Не постоји метаболички поступак у људском организму који може да свари још једну Вучићеву превару са владом на чијем је челу ендокринолог Ђуро Мацут. Са фризурицом ала Џајић из седамдесетих година прошлог века, онако сипљив и испрепадан као миш упао у кацу, Мацут ако буде успео да састави 40 дана на челу овако склепане привремене владе биће велики успех за њега.
Читајући наводно свој експозе свима је показао колико је јадан, небитан и нестручан у послу којег се прихватио. У одбрани Вучићевог наметнутог решења стално се истиче Мацутова стручност, а заборавља чињеница да стручни људи никад не седе са онаквим именима и ликовима који су му издиктирани да буду део његовог тима. Стручни људи не иду у Ћациленд да се обраћају Ћацијима већ своје знање дарују онима који су достојни и способни да га прихвате и разумеју. То свакако није случај са Ћацијима, јер су они читавој јавности Србије доказали и показали да нит шта знају, а још мање су у стању да било шта разумеју, осим да праве свињац на јавној површини заштићеној законом.
Тако ће стручни Мацут остати упамћен као једна од највећих срамота у српској политици после свог колеге Радојичића који све време свог мандата није ни знао да је градоначелник.
Избор Дејана Вука Станковића за министра просвете, такође, доводи у сумњу Мацутову стручност као и крајње намере. Јер поставити једног таквог човека на једну толико важну функцију за развој једног друштва је терористички акт. И тако му је потребно прилазити. Јер Вучић са својим верним Ћацијима терорише народ и државу већ 13 година и различитим акцијама затире све вредности које је Србија створила и током векова одбранила.
Да не говоримо о министру за информисање чији је највећи домет у животу представљало паљење заставе ЕУ или о некаквом Бериши задуженом за људска и мањинска права који онима што им се не свиђа Вучић и његова политика препоручује да узму пасош и напусте Србију. За државу која се чврсто определила за ЕУ интеграције ово ће без икакве сумње бити најевропскија влада икад састављена.
Прогласивши се за Ћација заједно са Аном Брнабић Вучић је показао не само да није надлежан већ да није ни способан да обавља церемонијалну улогу председника. Натеран да од новца који је опљачакао од сопственог народа плаћа људе да би му викали “Ацо, Србине” пошто није сигуран ни да је Аца, а још мање Србин, довео је Србију на најниже могуће гране убеђујући нас како живимо у златном добу. Златном за њега и његову екипу, а за народ ко те пита.
Прогласио је крај обојеној револуцији коју је измислио, али, гле чуда, студенти и побуњени народ му још жешће шпартају по Србији и Европи добијајући искрене аплаузе и дивљење где год да се појаве. Испричао различите небулозе о књизи коју пише како је победио обојену револуцију унапред је, иако ненаписану, прогласивши за најчитанију у свету. У свом лудилу врховни командант Ћациленда је чак и РТС прогласио за центар обојене револуције. То је она иста телевизија коју студенти заједно са народом данима држе у блокади, а руководство РТС их у својој помамној жељи да остану на својим положајима истакнутих Вучићевих чанколизаца и дупелизаца, назива нацистима.
Запослени у РТС морају знати да им слободу неће нико донети споља већ то морају учинити сами изнутра. Ако се плаше, ако нису способни за то онда и не могу бити део РТС, посебно не део онога који ће се сигурно оформити пошто се зло власти заувек истера из Србије.
Да би се читава ствар убрзала, а то је неопходно, јер је опстанак Србије доведен у питање, потребна је још већа побуна у којој морају учешће узети и други сегменти друштва попут војске, полиције, Цркве, здравства, САНУ…
наставак у коментару
✍️ Срђан Шкоро
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Читајући наводно свој експозе свима је показао колико је јадан, небитан и нестручан у послу којег се прихватио. У одбрани Вучићевог наметнутог решења стално се истиче Мацутова стручност, а заборавља чињеница да стручни људи никад не седе са онаквим именима и ликовима који су му издиктирани да буду део његовог тима. Стручни људи не иду у Ћациленд да се обраћају Ћацијима већ своје знање дарују онима који су достојни и способни да га прихвате и разумеју. То свакако није случај са Ћацијима, јер су они читавој јавности Србије доказали и показали да нит шта знају, а још мање су у стању да било шта разумеју, осим да праве свињац на јавној површини заштићеној законом.
