И док један Београд има више национално изјашњених Југословена него све републике бивше Југославије заједно, ми као Срби се не бисмо требали чудити мазохизму који као нација пролазимо сваких неколико деценија, ево већ више од једног вијека.

Па докле планирате да сопственом патетиком пљујете сами на себе? Запитате ли се некад колико самопонижења је превише да један народ поднесе, само да би опет био омражен? Колико уступака које направите ка другој страни прелазе линију здравог разума? Зар сте заиста неко ко живи бајку: ,,живећемо вечно заједно у миру" иако вас друга страна неће иако сте им признали и посебност и измишљену нацију и измишљени језик и измишљену (х)историју? Зар сте заиста толики бескичмењаци и наивне будале?

Да којим случајем имамо власт и државу као што нажалост немамо, била би оформљена стручна комисија историчара, психолога и социолога који би посматрали наше, очигледно болесно друштво и биљежили ове терминалне фазе подивљалог општег мазохизма и очигледну потребу да се братимо и улизујемо онима који су сваком приликом бирали да буду против нас, који су у сваком рату ратовали против нас и који су, када је то било потребно, били вјерни служби Османском царству, Аустроугарској, усташкој НДХ као хрватско цвијеће, Трећем Рајху као СС дивизија ,,Ханџар", затим послушници КПЈ, да би на крају били и НАТО слуге, а сваки пут, гле чуда, баш против Срба. Свако ко очекује да ће нам дојучерашњи непријатељи данас напрасно постати нека вјечна браћа која желе слогу са нама вјероватно је живио под каменом и требао би озбиљно размислити о благовременој психотерапији.

Њемачка популација широм Европе је након Другог свјетског рата депортована у послијератну окупирану Њемачку због масовне подршке нацистичком режиму. Можда је потребно да се са ове временске дистанце запитамо зашто није дошло до сличног обрачуна и са рудиментираним остацима Османског царства, њиховим вјерним башибозуком и најоданијим слугама након ослобођења наших историјских територија од Османлија?

📱 Ускок

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

📱 By Jelena: Виктор Ђорђиоски, ЕТФ

"Немојте нас само тапшати по леђима, дивити се и говорити браво...."

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Тихомир Р. Ђорђевић: Српске светиње у Палестини*

Госпође и Господо,

Пре двадесетак дана, баш у време кад сам размишљао каквом бих темом одговорио части, којом ме је Материнско Удружење почаствовало, дошла је у Београд мисија Јерусалимског Патријарха. Како се она већ по други пут бавила у нашој средини, о њој је писано по новинама и говорено у друштвима. У једноме таквоме друштву десио сам се и ја. Разговор је са Мисије прешао на Јерусалим, на хаџилук, на купање у Јордану и на још неке ствари, које су у вези са Палестином. Том приликом, ја сам поменуо неколике податке из наше прошлости, које су у вези са Светом Земљом. Како су они били многима познати, неко ми из друштва рече да би добро било да их негде саопштим. Ја сам баш тада, као што рекох, тражио тему за данашње предавање. Напомена је била са свим на своме месту. Ја одмах одлучих да говорим о томе.

Тако је дошло до тога да данас говорим о нашим светињама у Палестини. Надам се, пак, да нисам погрешио. Српски народ је у својој лепој прошлости имао пуно односа са Палестином, те и тамо имамо један знатан део свога националног поноса из прошлости.

Односи, које је Србија имала са Светом Земљом, или још боље, пажња и поштовање, које јој је указивала, датирају из велике прошлости. И ако та прошлост не достиже старину, ако код неких других хришћанских народа Европе, она није ни врло скорашња. Српски односи са Палестином почињу још у време Крсташких Ратова, а то није тако скоро. <........,>

Још је важније што су Срби имали, врло рано, у Палестини чисто својих манастира. Свети Сава, први српски архиепископ, путујући први пут у Јерусалим на поклоњење Христовом Гробу, 1229. године, да би српски поклоници имали свога склоништа и да би се створио први српски културни центар у Светој Земљи, откупио је од Сарацена манастир Светог Јована, који је, пре тога, још његов отац био богато обдарио – Српски краљ Милутин (1282–1321), чија је милост, како се у нашим старим споменицима каже, доспевала до Свете Горе, Цариграда, Синаје и Јерусалима, где је градио цркве и болнице, сазидао је у Јерусалиму, на месту, на коме се, по предању, јавио анђео Давиду, манастир Светог Аранђела, јамачно у славу свога крсног имена. Свршивши га он га богато обдари и одреди му сталну помоћ. Његови потомци, нарочито цареви Душан (1331–1335) и Урош (1355–1371), наставили су традицију коју је он започео. На обали Јадранскога Мора, северно до Дубровника, лежало је врло познато пристаниште Стон, које је припадало средњевековној српској држави. Дубровчани се обрате вару Душану да им га уступи, а они да му за то плаћају пет стотина перпера годишње. Поред других дарова и тај приход уступи цар Душан српском манастиру Светог Аранђела Михаила и Гаврила у Јерусалиму, Његов син, цар Урош потврди ову одлуку свога оца за све времена. <........>

опширније
🔽🔽🔽
Стање ствари

*Јавно предавање, одржано 18. фебруара 1925. године на Универзитету у Београду, у корист Материнског удружења.

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Поштовани пратиоци канала, цело предавање, оригинал штампано издање можете преузети овде.

А ту је и рад Видосаве
Недомачки: "Задужбине Немањића у Светој земљи", пдф формат.

"Вучић ће пасти између своје три столице и једне хоклице", сматра бивши дипломата Небојша Вујовић

Дан Победе у Москви 9. маја је датум који Вучића ставља између чекића и наковња. И у случају да оде и у случају да не оде, добиће "шамар", сматра Вујовић, бивши дипломата!

опширније
🔽🔽🔽
Да ли ће образ да издржи

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |