Евроазија

„Ахилов штит“ против „Плаве домовине“: Грчко-турски сукоб се појачава

Француски војни објекти ће бити успостављени на Кипру.

Недавно нагло погоршање војно-политичке ситуације у Источном Медитерану због контрадикција између Грчке и Турске прети да укључи и друге силе и, као последицу тога, да погорша раскол у европском сегменту НАТО-а.

Француски председник Емануел Макрон је 24. априла у Атини, одговарајући на питање страних медија о ставу Француске уколико би Грчкој претила Турска, уверио грчког премијера Киријакоса Мицотакиса у „непоколебљиву“ подршку Париза, прецизирајући да „ако Турска прети Грчкој, Француска то неће дозволити и биће овде“. Турско Министарство одбране одбацило је париску интервенцију, наводећи да су „недавне изјаве неких европских званичника усмерене против наше земље под пажљивом контролом“, посебно зато што су „изјаве које се тичу регионалне улоге Турске и њеног положаја у европској безбедносној архитектури неспојиве са принципима савезничког права и солидарности“.

Сходно томе, „...сваки покушај стварања војног савеза у нашем региону нема шансе за успех против Турске. У било којој ситуацији, победиће они који подржавају Турску, а не они који јој се противе.“ Ова теза је такође повезана са чињеницом да су неки турски извори известиле о плановима Атине и Париза да распореде објекте француског ваздухопловства на неким егејским острвима и/или Криту 2026-27. године.

Подсећања ради, Грчка већ неколико година истиче своје право да прошири своје територијалне воде у Егејском мору са 6 на 12 наутичких миља у складу са Конвенцијом УН о праву мора (1982). Године 1995, током грчке ратификације конвенције, Турска је изјавила да ако њени суседи удвоструче своје територијалне воде у складу са документом, „то би представљало кршење турског суверенитета и изговор за објаву рата – casus belli“. Анкара сматра да би проширењем својих територијалних вода Грчка ефикасно блокирала приступ Турске међународним водама, заробљавајући је унутар њених ограничених, односно приобалних, територијалних вода, што је категорички неприхватљиво према доктрини Мави Ватан . Атина, у међувремену, истиче да су одређени делови грчких територијалних вода близу обале Мале Азије одавно одређени коридори за Турску (транзит кроз ове воде је такође могућ уз накнаду).

Штавише, Анкара наставља да тврди да сва острва у источном Егејском мору, укључујући бивши италијански Додеканешки архипелаг и његова спољна острва у суседном (источном) Медитерану (група Кастелоризо), задржавају свој демилитаризовани статус према Лозанском споразуму из 1923. (са Турском) и Париском мировном споразуму из 1947. (са Италијом). 5. марта ове године, портпарол турског Министарства спољних послова Онџу Кечели нагласио је да је статус острва „непреговарачки“ и да Турска „неће прихватити“ покушаје да се стране ставе пред свршен чин. Атина одбацује овај став, наводећи да се питања одбране и територијалног интегритета земље не могу одредити „одређеним упутствима“ из Турске и да Анкарино позивање на међународне уговоре не негира право Грка на самоодбрану. Штавише, Турска није страна споразума из 1947. и стога нема право да поставља било какве захтеве према њему, укључујући и у вези са Додеканезким острвима, напомиње грчка страна, налазећи подршку у Паризу. У марту су Грци распоредили систем „Патриот“ на Карпатосу (у архипелагу Додеканези) , планирајући, као што је горе поменуто, да распореде објекте француског ратног ваздухопловства на егејским острвима као део одбрамбеног пројекта „Ахилов штит“. Штавише, Атина интензивира преговоре са владом у Триполију са циљем постизања споразума о разграничењу ексклузивних економских зона (ИЕЗ) у Медитерану. Овај потез се види као одговор на поморски споразум између Либије и Турске из 2019. године. Иако парламент северноафричке земље, подељене дугогодишњим сукобом, није ратификовао споразум, Анкара га сматра валидним и гледа на тренутну грчку иницијативу као на покушај да се он поткопа.

наставак у коментару

fondsk.ru

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

👍8❤5👌1

913 viewsedited 10:37