Тако ће стручни Мацут остати упамћен као једна од највећих срамота у српској политици после свог колеге Радојичића који све време свог мандата није ни знао да је градоначелник.
Избор Дејана Вука Станковића за министра просвете, такође, доводи у сумњу Мацутову стручност као и крајње намере. Јер поставити једног таквог човека на једну толико важну функцију за развој једног друштва је терористички акт. И тако му је потребно прилазити. Јер Вучић са својим верним Ћацијима терорише народ и државу већ 13 година и различитим акцијама затире све вредности које је Србија створила и током векова одбранила.
Да не говоримо о министру за информисање чији је највећи домет у животу представљало паљење заставе ЕУ или о некаквом Бериши задуженом за људска и мањинска права који онима што им се не свиђа Вучић и његова политика препоручује да узму пасош и напусте Србију. За државу која се чврсто определила за ЕУ интеграције ово ће без икакве сумње бити најевропскија влада икад састављена.
Прогласивши се за Ћација заједно са Аном Брнабић Вучић је показао не само да није надлежан већ да није ни способан да обавља церемонијалну улогу председника. Натеран да од новца који је опљачакао од сопственог народа плаћа људе да би му викали “Ацо, Србине” пошто није сигуран ни да је Аца, а још мање Србин, довео је Србију на најниже могуће гране убеђујући нас како живимо у златном добу. Златном за њега и његову екипу, а за народ ко те пита.
Прогласио је крај обојеној револуцији коју је измислио, али, гле чуда, студенти и побуњени народ му још жешће шпартају по Србији и Европи добијајући искрене аплаузе и дивљење где год да се појаве. Испричао различите небулозе о књизи коју пише како је победио обојену револуцију унапред је, иако ненаписану, прогласивши за најчитанију у свету. У свом лудилу врховни командант Ћациленда је чак и РТС прогласио за центар обојене револуције. То је она иста телевизија коју студенти заједно са народом данима држе у блокади, а руководство РТС их у својој помамној жељи да остану на својим положајима истакнутих Вучићевих чанколизаца и дупелизаца, назива нацистима.
Запослени у РТС морају знати да им слободу неће нико донети споља већ то морају учинити сами изнутра. Ако се плаше, ако нису способни за то онда и не могу бити део РТС, посебно не део онога који ће се сигурно оформити пошто се зло власти заувек истера из Србије.
Да би се читава ствар убрзала, а то је неопходно, јер је опстанак Србије доведен у питање, потребна је још већа побуна у којој морају учешће узети и други сегменти друштва попут војске, полиције, Цркве, здравства, САНУ…
наставак у коментару
✍️ Срђан Шкоро
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Forwarded from Уз свој народ
др. Мила Алечковић: Дијагностички профил …
Овај професионално урађени профил сваки Србин би требало да прочита, да буде згрожен и шокиран, и да из тога извуче разборите закључке о смртоносној опасности која се надвија над њиме, његовом породицом и државом.
До сада смо били под утиском да Србијом управља неко ко је само криминалац и издајник. Сада, захваљујући изузетном труду др. Алечковић, имамо необориве, стручне доказе да је поред тога и лудак.
Психолошки профил тиранина из пера др. Алечковић представља не само професионални тријумф, tour de force на језику њене друге домовине, него и чин грађанске храбрости првога реда. Као што ауторка правилно примећује, пре ње нико се од српских психијатара и психолога није усудио да се лати оваквог посла иако су им чињенице на које се она позива врло добро познате, а професионално умеће да те чињенице подвргну стручној обради уопште им не недостаје. Једино што им на њихову срамоту недостаје је – храброст, courage civique.
Тешко је преценити значај овог огледа др. Алечковић. Лако можемо претпоставити да ће се у приватном окружењу, далеко од ушију Удбе, већина њених плашљивих српских колега безусловно солидарисати са њеним основним закључцима. Али поред изузетне вредности овога дела, понуђени профил несрећника који је унесрећио Србију ипак је не више од делимично обављеног професионалног посла. Психолошки портрет који је објавила др. Алечковић јесте драгоцен; међутим он води и једном другом повезаном и још крупнијем задатку који сада, у светлу ових увида, чека да такође буде темељно одрађен. Појединачна слика психолошке поремећености која се овде пред нама пружа нужно намеће потребу за израдом профила народа који зулум те поремећене личности већ преко деценију готово без ропота трпи. То питање је из домена социјалне психологије и без одлагања оно мора бити стављено на дневни ред.
Колико је поремећена појединачна личност на коју се односе разматрања др. Алечковић, могло би се претпоставити да би у бар једнакој мери морао бити поремећен и народ који пасивно посматра док му он руши државу и методички разара све моралне и материјалне основе националне заједнице. А један део тог народа му се још и диви и подржава га. Зато ова појединачна студија својом унутрашњом логиком намеће потребу за једном комплементарном стручном дијагнозом, за колективним психолошким профилом, али не српског народа као историјске појаве, него, да будемо недвосмислено прецизни, наших заблуделих савременика који по својим психолошким својствима и моралним карактеристикама великим делом више нису достојни да српско име носе.
Приступите тексту студије
🔽 🔽 🔽
Мила Алечковић - Дијагноза пацијента Вучића
Archibald Reiss Institute
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Овај професионално урађени профил сваки Србин би требало да прочита, да буде згрожен и шокиран, и да из тога извуче разборите закључке о смртоносној опасности која се надвија над њиме, његовом породицом и државом.
До сада смо били под утиском да Србијом управља неко ко је само криминалац и издајник. Сада, захваљујући изузетном труду др. Алечковић, имамо необориве, стручне доказе да је поред тога и лудак.
Психолошки профил тиранина из пера др. Алечковић представља не само професионални тријумф, tour de force на језику њене друге домовине, него и чин грађанске храбрости првога реда. Као што ауторка правилно примећује, пре ње нико се од српских психијатара и психолога није усудио да се лати оваквог посла иако су им чињенице на које се она позива врло добро познате, а професионално умеће да те чињенице подвргну стручној обради уопште им не недостаје. Једино што им на њихову срамоту недостаје је – храброст, courage civique.
Тешко је преценити значај овог огледа др. Алечковић. Лако можемо претпоставити да ће се у приватном окружењу, далеко од ушију Удбе, већина њених плашљивих српских колега безусловно солидарисати са њеним основним закључцима. Али поред изузетне вредности овога дела, понуђени профил несрећника који је унесрећио Србију ипак је не више од делимично обављеног професионалног посла. Психолошки портрет који је објавила др. Алечковић јесте драгоцен; међутим он води и једном другом повезаном и још крупнијем задатку који сада, у светлу ових увида, чека да такође буде темељно одрађен. Појединачна слика психолошке поремећености која се овде пред нама пружа нужно намеће потребу за израдом профила народа који зулум те поремећене личности већ преко деценију готово без ропота трпи. То питање је из домена социјалне психологије и без одлагања оно мора бити стављено на дневни ред.
Колико је поремећена појединачна личност на коју се односе разматрања др. Алечковић, могло би се претпоставити да би у бар једнакој мери морао бити поремећен и народ који пасивно посматра док му он руши државу и методички разара све моралне и материјалне основе националне заједнице. А један део тог народа му се још и диви и подржава га. Зато ова појединачна студија својом унутрашњом логиком намеће потребу за једном комплементарном стручном дијагнозом, за колективним психолошким профилом, али не српског народа као историјске појаве, него, да будемо недвосмислено прецизни, наших заблуделих савременика који по својим психолошким својствима и моралним карактеристикама великим делом више нису достојни да српско име носе.
Приступите тексту студије
Мила Алечковић - Дијагноза пацијента Вучића
Archibald Reiss Institute
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Средњошколци из Ваљева, Ужица, Горњег Милановца, Чачка, Краљева, Шапца и Руме крећу ка Новом Саду
Из Ваљева, Шапца, Ужица, Горњег Милановца, Краљева и Чачка – средњошколци крећу пешке ка Новом Саду, где ће 26. априла одржати протест са захтевом за боље образовање. Неки ће прећи и више од 120 километара.
Група средњошколаца из више градова Србије организовала је пешачење ка Новом Саду, где ће 26. априла бити одржан протест са циљем указивања на проблеме у образовном систему.
Колона из Ваљева креће 22. априла, а дан раније, 21. априла, им се придружују ученици из Ужица и Горњег Милановца. У Ваљеву им се потом прикључују и средњошколци из Чачка и Краљева. Заједно настављају ка Новом Саду.
Ученици из Шапца полазе 24. априла ка Руми, одакле ће дан касније, 25. априла, наставити пешице до Новог Сада.
Према доступним информацијама, планирано је да се све колоне споје у Новом Саду на дан протеста. Организатори поручују да је иницијатива настала из потребе да укажу на системске проблеме у школству и затраже промене.
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
Из Ваљева, Шапца, Ужица, Горњег Милановца, Краљева и Чачка – средњошколци крећу пешке ка Новом Саду, где ће 26. априла одржати протест са захтевом за боље образовање. Неки ће прећи и више од 120 километара.
Група средњошколаца из више градова Србије организовала је пешачење ка Новом Саду, где ће 26. априла бити одржан протест са циљем указивања на проблеме у образовном систему.
Колона из Ваљева креће 22. априла, а дан раније, 21. априла, им се придружују ученици из Ужица и Горњег Милановца. У Ваљеву им се потом прикључују и средњошколци из Чачка и Краљева. Заједно настављају ка Новом Саду.
Ученици из Шапца полазе 24. априла ка Руми, одакле ће дан касније, 25. априла, наставити пешице до Новог Сада.
Према доступним информацијама, планирано је да се све колоне споје у Новом Саду на дан протеста. Организатори поручују да је иницијатива настала из потребе да укажу на системске проблеме у школству и затраже промене.
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
Форум београдских гимназија: Од уторка школе без наставе у пуном капацитету
Председница Форума београдских гимназија Ана Дмитријевић изјавила је да те школе од сутра, по завршетку ускршњих празника, ипак неће функционисати у пуном капацитету, иако је у појединим колективима донета таква одлука.
Тамо где су поједини колективи одлучили да се врате, ученици су одлучили да се не врате - рекла је Ана Димитријевић и навела пример Гимназије Свети Сава, где су наставници решили да држе часове, а ђаци да успоставе 24-часовну блокаду те школе.
Према њеним речима, блокада школских зграда задесиће и запослене у Првој београдској гимназији и Филолошкој гимназији.
<.........>
Због именовања новог министра просвете сутра се пред тим министарством у Немањиној улици, организују и два протеста – на протест од седам часова позива Удружена просвета Србије, а на други у 11:45 – Независни сидникат просветних радника Србије.
опширније
🔽 🔽 🔽
Са или без капацитета
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Председница Форума београдских гимназија Ана Дмитријевић изјавила је да те школе од сутра, по завршетку ускршњих празника, ипак неће функционисати у пуном капацитету, иако је у појединим колективима донета таква одлука.
Тамо где су поједини колективи одлучили да се врате, ученици су одлучили да се не врате - рекла је Ана Димитријевић и навела пример Гимназије Свети Сава, где су наставници решили да држе часове, а ђаци да успоставе 24-часовну блокаду те школе.
Према њеним речима, блокада школских зграда задесиће и запослене у Првој београдској гимназији и Филолошкој гимназији.
<.........>
Због именовања новог министра просвете сутра се пред тим министарством у Немањиној улици, организују и два протеста – на протест од седам часова позива Удружена просвета Србије, а на други у 11:45 – Независни сидникат просветних радника Србије.
опширније
Са или без капацитета
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Матија Бећковић, ЈЕЗИК — НАША НЕВИДЉИВА ЦРКВА
Оборен ударцем споља, српски народ је почео себи долазити изнутра. Потрвен до корена, ослонац је могао наћи само на дну себе. Дно празнине која је зинула, могао је досегнути само песнички језик. Тражећи почетак беспочетног, песник је трагичну истину преварао у благу вест. Да би умно постојао, вратио се сопству и од својих духовних вредности начинио бедем опстанка. Споља је пристао на све да унутра не би примио ништа.
Као што се у часу понижења може уочити трен кад појединац постаје песник, тако се и у временима националног унижења и потирања може препознати и означити како се рађа песнички геније једног народа.
Оно што му је требало за опстанак, српски народ је испевао, а оне које је изгубио на бојном пољу, повратио и оживео у стиховима. Ономе што је изгубио у реалности, дао трајност и оплакао у десетерцима. И не само то: Срби су се окупили око ликова из своје поезије. И још више — почели да се на њих угледају, да их следе, да се према њима управљају. Да се у њих куну и у њих верују. Где се историја завршила, поезија се ужилила. Где је престало историјско сећање, ту је заватрило поетско снатрење. Закукале су и тужбалице и птице. Барјак, пао на бојном пољу, пренет је и подигнут на виши, духовни план, и одатле га више нико није могао оборити.
Срби се нису прославили бојем, него песмом о Косову, опеваним, а не стварним јунацима. Косово је одбранио дух, а не оружје. Освојио га је песник, а не војник. Реч, а не сабља. Песник је одбранио војника у боју који је започео после боја. Поезија је имала последњу реч на Косову, а сваки бој доноси онолико славе колико песама из њега изнесе духовне снаге и користи.
Као да је судбина народа прешла у надлежност поезије. Реч је отпечатила запечаћену историјску судбину, открила пут из беспућа, узела управу и дала главу обезглављеном народу.
Поезија нас је узводила, подизала и престизала. Тако смо често добијали и вишак поезије и мањак стварности.
***
Чудо да су претрајали мали народи може се објаснити само њиховом великом поезијом. У скривници језика је тајна опстанка и спаса, а она је претекла јер је невидљива
Језик је наша невидљива црква
Још неподељена и неразорена
Свака реча је у њој самојавна икона
Ради нашег спаса објављена.
СРПСКИ ПИСЦИ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ, избор: Милош Ковачевић, Источник, Београд, 2003. /стр. 109-111/
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Оборен ударцем споља, српски народ је почео себи долазити изнутра. Потрвен до корена, ослонац је могао наћи само на дну себе. Дно празнине која је зинула, могао је досегнути само песнички језик. Тражећи почетак беспочетног, песник је трагичну истину преварао у благу вест. Да би умно постојао, вратио се сопству и од својих духовних вредности начинио бедем опстанка. Споља је пристао на све да унутра не би примио ништа.
Као што се у часу понижења може уочити трен кад појединац постаје песник, тако се и у временима националног унижења и потирања може препознати и означити како се рађа песнички геније једног народа.
Оно што му је требало за опстанак, српски народ је испевао, а оне које је изгубио на бојном пољу, повратио и оживео у стиховима. Ономе што је изгубио у реалности, дао трајност и оплакао у десетерцима. И не само то: Срби су се окупили око ликова из своје поезије. И још више — почели да се на њих угледају, да их следе, да се према њима управљају. Да се у њих куну и у њих верују. Где се историја завршила, поезија се ужилила. Где је престало историјско сећање, ту је заватрило поетско снатрење. Закукале су и тужбалице и птице. Барјак, пао на бојном пољу, пренет је и подигнут на виши, духовни план, и одатле га више нико није могао оборити.
Срби се нису прославили бојем, него песмом о Косову, опеваним, а не стварним јунацима. Косово је одбранио дух, а не оружје. Освојио га је песник, а не војник. Реч, а не сабља. Песник је одбранио војника у боју који је започео после боја. Поезија је имала последњу реч на Косову, а сваки бој доноси онолико славе колико песама из њега изнесе духовне снаге и користи.
Као да је судбина народа прешла у надлежност поезије. Реч је отпечатила запечаћену историјску судбину, открила пут из беспућа, узела управу и дала главу обезглављеном народу.
Поезија нас је узводила, подизала и престизала. Тако смо често добијали и вишак поезије и мањак стварности.
***
Чудо да су претрајали мали народи може се објаснити само њиховом великом поезијом. У скривници језика је тајна опстанка и спаса, а она је претекла јер је невидљива
Језик је наша невидљива црква
Још неподељена и неразорена
Свака реча је у њој самојавна икона
Ради нашег спаса објављена.
СРПСКИ ПИСЦИ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ, избор: Милош Ковачевић, Источник, Београд, 2003. /стр. 109-111/
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Под лажним изговором „борбе против тероризма“ Француска већ одузима својим грађанима право на приватност
👇 👇 👇
😲 Прошлог месеца Француска је скоро забранила шифровање . Сенат је усвојио закон који захтева од апликација за размену порука да имплементирају backdoor за полицијски приступ приватним порукама. Срећом, оборила га је Народна скупштина. Ипак, пре 3 дана префект париске полиције поново се заложио за то.🤦♂
Посланици Народне скупштине били су мудри што су одбацили закон који би Француску учинио првом земљом на свету која је својим грађанима одузела право на приватност . Чак и земље за које многи Европљани сматрају да немају слободе никада нису забраниле шифровање. Зашто?
Зато што је технички немогуће гарантовати да само полиција може приступити backdoor-у . Када се једном уведе, backdoor могу да искористе друге стране — од страних агената до хакера. Као резултат тога, приватне поруке свих грађана који поштују закон могу бити угроженe.
У циљу спречавања трговине дрогом, закон ионако не би помогао у борби против криминала . Чак и ако су главне шифроване апликације биле ослабљене позадинским улазом, криминалци би и даље могли безбедно да комуницирају преко десетина мањих апликација — а због ВПН-ова им је још теже ући у траг.
Због тога би, као што сам већ рекао, Телеграм радије изашао са тржишта него да подрива шифровање помоћу backdoor-а и крши основна људска права. За разлику од неких наших конкурената, ми не мењамо приватност за удео на тржишту.
У својој 12-годишњој историји, Телеграм никада није открио ни један бајт приватних порука . У складу са Законом о дигиталним услугама ЕУ, ако добије важећи судски налог, Телеграм би открио само ИП адресе и бројеве телефона осумњичених за криминал, а не и поруке.
Прошлог месеца је превладала слобода. Али то је био подсетник: морамо наставити да објашњавамо законодавцима да шифровање није направљено да заштити криминалце – оно штити приватност и безбедност обичних људи. Губитак те заштите био би трагичан.
Битка је далеко од краја. Овог месеца, Европска комисија је предложила сличну иницијативу за додавање backdoor-а апликацијама за размену порука. Ниједна земља није имуна на спору ерозију слобода. Сваког дана те слободе су на удару — и сваки дан их морамо бранити.🛡
https://t.me/durov/410
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Посланици Народне скупштине били су мудри што су одбацили закон који би Француску учинио првом земљом на свету која је својим грађанима одузела право на приватност . Чак и земље за које многи Европљани сматрају да немају слободе никада нису забраниле шифровање. Зашто?
Зато што је технички немогуће гарантовати да само полиција може приступити backdoor-у . Када се једном уведе, backdoor могу да искористе друге стране — од страних агената до хакера. Као резултат тога, приватне поруке свих грађана који поштују закон могу бити угроженe.
У циљу спречавања трговине дрогом, закон ионако не би помогао у борби против криминала . Чак и ако су главне шифроване апликације биле ослабљене позадинским улазом, криминалци би и даље могли безбедно да комуницирају преко десетина мањих апликација — а због ВПН-ова им је још теже ући у траг.
Због тога би, као што сам већ рекао, Телеграм радије изашао са тржишта него да подрива шифровање помоћу backdoor-а и крши основна људска права. За разлику од неких наших конкурената, ми не мењамо приватност за удео на тржишту.
У својој 12-годишњој историји, Телеграм никада није открио ни један бајт приватних порука . У складу са Законом о дигиталним услугама ЕУ, ако добије важећи судски налог, Телеграм би открио само ИП адресе и бројеве телефона осумњичених за криминал, а не и поруке.
Прошлог месеца је превладала слобода. Али то је био подсетник: морамо наставити да објашњавамо законодавцима да шифровање није направљено да заштити криминалце – оно штити приватност и безбедност обичних људи. Губитак те заштите био би трагичан.
Битка је далеко од краја. Овог месеца, Европска комисија је предложила сличну иницијативу за додавање backdoor-а апликацијама за размену порука. Ниједна земља није имуна на спору ерозију слобода. Сваког дана те слободе су на удару — и сваки дан их морамо бранити.
https://t.me/durov/410
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Telegram
Du Rove's Channel
😲 Last month, France nearly banned encryption. A law requiring messaging apps to implement a backdoor for police access to private messages was passed by the Senate. Luckily, it was shot down by the National Assembly. Yet 3 days ago the Paris Police Prefect…