Споменик “Четиристотине“ у част 400 српских регрута побијених од Бугара

Тај тужни споменик наручио је тадашњи охридски епископ Николај (Велимировић), а требало је да подсећа на мученичку смрт четиристо младих регрута које су изболи и поклали Бугари, код села Рамне 1915. године. При врху споменика у овалном удубљењу био је утиснут рељеф двоглавог орла, на коме су биле само две речи „Четиристотине – 1915″, а на десној страни „Изгинулим 1915. у селу Рамне“. Бугари су уништили овај споменик 1941. године.

Расен

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Шта је за мене Косово и Метохија?

Заправо кад ме овако конкретно неко пита, немам баш довољно речи да опишем суштину. У ствари не знам шта да кажем. Искрено се збуним.
Можда би најбоље било да кажем "СВЕ", али онда је тиме некако недоречено и опет слабо објашњено.

Можда да вам кажем да осећам неизмерну радост кад овде устанем.Захвалност што нисам нигде друго овог јутра, него сам кући.
Да, Косово и Метохију доживљавам као дом свој.

Као место где сам свој на своме. Где су ми гробови предака, њихове свете, древне цркве, место где су ми родитељи, скоро сва моја фамилија, љубав, деца.
Тачно кад колима уђем на КиМ, осетим олакшање, кући сам, просто се опустим.
Мој осећај дома није везан само за место одакле сам заиста. Не.

Цело КиМ је мој дом.

А онда да причамо о благодати. Шта му то конкретно дође? То је осећај да је јак Свети Дух свуда око тебе. Ниси сам. Увек је ту твој Бог. Увек си загрљен. Ушушкан. Безбедан и знаш да неко брине о теби. Такође, звучаће многима лудо, твоји преци нису у прошлости, колико су у садашњости и константно с тобом, али и у будућности. Имаш тај осећај заједништва с њима. Просто ниси јединка, део си колектива. Немаш ти ту шта да се губиш у помислима, где си шта си.... Знаш шта је добро, шта је зло. Знаш инстинктивно где треба да будеш, чак и кад застраниш, брзо се повратиш на прави пут.

Имам ту част да се похвалим да сам пешке или колима обишао скоро читаво КиМ.

Сваку тврђаву сам грлио рукама, свако црквиште сам чистио од растиња. Био сам на литургији, не само у манастирима опште познатим и мега посећеним, него и у толико старим и заборављеним, да их тек десетина људи зна. Био сам у свакој цркви, градској, сеоској, барем да запалим свеће и да је сликам...

Шетао сам моћним шумама, које памте старе речи, бајалице и песме... Гледао медведе, како моћно пролазе својим краљевством и вуци су нам заустављали аута, да прођу. Дозивао сам веверице смокијем и престрављивао сам се од змија по путу, гонили су ме стршљенови...

Пио сам воду из планинских извора и долинских бунара. Ноћио по воденицама. Слушао старе како на локалним дијалектима збијају шале уз ракију и мезе сир. Гледао бабе како плету чарапе док чувају стоку.Налазио сам печурке и правио од њих мирисна јела.... Гледао како другар ловац прави гулаш од дивљачи и лизао тањир врелом, мирисном погачом.

Играо сам се лоптом у селима где има 3 детета, држао наставу пуном амфитеатру,гледао представе Приштинског позоришта испод тврђаве Звечан и у спањеном дому културе у повратничком селу.Читао сам стихове локалног модерног песника, који је заљубљен у 80.година имао инспирацију бољу од клинаца.

Јео сам јагњетину под сачем у планини и филију пуну кајмака, док још сунце није изашло.Туцане паприке у каленици и мацаницу с новобрдским сиром у љутој паприци.
Мирисао сушени дуван на фасади кућа крај Биначке Мораве. Крао девојку за стидљивог другара, с целом екипом, у распалом голфу. Па исповедио то. Био им кум на венчању.

Чистио сам свету Грачаницу, појао за певницом у Патријаршији, јурио се с децом око дудова... Пецао сам у Бистрици. Заљубљивао се и правио будалу од себе у Призрену... Ишао на свеноћно бденије у Бањској, на канон светом краљу у Дечанима, носио помоћ угроженима ладом нивом, па магаретом, негде на крају света...

Слушао концерт у св. Спасу у Призрену, јео палачинке у св. Архангелима, мазећи њихове псе...

Јео сам сладолед у Пећи крај Пећке Бистрице, пљускао ноге у води славећи Јереминдан у Гораждевцу, био на освећивању темеља храма у Прилужју, поред вл. Артемија....

Фотографисао сам све Куд-ове и све фолклорне ансамбе који постоје, клечао сам на јастучету поред св. старца док се градио храм св. Димитрија на брду у Км, а онда сам чистио олтар пре него да се освешта....

Био сам на стотине монашења, крштења, венчања по свим светињама које можете да замислите...

Губио сам се промрзао по пећинама, улазио знатижељно у хамаме, џамије, да би само сконтао да су пре Турака биле цркве... Играо сам оро на Гори на Ђурен, 'тео да останем и оженим црвенокосу Горанку....

наставак ⬇️