Тамни облаци увелико су се били надвили над великим планинским масивом Јавор, на развођу Босне и Дрине.

Двестотињак метара у утроби брда Велики Жеп, налазио се војни објекат „Гољак 1.”
У њему су седела 4 генерала, 7 пуковника и 1 капетан.

Био је то подземни бункер у Црној Ријеци, на десетак километара од Хан Пијеска.
Прављен је педесетих година прошлог века и требао је да буде командно место у случају Трећег светског рата.

Бункер је био државна тајна и за њега су само ретки знали.
Али, његови гости те вечери и јесу били војна лица, Срби из ЈНА која је увелико била у расулу, а они су имали те ноћи врло јасан план.

Изградња овог бункера премашила је милијарду долара, опремљен је да се из њега не излази месецима.
Био је отпоран на нуклеарни удар од 10.000 килотона и имао је једну од најсавременијих телефонских линија у Европи.

Бункер на крају и дочека Трећи светски рат, јер овај нови рат за Србе свакако је био увод у ново страдање.
У овом удобном комплексу који се простирао на 5.000 м² са пријатном температуром од 25⁰ и лети и зими, разматрали су како водити наметнути рат:

Генерал-потпуковник РМ, генерал-мајор Манојло Миловановић, генерал-мајор Милан Гверо, генерал-мајор Ђорђе Ђукић, пуковник Здравко Толимир, пуковник Петар Салапура, пуковник Мићо Грубор, пуковник Душан Ковачевић, пуковник Стеван Томић, пуковник Јован Марић, пуковник Милан Лукић и капетан Драгомир Пећанац.

Ту је, у ноћи 11. на 12. мај 1992. године, створена окосница Главног штаба ВРС.
Настала је под називом Војска Српске Републике Босне и Херцеговине на челу са генерал-потпуковником РМ.
Ова друштвена мрежа не дозвољава постављање његове слике као и слике пуковника Милана Лукића.

Ових 12 старешина одредило је доктрину на којој ће се заснивати ВРС, уз строго поштовање правила.
У јединице су примани професионални војници из ЈНА, али и Срби из целе државе која је била у распаду, као и сви остали који су то хтели.

1/3

Наставак у коментару