"Вучић ће пасти између своје три столице и једне хоклице", сматра бивши дипломата Небојша Вујовић
Дан Победе у Москви 9. маја је датум који Вучића ставља између чекића и наковња. И у случају да оде и у случају да не оде, добиће "шамар", сматра Вујовић, бивши дипломата!
опширније
🔽 🔽 🔽
Да ли ће образ да издржи
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Дан Победе у Москви 9. маја је датум који Вучића ставља између чекића и наковња. И у случају да оде и у случају да не оде, добиће "шамар", сматра Вујовић, бивши дипломата!
опширније
Да ли ће образ да издржи
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Forwarded from Уз свој народ
Пао део плафона школе у Рачи, ђаци враћени кући
У издвојеном одељењу Основне школе "Карађорђе" у Саранову у општини Рача данас је пао део плафона у једној учионици, а ђаци су враћени кући и у школском објекту неће бити наставе.
Настава ће од среде, 23. априла бити организована на другом месту.
Како сазнаје агенција Бета од узбуњивача из Раче Томислава Вељковића, реконструкција школског објекта у Саранову је завршена пре четири месеца.
На срећу, плафон је пао током ноћи.
📌 Интересантно баш плафон није реконструисан
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
У издвојеном одељењу Основне школе "Карађорђе" у Саранову у општини Рача данас је пао део плафона у једној учионици, а ђаци су враћени кући и у школском објекту неће бити наставе.
Настава ће од среде, 23. априла бити организована на другом месту.
Како сазнаје агенција Бета од узбуњивача из Раче Томислава Вељковића, реконструкција школског објекта у Саранову је завршена пре четири месеца.
На срећу, плафон је пао током ноћи.
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Годишњица бомбардовања РТС-а, већ 26 година се питамо зашто
Пре 26 година, у ноћи између 22. и 23. априла, НАТО је бомбардовао зграду РТС-а и убио шеснаесторо наших колега. Први пут је у историји ратовања погођена једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ. Зграда РТС-а бомбардована је током емитовања вести у 2 сата и 6 минута .
Животе су изгубиле наше колеге које су тада биле на свом радном месту: Јелица Мунитлак - шминкер, Ксенија Банковић - видео-миксер, Дарко Стоименовски - техничар у размени, Небојша Стојановић - техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић - радник обезбеђења, Драган Тасић - електричар, Александар Делетић - камерман, Славиша Стевановић - реализатор, Синиша Медић - дизајнер програма, Иван Стукало - реализатор, Дејан Марковић - радник обезбеђења, Милан Јоксимовић - радник обезбеђења, Бранислав Јовановић - техничар у мастеру, Слободан Јонтић - монтер, Милован Јанковић - прецизни механичар и Томислав Митровић - режисер програма.
За овај злочин одговарао је само тадашњи директор РТС-а Драгољуб Милановић, јер није поштовао наређења Савезне Владе и изместио раднике и технику на безбедну локацију. За НАТО- РТС је био легитиман циљ.
Случај је испитивала специјална комисија Хашког суда, али Тужилаштву није предложила покретање кривичног поступка.
Извор:
РТС
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Пре 26 година, у ноћи између 22. и 23. априла, НАТО је бомбардовао зграду РТС-а и убио шеснаесторо наших колега. Први пут је у историји ратовања погођена једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ. Зграда РТС-а бомбардована је током емитовања вести у 2 сата и 6 минута .
Животе су изгубиле наше колеге које су тада биле на свом радном месту: Јелица Мунитлак - шминкер, Ксенија Банковић - видео-миксер, Дарко Стоименовски - техничар у размени, Небојша Стојановић - техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић - радник обезбеђења, Драган Тасић - електричар, Александар Делетић - камерман, Славиша Стевановић - реализатор, Синиша Медић - дизајнер програма, Иван Стукало - реализатор, Дејан Марковић - радник обезбеђења, Милан Јоксимовић - радник обезбеђења, Бранислав Јовановић - техничар у мастеру, Слободан Јонтић - монтер, Милован Јанковић - прецизни механичар и Томислав Митровић - режисер програма.
За овај злочин одговарао је само тадашњи директор РТС-а Драгољуб Милановић, јер није поштовао наређења Савезне Владе и изместио раднике и технику на безбедну локацију. За НАТО- РТС је био легитиман циљ.
Случај је испитивала специјална комисија Хашког суда, али Тужилаштву није предложила покретање кривичног поступка.
Извор:
РТС
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Мацут се састао са ректором Ђокићем, на састанку био и Дејан Вук Станковић
На позив председника Владе Републике Србије проф. др Ђуре Мацута овог уторка је у Влади Србије одржан састанак са ректором Београдског универзитета проф. др Владаном Ђокићем.
Испред Ректората Универзитета у Београду, поред ректора проф. др Ђокића, састанку су присуствовали и продекан за финансије проф. др Зорица Вујић и проректор за наставу проф. др Дејан Поповић.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
На позив председника Владе Републике Србије проф. др Ђуре Мацута овог уторка је у Влади Србије одржан састанак са ректором Београдског универзитета проф. др Владаном Ђокићем.
Испред Ректората Универзитета у Београду, поред ректора проф. др Ђокића, састанку су присуствовали и продекан за финансије проф. др Зорица Вујић и проректор за наставу проф. др Дејан Поповић.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
ПСИХОЛОШКИ ПРОФИЛ ИНТЕЛЕКТУАЛЦА У СРБИЈИ
Још почетком деведесетих у време уздизања једног новог режима и у времену када су многе вредности претходно постојећег друштвеног система уништене, људи су се питали шта је са интелектуалцима, а посебно професорима универзитета? Где су они и зашто не подигну глас против новонасталог стања? Очекивало се да су интелектуалци људи оштрог и независног ума, личности са интегритетом, који увиђају постојање друштвених проблема и имају довољно храбрости да та своја размишљања изложе. Међутим, тих људи је било јако мало. Они који су се усудили да подигну свој глас, бивали су прогањани и на њих је вршен велики притисак да се утишају.
Овај проблем се јавља и данас у неупоредиво већим размерама, јер су интелектуалне елите ретко спремне да себе доведу у незавидну ситуацију само зато да би испоштовале неке људске принципе. Чак и када се огласе, њихова реч није оштра и продорна онако како се то очекује, већ се дешава да неки новинари и аналитичари много темељитије и разложније образлажу неке теме.
А зашто је то тако?
Размишљањем о овој теми, намеће се врло једноставан, а ипак крајње логичан закључак: а како би и било другачије? Свако ко мало боље сагледа процес селекције упослених који се већ деценијама одвија на универзитетима, схватиће да су таква очекивања потпуно нереална.
Седећи испред једног нашег факултета, видео сам недавно изабраног асистента приправника који је излазио из зграде приближавајући се групи професора који су били у неком разговору. Благо погнуте главе и као при клањању повијеног тела, са улагивајућим осмехом, шакама преклопљених једне преко друге у висини плексуса, лагано је прилазио професорима који су били у неком разговору и нису га примећивали. Пришао је и тако непримећен остао у истој позицији још пар секунди. Схвативши да га не „зарезују“, повукао се пар корака назад, стрпљиво чекајући да се професори испричају и умилосте га са мало пажње.
Ова сцена ми је била илустрација онога што се дешава на нашим универзитетима. Вазалност је једна од главних карактерних особина која је пожељна приликом запошљавања кадрова на универзитетима. Ниједан професор не жели да има сарадника који му неће повлађивати, слагати се са свим што он каже или зажели. Ниједан, или бар велика већина. Слична ситуација је са целокупним колективима који не желе да имају у свом окружењу некога ко ће их спречавати да несметано доносе одлуке које они желе. На тај начин се у старту прави селекција где је свако слободоумље непожељно и где се оно протерује са универзитета. Са таквим карактером и ставом, када горе поменути асистент сутра постане професор, мала је вероватноћа да ће он бити особа од интегритета.
На универзитету постоји један феудални систем. Асистент који се запошљава, полаже „заклетву“ свом надређеном и заклиње се на верност и послушност. Заузврат, надређени га промовише и помаже му у даљем успону. На тај начин, професор гради своју свиту са којом ступа у коалиције са другим професорима. Из тих коалиција се рађа моћ, којом се ове групе боре за власт на универзитету. И то је примарно. Не наука, не знање, не научна истраживања, већ власт, моћ и комфор.
Све ово пада у воду ако ви у својој свити имате неке који вам нису заклети на вечиту верност. Онда ваша моћ као професора пада. Из тог разлога, ви ћете три пута премерити хоћете ли себи дозволити да упослите некога ко вам сутра лако може исклизнути из руку и лишити вас дела толико жељене моћи. Тако се интелектуалци затно више баве локал политиком, односима ко кога воли, а ко кога не воли него ваљаним научно-истраживачким радом, чиме би номинално требало да се баве. Њихов се рад своди искључиво на формалне активности: предавања, организовање неких скупова и трибина и најважније: лов на пројекте за научно-истраживачке радове чији квалитет нико не контролише, а који доносе доста новца и за чије добијање су пресудније политичке везе, него квалитет написаних пројеката.
наставак у коментару
Интелектуалац у Србији
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Још почетком деведесетих у време уздизања једног новог режима и у времену када су многе вредности претходно постојећег друштвеног система уништене, људи су се питали шта је са интелектуалцима, а посебно професорима универзитета? Где су они и зашто не подигну глас против новонасталог стања? Очекивало се да су интелектуалци људи оштрог и независног ума, личности са интегритетом, који увиђају постојање друштвених проблема и имају довољно храбрости да та своја размишљања изложе. Међутим, тих људи је било јако мало. Они који су се усудили да подигну свој глас, бивали су прогањани и на њих је вршен велики притисак да се утишају.
Овај проблем се јавља и данас у неупоредиво већим размерама, јер су интелектуалне елите ретко спремне да себе доведу у незавидну ситуацију само зато да би испоштовале неке људске принципе. Чак и када се огласе, њихова реч није оштра и продорна онако како се то очекује, већ се дешава да неки новинари и аналитичари много темељитије и разложније образлажу неке теме.
А зашто је то тако?
Размишљањем о овој теми, намеће се врло једноставан, а ипак крајње логичан закључак: а како би и било другачије? Свако ко мало боље сагледа процес селекције упослених који се већ деценијама одвија на универзитетима, схватиће да су таква очекивања потпуно нереална.
Седећи испред једног нашег факултета, видео сам недавно изабраног асистента приправника који је излазио из зграде приближавајући се групи професора који су били у неком разговору. Благо погнуте главе и као при клањању повијеног тела, са улагивајућим осмехом, шакама преклопљених једне преко друге у висини плексуса, лагано је прилазио професорима који су били у неком разговору и нису га примећивали. Пришао је и тако непримећен остао у истој позицији још пар секунди. Схвативши да га не „зарезују“, повукао се пар корака назад, стрпљиво чекајући да се професори испричају и умилосте га са мало пажње.
Ова сцена ми је била илустрација онога што се дешава на нашим универзитетима. Вазалност је једна од главних карактерних особина која је пожељна приликом запошљавања кадрова на универзитетима. Ниједан професор не жели да има сарадника који му неће повлађивати, слагати се са свим што он каже или зажели. Ниједан, или бар велика већина. Слична ситуација је са целокупним колективима који не желе да имају у свом окружењу некога ко ће их спречавати да несметано доносе одлуке које они желе. На тај начин се у старту прави селекција где је свако слободоумље непожељно и где се оно протерује са универзитета. Са таквим карактером и ставом, када горе поменути асистент сутра постане професор, мала је вероватноћа да ће он бити особа од интегритета.
На универзитету постоји један феудални систем. Асистент који се запошљава, полаже „заклетву“ свом надређеном и заклиње се на верност и послушност. Заузврат, надређени га промовише и помаже му у даљем успону. На тај начин, професор гради своју свиту са којом ступа у коалиције са другим професорима. Из тих коалиција се рађа моћ, којом се ове групе боре за власт на универзитету. И то је примарно. Не наука, не знање, не научна истраживања, већ власт, моћ и комфор.
Све ово пада у воду ако ви у својој свити имате неке који вам нису заклети на вечиту верност. Онда ваша моћ као професора пада. Из тог разлога, ви ћете три пута премерити хоћете ли себи дозволити да упослите некога ко вам сутра лако може исклизнути из руку и лишити вас дела толико жељене моћи. Тако се интелектуалци затно више баве локал политиком, односима ко кога воли, а ко кога не воли него ваљаним научно-истраживачким радом, чиме би номинално требало да се баве. Њихов се рад своди искључиво на формалне активности: предавања, организовање неких скупова и трибина и најважније: лов на пројекте за научно-истраживачке радове чији квалитет нико не контролише, а који доносе доста новца и за чије добијање су пресудније политичке везе, него квалитет написаних пројеката.
наставак у коментару
Интелектуалац у Србији
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Велика Хоча
"Срби Велике Хоче највише су се одржали против зулума арнаутских, стога се у целој Подрими сматрају као најoдважнији. До пре двадест и тридест године Арнаутин није смео да провири у то село, или ако га је посао довео, скромно је и мирно одлазио. И кад се где десило, те је који Арнаутин убио Хочанина, никад село није остављало да се не освети. За ту слогу и издржљивост Хочана, највише заслуге имају Хаџи Сима Недељковић и Ђурђе Вукашиновић Зивгар, људи отресити, ваљани и јунаци."
Овако је о особинама Велико -Хочана записао Бранислав Нушић, српски конзул у Приштини крајем XIX века.
Извор фотографије: #bisermetohije
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
"Срби Велике Хоче највише су се одржали против зулума арнаутских, стога се у целој Подрими сматрају као најoдважнији. До пре двадест и тридест године Арнаутин није смео да провири у то село, или ако га је посао довео, скромно је и мирно одлазио. И кад се где десило, те је који Арнаутин убио Хочанина, никад село није остављало да се не освети. За ту слогу и издржљивост Хочана, највише заслуге имају Хаџи Сима Недељковић и Ђурђе Вукашиновић Зивгар, људи отресити, ваљани и јунаци."
Овако је о особинама Велико -Хочана записао Бранислав Нушић, српски конзул у Приштини крајем XIX века.
Извор фотографије: #bisermetohije
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Застава ’’Косова’’ приказана на ИТФ турниру у Куршумлијској Бањи
ИТФ турнир у Куршумлијској Бањи почео је у знаку спорта, али и питања ван терена – у фокусу се нашла застава Косова која је била истакнута уз име једног од учесника у квалификацијама.
На међународном ИТФ тениском турниру који се одржава у Куршумлијској Бањи, пажњу је привукао наступ тенисера Мала Агушија, уз чије је име на званичним списковима била приказана застава Косова, пренео је Спорт Клуб.
Агуши, који тренутно нема АТП ранг, поражен је у првом колу квалификација од српског тенисера Кристијана Јухаса.
Оно што је привукло пажњу је и чињеница да се на званичној АТП страници овај играч води као представник Северне Македоније, што према извештају Спорт Клуба додатно отвара питање како је дошло до тога да наступи под заставом Косова.
На истом турниру учествују и тенисери и тенисерке из Русије, али без ознаке државне припадности поред њихових имена, што је у складу са међународним спортским правилима која се примењују у специфичним случајевима.
За сада нема званичног објашњења организатора из Куршумлијске Бање у вези са приказом заставе на овом такмичењу.
опширније
🔽 🔽 🔽
Спорт Клуб
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
ИТФ турнир у Куршумлијској Бањи почео је у знаку спорта, али и питања ван терена – у фокусу се нашла застава Косова која је била истакнута уз име једног од учесника у квалификацијама.
На међународном ИТФ тениском турниру који се одржава у Куршумлијској Бањи, пажњу је привукао наступ тенисера Мала Агушија, уз чије је име на званичним списковима била приказана застава Косова, пренео је Спорт Клуб.
Агуши, који тренутно нема АТП ранг, поражен је у првом колу квалификација од српског тенисера Кристијана Јухаса.
Оно што је привукло пажњу је и чињеница да се на званичној АТП страници овај играч води као представник Северне Македоније, што према извештају Спорт Клуба додатно отвара питање како је дошло до тога да наступи под заставом Косова.
На истом турниру учествују и тенисери и тенисерке из Русије, али без ознаке државне припадности поред њихових имена, што је у складу са међународним спортским правилима која се примењују у специфичним случајевима.
За сада нема званичног објашњења организатора из Куршумлијске Бање у вези са приказом заставе на овом такмичењу.
опширније
Спорт Клуб
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Студенти, спасите српско писмо!
Материјално веома слаба (домаћи, а тек никако страни, богаташи не претржу се ни материјално ни морално да помогну спасавању српског писма), удружења за заштиту српске ћирилице, у Србији, још од оснивања првог Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ 2001. године нее могу сама да спасу српску ћирилицу. За те 24 године борба „Ћирилице“ за српско ћириличко писмо и истину у вези с њим није могла да дâ видније резултате у Србији.
Основни разлози изостанка видног успеха у јавности у одбрани ћирилице показали су се јасно у томе што је струка – наука о српском језику и писму, најпре професори српског језика и књижевности, а онда и остали професори и уопште српска интелигенција, а заједно с њима и све власти у ту борбу нису се хтели укључити на прави начин, већ су српско писмо и професори и власти „бранили“ ћирилицу лажно и скроз непрактично и противно ономе шта се и како у свету чини за своје национално писмо у свом језику.
Антисрпске границе и прогон српске ћирилице
Наши професори (пре свега српског језика) и српске власти – после насилно (ратом), споља подстакнутог, разбијања Југославије суштински много раније, а формално 1991. године и њеног цепкања по видно антисрпским границама, у оклеветаној, обесправљеној (а 1999. жестоко и бомбардованој Србији што није пристала да преда своје Косово и Метохију) од 1918. па све до данас најпре нису смели – због јаке антисрпске устројене идеологије по политички протежираној, посебно од комуниста Јосипа Броза, логици „слаба Србија – јака Југославија“ – да заступају нормалан став да (и) Срби, као сви други народи, треба да чувају свој идентитет на свом српском језику са српским писмом. То у Југославији једино није могло важити за Србе. Њима је у Југославији наметнуто мењање имена свога језика у српскохрватски, а писмо за Србе је све време не само протежирано него и насилно наметано двоазбучје с насилним мерама да се, уместо српског писма, намеће хрватско национално писмо (гајица). Српски лингвисти су, мањим делом у почетку вољно, а касније добровољно пристајали у науци да се хрватско писмо преименује у „наше“ најпре омиљавано као „заједничко“, што за Хрвате у пракси није важило. У Хрватској Хрвати су од почетка краљевске Југославије, а комунистичке Јосипа Броза нарочито, своје писмо чували, као сви други народи, као своје писмо и нису, као увек наивни и(ли) немоћни Срби у Југославији, пристајали на антићирилички осмишљено од српских сербокроатиста „богатство двоазбучја“ до последњег српског слова. Српски лингвисти су једини од лингвиста других у свету схватили да је „свеједно“ којим писмом пишу Срби и да су писма „равноправна“ у том „богатству двоазбучја“ и кад се српска ћирилица избаци из употребе и замени хрватским националним латиничким писмом – гајицом. Тако је у Брозовој Југославији, практично и само вербално „мекшим“ путем настављено оно што је постојало у НДХ која је претходила са строго забрањеном ћирилицом од 1941. до 1945. године другој (комунистичкој) Југославији на чијем су почетку усташе преобучене у партизанске униформе под Брозом „ослобађале“ Србију од Срба и ћирилице.
Тако је у Србији Павелићева Законска одредба о забрани ћирилица почев од 25. априла 1941. само кобајаги стављена ван снаге политичко-насилним мерама које су Србе претвориле у народ који је сада „својевољно“ у јаком присуству комунистичке аутократске власти Јосипа Броза (сахрањеног 1980. у „Кући цвећа“, где се и данас чува његов гроб и његово дело у прогону Срба и ћирилице и без званичне, формалне споменуте Павелићеве Законске одредбе о забрани ћирилице. Под његовом влашћу ћирилица је у Србији „добровољно“ била замењена хрватским писмом просечно око 80 одсто.
Тако се после укидања с хрватске стране српскохрватског, хрватскосрпског језика и протеривања Срба и њихове ћирилице из Хрватске само почетком августа 1995. у бројци од око 250.000 Срба...
наставак у коментару
✍ Драгољуб Збиљић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Материјално веома слаба (домаћи, а тек никако страни, богаташи не претржу се ни материјално ни морално да помогну спасавању српског писма), удружења за заштиту српске ћирилице, у Србији, још од оснивања првог Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ 2001. године нее могу сама да спасу српску ћирилицу. За те 24 године борба „Ћирилице“ за српско ћириличко писмо и истину у вези с њим није могла да дâ видније резултате у Србији.
Основни разлози изостанка видног успеха у јавности у одбрани ћирилице показали су се јасно у томе што је струка – наука о српском језику и писму, најпре професори српског језика и књижевности, а онда и остали професори и уопште српска интелигенција, а заједно с њима и све власти у ту борбу нису се хтели укључити на прави начин, већ су српско писмо и професори и власти „бранили“ ћирилицу лажно и скроз непрактично и противно ономе шта се и како у свету чини за своје национално писмо у свом језику.
Антисрпске границе и прогон српске ћирилице
Наши професори (пре свега српског језика) и српске власти – после насилно (ратом), споља подстакнутог, разбијања Југославије суштински много раније, а формално 1991. године и њеног цепкања по видно антисрпским границама, у оклеветаној, обесправљеној (а 1999. жестоко и бомбардованој Србији што није пристала да преда своје Косово и Метохију) од 1918. па све до данас најпре нису смели – због јаке антисрпске устројене идеологије по политички протежираној, посебно од комуниста Јосипа Броза, логици „слаба Србија – јака Југославија“ – да заступају нормалан став да (и) Срби, као сви други народи, треба да чувају свој идентитет на свом српском језику са српским писмом. То у Југославији једино није могло важити за Србе. Њима је у Југославији наметнуто мењање имена свога језика у српскохрватски, а писмо за Србе је све време не само протежирано него и насилно наметано двоазбучје с насилним мерама да се, уместо српског писма, намеће хрватско национално писмо (гајица). Српски лингвисти су, мањим делом у почетку вољно, а касније добровољно пристајали у науци да се хрватско писмо преименује у „наше“ најпре омиљавано као „заједничко“, што за Хрвате у пракси није важило. У Хрватској Хрвати су од почетка краљевске Југославије, а комунистичке Јосипа Броза нарочито, своје писмо чували, као сви други народи, као своје писмо и нису, као увек наивни и(ли) немоћни Срби у Југославији, пристајали на антићирилички осмишљено од српских сербокроатиста „богатство двоазбучја“ до последњег српског слова. Српски лингвисти су једини од лингвиста других у свету схватили да је „свеједно“ којим писмом пишу Срби и да су писма „равноправна“ у том „богатству двоазбучја“ и кад се српска ћирилица избаци из употребе и замени хрватским националним латиничким писмом – гајицом. Тако је у Брозовој Југославији, практично и само вербално „мекшим“ путем настављено оно што је постојало у НДХ која је претходила са строго забрањеном ћирилицом од 1941. до 1945. године другој (комунистичкој) Југославији на чијем су почетку усташе преобучене у партизанске униформе под Брозом „ослобађале“ Србију од Срба и ћирилице.
Тако је у Србији Павелићева Законска одредба о забрани ћирилица почев од 25. априла 1941. само кобајаги стављена ван снаге политичко-насилним мерама које су Србе претвориле у народ који је сада „својевољно“ у јаком присуству комунистичке аутократске власти Јосипа Броза (сахрањеног 1980. у „Кући цвећа“, где се и данас чува његов гроб и његово дело у прогону Срба и ћирилице и без званичне, формалне споменуте Павелићеве Законске одредбе о забрани ћирилице. Под његовом влашћу ћирилица је у Србији „добровољно“ била замењена хрватским писмом просечно око 80 одсто.
Тако се после укидања с хрватске стране српскохрватског, хрватскосрпског језика и протеривања Срба и њихове ћирилице из Хрватске само почетком августа 1995. у бројци од око 250.000 Срба...
наставак у коментару
✍ Драгољуб Збиљић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Forwarded from Уз свој народ
Ономад док су Турци владали Србијом, Србима је било много лакше него под овим дахијама.
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
Истакао је да инвеститори не желе да улажу у земљу у којој се свакодневно блокира нормалан живот и рад људи, где постоје непријављени скупови и крши се основно право људи, а то је да се слободно крећу.
"Ми смо годинама били рекордер у региону по привлачењу страних директних инвестиција, континуирано смо радили на подизању угледа Србије код светских инвеститора који улажу у наше обвезнице, прошле године смо добили и инвестициони рејтинг, али, нажалост, све то врло лако можемо да изгубимо", навео је он.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
"Ми смо годинама били рекордер у региону по привлачењу страних директних инвестиција, континуирано смо радили на подизању угледа Србије код светских инвеститора који улажу у наше обвезнице, прошле године смо добили и инвестициони рејтинг, али, нажалост, све то врло лако можемо да изгубимо", навео је он.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |