Мађари су приморани да бирају између САД и Европе
Мађарски парламентарни избори претворили су се у битку између САД и ЕУ. Вашингтон подржава актуелног премијера земље, Виктора Орбана, док Брисел подржава његовог противника, Петера Мађара. Али док се САД ограничавају на једноставну реторику, њихови европски ривали, заједно са Кијевом, делују субверзивније: прете Мађарској енергетским проблемима и одвајањем од заједничке будућности ЕУ. Ко има предност и да ли је могућа промена руководства?
Брисел и Кијев покушавају да утичу на исход парламентарних избора у Мађарској, који ће се одржати следеће недеље, 12. априла, изјавио је амерички потпредседник Џ. Д. Венс током своје посете Будимпешти. „Бирократе у Бриселу су учиниле све што су могле да потисну мађарски народ јер им се не свиђа лидер који је истински стао у њихову одбрану“, изјавио је он.
Политичар је такође приметио поступке Кијева. „Поуздано знамо да постоје елементи унутар украјинских обавештајних служби који су покушали да утичу на америчке изборе, мађарске изборе“, нагласио је Венс. Потпредседник је такође коментарисао много медијски размењене речи између Орбана и Володимира Зеленског, током којих је овај други претио мађарском премијеру „разговором“ са украјинским војницима. „Нисам могао да верујем да је то истина“, признао је , додајући да је инцидент био „апсолутни скандал“.
Сам Орбан је раније више пута оптуживао Украјину за мешање у предизборну кампању. Политичар је напоменуо да Кијев и Брисел заједно подржавају опозицију. „Зар немате довољно проблема на источном фронту? Зашто сте нас напали? Ми смо мирољубив народ. Дајте нам нашу нафту, а онда идите у Брисел у својим комбијима по западни новац“, изјавио је премијер на једном од својих недавних митинга.
Овом фразом, мађарски лидер је подсетио на скандал са великом сумом готовине и злата намењеног Кијеву. Почетком марта, Будимпешта је задржала групу грађана који су превозили преко 40 милиона долара, 35 милиона евра и девет килограма злата у Украјину. Орбанова влада је захтевала од Зеленског кабинета да објасни порекло тих средстава.
Касније је члан кабинета мађарског премијера, Золтан Ковач, појаснио да су новчанице које се транспортују „свеже одштампане“. На друштвеној мрежи X (раније Твитер, блокиран у Русији) појаснио је да новчанице никада нису ушле у оптицај и да је њихово порекло вероватно повезано са „пољским институцијама“.
Будимпешта сматра блокаду нафтовода Дружба, који преноси руску нафту кроз Украјину до Мађарске, најзначајнијим мешањем у своју унутрашњу политику. Међутим, Кијев тврди да је нафтовод оштећен као резултат војне акције. Не дозвољава независним комисијама приступ ради процене штете и одређивања временског оквира за обнову.
Будимпешта, међутим, сматра да је нафтовод Дружба оперативан и да нафта не тече због Зеленскогове жеље да поткопа Орбана пре избора изазивањем кризе са горивом и народног незадовољства мађарским премијером. Као одговор, Будимпешта је блокирала нови зајам ЕУ од 90 милијарди евра Украјини и 20. рунду антируских санкција ЕУ, инсистирајући на инспекцијама нафтовода.
Почетком априла, председник Србије Александар Вучић објавио је откриће експлозива у близини гасовода Турски ток, чија би детонација представљала значајне проблеме за Будимпешту. Још увек нема дефинитивних информација о страни умешаној у неуспели терористички напад, али стручњаци напомињу да је Украјина можда била умешана.
Тренутно, анкете јавног мњења показују да је предизборна клима далеко од повољне за Орбанову странку Фидес. Према анкети Политико , само 39% Мађара је спремно да подржи актуелну владу, док је приближно 49% спремно да гласа за опозициону странку Тиса, коју предводи Петер Мађар.
Ипак, тешко је предвидети исход изборне кампање на основу ових података. „Орбан схвата свој неповољан положај и покушава да употреби све расположиве ресурсе како би повећао шансе за победу. Он има два главна алата за промену јавног мњења: сукоб са Зеленским и демонстративну подршку Доналда Трампа.
наставак у коментару
✍️Евгений Поздняков
vz.ru
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Мађарски парламентарни избори претворили су се у битку између САД и ЕУ. Вашингтон подржава актуелног премијера земље, Виктора Орбана, док Брисел подржава његовог противника, Петера Мађара. Али док се САД ограничавају на једноставну реторику, њихови европски ривали, заједно са Кијевом, делују субверзивније: прете Мађарској енергетским проблемима и одвајањем од заједничке будућности ЕУ. Ко има предност и да ли је могућа промена руководства?
Брисел и Кијев покушавају да утичу на исход парламентарних избора у Мађарској, који ће се одржати следеће недеље, 12. априла, изјавио је амерички потпредседник Џ. Д. Венс током своје посете Будимпешти. „Бирократе у Бриселу су учиниле све што су могле да потисну мађарски народ јер им се не свиђа лидер који је истински стао у њихову одбрану“, изјавио је он.
Политичар је такође приметио поступке Кијева. „Поуздано знамо да постоје елементи унутар украјинских обавештајних служби који су покушали да утичу на америчке изборе, мађарске изборе“, нагласио је Венс. Потпредседник је такође коментарисао много медијски размењене речи између Орбана и Володимира Зеленског, током којих је овај други претио мађарском премијеру „разговором“ са украјинским војницима. „Нисам могао да верујем да је то истина“, признао је , додајући да је инцидент био „апсолутни скандал“.
Сам Орбан је раније више пута оптуживао Украјину за мешање у предизборну кампању. Политичар је напоменуо да Кијев и Брисел заједно подржавају опозицију. „Зар немате довољно проблема на источном фронту? Зашто сте нас напали? Ми смо мирољубив народ. Дајте нам нашу нафту, а онда идите у Брисел у својим комбијима по западни новац“, изјавио је премијер на једном од својих недавних митинга.
Овом фразом, мађарски лидер је подсетио на скандал са великом сумом готовине и злата намењеног Кијеву. Почетком марта, Будимпешта је задржала групу грађана који су превозили преко 40 милиона долара, 35 милиона евра и девет килограма злата у Украјину. Орбанова влада је захтевала од Зеленског кабинета да објасни порекло тих средстава.
Касније је члан кабинета мађарског премијера, Золтан Ковач, појаснио да су новчанице које се транспортују „свеже одштампане“. На друштвеној мрежи X (раније Твитер, блокиран у Русији) појаснио је да новчанице никада нису ушле у оптицај и да је њихово порекло вероватно повезано са „пољским институцијама“.
Будимпешта сматра блокаду нафтовода Дружба, који преноси руску нафту кроз Украјину до Мађарске, најзначајнијим мешањем у своју унутрашњу политику. Међутим, Кијев тврди да је нафтовод оштећен као резултат војне акције. Не дозвољава независним комисијама приступ ради процене штете и одређивања временског оквира за обнову.
Будимпешта, међутим, сматра да је нафтовод Дружба оперативан и да нафта не тече због Зеленскогове жеље да поткопа Орбана пре избора изазивањем кризе са горивом и народног незадовољства мађарским премијером. Као одговор, Будимпешта је блокирала нови зајам ЕУ од 90 милијарди евра Украјини и 20. рунду антируских санкција ЕУ, инсистирајући на инспекцијама нафтовода.
Почетком априла, председник Србије Александар Вучић објавио је откриће експлозива у близини гасовода Турски ток, чија би детонација представљала значајне проблеме за Будимпешту. Још увек нема дефинитивних информација о страни умешаној у неуспели терористички напад, али стручњаци напомињу да је Украјина можда била умешана.
Тренутно, анкете јавног мњења показују да је предизборна клима далеко од повољне за Орбанову странку Фидес. Према анкети Политико , само 39% Мађара је спремно да подржи актуелну владу, док је приближно 49% спремно да гласа за опозициону странку Тиса, коју предводи Петер Мађар.
Ипак, тешко је предвидети исход изборне кампање на основу ових података. „Орбан схвата свој неповољан положај и покушава да употреби све расположиве ресурсе како би повећао шансе за победу. Он има два главна алата за промену јавног мњења: сукоб са Зеленским и демонстративну подршку Доналда Трампа.
наставак у коментару
✍️Евгений Поздняков
vz.ru
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍14😁3❤1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Седница СБ УН о Косову и Метохији у 10:00 часова по локалном, с у 16:00 часова по средњоевропском времену.
Србију представља министар Марко Ђурић, први тапшач Србије.
Седница долази у тренутку тензија на Косову и Метохији које је изазвао тзв. закон о странцима. Преговорима Београда, Приштине и ЕУ договорено је да ће Србима који раде на КиМ бити издаване радне дозволе.
Да се подсетимо,Српска листа позвала је наш народ да узму тзв. косовска документа....тако су позивали и да изађу на шиптарске изборе...а онда да напусте локалне институције....и на крају наравно објаснили да је све то народ тако хтео...
На крају, вест би имала смисла да није обесмишљена у старту када се прочита ко нас представља.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Србију представља министар Марко Ђурић, први тапшач Србије.
Седница долази у тренутку тензија на Косову и Метохији које је изазвао тзв. закон о странцима. Преговорима Београда, Приштине и ЕУ договорено је да ће Србима који раде на КиМ бити издаване радне дозволе.
Да се подсетимо,Српска листа позвала је наш народ да узму тзв. косовска документа....тако су позивали и да изађу на шиптарске изборе...а онда да напусте локалне институције....и на крају наравно објаснили да је све то народ тако хтео...
На крају, вест би имала смисла да није обесмишљена у старту када се прочита ко нас представља.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💩44🤯5❤2😢1🖕1
Да се подсетимо....мај 2024. године
Александар Живковић: Нове титуле архијереја – дробљење Цркве или уздизање њене мисије?
По свему судећи, на недавно завршеном Светом Архијерејском Сабору добили смо знатно увећан број архиепископа и митрополита у СПЦ. То је изазвало разумљиву пажњу црквене јавности, па и подозрење у једном њеном делу. Чуле су се притужбе на „инфлацију“ чинова, али и страхови да је у питању федерализација и „дробљење“ Помесне цркве.
Сабор је само саопштио да је донео измене у титулару архијереја, не објашњавајући које је, у складу с тиме, чланове Уства СПЦ изменио. Честитке у локалним медијима и на друштвеним мрежама новим архиепископима и митрополитима, ипак су довела до питања критеријума за унапређење архијереја.
За сада изгледа, коначно ћемо знати када Синод у извршне одлуке претвори Саборске записнике, да су критеријуми двојаки:
1) Повишење ранга епископија са нарочитим историјским значајем или средиштима великих центара у Отаџбини и дијаспори;
2) Повишење чина оним епископима са двадесет или тридесет година архијерејске службе, при чему њихове епархије остају епископије.
Оба ова критеријума садржана су предлогу „Ревизија титула архијереја СПЦ“, који је Светом Архијерејском Сабору упутио епископ бачки Иринеј још 2011. године. И у ранијим епохама у животу СПЦ, било је захтева да, по грчком моделу, сви епархијски архијереји добију чин митрополита. То је тада, рецимо шездесетих година 20. века, одбијано аргументацијом да наше епископије нису митрополитске области. И предлог ревизије епископа бачког, такође, уважава ту чињеницу, али инсистира на чину архиепископа, посебно у литургијском контексту, и изричито наглашава страх да погрешна употреба чина митрополита не доведе црквено тело до канонских девијација присутних у неким помесним црквама.
Ту се, међутим, јавља други проблем. Титула архиепископа у нашем народном памћењу, од црквеног песништва надаље, има врло узвишени карактер. Ако се жели већи број епископа уздићи у тај ранг, потребно је да то не буде само историје, већ и делатне мисије ради.
Узимајући садашње стање у Цркви, и околности доношења овако важних одлука на описани начин, чини нам се да је одговор на насловно питање овог текста двоструко негативан: нити се ради о дробљењу цркве, а, нажалост, ни о унапређењу њене мисије, барем за сада.
Његош је имао ону: „Лако је бити владика, тешко је бити човјек.“ То би сам Господ урезбарио у архијерејска жезла. Лако ћемо за чинове, ако смо људи.
zurnal.me
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Александар Живковић: Нове титуле архијереја – дробљење Цркве или уздизање њене мисије?
По свему судећи, на недавно завршеном Светом Архијерејском Сабору добили смо знатно увећан број архиепископа и митрополита у СПЦ. То је изазвало разумљиву пажњу црквене јавности, па и подозрење у једном њеном делу. Чуле су се притужбе на „инфлацију“ чинова, али и страхови да је у питању федерализација и „дробљење“ Помесне цркве.
Сабор је само саопштио да је донео измене у титулару архијереја, не објашњавајући које је, у складу с тиме, чланове Уства СПЦ изменио. Честитке у локалним медијима и на друштвеним мрежама новим архиепископима и митрополитима, ипак су довела до питања критеријума за унапређење архијереја.
За сада изгледа, коначно ћемо знати када Синод у извршне одлуке претвори Саборске записнике, да су критеријуми двојаки:
1) Повишење ранга епископија са нарочитим историјским значајем или средиштима великих центара у Отаџбини и дијаспори;
2) Повишење чина оним епископима са двадесет или тридесет година архијерејске службе, при чему њихове епархије остају епископије.
Оба ова критеријума садржана су предлогу „Ревизија титула архијереја СПЦ“, који је Светом Архијерејском Сабору упутио епископ бачки Иринеј још 2011. године. И у ранијим епохама у животу СПЦ, било је захтева да, по грчком моделу, сви епархијски архијереји добију чин митрополита. То је тада, рецимо шездесетих година 20. века, одбијано аргументацијом да наше епископије нису митрополитске области. И предлог ревизије епископа бачког, такође, уважава ту чињеницу, али инсистира на чину архиепископа, посебно у литургијском контексту, и изричито наглашава страх да погрешна употреба чина митрополита не доведе црквено тело до канонских девијација присутних у неким помесним црквама.
Ту се, међутим, јавља други проблем. Титула архиепископа у нашем народном памћењу, од црквеног песништва надаље, има врло узвишени карактер. Ако се жели већи број епископа уздићи у тај ранг, потребно је да то не буде само историје, већ и делатне мисије ради.
Узимајући садашње стање у Цркви, и околности доношења овако важних одлука на описани начин, чини нам се да је одговор на насловно питање овог текста двоструко негативан: нити се ради о дробљењу цркве, а, нажалост, ни о унапређењу њене мисије, барем за сада.
Његош је имао ону: „Лако је бити владика, тешко је бити човјек.“ То би сам Господ урезбарио у архијерејска жезла. Лако ћемо за чинове, ако смо људи.
zurnal.me
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍20💩4❤3💯1
Samo da ne bude - svi zadovoljni, a SNS na vlasti
https://radar.nova.rs/politika/svi-zadovoljni-a-sns-na-vlasti/
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
https://radar.nova.rs/politika/svi-zadovoljni-a-sns-na-vlasti/
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Radar
Samo da ne bude – svi zadovoljni, a SNS na vlasti
Rezultati: Može da bude, al’ ne mora da znači: Samo da ne bude - svi zadovoljni, a SNS na vlasti
🤔18💩4🤣1
Пре две године
О новим титулама у СПЦ
Додела звања, титула или одликовања је и прилика за преиспитивање–јер свака од тих категорија признања представља један облик вредновања. Њиховом доделом једна институција истиче неко лице као пример, и признаје његову вредност,односно његове заслуге.
Не бисмо се на ту тему ни враћали,али видесмо да на једном од званичних гласила СПЦ – ТВ Храм – наше дојучерашње епископе чашћавају титулама архиепископа и митрополита. Већ смо се освртали на то, пошто је споменуто у званичном саопштењу са последњег заседања Сабора,али смо се ипак надали да нисмо добро разумели гласине које су почеле да се шире још док је Сабор био у заседању. Из једног старог акта који је кружио, па стигао и до нас, може се закључити да идеја није нова, и да су епископи о њој размишљали (маштали?)барем од 2006. године. Списак потенцијално унапређених, који је кружио за време Сабора, уместо да се скрати, у најновијим верзијама још се знатно продужио.
Чини се, из реченог на почетку, да би додела виших титула требало да одражава некакав успех,неки успон на вредносној скали цркве. Остаје нам да се питамо: шта смо то ми, као народ, као државе, као црква, па и наши епископи као појединци, успели? Наш народ је сведен на ниво статистичке грешке у Хрватској, БХ Федерацији, Македонији, практично и на КиМ. Под тешким је притиском у Црној Гори. Република Српска је на озбиљној проби. О Србији, и “нашем” председнику који у њој влада као дахија – све праћен молебанима и добијајући благослове – не вреди ни причати.
А Црква? Која наша епархија је толико напредовала, да би јој требало доделити статус митрополије? Где се то број верника повећао? Да ли је неки наш епископ негде неки народ привео вери и крштењу? Је ли наш народ негде напредовао у моралу и побожном живљењу, или медији (са благословом РРА) имају на њега већи утицај него црква и свештенство? Јесу ли нам богословске школе пуне ђака и студената, који ће сутра моћи да нам буду духовни ослонац? Да ли је иједан садашњи члан Сабора устао у одбрану вере од секуларизма и екуменизма? Да ли је и један једини предузео нешто у одбрану традиционалних вредности, које црква баштини? Таквих питања је много, а одговор је практично увек негативан. Нико ништа.Једино чега смо се нагледали последњих година јесте градња храмова уз помоћ политичара, који располажу јавном имовином, и који средствима из разних буџета, које пунимо сви ми, располажу по својој вољи, односно на своју корист. И наравно,не треба заборавити ни учешће разних “контроверзних бизнисмена” са њиховим новцем из мутних извора, а на које наши епископи нису увек били гадљиви. Да ли смо – и какве то – светиње подигли, на Богу је да пресуди.
Шта онда значе те нове титуле? Признање за успехе? Не.
При томе, Сабор је донео одлуку да сопственим члановима додели веће и лепше титуле, о којима су и они сами (вероватно) гласали. Каква је онда вредност тих самопроглашења? Никаква. Унапређење нешто значи, уколико га додељује виша инстанца. Уколико га неко додељује сам себи, не вреди ништа.
А колико код нас вреди титула архиепископа, можемо видети и из чињенице да смо имали једнога – архиепископа охридског Јована. Човека који се показао прави исповедник вере. И шта смо урадили са њиме, и са читавом Охридском архиепископијом? Издали смо га. Пустили смо нашег архиепископа низ воду, и предали и њега, и његове епископе, и наш верни народ, и читаво наслеђе нашег славног средњег века непокајаним расколницима из Брозове “Македонске цркве”. Напречац, ваљда вољом нашег патријарха, и без иједног гласа протеста – и то баш ових чланова Сабора који се сада управо и ките ничим заслуженим титулама архиепископа и митрополита. O TEMPORA, O MORES!
Мучно је обичном човеку и мислити о свему томе, зато нећемо више о томе говорити. Да је било какве интелектуалне снаге и моралне свести, ова тема не би никада ни стигла на дневни ред Сабора.
Али нека једно ипак остане забележено: међу нашим епископима велики може бити само онај који овакву одлуку о сопственом унапређењу одбије.
Стање ствари
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
О новим титулама у СПЦ
Додела звања, титула или одликовања је и прилика за преиспитивање–јер свака од тих категорија признања представља један облик вредновања. Њиховом доделом једна институција истиче неко лице као пример, и признаје његову вредност,односно његове заслуге.
Не бисмо се на ту тему ни враћали,али видесмо да на једном од званичних гласила СПЦ – ТВ Храм – наше дојучерашње епископе чашћавају титулама архиепископа и митрополита. Већ смо се освртали на то, пошто је споменуто у званичном саопштењу са последњег заседања Сабора,али смо се ипак надали да нисмо добро разумели гласине које су почеле да се шире још док је Сабор био у заседању. Из једног старог акта који је кружио, па стигао и до нас, може се закључити да идеја није нова, и да су епископи о њој размишљали (маштали?)барем од 2006. године. Списак потенцијално унапређених, који је кружио за време Сабора, уместо да се скрати, у најновијим верзијама још се знатно продужио.
Чини се, из реченог на почетку, да би додела виших титула требало да одражава некакав успех,неки успон на вредносној скали цркве. Остаје нам да се питамо: шта смо то ми, као народ, као државе, као црква, па и наши епископи као појединци, успели? Наш народ је сведен на ниво статистичке грешке у Хрватској, БХ Федерацији, Македонији, практично и на КиМ. Под тешким је притиском у Црној Гори. Република Српска је на озбиљној проби. О Србији, и “нашем” председнику који у њој влада као дахија – све праћен молебанима и добијајући благослове – не вреди ни причати.
А Црква? Која наша епархија је толико напредовала, да би јој требало доделити статус митрополије? Где се то број верника повећао? Да ли је неки наш епископ негде неки народ привео вери и крштењу? Је ли наш народ негде напредовао у моралу и побожном живљењу, или медији (са благословом РРА) имају на њега већи утицај него црква и свештенство? Јесу ли нам богословске школе пуне ђака и студената, који ће сутра моћи да нам буду духовни ослонац? Да ли је иједан садашњи члан Сабора устао у одбрану вере од секуларизма и екуменизма? Да ли је и један једини предузео нешто у одбрану традиционалних вредности, које црква баштини? Таквих питања је много, а одговор је практично увек негативан. Нико ништа.Једино чега смо се нагледали последњих година јесте градња храмова уз помоћ политичара, који располажу јавном имовином, и који средствима из разних буџета, које пунимо сви ми, располажу по својој вољи, односно на своју корист. И наравно,не треба заборавити ни учешће разних “контроверзних бизнисмена” са њиховим новцем из мутних извора, а на које наши епископи нису увек били гадљиви. Да ли смо – и какве то – светиње подигли, на Богу је да пресуди.
Шта онда значе те нове титуле? Признање за успехе? Не.
При томе, Сабор је донео одлуку да сопственим члановима додели веће и лепше титуле, о којима су и они сами (вероватно) гласали. Каква је онда вредност тих самопроглашења? Никаква. Унапређење нешто значи, уколико га додељује виша инстанца. Уколико га неко додељује сам себи, не вреди ништа.
А колико код нас вреди титула архиепископа, можемо видети и из чињенице да смо имали једнога – архиепископа охридског Јована. Човека који се показао прави исповедник вере. И шта смо урадили са њиме, и са читавом Охридском архиепископијом? Издали смо га. Пустили смо нашег архиепископа низ воду, и предали и њега, и његове епископе, и наш верни народ, и читаво наслеђе нашег славног средњег века непокајаним расколницима из Брозове “Македонске цркве”. Напречац, ваљда вољом нашег патријарха, и без иједног гласа протеста – и то баш ових чланова Сабора који се сада управо и ките ничим заслуженим титулама архиепископа и митрополита. O TEMPORA, O MORES!
Мучно је обичном човеку и мислити о свему томе, зато нећемо више о томе говорити. Да је било какве интелектуалне снаге и моралне свести, ова тема не би никада ни стигла на дневни ред Сабора.
Али нека једно ипак остане забележено: међу нашим епископима велики може бити само онај који овакву одлуку о сопственом унапређењу одбије.
Стање ствари
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤19👍8😢2💩1
Forwarded from Уз Свој Народ
Од када је то нормална и пристојна Србија она која се одриче (поклања) Косово и Метохију?
Изборни плакати СНС у припреми.
Да приупитамо сваког кога познајемо (има их што гласају за Вучића и камарилу) шта мисле о томе и онима којима је то нормално.
Ако ништа друго, да се уверимо где смо и какви смо.
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
Изборни плакати СНС у припреми.
Да приупитамо сваког кога познајемо (има их што гласају за Вучића и камарилу) шта мисле о томе и онима којима је то нормално.
Ако ништа друго, да се уверимо где смо и какви смо.
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
💩42😢8🤣2❤1🌭1🖕1😡1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Такер: „Ово је крај америчког царства каквог га познајемо.“
У праву је. Формира се другачија структура моћи.
Крај једног царства… или његова редефиниција
Деценијама је Америка деловала као центар гравитације света, пројектујући моћ преко континената, одржавајући војне базе свуда, интервенишући, контролишући, обликујући исходе далеко изван сопствених граница. То је модел на који смо се сви навикли.
Али шта ако се тај модел завршава?
Јер ако обратите пажњу на оно што се дешава око овог рата са Ираном, и што је још важније, на језик који долази из Вашингтона, почињете да примећујете промену. Суптилну, али веома значајну.
Када су порасле тензије око Ормуског мореуза, једне од најкритичнијих уских тачака на свету, одговор није био онакав какав би био пре десет или двадесет година, уместо тога, Трамп је отворено позвао друге да се носе са тим, рекавши да земље које се ослањају на тај пролаз треба саме да се „побрину за то“. То није језик царства које шири свој домет. То је језик царства које се повлачи, или се барем спрема да то учини.
Истовремено, формулација званичника се променила. Више се не ради о глобалном лидерству на начин на који је некада било. Све више се ради о „нашој хемисфери“. То је мала промена у формулацији, али не и у значењу.
Јер када једном почнете да тако уоквирујете свет, више не размишљате глобално, већ регионално. Дефинишете границу. Повлачите линију око онога што је важно, а самим тим и око онога што више није важно.
И одједном, ствари почињу да имају више смисла.
Америци више није потребан Блиски исток на начин на који је некада био. Енергија је променила ту једначину. Цена одржавања контроле тамо далеко је надмашила корист дуго времена. Бескрајни ратови, бескрајна нестабилност, бескрајни губици, све за све мање приносе.
Па шта ако ово није неуспех? Шта ако је ово репозиционирање?
Јер док се чини да Америка попушта свој утицај на Блиском истоку, Кина ради супротно. Стално шири свој утицај, економски, дипломатски и стратешки. Чак и сада се извештава да је Кина играла улогу у инсистирању на деескалацији у овом најновијем сукобу. То је сигнал да утицај у том региону већ мења руке.
И када Трамп, у ствари, каже: „Не треба нам та нафта, добро смо“, док другима говори да се носе са последицама, то поставља очигледно питање. С ким он разговара? Јер ако то више није одговорност Америке, онда мора бити нечија друга.
И управо сада, тај неко други веома личи на Кину.
Дакле, можда оно чему сведочимо није пад америчке империје као такве, већ крај верзије истог коју смо познавали. Верзије која је покушавала да буде свуда, контролише све, одржава се сталном интервенцијом. Можда је оно што је замењује нешто много ограниченије, што би заправо имало више смисла.
Америка фокусирана на сопствену хемисферу. Северна Америка, Централна Америка, Јужна Америка. Консолидација моћи ближе дому, где се њени ресурси, географија и утицај заправо поклапају.
Док се остатак света реорганизује у своје сфере; Кина на Истоку и Блиском истоку. Русија широм Европе и Евроазије.
И ако је то оно што јесте, онда овај рат није само још један сукоб у дугом низу сукоба. То је део процеса, део преобликовања.
Америчко царство, какво смо га познавали, можда се завршава, али то не значи да је и Америка. Напротив, без покушаја да контролишу свет, САД се могу концентрисати на то да „америчку хемисферу поново учине великом“. А друге силе могу да се баве својим регионима.
Сумњам да су Трамп, Путин и Си већ постигли договор о подели својих подручја „утицаја“. Сваки „протекторат“ је већ дефинисан. Само посматрамо то неуредно преплитање.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
У праву је. Формира се другачија структура моћи.
Крај једног царства… или његова редефиниција
Деценијама је Америка деловала као центар гравитације света, пројектујући моћ преко континената, одржавајући војне базе свуда, интервенишући, контролишући, обликујући исходе далеко изван сопствених граница. То је модел на који смо се сви навикли.
Али шта ако се тај модел завршава?
Јер ако обратите пажњу на оно што се дешава око овог рата са Ираном, и што је још важније, на језик који долази из Вашингтона, почињете да примећујете промену. Суптилну, али веома значајну.
Када су порасле тензије око Ормуског мореуза, једне од најкритичнијих уских тачака на свету, одговор није био онакав какав би био пре десет или двадесет година, уместо тога, Трамп је отворено позвао друге да се носе са тим, рекавши да земље које се ослањају на тај пролаз треба саме да се „побрину за то“. То није језик царства које шири свој домет. То је језик царства које се повлачи, или се барем спрема да то учини.
Истовремено, формулација званичника се променила. Више се не ради о глобалном лидерству на начин на који је некада било. Све више се ради о „нашој хемисфери“. То је мала промена у формулацији, али не и у значењу.
Јер када једном почнете да тако уоквирујете свет, више не размишљате глобално, већ регионално. Дефинишете границу. Повлачите линију око онога што је важно, а самим тим и око онога што више није важно.
И одједном, ствари почињу да имају више смисла.
Америци више није потребан Блиски исток на начин на који је некада био. Енергија је променила ту једначину. Цена одржавања контроле тамо далеко је надмашила корист дуго времена. Бескрајни ратови, бескрајна нестабилност, бескрајни губици, све за све мање приносе.
Па шта ако ово није неуспех? Шта ако је ово репозиционирање?
Јер док се чини да Америка попушта свој утицај на Блиском истоку, Кина ради супротно. Стално шири свој утицај, економски, дипломатски и стратешки. Чак и сада се извештава да је Кина играла улогу у инсистирању на деескалацији у овом најновијем сукобу. То је сигнал да утицај у том региону већ мења руке.
И када Трамп, у ствари, каже: „Не треба нам та нафта, добро смо“, док другима говори да се носе са последицама, то поставља очигледно питање. С ким он разговара? Јер ако то више није одговорност Америке, онда мора бити нечија друга.
И управо сада, тај неко други веома личи на Кину.
Дакле, можда оно чему сведочимо није пад америчке империје као такве, већ крај верзије истог коју смо познавали. Верзије која је покушавала да буде свуда, контролише све, одржава се сталном интервенцијом. Можда је оно што је замењује нешто много ограниченије, што би заправо имало више смисла.
Америка фокусирана на сопствену хемисферу. Северна Америка, Централна Америка, Јужна Америка. Консолидација моћи ближе дому, где се њени ресурси, географија и утицај заправо поклапају.
Док се остатак света реорганизује у своје сфере; Кина на Истоку и Блиском истоку. Русија широм Европе и Евроазије.
И ако је то оно што јесте, онда овај рат није само још један сукоб у дугом низу сукоба. То је део процеса, део преобликовања.
Америчко царство, какво смо га познавали, можда се завршава, али то не значи да је и Америка. Напротив, без покушаја да контролишу свет, САД се могу концентрисати на то да „америчку хемисферу поново учине великом“. А друге силе могу да се баве својим регионима.
Сумњам да су Трамп, Путин и Си већ постигли договор о подели својих подручја „утицаја“. Сваки „протекторат“ је већ дефинисан. Само посматрамо то неуредно преплитање.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤14💯5🤔2👎1🙏1
Митрополит новосадски и бачки Иринеј изјавио је да Српска православна црква (СПЦ) оснива црквени универзитет, да на то имају право верске заједнице у другим државама, а да су постојећи државни универзитети у Србији доживели „катаклизму“.
КоССев
📌 Живела дуго нада код Срба да ће црква да се врати ономе што је Св. Сава одредио као основу. Надали се црквеним школама, црквеним болницама и духовној бризи за страдални и свакој сили изложен народ.
Нити смо дочекали нити видели.
Дочекасмо само растакање, гашење свега светосавског и муљ служења дневној политици.
Човек оснује-Бог одлучује!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
КоССев
Нити смо дочекали нити видели.
Дочекасмо само растакање, гашење свега светосавског и муљ служења дневној политици.
Човек оснује-Бог одлучује!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
💩50🌭9❤5😢2😭2👎1
Forwarded from Уз Свој Народ
САЗНАЈЕМО Министар сменио директорку Института за упоредно право: На место истраживача дошао свештеник близак патријарху Порфирију
Директорка Института за упоредно право проф. др Јелена Ћеранић Перишић смењена је са те функције одлуком Министарства науке, технолошког развоја и иновација, сазнаје Нова.рс. Она је само једна у низу од директора који су смењени протеклих недеља. Интересаннто је да је баш у време њене смене на Институту ангажован свештеник СПЦ Велибор Џомић који је близак патријарху Порфирију.
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
Директорка Института за упоредно право проф. др Јелена Ћеранић Перишић смењена је са те функције одлуком Министарства науке, технолошког развоја и иновација, сазнаје Нова.рс. Она је само једна у низу од директора који су смењени протеклих недеља. Интересаннто је да је баш у време њене смене на Институту ангажован свештеник СПЦ Велибор Џомић који је близак патријарху Порфирију.
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
💩37👏6❤2😱2💊2🤣1
Нападнут је саудијски нафтовод који заобилази Ормуски мореуз, према FT.
Иран је напао кључни саудијски нафтовод Исток-Запад, који повезује исток и запад земље и транспортује нафту из Персијског залива до Црвеног мора, заобилазећи Ормуски мореуз.
Подсећања ради, након што је објављено примирје, САД и Израел су напали рафинерије на југу Ирана, након чега је Техеран почео да напада суседне земље.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Иран је напао кључни саудијски нафтовод Исток-Запад, који повезује исток и запад земље и транспортује нафту из Персијског залива до Црвеног мора, заобилазећи Ормуски мореуз.
Подсећања ради, након што је објављено примирје, САД и Израел су напали рафинерије на југу Ирана, након чега је Техеран почео да напада суседне земље.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤15👏10🔥4
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Рат на Блиском истоку: Услови прекида ватре – Зашто је ово пораз за САД...
Данас, уместо анализе догађаја у Украјини, желим да посветим своју видео рецензију епохалним догађајима. Трамп је попустио и спрема се да потпише капитулацију. Као резултат тога, Сједињене Државе губе своју најважнију предност – свој статус глобалног хегемона. И тако, коначно пристају на мултиполарни будући свет.
Јуриј Подољака
видео преузет са INFODEFENS
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Данас, уместо анализе догађаја у Украјини, желим да посветим своју видео рецензију епохалним догађајима. Трамп је попустио и спрема се да потпише капитулацију. Као резултат тога, Сједињене Државе губе своју најважнију предност – свој статус глобалног хегемона. И тако, коначно пристају на мултиполарни будући свет.
Јуриј Подољака
видео преузет са INFODEFENS
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤9👏5💯1
Издаја Косова гаси Универзитет
Некакав министар за јавна улагања у Вучићевој влади који се одазива на име Дарко Глишић и сматра главним оперативцем уз брата Андреја, за све незаконито што се спроводи током изборног процеса, поручио је родитељима да не уписују децу на Универзитет у Београду. Јер, како каже, вратиће вам децу у сандуку, као студенткињу из Шапца или увући у њихове секташке и блокадерске акције нападања полиције и кршења јавног реда и мира.
Нико овако брутално и пластично није скренуо пажњу јавности ко су заправо перјанице Вучићевог режима и с чим се ми као друштво и држава суочавамо. Таква количина бахатости и незнања тешко се било где може видети осим у јавним иступима Ћација који својом глупошћу желе да покажу како Срби само њих такве заслужују. Овим поступком је заправо један министар поништио тренутног премијера, иначе, универзитетског професора, који наравно као и за све што се догађа ћути, понашајући се као случајни пролазник. Уосталом, због тога га је Вучић и изабрао, јер степен понижења који је у стању Мацут да издржи ниједна марва за то није способна.
То Глишићево враћање у сандуку је Вучић већ употребио пре него што је активно покренуо свој одавно осмишљени велеиздајнички процес признавања лажне државе Косово. Тамо је Вучић практично све одрадио. Срби су постали странци у сопственој земљи, остало је још да им имена и презимена поалбанче и да српске цркве и манастире на Косову и Метохији, присвоје и претворе у велика достигнућа албанске културе и уметности. Кад већ нису способни да имају сопствену културу и саграде нешто по чему ће их у свету памтити и препознавати, онда је најлакше то отети од других. А најбоље од Срба, јер они ћуте на све, изабравши Вучића за вођу чији су издајнички капацитети неограничени. Без речи је СПЦ и држава Србија предала своје цркве и манастире у Македонији, за чију слободу је превише Срба изгубило животе, да би се на овакав начин багателисало са њиховом жртвом.
Али о томе се не говори, као ни о чињеници колико смо као народ и друштво погодни за овакве издаје и манипулације, не схватајући да све оно што се тренутно око нас дешава води директно у нестанак и државе и свега оног што још носи срспко име. Ако ћутимо на издају Косова и Метохије, како мислимо да сачувамо и одбранимо Универзитет. Уклањањем КиМ из нашег фокуса још лакше ће укинути Универзитет и све друго што су замислили пре него што коначно угасе Србију. Вучић је, уз свесрдну помоћ свог коалиционог партнера Куртија, практично укинуо Универзитет у Приштини и све друго што има било каквих примеса са Србијом. Угасивши Србију на Космету створио је могућност да трајно затараби и оно што је још претекло у остатку државе.
Никад Србија није била толико угрожена изнутра као са Вучићевом влашћу. И стиче се утисак да многима то одговара и да имају озбиљне привилегије учествујући у издаји и самоуништењу сопствене државе. За све то имају широку подршку оних снага са Запада који су их ту инсталирали и рукоположили, па све поприма одлике врзиног кола у којем сви чекамо некакав расплет, а заправо смо сваким даном све ближи сопственом крају. То су, уосталом, потврдили и недавни локални избори у десет општина.
Све побуне и протести које су студенти једно време успешно оживели и водили показали су се као недовољни у судару са онима који су чврсто решени да овом народу и Србији трајно смрсе конце.
Пробудимо се, отрезнимо се, предузмимо нешто, што пре. Сваким даном све ће бити теже, а потом и прекасно. То никако не смемо дозволити. По цену свега.
✍ Срђан Шкоро
Без цензуре
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Некакав министар за јавна улагања у Вучићевој влади који се одазива на име Дарко Глишић и сматра главним оперативцем уз брата Андреја, за све незаконито што се спроводи током изборног процеса, поручио је родитељима да не уписују децу на Универзитет у Београду. Јер, како каже, вратиће вам децу у сандуку, као студенткињу из Шапца или увући у њихове секташке и блокадерске акције нападања полиције и кршења јавног реда и мира.
Нико овако брутално и пластично није скренуо пажњу јавности ко су заправо перјанице Вучићевог режима и с чим се ми као друштво и држава суочавамо. Таква количина бахатости и незнања тешко се било где може видети осим у јавним иступима Ћација који својом глупошћу желе да покажу како Срби само њих такве заслужују. Овим поступком је заправо један министар поништио тренутног премијера, иначе, универзитетског професора, који наравно као и за све што се догађа ћути, понашајући се као случајни пролазник. Уосталом, због тога га је Вучић и изабрао, јер степен понижења који је у стању Мацут да издржи ниједна марва за то није способна.
То Глишићево враћање у сандуку је Вучић већ употребио пре него што је активно покренуо свој одавно осмишљени велеиздајнички процес признавања лажне државе Косово. Тамо је Вучић практично све одрадио. Срби су постали странци у сопственој земљи, остало је још да им имена и презимена поалбанче и да српске цркве и манастире на Косову и Метохији, присвоје и претворе у велика достигнућа албанске културе и уметности. Кад већ нису способни да имају сопствену културу и саграде нешто по чему ће их у свету памтити и препознавати, онда је најлакше то отети од других. А најбоље од Срба, јер они ћуте на све, изабравши Вучића за вођу чији су издајнички капацитети неограничени. Без речи је СПЦ и држава Србија предала своје цркве и манастире у Македонији, за чију слободу је превише Срба изгубило животе, да би се на овакав начин багателисало са њиховом жртвом.
Али о томе се не говори, као ни о чињеници колико смо као народ и друштво погодни за овакве издаје и манипулације, не схватајући да све оно што се тренутно око нас дешава води директно у нестанак и државе и свега оног што још носи срспко име. Ако ћутимо на издају Косова и Метохије, како мислимо да сачувамо и одбранимо Универзитет. Уклањањем КиМ из нашег фокуса још лакше ће укинути Универзитет и све друго што су замислили пре него што коначно угасе Србију. Вучић је, уз свесрдну помоћ свог коалиционог партнера Куртија, практично укинуо Универзитет у Приштини и све друго што има било каквих примеса са Србијом. Угасивши Србију на Космету створио је могућност да трајно затараби и оно што је још претекло у остатку државе.
Никад Србија није била толико угрожена изнутра као са Вучићевом влашћу. И стиче се утисак да многима то одговара и да имају озбиљне привилегије учествујући у издаји и самоуништењу сопствене државе. За све то имају широку подршку оних снага са Запада који су их ту инсталирали и рукоположили, па све поприма одлике врзиног кола у којем сви чекамо некакав расплет, а заправо смо сваким даном све ближи сопственом крају. То су, уосталом, потврдили и недавни локални избори у десет општина.
Све побуне и протести које су студенти једно време успешно оживели и водили показали су се као недовољни у судару са онима који су чврсто решени да овом народу и Србији трајно смрсе конце.
Пробудимо се, отрезнимо се, предузмимо нешто, што пре. Сваким даном све ће бити теже, а потом и прекасно. То никако не смемо дозволити. По цену свега.
✍ Срђан Шкоро
Без цензуре
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💩22❤9👍8🔥3💯3🖕1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
☦️ Данас је Велики петак, најтужнији дан у години, дан када је на Голготи распет Исус Христ
Као што је Исус прорекао на Тајној вечери, пре петка ујутро апостол Петар се, у страху да и њега не затвори и казне, три пута одрекао свог Господа.
Схвативши шта је урадио, одмах се покајао у горком плачу. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савести обесио се.
На тај дан црква се сећа догађаја који су непосредно претходили распећу.
Почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: „Распни га!”. Затим, ношења крста кроз град, на путу према Голготи, разапињања и праштања џелатима речима: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде”.
☦️Високи Дечани☦️🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Као што је Исус прорекао на Тајној вечери, пре петка ујутро апостол Петар се, у страху да и њега не затвори и казне, три пута одрекао свог Господа.
Схвативши шта је урадио, одмах се покајао у горком плачу. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савести обесио се.
На тај дан црква се сећа догађаја који су непосредно претходили распећу.
Почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: „Распни га!”. Затим, ношења крста кроз град, на путу према Голготи, разапињања и праштања џелатима речима: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде”.
☦️Високи Дечани☦️🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🙏55❤16😢2
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
😢37💯10🤬4💩1🙏1
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Трилатерала комисија- Дубока држава
Проф. Смиља Аврамов 2014. године
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Проф. Смиља Аврамов 2014. године
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍52💯1
2 Србије.
Једна ће сутра да плаче за својим Господом. Да иде на богослужења, чека Плаштаницу па тек онда попије мало воде.
Постиће строго. Без хране.
Друга, тек формално Православна, ће трчати на пијацу по сомове и шаране, уз гозбу ће певати, веселити се и мислити да "слави" празник Христовог Распећа.
И ту је, браћо и сестре, наша највећа мука, наш пад, корен сваке наше несреће и дубоке поделе.
Не кривим само незнабожачки народ. Кривим и екуменистичко свештенство, које не учи народ бојећи се губитка броја верника. Попуштајући им, не учећи их, држе их намерно у мраку.
А у мраку људи не знају да се прекрсте светлошћу.
У мраку људи немају појма шта је екуменизам.
У мраку људи псују оне који им отварају очи. Намерно неће да прихвате да нам је поред државе, Црква окупирана. Окупирана горим непријатељима од усташа и шиптара. Јер они убијају тело. А екуменисти убијају наше вечне душе. Шаљу нас у ад.
Служећи лажне литургије могу ли водицу освештати, а камо ли Свето Причешће?
А без Светог Причешћа нема спасења.
Лоше су вас учили, не спашавају се добри људи, него покајани. Сви смо грешни, у рај ће ипак само покајани, исповеђени и причешћени... Ако немамо Причешће, како ћемо у Рај???
Како ћемо да се излечимо од греха без Причешћа???
Док се у молитвама моле за самозваног љубитеља Загреба, Порфирија, за његове младе наде које изврћу Свето Писмо и величају усташе и шиптаре, можда ће и Вучића у олтару да помињу као помазаника Божјег. Ко више зна? Болесно.
Чекамо Васкрс у атмосфери окупације цркве и државе, са сазнањем да је први пут у историји црква издала народ и своју сабраћу који нису хтели да су папина чеда, него чеда св. Саве и Христа Исуса.
Жалосно је гледати како изводе бесне глисте у свим црквама, али посебно је тешко у древним предачким црквама на КиМ.
Њих кривим за сву несрећу која нас је задесила.
Јер су увредили Бога својим јересима у олтарима највећих Српских светиња...
И народ, који чека, да му неко трећи реши проблем, уместо да узме мотку и истера демоне из олтара, онда из државних апарата.
Неће нама шиптари отети цркве. Даће им их Порфирије.
Као што је у Македонији дао 800 Немањићких светиња....
И људи се дрзну да пљују нас, уместо да с два клика провере шта им говоримо....
Оооо извините ваше висости, формални Хришћани, што вам кварим бајку.
Јесте све је лепо и дивно...
И ја вас лажем, а Порфирије вас не католичи без питања... Кад бисмо се шалили😂
Глас Косова и Метохије
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Једна ће сутра да плаче за својим Господом. Да иде на богослужења, чека Плаштаницу па тек онда попије мало воде.
Постиће строго. Без хране.
Друга, тек формално Православна, ће трчати на пијацу по сомове и шаране, уз гозбу ће певати, веселити се и мислити да "слави" празник Христовог Распећа.
И ту је, браћо и сестре, наша највећа мука, наш пад, корен сваке наше несреће и дубоке поделе.
Не кривим само незнабожачки народ. Кривим и екуменистичко свештенство, које не учи народ бојећи се губитка броја верника. Попуштајући им, не учећи их, држе их намерно у мраку.
А у мраку људи не знају да се прекрсте светлошћу.
У мраку људи немају појма шта је екуменизам.
У мраку људи псују оне који им отварају очи. Намерно неће да прихвате да нам је поред државе, Црква окупирана. Окупирана горим непријатељима од усташа и шиптара. Јер они убијају тело. А екуменисти убијају наше вечне душе. Шаљу нас у ад.
Служећи лажне литургије могу ли водицу освештати, а камо ли Свето Причешће?
А без Светог Причешћа нема спасења.
Лоше су вас учили, не спашавају се добри људи, него покајани. Сви смо грешни, у рај ће ипак само покајани, исповеђени и причешћени... Ако немамо Причешће, како ћемо у Рај???
Како ћемо да се излечимо од греха без Причешћа???
Док се у молитвама моле за самозваног љубитеља Загреба, Порфирија, за његове младе наде које изврћу Свето Писмо и величају усташе и шиптаре, можда ће и Вучића у олтару да помињу као помазаника Божјег. Ко више зна? Болесно.
Чекамо Васкрс у атмосфери окупације цркве и државе, са сазнањем да је први пут у историји црква издала народ и своју сабраћу који нису хтели да су папина чеда, него чеда св. Саве и Христа Исуса.
Жалосно је гледати како изводе бесне глисте у свим црквама, али посебно је тешко у древним предачким црквама на КиМ.
Њих кривим за сву несрећу која нас је задесила.
Јер су увредили Бога својим јересима у олтарима највећих Српских светиња...
И народ, који чека, да му неко трећи реши проблем, уместо да узме мотку и истера демоне из олтара, онда из државних апарата.
Неће нама шиптари отети цркве. Даће им их Порфирије.
Као што је у Македонији дао 800 Немањићких светиња....
И људи се дрзну да пљују нас, уместо да с два клика провере шта им говоримо....
Оооо извините ваше висости, формални Хришћани, што вам кварим бајку.
Јесте све је лепо и дивно...
И ја вас лажем, а Порфирије вас не католичи без питања... Кад бисмо се шалили😂
Глас Косова и Метохије
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍34😢9❤2🤔2💯2🤬1