ФИЛИП ВИШЊИЋ - прича о СРПСКОМ ХОМЕРУ
Подсећамо се знаменитих Срба који су кроз историју дали значајан допринос у развоју српског друштва и државе, али су данас неоправдано заборављени. У овом тексту представићемо Филипа Вишњића, једног од најпознатијих српских гуслара и народних песника.
Као дете ослепео је од великих богиња, па је као слеп научио да свира и пева уз гусле. Певао је најпре туђе песме, а касније је испевао 13 оригиналних и историјски веома тачних песама, које је објавио Вук Стефановић Караџић. Због својих песама прозван је српским Хомером.
Рођен је око 1767. године у Трнови, на Мајевици, од оца Ђорђа Вилића и мајке Марије Вишње. Рано је остао без оца, па се његова мајка око 1771. године преудала. У осмој години живота, око 1775. године, прележао је велике богиње, од којих је ослепео и остао рошава лица.
Онако слеп често је посећивао родно Трново. Нова несрећа снашла их је августа 1787. године, када су у Трново у посету Вилићима дошла два зворничка бега. Турци су насрнули на жене, па су Вилићи убили оба бега. Турци су у осветничком походу побили све стричеве Филипа Вишњића. Тих година му је умрла и мајка.
Веома рано је показао песнички дар. Иако слеп брзо је научио да свира и пева уз гусле. Најпре је певао песме које је чуо. Зарађивао је певајући уз гусле, много је путовао и посећивао многа места. Слушаоце је привлачио уверљивошћу и жаром своје песме.
Најпре је као млад гуслар обилазио само најближа села, а онда се охрабрио и кренуо даље све до Бања Луке. Певао је само оно што је чуо од других певача, а сам се до Првог српског устанка није усуђивао да спева нову песму. За време путовања много је слушао и о турским вођама из тих крајева и о томе како народ оцртава њихов карактер.
Друго Филипово путовање било је од Међаша и Бијељине, Лопара, Тузле, Маглаја, Травника, Бусоваче, Високога до Сарајева. Задржавао се у многим селима између градова на том путу и у њима певао на гуслама. Након тога путовао је уз Дрину, преко Таре и Пиве и кроз Црну Гору до Скадра. Током тог путовања упознао је и од народа сазнао карактерне црте турских паша и капетана, који ће касније бити опевани у његовим песмама.
Као слепом, гусле су му представљале начин да се прехрани. Изгледа да је једном имао неки тежак окршај са Турцима, јер му је лево ухо било од пола на доле одсечено, а имао је и бразготину преко образа, а мали прст и прстењак десне руке су му били осакаћени.
Када је имао 31 годину оженио се девојком Настом из Мртвице и са њом је имао шесторо деце, али само двоје је било живо до 1817. године. За време Првог српског устанка устаницима су 1809. године пришли и српски сељаци из Семберије и Иво од Семберије. Међутим, након српског пораза 1809. године на Каменици крај Ниша устаници су били приморани да напусте Семберију и оду у избеглиштво у Србију. Филип Вишњић и Иво Кнежевић су тада прешли Дрину и настанили су се у Мачви.
Филип је у Мачви сместио своју породицу и кренуо је са гуслама по Србији од Шапца, Београда, Ужица, Лознице, Лешнице, Уба, Болеча, Гроцке, Рудника, Чачка, Краљева и Крагујевца. Гудио је и певао пред многим српским војводама. Нашао се 1810. године у Лозници у време када су десет пута јаче турске снаге опседале град. Својом песмом бодрио је устанике да одбране Лозницу.
Након пропасти Првог српског устанка прешао је 1813. године у Срем и настанио се у селу Грку (данас Вишњићево). У Грку је проводио зиме, а по лепом времену је путовао широм Срема, Бачке, Баната и Славоније. Зими би се у Грку готово свако вече окупљали људи да га слушају. Примио га је 1816. године митрополит Стефан Стратимировић.
Вук Стефановић Караџић, Лукијан Мушицки и Јернеј Копитар схватили су да је он песник изузетне вредности. Вук Караџић се први пут срео са Филипом 1815. године. Када је Јернеју Копитару показао Филипове песме о Првом српском устанку, Копитар је уочио њихову оригиналност и колико се одвајају тематиком и квалитетима од старих јуначких народних песама, па се заинтересовао за Филипа, његове песме и биографију.
наставак у коментару
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Подсећамо се знаменитих Срба који су кроз историју дали значајан допринос у развоју српског друштва и државе, али су данас неоправдано заборављени. У овом тексту представићемо Филипа Вишњића, једног од најпознатијих српских гуслара и народних песника.
Као дете ослепео је од великих богиња, па је као слеп научио да свира и пева уз гусле. Певао је најпре туђе песме, а касније је испевао 13 оригиналних и историјски веома тачних песама, које је објавио Вук Стефановић Караџић. Због својих песама прозван је српским Хомером.
Рођен је око 1767. године у Трнови, на Мајевици, од оца Ђорђа Вилића и мајке Марије Вишње. Рано је остао без оца, па се његова мајка око 1771. године преудала. У осмој години живота, око 1775. године, прележао је велике богиње, од којих је ослепео и остао рошава лица.
Онако слеп често је посећивао родно Трново. Нова несрећа снашла их је августа 1787. године, када су у Трново у посету Вилићима дошла два зворничка бега. Турци су насрнули на жене, па су Вилићи убили оба бега. Турци су у осветничком походу побили све стричеве Филипа Вишњића. Тих година му је умрла и мајка.
Веома рано је показао песнички дар. Иако слеп брзо је научио да свира и пева уз гусле. Најпре је певао песме које је чуо. Зарађивао је певајући уз гусле, много је путовао и посећивао многа места. Слушаоце је привлачио уверљивошћу и жаром своје песме.
Најпре је као млад гуслар обилазио само најближа села, а онда се охрабрио и кренуо даље све до Бања Луке. Певао је само оно што је чуо од других певача, а сам се до Првог српског устанка није усуђивао да спева нову песму. За време путовања много је слушао и о турским вођама из тих крајева и о томе како народ оцртава њихов карактер.
Друго Филипово путовање било је од Међаша и Бијељине, Лопара, Тузле, Маглаја, Травника, Бусоваче, Високога до Сарајева. Задржавао се у многим селима између градова на том путу и у њима певао на гуслама. Након тога путовао је уз Дрину, преко Таре и Пиве и кроз Црну Гору до Скадра. Током тог путовања упознао је и од народа сазнао карактерне црте турских паша и капетана, који ће касније бити опевани у његовим песмама.
Као слепом, гусле су му представљале начин да се прехрани. Изгледа да је једном имао неки тежак окршај са Турцима, јер му је лево ухо било од пола на доле одсечено, а имао је и бразготину преко образа, а мали прст и прстењак десне руке су му били осакаћени.
Када је имао 31 годину оженио се девојком Настом из Мртвице и са њом је имао шесторо деце, али само двоје је било живо до 1817. године. За време Првог српског устанка устаницима су 1809. године пришли и српски сељаци из Семберије и Иво од Семберије. Међутим, након српског пораза 1809. године на Каменици крај Ниша устаници су били приморани да напусте Семберију и оду у избеглиштво у Србију. Филип Вишњић и Иво Кнежевић су тада прешли Дрину и настанили су се у Мачви.
Филип је у Мачви сместио своју породицу и кренуо је са гуслама по Србији од Шапца, Београда, Ужица, Лознице, Лешнице, Уба, Болеча, Гроцке, Рудника, Чачка, Краљева и Крагујевца. Гудио је и певао пред многим српским војводама. Нашао се 1810. године у Лозници у време када су десет пута јаче турске снаге опседале град. Својом песмом бодрио је устанике да одбране Лозницу.
Након пропасти Првог српског устанка прешао је 1813. године у Срем и настанио се у селу Грку (данас Вишњићево). У Грку је проводио зиме, а по лепом времену је путовао широм Срема, Бачке, Баната и Славоније. Зими би се у Грку готово свако вече окупљали људи да га слушају. Примио га је 1816. године митрополит Стефан Стратимировић.
Вук Стефановић Караџић, Лукијан Мушицки и Јернеј Копитар схватили су да је он песник изузетне вредности. Вук Караџић се први пут срео са Филипом 1815. године. Када је Јернеју Копитару показао Филипове песме о Првом српском устанку, Копитар је уочио њихову оригиналност и колико се одвајају тематиком и квалитетима од старих јуначких народних песама, па се заинтересовао за Филипа, његове песме и биографију.
наставак у коментару
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Шта се налази испод вила Петровића, Веселиновића и Радоичића на Дедињу?
Дедињско подземље шири се и продубљује хиљадама нових квадрата, пише Бирн. Испод надземних грађевина импозантних димензија, које у најелитнијем београдском насељу поседују супруга Звонка Веселиновића, кум председника Србије Никола Петровић и бивша супруга Милана Радоичића, ничу подземни нивои још импозантнијих површина, који ће заједно заузети више од 4.555 квадратних метара дедињских дубина.
Док се на површини “пумпа” и “динста”, на Дедињу се копа и буши. За људе из “клуба” моћних и власти блиских, у потрази за додатним квадратима, нема препрека – они сад освајају подземна пространства, пише Бирн.
Како се наводи у тексту, на простору омеђеном Булеваром кнеза Александра Карађорђевића, и улицама Ужичком и Чакорском, испод три виле које припадају људима блиским врху српске власти – супрузи Звонка Веселиновића, куму председника Србије Николи Петровићу и бившој супрузи Милана Радоичића – ничу хиљаде нових квадрата.
Најдубље и најамбициозније подземне захвате тренутно изводи Љиљана Божовић, супруга Звонка Веселиновића. Новом грађевинском дозволом издатом 16. јануара ове године, као инвеститору објекта, уместо раније дозвољених 1.716 бруто квадрата сада већ постојећег објекта, дозвољено је зидање знатно веће грађевине – око 3.057 квадратних метара. Бруто површина надземног дела објекта, према новој дозволи је око 812 квадрата, што значи да ће подземни имати површину од чак 2.245 квадратних метара. У том подземном делу планирано је осам гаражних места, а из грађевинске дозволе се не види шта ће бити намена остатка тог простора.
Бирн пише да ни председников кум Никола Петровић не заостаје. Недавно добијеном изменом локацијских услова, Николи Петровићу дозвољено је да прошири подземни део своје виле коју је изградио 2018. године додавањем више од 1.135 квадрата. До овог проширења долази након што је од Града Београда у јуну прошле године купио суседну парцелу, коју је затим припојио својој постојећој парцели на којој се налази вила. Према изменама локацијских услова од 19. марта ове године, објекат добија додатни подземни ниво, док надземни део остаје непромењен.
Трећи објекат, како наводе, вила која се налази на парцели (бивше) супруге Милана Радоичића, простире се на 1.550 квадрата, од чега је 556 у подземљу, у ком није предвиђена изградња гаражних места, а намена простора није позната. За ову вилу нису подношени захтеви за проширење, али су се на парцели догодиле неке друге промене – власничке.
Иако је Ема Радоичић током сведочења у вези са случајем Бањска тврдила да се развела од Милана још 2017. године, катастарски подаци до којих је БИРН дошао прошле године показали су да је парцела на Дедињу укњижена као њихова заједничка, брачна имовина након тог периода. Данас се води искључиво на њено име.
Цео текст прочитајте
https://birn.rs/dedinje-podzemne-vile-veselinovic-radoicic-petrovic/
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Дедињско подземље шири се и продубљује хиљадама нових квадрата, пише Бирн. Испод надземних грађевина импозантних димензија, које у најелитнијем београдском насељу поседују супруга Звонка Веселиновића, кум председника Србије Никола Петровић и бивша супруга Милана Радоичића, ничу подземни нивои још импозантнијих површина, који ће заједно заузети више од 4.555 квадратних метара дедињских дубина.
Док се на површини “пумпа” и “динста”, на Дедињу се копа и буши. За људе из “клуба” моћних и власти блиских, у потрази за додатним квадратима, нема препрека – они сад освајају подземна пространства, пише Бирн.
Како се наводи у тексту, на простору омеђеном Булеваром кнеза Александра Карађорђевића, и улицама Ужичком и Чакорском, испод три виле које припадају људима блиским врху српске власти – супрузи Звонка Веселиновића, куму председника Србије Николи Петровићу и бившој супрузи Милана Радоичића – ничу хиљаде нових квадрата.
Најдубље и најамбициозније подземне захвате тренутно изводи Љиљана Божовић, супруга Звонка Веселиновића. Новом грађевинском дозволом издатом 16. јануара ове године, као инвеститору објекта, уместо раније дозвољених 1.716 бруто квадрата сада већ постојећег објекта, дозвољено је зидање знатно веће грађевине – око 3.057 квадратних метара. Бруто површина надземног дела објекта, према новој дозволи је око 812 квадрата, што значи да ће подземни имати површину од чак 2.245 квадратних метара. У том подземном делу планирано је осам гаражних места, а из грађевинске дозволе се не види шта ће бити намена остатка тог простора.
Бирн пише да ни председников кум Никола Петровић не заостаје. Недавно добијеном изменом локацијских услова, Николи Петровићу дозвољено је да прошири подземни део своје виле коју је изградио 2018. године додавањем више од 1.135 квадрата. До овог проширења долази након што је од Града Београда у јуну прошле године купио суседну парцелу, коју је затим припојио својој постојећој парцели на којој се налази вила. Према изменама локацијских услова од 19. марта ове године, објекат добија додатни подземни ниво, док надземни део остаје непромењен.
Трећи објекат, како наводе, вила која се налази на парцели (бивше) супруге Милана Радоичића, простире се на 1.550 квадрата, од чега је 556 у подземљу, у ком није предвиђена изградња гаражних места, а намена простора није позната. За ову вилу нису подношени захтеви за проширење, али су се на парцели догодиле неке друге промене – власничке.
Иако је Ема Радоичић током сведочења у вези са случајем Бањска тврдила да се развела од Милана још 2017. године, катастарски подаци до којих је БИРН дошао прошле године показали су да је парцела на Дедињу укњижена као њихова заједничка, брачна имовина након тог периода. Данас се води искључиво на њено име.
Цео текст прочитајте
https://birn.rs/dedinje-podzemne-vile-veselinovic-radoicic-petrovic/
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
BIRN
Moćnici na Dedinju šire vile ispod zemlje | BIRN
Na Dedinju se grade hiljade kvadrata podzemnog prostora ispod vila bliskih ljudima iz vlasti: Petroviću, Veselinovićevoj i Radoičićevoj bivšoj ženi.
Forwarded from Прави одговор 🎯
🎯Мацутова Влада повукла закон о суђењу Шиптарима са Косова и Метохије и закон о проглашењу Космета за подручје посебне социјалне заштите.
🎯Ови закони које је 13. септембра Вучић проглашавао најхитнијим и да ће бити усвојени у року од 45 дана, нису усвојени ни након 250 дана, односно 8 и по месеци и ко зна да ли ће икад.
То се десило након хапшења српских младића на Космету. Од тада су хапшења настављена несмањеном жестином.
🎯Подсетимо да је Хуља тада обећавао и повратак на "status quo ante" (статус пре тих хапшења, што би значило да се ти младићи ослободе) од чега није било ништа. Такође да ће покренути сусрет са 60 светских лидера, и свима доставити папире, послати писма свим чланицама Савета безбедности, међу којима Путину и Си Ђипингу. Такође и да ће тражити одржавање слободних локалних избора на северу КиМ, повратак Срба у Регионални директорат КП Север, повратак српских судија и тужилаца на функције, повлачење шиптарских снага и база на северу КиМ... И наравно ЗСО.
🎯НИШТА ОД НАВЕДЕНОГ НИЈЕ УРАДИО.
🎯Ови закони које је 13. септембра Вучић проглашавао најхитнијим и да ће бити усвојени у року од 45 дана, нису усвојени ни након 250 дана, односно 8 и по месеци и ко зна да ли ће икад.
То се десило након хапшења српских младића на Космету. Од тада су хапшења настављена несмањеном жестином.
🎯Подсетимо да је Хуља тада обећавао и повратак на "status quo ante" (статус пре тих хапшења, што би значило да се ти младићи ослободе) од чега није било ништа. Такође да ће покренути сусрет са 60 светских лидера, и свима доставити папире, послати писма свим чланицама Савета безбедности, међу којима Путину и Си Ђипингу. Такође и да ће тражити одржавање слободних локалних избора на северу КиМ, повратак Срба у Регионални директорат КП Север, повратак српских судија и тужилаца на функције, повлачење шиптарских снага и база на северу КиМ... И наравно ЗСО.
🎯НИШТА ОД НАВЕДЕНОГ НИЈЕ УРАДИО.
Дан када је исписана једна историја: 38 година од реченице „НИКО НЕ СМЕ ДА ВАС БИЈЕ“!
На данашњи дан, 24. априла 1987. године Слободан Милошевић, тадашњи председник Председништва Савеза комуниста Србије, посетио је Косово Поље и дао подршку Србима с Косова и Метохије који су се жалили на све агресивнији национализам косовских Албанаца. Та подршка симболично је изражена реченицом: „Нико не сме да вас бије“.
Милошевићеви критичари тврде да су те речи биле националистичке, али су зато његове присталице сматрале да је њима покушавао народу да стави до знања да неће трпети кршење људских права у јужној покрајини.
Иван Стамболић је касније рекао да је тај дан означио крај Југославије.
Реченица „Нико не сме да вас бије!“, коју је Слободан Милошевић изговорио у маси Срба током посете Косову и Метохији ушла је у антологију. За неке је то био „српски национализам“, за друге „српски патриотизам“.
Тог 24. априла 1987, кад је Милошевић ту поруку изговорио на Косову и Метохији међу масом окупљених Срба, уместо њега, на Косово је требало да иде Иван Стамболић, тадашњи челник Савеза комуниста Србије. Милошевић је тамо отишао на његов захтев.
Затекао је велики број Срба са Космета који су већ од албанске побуне 1981. на Косову и Метохији — када су и испостављени први захтеви за независношћу — живели у стању сталне репресије албанских сепаратиста.
Полиција, која је у то време била већином албанска, ограђивала се од било каквог дејства како би заштитила Србе који су већ тада живели у сенци нарастајуће политичке моћи већинских косовских Албанаца. Под таквом пресијом, Срби су почели да се самоорганизују како би заштитили своје куће од сад већ честих екстремистичких претњи и напада.
Силовања, убиства, претње, уништавање имовине, али чињеница да су судство и полиција били под албанским руководством, утицали су на то да држава није могла да заштити Србе.
Милошевић је био послат да смири наше сународнике. Али, ствари су већ отишле предалеко. Толико далеко да су Срби после Слобиног ватреног говора са свечане бине буквално вребали шансу да му се лично обрате — како би били сигурни да их је неко чуо. Срби са Косова вапили су за директним контактом са Београдом, а Милошевић је био ту. Хиљаде Срба гурало се како би стигло до Слободана док је он покушавао да уђе у Дом културе на Косову Пољу.
Милошевић је примио српске представнике, али је, док је разговор трајао, полиција, претежно албанског етничког састава, плашећи се насиља, употребила палице да удаљи масу од Дома културе.
Срби су почели да узвикују: „Убице“! и „Ми смо Титови, Тито је наш“.
Милошевић је изашао да види шта се дешава. Са балкона Дома културе одржао је говор који је требало да умири масу, али десило се супротно. Када је кренуо да излази, Срби су хтели да му приђу ближе. Милиција је покушавала да их потисне.
Настало је свеопште комешање. Један од Срба је узвикнуо Милошевићу:
„Али, бију нас! Бију нас!“ (мислећи на поступак милиције према демонстрантима).
Милошевић се тада окренуо ка том делу гомиле и прилично јасно и гласно изговорио антологијску реченицу:
„Нико не сме да вас бије!“
наставак у коментару
ИНС4
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
На данашњи дан, 24. априла 1987. године Слободан Милошевић, тадашњи председник Председништва Савеза комуниста Србије, посетио је Косово Поље и дао подршку Србима с Косова и Метохије који су се жалили на све агресивнији национализам косовских Албанаца. Та подршка симболично је изражена реченицом: „Нико не сме да вас бије“.
Милошевићеви критичари тврде да су те речи биле националистичке, али су зато његове присталице сматрале да је њима покушавао народу да стави до знања да неће трпети кршење људских права у јужној покрајини.
Иван Стамболић је касније рекао да је тај дан означио крај Југославије.
Реченица „Нико не сме да вас бије!“, коју је Слободан Милошевић изговорио у маси Срба током посете Косову и Метохији ушла је у антологију. За неке је то био „српски национализам“, за друге „српски патриотизам“.
Тог 24. априла 1987, кад је Милошевић ту поруку изговорио на Косову и Метохији међу масом окупљених Срба, уместо њега, на Косово је требало да иде Иван Стамболић, тадашњи челник Савеза комуниста Србије. Милошевић је тамо отишао на његов захтев.
Затекао је велики број Срба са Космета који су већ од албанске побуне 1981. на Косову и Метохији — када су и испостављени први захтеви за независношћу — живели у стању сталне репресије албанских сепаратиста.
Полиција, која је у то време била већином албанска, ограђивала се од било каквог дејства како би заштитила Србе који су већ тада живели у сенци нарастајуће политичке моћи већинских косовских Албанаца. Под таквом пресијом, Срби су почели да се самоорганизују како би заштитили своје куће од сад већ честих екстремистичких претњи и напада.
Силовања, убиства, претње, уништавање имовине, али чињеница да су судство и полиција били под албанским руководством, утицали су на то да држава није могла да заштити Србе.
Милошевић је био послат да смири наше сународнике. Али, ствари су већ отишле предалеко. Толико далеко да су Срби после Слобиног ватреног говора са свечане бине буквално вребали шансу да му се лично обрате — како би били сигурни да их је неко чуо. Срби са Косова вапили су за директним контактом са Београдом, а Милошевић је био ту. Хиљаде Срба гурало се како би стигло до Слободана док је он покушавао да уђе у Дом културе на Косову Пољу.
Милошевић је примио српске представнике, али је, док је разговор трајао, полиција, претежно албанског етничког састава, плашећи се насиља, употребила палице да удаљи масу од Дома културе.
Срби су почели да узвикују: „Убице“! и „Ми смо Титови, Тито је наш“.
Милошевић је изашао да види шта се дешава. Са балкона Дома културе одржао је говор који је требало да умири масу, али десило се супротно. Када је кренуо да излази, Срби су хтели да му приђу ближе. Милиција је покушавала да их потисне.
Настало је свеопште комешање. Један од Срба је узвикнуо Милошевићу:
„Али, бију нас! Бију нас!“ (мислећи на поступак милиције према демонстрантима).
Милошевић се тада окренуо ка том делу гомиле и прилично јасно и гласно изговорио антологијску реченицу:
„Нико не сме да вас бије!“
наставак у коментару
ИНС4
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Студенткиња којој је забрањен улазак у Србију кључни сведок напада батинаша на Правном факултету
Студенткиња Правног факултета у Београду Хелена Стругар, држављанка Црне Горе, којој је забрањен улазак у Србију, каже за Н1 је оваква одлука донета јер је управо она један од главних сведока инцидента на овом факултету 13. јануара када је раскринкала батинаше који су послати да их нападну и вређају.
Хелена је држављанка Црне Горе која студира у Београду. За забрану је сазнала на граничном прелазу када је са родитељима кренула у Црну Гору како би тамо провела васкршње празнике.
опширније
🔽 🔽 🔽
Пратимо извршења одозго
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Студенткиња Правног факултета у Београду Хелена Стругар, држављанка Црне Горе, којој је забрањен улазак у Србију, каже за Н1 је оваква одлука донета јер је управо она један од главних сведока инцидента на овом факултету 13. јануара када је раскринкала батинаше који су послати да их нападну и вређају.
Хелена је држављанка Црне Горе која студира у Београду. За забрану је сазнала на граничном прелазу када је са родитељима кренула у Црну Гору како би тамо провела васкршње празнике.
опширније
Пратимо извршења одозго
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Forwarded from Уз свој народ
👇👇👇
https://www.youtube.com/watch?v=k8GJaT9Ruck
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Ђука не одустаје од укидања државе! Народ треба да буде неписмен, а династије које су покрале народ ће тим истим парама да школују своје наследнике.
Било би добро ако би нам дао одговор зашто је режим доласком на власт наставио са уништавањем домаћег образовања? Зашто није зауставио како је режим говорио док није дошао на власт "уништавање просвете"?
А било би добро и да нам каже где то у свету држава финансира приватне универзитете?
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Било би добро ако би нам дао одговор зашто је режим доласком на власт наставио са уништавањем домаћег образовања? Зашто није зауставио како је режим говорио док није дошао на власт "уништавање просвете"?
А било би добро и да нам каже где то у свету држава финансира приватне универзитете?
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Глас наших Срба са Косова и Метохије Колективна велеиздаја: Српске мине у Украјини, српски посланици полажу заклетву Репубљик Косове, а Вучић се тобоже бори против обојене револуције
✍️ Народног покрета Срба са Косова и Метохије "ОТАЏБИНА"
ИЗВЕШТАЈ ФЕДЕРАЛНЕ СЛУЖБЕ РУСИЈЕ НЕИСТИНИТ!
Извештај Федералне службе безбедности Русије поводом употребе звучног топа на великом народном митингу у Београду 15. марта у најмању руку не одговара истини. Не треба бити пуно паметан па да човек не закључи да онакво брутално и екстремно раздвајање окупљеног народа уз каснији одлазак у болнице и домове здравља више од три хиљаде људи говори да се на протесту догодило озбиљно звучно насиље. Индикативно је да се налаз ФСБ Русије скоро до танчина поклапа са изјавом председника Србије Александра Вучића и извештајем БИА што у многоме подсећа на ону српску народну изреку „питајте брата лажова“.
Није коректно са руске стране, једне озбиљне државе која претендује да буде империја, да буде у служби дневно политичких интереса криминално-диктаторско-издајничког режима у Београду. То није у интересу српског народа, нарочито стога ако претендујемо на искрено пријатељство са руским народом.
Режим у Београду је криминалан и корумпционашки где је пад надстрешнице у Новом Саду само мали инсерт једне огромне пљачке грађана Србије. И никакве приче о обојеној револуцији ове чињенице не могу да оповргну.
Режим у Београду је и издајнички јер је потписивањем Бриселског споразума као и прихватањем Француско-немачког плана Александар Вучић и де факто и де јуре признао независност самопроглашене републике Косово. После потписивања Бриселског споразума Александар Вучић се обавезао да Србе по уставу самопроглашене републике Косово у јужној српској покрајини изведе на локалне и парламентарне изборе. Представници руске канцеларије у Приштини те 2013. године у пуној мери су агитовали за изазак Срба на сепаратистичке изборе који су супротни важећем уставу републике Србије. Па и сепаратистички посланици Српске листе у скупштини самопроглашене републике Косово били су као гости присутни у руској Думи. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ указао је на непринципијелно понашање руске стране јер ако Русија не признаје самопроглашену републику Косово нема логике ни да прима сепаратистичке посланике Српске листе макар они били и Срби.
Прихватајући Француско-немачки план председник Србије се у тачки два тог плана обавезао да прихвати независност, сувереност и целовитост самопроглашене републике Косово. По међународном праву чак и уз усмено прихватање председника државе, председника владе или министра спољних послова тај докуменат је валидан. И Руси то добро знају. Стога онда боли чињеница да руска страна подржава режим који сепаратистима предаје 16% своје територије што је супротно интресима српског народа. Уосталом, данас смо на делу сведоци побуне српског народа против криминалног, издајничог и корупционашког режима у Београду а да у исто време Урсула фон дер Лајен познати русофоб даје подршку Александру Вучићу. Разлог овоме није тај што Немци воле Србе него је тај што се власт у Београду одрекла своје јужне покрајине.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ поводом рата између Русије и Украјине је на страни Руске Федерације. То је управо из разлога јер апсолутно схвата политичку ситуацију у свету где је пре свега жеља Запада да преко Украјине границе НАТО пакта се још више приближе Москви, што је супротно раније постигнутим споразумима Москве и Вашингтона. Русија је у праву из разлога што штити руско становништво у Украјини. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ је у више наврата жестоко критиковао режим Александра Вучића јер је за више од две милијарде продао наоружања Украјини којим се убијају руска деца. О томе у више наврата говоре и извештаји руских ратних репортера са терена. И сви то знају осим руске амбасаде у Београду. Али ако то Руси већ приватају, Срби су пред том чињеницом немоћни.
1/2
Наставак у коментару
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
ИЗВЕШТАЈ ФЕДЕРАЛНЕ СЛУЖБЕ РУСИЈЕ НЕИСТИНИТ!
Извештај Федералне службе безбедности Русије поводом употребе звучног топа на великом народном митингу у Београду 15. марта у најмању руку не одговара истини. Не треба бити пуно паметан па да човек не закључи да онакво брутално и екстремно раздвајање окупљеног народа уз каснији одлазак у болнице и домове здравља више од три хиљаде људи говори да се на протесту догодило озбиљно звучно насиље. Индикативно је да се налаз ФСБ Русије скоро до танчина поклапа са изјавом председника Србије Александра Вучића и извештајем БИА што у многоме подсећа на ону српску народну изреку „питајте брата лажова“.
Није коректно са руске стране, једне озбиљне државе која претендује да буде империја, да буде у служби дневно политичких интереса криминално-диктаторско-издајничког режима у Београду. То није у интересу српског народа, нарочито стога ако претендујемо на искрено пријатељство са руским народом.
Режим у Београду је криминалан и корумпционашки где је пад надстрешнице у Новом Саду само мали инсерт једне огромне пљачке грађана Србије. И никакве приче о обојеној револуцији ове чињенице не могу да оповргну.
Режим у Београду је и издајнички јер је потписивањем Бриселског споразума као и прихватањем Француско-немачког плана Александар Вучић и де факто и де јуре признао независност самопроглашене републике Косово. После потписивања Бриселског споразума Александар Вучић се обавезао да Србе по уставу самопроглашене републике Косово у јужној српској покрајини изведе на локалне и парламентарне изборе. Представници руске канцеларије у Приштини те 2013. године у пуној мери су агитовали за изазак Срба на сепаратистичке изборе који су супротни важећем уставу републике Србије. Па и сепаратистички посланици Српске листе у скупштини самопроглашене републике Косово били су као гости присутни у руској Думи. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ указао је на непринципијелно понашање руске стране јер ако Русија не признаје самопроглашену републику Косово нема логике ни да прима сепаратистичке посланике Српске листе макар они били и Срби.
Прихватајући Француско-немачки план председник Србије се у тачки два тог плана обавезао да прихвати независност, сувереност и целовитост самопроглашене републике Косово. По међународном праву чак и уз усмено прихватање председника државе, председника владе или министра спољних послова тај докуменат је валидан. И Руси то добро знају. Стога онда боли чињеница да руска страна подржава режим који сепаратистима предаје 16% своје територије што је супротно интресима српског народа. Уосталом, данас смо на делу сведоци побуне српског народа против криминалног, издајничог и корупционашког режима у Београду а да у исто време Урсула фон дер Лајен познати русофоб даје подршку Александру Вучићу. Разлог овоме није тај што Немци воле Србе него је тај што се власт у Београду одрекла своје јужне покрајине.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ поводом рата између Русије и Украјине је на страни Руске Федерације. То је управо из разлога јер апсолутно схвата политичку ситуацију у свету где је пре свега жеља Запада да преко Украјине границе НАТО пакта се још више приближе Москви, што је супротно раније постигнутим споразумима Москве и Вашингтона. Русија је у праву из разлога што штити руско становништво у Украјини. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ је у више наврата жестоко критиковао режим Александра Вучића јер је за више од две милијарде продао наоружања Украјини којим се убијају руска деца. О томе у више наврата говоре и извештаји руских ратних репортера са терена. И сви то знају осим руске амбасаде у Београду. Али ако то Руси већ приватају, Срби су пред том чињеницом немоћни.
1/2
Наставак у коментару
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Другарица Татјана Ленард...
Отац јој је био високи партијски функционер и дугогодишњи радник на царини, те је и она врло брзо добила функцију портпарола Савеза комуниста.
Њена тетка Љубица Геровац је као „народни херој” добила спомен плочу на Звездари, прикачену на отету српску вилу.
А радници РТС-а добили су споменик са питањем ЗАШТО?
Чим је Весли Кларк изјавио да је РТС постао легитимна НАТО мета, на сцену је ступила Татјана.
Носећи таргет беџ на реверу, ова новинарка постаје позната по својој изјави у програму уживо:
„Нека Кларк пуца, ми га чекамо.
Наша адреса је Таковска 10, а координате нека сам пронађе.”
Данима се нагађало да ли су ове претње биле озбиљне, све до ноћи 23. априла 1999. године када је у 2:06 после поноћи један пројектил погодио зграду РТС-а.
Овај злочин изазвао је протесте новинара и из земаља које су чланице НАТО пакта.
Сам РТС је постао легитиман војни циљ још 1997. године, када је одбио да шест сати дневно емитује програм западних медија.
Међутим, те 1999. године РТС уопште није био војни циљ, зато што је РТС-у већ била прекинута траса преко сателита.
Тек почетком јуна '99. године у Москви је договорено да се користи руски сателит.
РТС је бомбардован како би се уништила „мастер соба”, одакле су неки новинари западних телевизија слали објективне извештаје у свет.
То је било ућуткивање свих оних који су могли да изазову и најмању сумњу у оправданост напада НАТО-а на Србију, и уништен је само тај део РТС-а.
Међу новинарима западних телевизија које нису смеле бити уништене, било је и Срба.
За СИ-ЕН-ЕН тада је као камерман радио Предраг Бамбић.
Он је три дана пре бомбардовања известио Драгољуба Милановића, генералног директора РТС-а, да ће зграда бити гађана.
Бамбић и његова телевизија тада су добили наређење да се евакуишу, јер НАТО, телевизије попут његове није желео да уништи.
Преко 30 страних новинара сутрадан је добило отказ, јер се није знало ко је Србима предао ту информацију.
Влада је од Милановића одмах тражила измештање РТС-а на резервну локацију на Златибору.
До измештања није дошло никад, а због тога је Милановић 2002. године осуђен на 10 година затвора.
Те ноћи гађана је „мастер соба” и тај део на згради остао је исечен као колач.
Ленардова је, након подстрекивања на злочин, на крају прва побегла из зграде и то у Немачку, одакле је са бомбама и полетео авион на Србију.
Она данас живи у Бечу.
Радници којима је нацртана мета на челу, свих тих дана морали су да долазе на посао.
Два дана пре бомбардовања постало им је чудно што је одједном било забрањено паркирање у Абердаревој улици, те су на том месту почеле да дежурају ватрогасне екипе.
За новинаре који су остали да раде свој посао, а сваки дан било их је око 180, знак за узбуну је био Стеван Стојановић Мокрањац.
Ако би кренула трака са његовом композицијом на екрану, то им је био знак да одмах треба да напусте зграду.
Мокрањац није запевао никад, али зато је тадашњи министар информисања евакуисао своју мајку из РТС-а, која је те ноћи била дежурни новинар, и то шест сати пре напада.
Сада је јасно да је Милановић био само жртвено јагње, јер је немогуће да је он знао за бомбардовање, а да му „шеф” није знао.
Ниједна од 16 настрадалих особа у РТС-у, није била новинар...
Пише: Деки РС
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Отац јој је био високи партијски функционер и дугогодишњи радник на царини, те је и она врло брзо добила функцију портпарола Савеза комуниста.
Њена тетка Љубица Геровац је као „народни херој” добила спомен плочу на Звездари, прикачену на отету српску вилу.
А радници РТС-а добили су споменик са питањем ЗАШТО?
Чим је Весли Кларк изјавио да је РТС постао легитимна НАТО мета, на сцену је ступила Татјана.
Носећи таргет беџ на реверу, ова новинарка постаје позната по својој изјави у програму уживо:
„Нека Кларк пуца, ми га чекамо.
Наша адреса је Таковска 10, а координате нека сам пронађе.”
Данима се нагађало да ли су ове претње биле озбиљне, све до ноћи 23. априла 1999. године када је у 2:06 после поноћи један пројектил погодио зграду РТС-а.
Овај злочин изазвао је протесте новинара и из земаља које су чланице НАТО пакта.
Сам РТС је постао легитиман војни циљ још 1997. године, када је одбио да шест сати дневно емитује програм западних медија.
Међутим, те 1999. године РТС уопште није био војни циљ, зато што је РТС-у већ била прекинута траса преко сателита.
Тек почетком јуна '99. године у Москви је договорено да се користи руски сателит.
РТС је бомбардован како би се уништила „мастер соба”, одакле су неки новинари западних телевизија слали објективне извештаје у свет.
То је било ућуткивање свих оних који су могли да изазову и најмању сумњу у оправданост напада НАТО-а на Србију, и уништен је само тај део РТС-а.
Међу новинарима западних телевизија које нису смеле бити уништене, било је и Срба.
За СИ-ЕН-ЕН тада је као камерман радио Предраг Бамбић.
Он је три дана пре бомбардовања известио Драгољуба Милановића, генералног директора РТС-а, да ће зграда бити гађана.
Бамбић и његова телевизија тада су добили наређење да се евакуишу, јер НАТО, телевизије попут његове није желео да уништи.
Преко 30 страних новинара сутрадан је добило отказ, јер се није знало ко је Србима предао ту информацију.
Влада је од Милановића одмах тражила измештање РТС-а на резервну локацију на Златибору.
До измештања није дошло никад, а због тога је Милановић 2002. године осуђен на 10 година затвора.
Те ноћи гађана је „мастер соба” и тај део на згради остао је исечен као колач.
Ленардова је, након подстрекивања на злочин, на крају прва побегла из зграде и то у Немачку, одакле је са бомбама и полетео авион на Србију.
Она данас живи у Бечу.
Радници којима је нацртана мета на челу, свих тих дана морали су да долазе на посао.
Два дана пре бомбардовања постало им је чудно што је одједном било забрањено паркирање у Абердаревој улици, те су на том месту почеле да дежурају ватрогасне екипе.
За новинаре који су остали да раде свој посао, а сваки дан било их је око 180, знак за узбуну је био Стеван Стојановић Мокрањац.
Ако би кренула трака са његовом композицијом на екрану, то им је био знак да одмах треба да напусте зграду.
Мокрањац није запевао никад, али зато је тадашњи министар информисања евакуисао своју мајку из РТС-а, која је те ноћи била дежурни новинар, и то шест сати пре напада.
Сада је јасно да је Милановић био само жртвено јагње, јер је немогуће да је он знао за бомбардовање, а да му „шеф” није знао.
Ниједна од 16 настрадалих особа у РТС-у, није била новинар...
Пише: Деки РС
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |