Све јаме у НД Хрватској у које су бацани Срби одлукама комунистичких власти биле су забетониране да се не би помињали хрватски непокајани и некажњени злочини и тиме нарушавало тзв. "братство и јединство".

Због димензија и метода спровођења хрватски геноцид над Србима у НД Хрватској би требало да се именује и изучава као засебна дисциплина психопатологије. Приједлоге о именовању овог геноцида дало је и УГ Јадовно из Бањалуке - да се назива Покољ (са великим П, као властитим именом) или још Велики Покољ будући да постоје и Велики Погром ( 1914-1918 ) и Велики Прогон ( 1991-1995 ) на тој истој територији.
Тиме би овај геноцид постао препознатљив и широј међународној јавности као што су познати геноциди "Порајмос" над Ромима, "Холокауст" над Јеврејима, "Мец Јагерн" над Јерменима и слично.

На припремама за извршење Покоља, његовом спровођењу и затим у заташкавању учествовао је и учествује читав низ различитих институција и појединаца, свако у свом домену.
Одатле је и пописивање јама од Лике до Херцеговине започело од стране Загребачког свеучилишта још 1920-тих година, манипулације са пописима становништва за вријеме Краљевине Југославије, фабриковање матичних књига рођених, вјенчаних и умрлих за вријеме ФНРЈ ... А у смањивању и заташкавању хрватског геноцида учествује и читава плејада српских историчара и чак неки црквени великодостојници, свако из својих разлога.

Свети новомученици јасеновачки молите Бога за нас ☦️☦️☦️

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Геноцидни пројекат под називом Независна Држава Хрватска

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Земље које су признале НД Хрватску :

1) Мађарска 10.04.1941. године
2) Њемачка 15.04.1941. године
3) Италија 15.04.1941. године
4) Словачка 15.04.1941. године
5) Бугарска 21.04.1941. године
6) Румунија 06.05.1941. године
7) Јапан 07.06.1941. године
8) Шпанија 27.06.1941. године
9) Народна република Кина (јапански протекторат са јапанском и марионетском владом) 01.07.1941. године
9) Финска 03.07.1941. године
10) Данска 10.07.1941. године
11) Манџурија (јапански протекторат) 02.08.1941. године
12) Ватикан 10.09.1941. године
13) Француска (Окупациона зона Виши) 10.09.1941. године
14) Швајцарска 16.03.1942. године (успостављање трговачких споразума са НДХ)
15) Тајланд 27.04.1943. године
16) Бурма (Мијанмар) 07.08.1943. године
17) Филипини 16.10.1943. године

Често се изврће истина да Ватикан није признао НДХ. Дана 10.09.1941. године званично су успостављени дипломатски односи између Ватикана и НД Хрватске и од тада је Ватикан редовно слао своје делегате у Загреб. Једини аргумент који имају браниоци папе јесте de jure непризнавање.
Сам Ватикан је заправо учествовао у оснивању НД Хрватске, спровођењу геноцидних планова ове државе и потом у заташкавању геноцида и сакривању злочинаца!!!

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

На данашњи дан, 10.04.1957. године, баш на годишњицу оснивања НД Хрватске, Благоје Јововић је извршио атентат на хрватског поглавника Анту Павелића у Ломас де Паламору, предграђу Буенос Аиреса.

Атентат је извршио на дан када је хрватска емиграција прослављала 16. годишњицу проглашења своје геноцидне Независне Државе Хрватске. Када га је Павелић спазио, узвикнуо је: „Мајку ти је*ем српско-јеврејску, комунистичку!” Јововић је испалио пет метака, од којих су га два погодила.

„Пао, не мрда, не могу да вјерујем да се прави мртав, ако су два метка у њему.
У том тренутку помислим - боље је да остане жив, јер ће га смјестити у болницу, народ ће видјети и онда му се мора судити! Да л' да га прибијем? Онда угледам ону торбу. Документи? Било би добро докопати се... али, ако су паре у торби, па ме ухвате и прогласе лоповом. И да сам га убио због пара! Оставим ја и Павелића и торбу."

Павелић је тада био хитно пребачен у Шпанију. Како је боловао од шећерне болести, ране му никада нису зацијелиле, а хируршка интервенција за вађење зрна метака је била ризична, тако да су до краја живота остала у његовом телу. Умро је 28. децембра у Мадриду у великим мукама, а управо у Мадриду је и сахрањен...

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Вучићеви велики пријатељи Французи, који ће да нам граде атомску централу, метро и продају нам "рафале" за велике паре! И творци су француско-немачког плана одрицања Србије од Космета који је Вучић прихватио кроз Бриселско-охридске споразуме.

"Bonafon je to rekao na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o novom izveštaju o radu Misije UN na Kosovu (UNMIK).

Dodao je da oni koji su odgovorni za napade moraju biti privedeni pravdi i pozvani na odgovornost.

Rekao je da obe strane imaju evropsku budućnost mira i napretka i da Francuska poziva Beograd i Prištinu da nastave normalizaciju odnosa pod pokroviteljstvom EU."

https://www.danas.rs/vesti/politika/ambasador-francuske-u-un-neprihvatljivo-da-su-pocinioci-napada-u-banjskoj-i-dalje-na-slobodi/#:~:text=Bonafon%20je%20to,pod%20pokroviteljstvom%20EU.

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Абзац медиа: Зашто је Вучић дозволио Израелу да производи беспилотне летелице у Србији

О резонантном споразуму Београда и Тел Авива – коментатор „Абзаца“ Игорь Пшеничников

Недавно је председник Србије Александар Вучић најавио ускоро отварање нове фабрике за производњу беспилотних летелица у земљи. „Биће то озбиљни дронови, најозбиљнији на свету“, рекао је он. Председник је додао да фабрика може почети производњу дронова већ у априлу и да ће то бити заједничко предузеће. Међутим, Вучић није именовао партнера.

Данас је његова изјава добила за Србе потпуно страшно значење. Локални медији су шокирали и своју јавност и цео свет открићем: партнер Србије постао је Израел, и то у тренутку када цео свет с ужасом гледа на страшне бомбардовања Ирана.

Завесу тајне је открио израелски лист Haaretz. Потом је ову сензационалну вест преузела и српска штампа. Испоставило се да је Србија постигла договор о производњи беспилотних летелица на својој територији са израелским војним гигантом Elbit Systems.

У заједничком предузећу 51% акција припадаће Elbit Systems, а 49% српској „Југоимпорт“. Производња беспилотних летелица биће базирана у месту Шимановци, око 30 километара западно од Београда.

За готово цео свет, па и за Европу, Израел је постао неприхватљив због своје манијакалне жеље за иранском крвљу. Европски савезници САД у НАТО одбијају да учествују у рату против Ирана, не уступају своје аеродроме за америчке авионе, не шаљу своје бродове за разбијање блокаде Ормуског мореуза.

А Србија у самом врхунцу овог злочиначког рата потписује споразум са актером који је главни његов покретач. Народ је од оваквих поступака свог руководства буквално у шоку.

Локални медији истичу да су руке израелске компаније Elbit Systems до лаката у крви, те да је зато једноставно неморално имати посла са њом. У извештају УН објављеном 2025. године компанија Elbit Systems се помиње као саучесник у геноциду у појасу Газе. Њени дронови раде у тандему са израелским ловцима током бомбардовања Газе.

Али званични Београд то не узнемирава. Независни стручњаци тврде да су мотиви Србије потенцијални приходи од продаје беспилотних летелица, као и приступ технологијама једне од најнапреднијих војних компанија.

Према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира, Elbit Systems је водећа израелска компанија за производњу оружја и војне технике. Приход компаније прошле године износио је 7,9 милијарди долара, што је за 16,3% више него 2024. године. Ове године њен посао цвета захваљујући америчко - израелском нападу на Иран.

Што се тиче Србије, интереси Израела и саме компаније Elbit Systems су у томе што компанија премешта своју профитабилну производњу даље од израелске територије, која је де факто зона војног конфликта и где постоји велики ризик од уништења производних капацитета. Србија је постала за израелског војног гиганта тиха и безбедна лука. И у том смислу Израелцима нема замерки. Њихов бонус је јасан.

А шта је Србија добила? Званични Београд је за сада дочекан са гађењем и презиром од стране својих грађана и многих страних земаља. Српска штампа истиче да је Србија пронашла партнера у Израелу у тренутку када су европске земље које су улагале средства својих социјалних фондова у Elbit Systems већ давно повукле своје инвестиције из морално-етичких разлога.

На пример, влада Норвешке је још 2009. године објавила да је њихов Државни пензијски фонд продао акције израелске компаније. „Не желимо да финансирамо компаније које директно доприносе кршењу међународног хуманитарног права“, изјавила је влада Норвешке. Слично су поступили и дански, шведски и британски пензијски и инвестициони фондови са акцијама Elbit Systems.

Али постоји један важан аспект овог посла који није свима очигледан, али је готово главни.

наставак у коментару

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

https://youtu.be/_AO9a3rzImE?si=AJapLGYiOKj4xo4i

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Затворене амбуланте у селима Бање и Суво Грло. Са зграде ОШ "Милун Јакшић" уклоњена табла са именом - KoSSev
https://kossev.info/zatvorene-ambulante-u-selima-banje-i-suvo-grlo-sa-os-milun-jaksic-uklonjena-tabla/

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Книн и изношење плаштанице за Велики Петак 1938 године.

Видимо у средини свештеника Светозара Секулића који држи Свето Јеванђеље и десно поред њега Оца Момчила Ђујића.
Године док је још у Северној Далмацији било Срба и нису се бројали колико под шљиву може да их стане.

Године кад су верујући народ и његови пастири били једно, знали и ко су и где припадају.

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

✍ Сашка Љубичић

Не знам ниједну државу која је толики распад система да се за 2 дана забораве поруке онима који су носиоци будућности ове наше Страдије: да могу да буду пребијани и убијани и да не долазе на факултете јер ће се кућама враћати у ковчезима.

Ове поруке породицама студената и ђака нагнале су ме да се вратим корак назад и присетим изборне пароле наркодилерске банде "Кула, наша породица", "Бор, наша породица", "Аранђеловац, наша породица" итд.

Све то има дубоко болесну, психијатријску дијагнозу, јер је и узрок те појаве био психијатријски, психопатолошки.

Тек после изјава она два "министарска" штакора, у целини разумем зашто такве пароле и такве поруке:

Банда одлично зна да су студенти ушли у готово сваку породицу. Можда не толико самим темама, колико буквално, физички.

Свака породица у Србији има дете, унука, кумче, сестрића, братанца, пасторка, комшиче које гледа од првог корака у улици, дете својих пријатеља итд. који су данас студенти.

То је огромна маса људи која је освешћена, преумљена, којој су очи  отворене и која верује своме подмлатку.

Ненормална банда је својом болесном паролом покушала да родитељима, бабама, дедама итд. наших студената поручи да нису њихова деца и унуци студенти њихова породица, већ је главни шизофреничар са својом свитом лоповчина и кримоса њихова породица.

Да не верују својој деци и унуцима, него да верују њему и његовим клошарима, јер су они који се болесно кревеље са билборда њихова "права" породица.

Ћорак.

Кад, природно, ненормална банда није успела да се породицама и фамилијама студената наметне као род најрођенији, род ближи од рођене деце, прибегла је још екстремнијем и болеснијем покушају:

Поручила је породицама ђака, будућих студената, да, кад већ нису хтели да умоболну банду прихвате као своју најближу породицу, буду спремни да ће им се ти њихови студенти са државних факултета враћати у мртвачким сандуцима.

Јер, освета.

Никад у историји свога постојања и трајања ова намучена земља није на себи држала већу ђубрад и перфидније умоболнике.

И никад, такође, на себи није држала апатичнији, умртвљенији и заглупљенији народ, лишен основног људског нагона - нагона самоодбране и самоодржања.

Примарне ове нагоне имају чак и животиње. Једино их ојађени, заблентављени Срби немају.

Зато ови горњи и постоје. И само раде свој посао.

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Једини истинити геноцид (по дефиницији овог појма) на подручју Сpeбpeнице и Средњег Подриња јесте геноцид над српским православним народом тог подручја који је у 20-ом вијеку три пута спроведен од стране локалних муслиманских хорди.
У Првом свјетском рату од стране "Шуцкора" (посебних одреда аустроугарске милиције састављених од Муслимана и Хрвата), у Другом свјетском рату од стране "усташа" (опет састављених од Муслимана и Хрвата) и у посљедњем рату од стране тзв. Армије БиХ и злогласних "Орићеваца".
Само су Орићевци од 1992. до 1995. године опљачкали и спалили 192 српска села и засеока на потезу од Зворника до Вишеграда убијајући Србе оба пола и свих узраста које би затицали, масакрирајући их на све начине - од набијања на колац до клања и живог спаљивања и то редовно на велике православне празнике.

На снимку је Цвјетко Ристић из Кушића код Братунца 1993. године над гробовима своје мајке, оца и сестре, који су побијени од стране кољача Насера Орића, а посмртне остатке брата до данас није пронашао.

У Средњем Подрињу измасакрирано је готово 3500 Срба, махом цивила а у пљачкама и клању учествовали су, нажалост, и мycлимaнcки цивили који су то називали "набавка". Док њихови војници кољу и убијају Србе, жене и дјеца пљачкају покућство и одгоне стоку!

Стојан Јанковић
Ускок

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Јован Дучић: „Хрвати су најхрабрији народ на свету не зато што се ничега не боје, него зато што се ничега не стиде".

Френклин Делано Рузвелт: "Хрвати су дивље животиње и као такви немају право да после рата живе у било каквој својој националној држави, већ у резерватима и то под присмотром међународне заједнице."

Тридесетогодишњи рат(1618-1648) - натпис на катедрали у Магдебургу: „Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата!”

Чињенице 👇

Хрватске усташе су на 57 начина мучиле и убијале Србе:

ДИРЕКТНИ НАЧИНИ УБИЈАЊА ЖРТАВА:

1. Дављење у реци

2. Тровање цијанидом

3. Убијање чекићем

4. Убијање маљем

5. Убијање секиром

6. Убијање српом

7. Вешање

8. Одсецање главе

9. Масовно убијање “србосијеком”

10. Гушење рукама

11. Пререзивање гркљана

12. Пробадање ножем до смрти

13. Вађење срца из жртве

14. Устрељавање

15. Премлаћивање на смрт

16. Убијање трудница струјом

МУЧЕЊЕ ЖРТАВА КОЈЕ У ВЕЋИНИ СЛУЧАЈЕВА ДОВОДИ ДО СМРТИ:

17. Бацање живих жртава у јаме

18. Спаљивање живе жртве (поливање бензином)

19. Масовно спаљивање у пећима

20. Набијање на колац

21. Кување живих у казанима за сапун

22. Вађење органа из живих жртава

23. Бацање жртава псима и свињама

24. Бичевање до смрти

25. Драње коже жртвама

26. Гажење до смрти

27. Укуцавање ексера у главу

28. Комадање тела жртвама

29. Копање очију

30. Разапињање (са закуцавањем ексера)

31. Одсецање тестиса

32. Ломљење костију

33. Премлаћивање

34. Набијање ексера под нокте

35. Везивање жртве и њено вешање по дасци са ексерима

36. Вешање за ноге

37. Организовање гладијаторских борби (брат на брата)

38. Засецање ради паљења крви

39. Окивање ногу логораша букагијама (гвозденим ланцима)

40. Тровање хране каустичном содом

41. Прегоревање жртве лемилицом

ПОСЕБНИ НАЧИНИ УБИЈАЊА И МУЧЕЊА ЖЕНА:

42. Вађење фетуса из стомака трудних жена

43. Силовање и набијање на колац

44. Силовање и одсецање дојки

45. Силовање и стављање живих пацова у гениталије

46. Силовање и стављање опушака у гениталије

ПОСЕБНИ НАЧИНИ УБИЈАЊА И МУЧЕЊА:

47. Разбијање дечије главе о зид

48. Разбијање дечије главе маљем

49. Набијање деце на бајонет

50. Ослепљивање деце тако што су терана да гледају сунце

СТАВЉАЊЕ ЖРТАВА У УСЛОВЕ КОЈИ НЕСУМЊИВО УЗРОКУЈУ ТЕШКЕ БОЛЕСТИ ИЛИ СМРТ:

51. Изгладњивање

52. Држање затвореника без воде

53. Недостатак тоалета

54. Потпуно нехигијенски услови који директно доводе до заразних болести

55. Стимулисање на канибализам у условима крајњег изгладњивања

56. Робовски рад до смрти

57. Смрзавање

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

✍ Бојан Вегара

Битку попут битке на Кошарама могу добити само Срби и Руси. Само та два народа имају јунаке који не иду назад, кад гори небо и земља. Кад смрт оре врелим жељезом, каменом и пламеном. И кад ти голобради дивови неком човјеку непознатом силом у себи бране неку, чуку, улицу, пољану. Те ствари се не дају описат и само су Господу познате. Јер само Господ може од обичних људи у минути направит хероје, какве свијет до тада видио није.

Знам за многе битке и провео сам четри године на послије Кошара најгорем мјесту деведесетих. Одрастао сам у Српском Сарајеву.

А Кошаре су толико страшне, да су и нама из Српског Сарајева незамисливе. Нама, који знамо за Неџариће, Касиндолсу, Тиново, Жуч, Црвене стијене, Трескавицу и сваки метар Грбавице. Нама, који имамо хероје да нас се прађедови никад не постиде.

Битка на Кошарама је била отворен пакао и први пораз НАТО-пакта.

А ја сам кажем, да нема оружја над срцем јуначким, ни ратника до Србина и Руса.

Нек је слава свим јунацима и довјека вам се име помињало.

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Велики Петак на Кошарама 1999. године

Тих се дана у ваздуху осећала нека тежина, сваким новим минутом, сваким новим сатом.

Приближавао се Васкрс’99, а ми већ дуже времена без одмора, са задатка на задатак, сваки следећи тежи и напорнији.

Пост је, снег по два метра на појединим местима, треба га савладати, а шта се крије иза стене, шта те чека у следећем тренутку то…..само Бог зна.Идемо даље, нема одмора, нема стајања.

Тог јутра, рано пре свитања, кренули смо на договорени задатак, све је већ уиграно, зна се место, време, начин дејства, такорећи рутина. А онда у том јутарњем сумраку код Јуника нагли заокрет десно, возило брунда узбрдо, у Батуши искачемо спремни на ноге, пушка пуна, прст на обарачу, пас већ кружи.

Крај нас наилазимо на команданта, тек сишао са карауле Кошаре, рањен, болничар ради свој посао.Погледасмо га, у неколико речи сазнајемо ситуацију, нас 38 Војних полицајаца крећемо журно узбрдо.

Пас Дук, трчи испред мене на двадесет корака, час њуши, час дигне главу, длака на леђима подигнута, осећа опасност, ми сви преко потока, кривудавим путем за њим.

На првој лакат кривини пинцгауер команданта, стоји мало укосо крај пута, у њему војник возач, млад борац, без живота, два снајперска зрна кроз шлем.

Склописмо му очи, Бог да му душу прости, и приброји га у наручје светог Кнеза Лазара тамо где му је и место.

Нема веће части на овојземљи у овом животу, посебно за Србина него да живот положи за ближње и своју државу.

У грудима грч, сузе, али нема времена и простора за то, док осматрамо вис изнад нас неко прошапута тихо, али урезује се у уши :

,Благо мајци што те роди.

Скинух прст са обарача, прекрстих се са све капом, нема времена да је скинем, ако преживимо скинућемо је у Високим Дечанима кад будемо палили свеће за јунака.

Погледам Дука, трчи по потоку лево десно, видим да је открио трагове, креће узбрдо ка вису, али моја команда је пресекла његов рад, морао сам га вратити, послушао је али се осврће стално. Знам да је ту неко, обавештавам команданта групе, али је шеф неумољив окереће нас на другу страну.

Крећемо даље узбрдо,полутрчећи, после три до чети километара трка излазимо на проширење.На узвишењу изнад нас види се караула, лево од нас у заклонима терористи, одговарамо на њихова дејства, киша, али од куршума, јечи она мала долина.

Десно од нас Мусина кућа, ливада испред ње, са те стране из шуме избија војник , наш, тржи помоћ. Борба траје сатима, на десном крилу најтеже, нестаје муниције, уморни борци, ако дочекају ноћ без помоћи неће дочекати јутро живи.

Видим ја да је тамо најтеже тренутно, кроз главу ми прође мисао послаће мене шеф тамо.

Јер ме мрзи, мисли да сам секташ, зато што и на рамену и на застави моји борци и ја носимо лик светог Кнеза Лазара.На челу, још увек нам сија, крст од светог уља са Христовог гроба које добих од монаха из Високих Дечана.

Пре сваког задатка помажем себе и борце тим светим уљем, нема страха, све је у Божјим рукама.

Сетих се речи оца Илије из Горњег Матејевца код Ниша, који нас је Причестио пред полазак на Косово и Метохију :

Сваки метак има своје име, не може ти ништа бити ако Бог то не допусти.

У том ме позва командант, даје ми још једанаест бораца и старешина и шаље на десно крило. Ми смо већ на ливади, дођосмо до Мусине куће, тачка уочљива на карти, изнад нас пролама се стена, са ње бије снајпер. Само трава поскакује од куршума, борац до мене ми показује и каже:

Овај тебе тражи.

Не одговарам, чистина је иза , испред су стене, сваког трнутка може стићи минобацачка граната, једна,друга, трећа. Окренем се ка ливади, нема другог излаза, знам да је ризично, али свака секунда је битна.

Момци ова ливада се прелази овако!

Прекрстим се и кренем у скоковима, не обраћам пажњу на снајпер, гледам борце, један по један се крсте и крећу замном онако како сам им показао. Обука у две секунде, али успешна.

Уђосмо у шуму, сви смо ту читави, раширисмо се по ободу шуме да спремно дочекамо оне који се дрзнуше да крену овде.


наставак у коментару

✍️ Горан Јосијевић

Борба за истину

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

☦️Велики петак је један од најтужнијих и најсветијих дана у православљу. Тог дана се сећамо страдања и распећа Исуса Христа, који је добровољно поднео жртву за спасење људи. То није само дан туге, већ и дан дубоког поштовања, тишине и размишљања о вери, греху и покајању. Код нас Срба, Велики петак се обележава у миру и посту. Не пева се, не весели се, већ се дан проводи у молитви и смирењу. Многи не једу ништа или посте на води, а у црквама се износи Плаштаница, пред којом се верници поклањају и моле. Ово је дан када треба да се замислимо над собом, да опростимо другима и да се приближимо Богу. Јер после страдања долази Васкрсење — победа живота над смрћу. Нека нам овај дан донесе мир у срцу и снагу у вери. ☦️

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |