонбор, Санбур, Зибор и Зомбар. Срби су га такође колоквијално називали и Раванград.
АПАТИН – Град се први пут помиње у 11. веку под именом Опатија, и сматра се да се из тога развио данашњи назив.
ЗРЕЊАНИН – Најдуже се звао Бечкерек, или Нађибечкерек, што на мађарском значи Велики Бечкерек. Претпоставља се да то долази од њихове речи за шуму или гај, “керек”. 1935. године град мења име у Петровград, у час краља Петра II Карађорђевића, али ће то име носити само једанаест година, пошто ће 1946. постати Зрењанин, у част јужнобанатског комунисте и партизана Жарка Зрењанина Уче кога су нацисти убили 1942.
НОВИ САД – Првобитно је носио имена Рацко село, Рацки град, Рацка Варош и Петроварадински Шанац. Нека вас придев “рацки” не збуни, то значи рашки, односно српски. Савремено име је настало 1748. године у својој латинској форми Неопланта, а модерни српски назив је његов дословни превод. Мађари га и даље називају Úјвидéк.
ОБРЕНОВАЦ – За време турске власти се звао Палеж, што је иронично пошто је за време Другог српског устанка спаљен до темеља у борбама са Турцима. У потпуности га је обновио кнез Милош из династије Обреновића по којој је потом добио име.
КРАЉЕВО – Овај град се првобитно звао Рудо Поље, у средњем веку, када је још увек био само село. Касније, почиње да се назива Карановац и тако ће се звати све до пред крај 19. века када, у част тога што смо поново постали краљевина, добија садашњи назив.
ЧАЧАК – Током средњег века овај град се звао Градац, са идентичном етимологијом као и аустријски град Грац који су основали такође Словени; конкретно, градац значи “мали град, мала утврда”. Можда би био и леп као свој алпски имењак да нису дошле Османлије, окупирале нам земљу па тако и њега и почеле да га назива “чачак” што на турском језику значи “блато, муљ”. Турке смо отерали, али је Чачак остао Чачак. Не усуђујемо се да позовемо житеље Чачка да врате име Градац, али би нам било драго да то ураде. Лепше звучи.
ЈАГОДИНА – Пре него што се звао Јагодина, овај се град називао Светозарево, по Светозару Марковићу. Пре тога, називао се Јагодина. А пре тога, називао се исто тако само мало друкчије: 1399. године се први пут помиње ово место као – Јагодна.
УЖИЦЕ – За време Римљана звао се Капедунум и играо је важну улогу у римској провинцији Далмацији, упркос својој маленкости. Под тренутним именом први пут се спомиње 1329. године, када је и даље био мален али стратешки ужасно важан као и увек, јер је лежао на путевима ка приморју.
ЋУПРИЈА – Римљани су је звали Хореум Марги, што значи Моравска Житница, и налазила се на месту на коме је Цариградски друм, који је нову империјалну престоницу спајао са Римом, прелазио мостом, ћупријом, преко Велике Мораве. Срби су га звали Равно, а у 15. веку постаје Ћуприја. Да ли случајно или не, име је промењено због тога што су и Османлије на том месту саградиле мост.
ЛОЗНИЦА – За време Римљана, звала се Ад Дринум, што би значи “На Дрини”. Пре него што је добило данашњу форму, у повељи краља Милутина се звала Лозица. Име највероватније долази од великог броја винограда који су постојали у том крају.
Чудо.рс
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |