Видомир Шалипур (1970-1999) је био учесник рата на Косову и Метохији крајем 1990-их година, када су албански терористи и војска Републике Албаније, касније и НАТО пакт напали јужну србску покрајину и тако извшршили агресију на нашу отаџбину.
Видомир је био командант специјалне полицијске јединице "Муње", по којој је и он добио надимак.
Остаће упамћен као прави јунак, који је ујвек ишао први у акцију испред својих бораца. Није се плашио смрти, нити се повлачио, чак и када је рањаван. Албанске паравласти су чак расписале велику награду за његову главу од 500.000 DEM, јер је био страх и трепет за шиптарске криминалце.
Оставио је иза себе жену и два сина. Погинуо је на борбеном задатку док је његова супруга била у поодмаклој трудноћи садругим дјететом.
БИОГРАФИЈА
Видомир Шалипур, од оца Ненада и мајке Рајке, родио се 30. августа 1970. године у Прибоју (област Стари Рас). Његови родитељи поред њега имају још три сина: Милутина, Владана и Станка.
Основну школу је завршио у селу Добриловци, гдје је и одрастао. Након завршене средње школе Видомир је отишао на одлсужење редовног војног рока крајем 1989. године. Род му је био Војна полиција у сплитској касарни. Тамо је прошао обуку и добио признање као најбољи у класи. Чак су му претпостављени нудили да остане и да се професионално активира. Није био вољан јер је видио да Хрвати не воле Југославију и да лако може доћи и до растурања заједничке државе.
По повратку у Прибој био је неко вријеме без посла, а онда отишао у Земун, гдје је прошао обуку за полицајца. Добио је запослење у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, те је распоређен у Пећ, у Метохији. Тамо је основана посебна јединица полиције под називом "Муње", а један од командира поменуте јединице био је управо Видомир Шалипур, који је добио надимак по својој јединици.
Оженио је 1996. девојку Снежану Костић, која му је наредне године родила сина Петра. Живили су у Пећи, до почетка бомбардовања Србије и Црне Горе и НАТО агресије, када их је Видомир преселио у Прибој. Супруга Снежана је у моменту Видомирове погибије била у поодмаклој трудноћи са другим мушким дјететом, које је постало недоношче. Родио се дан посље Видомирове сахране и дали су му име по оцу.
РАТНИ ДАНИ
Јединица "Муње", гдје је Видомир био командант имала је задатак да шитии цивиле у рејону Пећи, од припадника Окупаторске Војске Косова, који су због близине границе често упадали на Метохију и тако убијале Србе и неалбанце... пљачкале, палиле србску имовину и православне светиње.
Видомир Шалипур је од почетка 1998. године па до своје погибије учествовао у свим активностима своје херојске јединице "Муње". У једној акцији чишћења албанских терористичких банди био је рањен у рејону Дреновца, код манастира Високи Дечани. И поред тога што је рањен он није остављао своју пушку, већ је наставио борбу.
Од његовог имена су албанске вође дрхтале и плашиле су га ce. У селу Прилеп, недалеко града Пећи, шиптарски терористи из тзв. ОВК су почели да праве утврђења и митраљеска гнезда, па су припадници "Муња" послати да то уклоне тј. униште. Тако је и било. Посље вишечасовних жестоких борби "Муње" су у јуришу пробиле линију и разбиле албанске терористичке снаге, које су се повукле у нереду и паници.
Шалипур је учествовао још у ослобађању Лођа, када су албански терористи унаказили тијела његових колега: Срђана Перовића и Миле Рајковића.
СМРТ И САХРАНА
Шиптарски терористи су расписали велику новчану награду за главу Видомирова Шалипура на пола милиона (тадашњих) њемачких марака, јер је био страх и трепет за њих. Тражили су га живог или мртвог. Албански терористи су му направили засједу код села Радевац близу Пећи.
наставак у коментару
zlocininadsrbima.com
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Видомир је био командант специјалне полицијске јединице "Муње", по којој је и он добио надимак.
Остаће упамћен као прави јунак, који је ујвек ишао први у акцију испред својих бораца. Није се плашио смрти, нити се повлачио, чак и када је рањаван. Албанске паравласти су чак расписале велику награду за његову главу од 500.000 DEM, јер је био страх и трепет за шиптарске криминалце.
Оставио је иза себе жену и два сина. Погинуо је на борбеном задатку док је његова супруга била у поодмаклој трудноћи садругим дјететом.
БИОГРАФИЈА
Видомир Шалипур, од оца Ненада и мајке Рајке, родио се 30. августа 1970. године у Прибоју (област Стари Рас). Његови родитељи поред њега имају још три сина: Милутина, Владана и Станка.
Основну школу је завршио у селу Добриловци, гдје је и одрастао. Након завршене средње школе Видомир је отишао на одлсужење редовног војног рока крајем 1989. године. Род му је био Војна полиција у сплитској касарни. Тамо је прошао обуку и добио признање као најбољи у класи. Чак су му претпостављени нудили да остане и да се професионално активира. Није био вољан јер је видио да Хрвати не воле Југославију и да лако може доћи и до растурања заједничке државе.
По повратку у Прибој био је неко вријеме без посла, а онда отишао у Земун, гдје је прошао обуку за полицајца. Добио је запослење у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, те је распоређен у Пећ, у Метохији. Тамо је основана посебна јединица полиције под називом "Муње", а један од командира поменуте јединице био је управо Видомир Шалипур, који је добио надимак по својој јединици.
Оженио је 1996. девојку Снежану Костић, која му је наредне године родила сина Петра. Живили су у Пећи, до почетка бомбардовања Србије и Црне Горе и НАТО агресије, када их је Видомир преселио у Прибој. Супруга Снежана је у моменту Видомирове погибије била у поодмаклој трудноћи са другим мушким дјететом, које је постало недоношче. Родио се дан посље Видомирове сахране и дали су му име по оцу.
РАТНИ ДАНИ
Јединица "Муње", гдје је Видомир био командант имала је задатак да шитии цивиле у рејону Пећи, од припадника Окупаторске Војске Косова, који су због близине границе често упадали на Метохију и тако убијале Србе и неалбанце... пљачкале, палиле србску имовину и православне светиње.
Видомир Шалипур је од почетка 1998. године па до своје погибије учествовао у свим активностима своје херојске јединице "Муње". У једној акцији чишћења албанских терористичких банди био је рањен у рејону Дреновца, код манастира Високи Дечани. И поред тога што је рањен он није остављао своју пушку, већ је наставио борбу.
Од његовог имена су албанске вође дрхтале и плашиле су га ce. У селу Прилеп, недалеко града Пећи, шиптарски терористи из тзв. ОВК су почели да праве утврђења и митраљеска гнезда, па су припадници "Муња" послати да то уклоне тј. униште. Тако је и било. Посље вишечасовних жестоких борби "Муње" су у јуришу пробиле линију и разбиле албанске терористичке снаге, које су се повукле у нереду и паници.
Шалипур је учествовао још у ослобађању Лођа, када су албански терористи унаказили тијела његових колега: Срђана Перовића и Миле Рајковића.
СМРТ И САХРАНА
Шиптарски терористи су расписали велику новчану награду за главу Видомирова Шалипура на пола милиона (тадашњих) њемачких марака, јер је био страх и трепет за њих. Тражили су га живог или мртвог. Албански терористи су му направили засједу код села Радевац близу Пећи.
наставак у коментару
zlocininadsrbima.com
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💔33🙏20😢8❤6🫡2🕊1
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
💔44🫡19❤3🔥3🕊3
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Добро јутро Србијо!
Газиместан - Косово и Метохија Април - 2026 ☦️🇷🇸
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Газиместан - Косово и Метохија Април - 2026 ☦️🇷🇸
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🙏45❤15
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Ненад Станић је Србин, ветеран, који је рођен 1973. године у Чачку. Ту је провео детињство и школовао се. Почетком 1992. године добија позив за редовно служење војног рока и одлази са својом јединицом у Босну, где је провео неколико месеци као војник ЈНА. Када је одслужио свој дуг отаџбини, вратио се у свој родни Чачак а ратни пут му се наставио на Кошарама!
ПОШТОВАЊЕ ЗА ВЕТЕРАНЕ🙏
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
ПОШТОВАЊЕ ЗА ВЕТЕРАНЕ🙏
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤54🙏17🫡6👍4
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Израел „није превише задовољан“ детаљима прекида ватре, ИДФ се спрема за „много ракетне ватре“ — Фокс
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🖕21💩6
🇺🇸САД смишљају план освете против појединих савезника НАТО-а.
Разлог је њихов став о сукобу на Блиском истоку, пише The Wall Street Journal, позивајући се на представнике америчке председничке администрације.
Међу могућим мерама су повлачење америчких трупа из неких земаља алијансе, затварање војне базе у Шпанији или Немачкој.
Генерални секретар НАТО-а Руте, након састанка са Трампом, изјавио је да је алијанса „пала на тесту“ САД одбијајући да подржи Државе у сукобу са Ираном.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Разлог је њихов став о сукобу на Блиском истоку, пише The Wall Street Journal, позивајући се на представнике америчке председничке администрације.
Међу могућим мерама су повлачење америчких трупа из неких земаља алијансе, затварање војне базе у Шпанији или Немачкој.
Генерални секретар НАТО-а Руте, након састанка са Трампом, изјавио је да је алијанса „пала на тесту“ САД одбијајући да подржи Државе у сукобу са Ираном.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤16😁6💩1
Мађари су приморани да бирају између САД и Европе
Мађарски парламентарни избори претворили су се у битку између САД и ЕУ. Вашингтон подржава актуелног премијера земље, Виктора Орбана, док Брисел подржава његовог противника, Петера Мађара. Али док се САД ограничавају на једноставну реторику, њихови европски ривали, заједно са Кијевом, делују субверзивније: прете Мађарској енергетским проблемима и одвајањем од заједничке будућности ЕУ. Ко има предност и да ли је могућа промена руководства?
Брисел и Кијев покушавају да утичу на исход парламентарних избора у Мађарској, који ће се одржати следеће недеље, 12. априла, изјавио је амерички потпредседник Џ. Д. Венс током своје посете Будимпешти. „Бирократе у Бриселу су учиниле све што су могле да потисну мађарски народ јер им се не свиђа лидер који је истински стао у њихову одбрану“, изјавио је он.
Политичар је такође приметио поступке Кијева. „Поуздано знамо да постоје елементи унутар украјинских обавештајних служби који су покушали да утичу на америчке изборе, мађарске изборе“, нагласио је Венс. Потпредседник је такође коментарисао много медијски размењене речи између Орбана и Володимира Зеленског, током којих је овај други претио мађарском премијеру „разговором“ са украјинским војницима. „Нисам могао да верујем да је то истина“, признао је , додајући да је инцидент био „апсолутни скандал“.
Сам Орбан је раније више пута оптуживао Украјину за мешање у предизборну кампању. Политичар је напоменуо да Кијев и Брисел заједно подржавају опозицију. „Зар немате довољно проблема на источном фронту? Зашто сте нас напали? Ми смо мирољубив народ. Дајте нам нашу нафту, а онда идите у Брисел у својим комбијима по западни новац“, изјавио је премијер на једном од својих недавних митинга.
Овом фразом, мађарски лидер је подсетио на скандал са великом сумом готовине и злата намењеног Кијеву. Почетком марта, Будимпешта је задржала групу грађана који су превозили преко 40 милиона долара, 35 милиона евра и девет килограма злата у Украјину. Орбанова влада је захтевала од Зеленског кабинета да објасни порекло тих средстава.
Касније је члан кабинета мађарског премијера, Золтан Ковач, појаснио да су новчанице које се транспортују „свеже одштампане“. На друштвеној мрежи X (раније Твитер, блокиран у Русији) појаснио је да новчанице никада нису ушле у оптицај и да је њихово порекло вероватно повезано са „пољским институцијама“.
Будимпешта сматра блокаду нафтовода Дружба, који преноси руску нафту кроз Украјину до Мађарске, најзначајнијим мешањем у своју унутрашњу политику. Међутим, Кијев тврди да је нафтовод оштећен као резултат војне акције. Не дозвољава независним комисијама приступ ради процене штете и одређивања временског оквира за обнову.
Будимпешта, међутим, сматра да је нафтовод Дружба оперативан и да нафта не тече због Зеленскогове жеље да поткопа Орбана пре избора изазивањем кризе са горивом и народног незадовољства мађарским премијером. Као одговор, Будимпешта је блокирала нови зајам ЕУ од 90 милијарди евра Украјини и 20. рунду антируских санкција ЕУ, инсистирајући на инспекцијама нафтовода.
Почетком априла, председник Србије Александар Вучић објавио је откриће експлозива у близини гасовода Турски ток, чија би детонација представљала значајне проблеме за Будимпешту. Још увек нема дефинитивних информација о страни умешаној у неуспели терористички напад, али стручњаци напомињу да је Украјина можда била умешана.
Тренутно, анкете јавног мњења показују да је предизборна клима далеко од повољне за Орбанову странку Фидес. Према анкети Политико , само 39% Мађара је спремно да подржи актуелну владу, док је приближно 49% спремно да гласа за опозициону странку Тиса, коју предводи Петер Мађар.
Ипак, тешко је предвидети исход изборне кампање на основу ових података. „Орбан схвата свој неповољан положај и покушава да употреби све расположиве ресурсе како би повећао шансе за победу. Он има два главна алата за промену јавног мњења: сукоб са Зеленским и демонстративну подршку Доналда Трампа.
наставак у коментару
✍️Евгений Поздняков
vz.ru
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Мађарски парламентарни избори претворили су се у битку између САД и ЕУ. Вашингтон подржава актуелног премијера земље, Виктора Орбана, док Брисел подржава његовог противника, Петера Мађара. Али док се САД ограничавају на једноставну реторику, њихови европски ривали, заједно са Кијевом, делују субверзивније: прете Мађарској енергетским проблемима и одвајањем од заједничке будућности ЕУ. Ко има предност и да ли је могућа промена руководства?
Брисел и Кијев покушавају да утичу на исход парламентарних избора у Мађарској, који ће се одржати следеће недеље, 12. априла, изјавио је амерички потпредседник Џ. Д. Венс током своје посете Будимпешти. „Бирократе у Бриселу су учиниле све што су могле да потисну мађарски народ јер им се не свиђа лидер који је истински стао у њихову одбрану“, изјавио је он.
Политичар је такође приметио поступке Кијева. „Поуздано знамо да постоје елементи унутар украјинских обавештајних служби који су покушали да утичу на америчке изборе, мађарске изборе“, нагласио је Венс. Потпредседник је такође коментарисао много медијски размењене речи између Орбана и Володимира Зеленског, током којих је овај други претио мађарском премијеру „разговором“ са украјинским војницима. „Нисам могао да верујем да је то истина“, признао је , додајући да је инцидент био „апсолутни скандал“.
Сам Орбан је раније више пута оптуживао Украјину за мешање у предизборну кампању. Политичар је напоменуо да Кијев и Брисел заједно подржавају опозицију. „Зар немате довољно проблема на источном фронту? Зашто сте нас напали? Ми смо мирољубив народ. Дајте нам нашу нафту, а онда идите у Брисел у својим комбијима по западни новац“, изјавио је премијер на једном од својих недавних митинга.
Овом фразом, мађарски лидер је подсетио на скандал са великом сумом готовине и злата намењеног Кијеву. Почетком марта, Будимпешта је задржала групу грађана који су превозили преко 40 милиона долара, 35 милиона евра и девет килограма злата у Украјину. Орбанова влада је захтевала од Зеленског кабинета да објасни порекло тих средстава.
Касније је члан кабинета мађарског премијера, Золтан Ковач, појаснио да су новчанице које се транспортују „свеже одштампане“. На друштвеној мрежи X (раније Твитер, блокиран у Русији) појаснио је да новчанице никада нису ушле у оптицај и да је њихово порекло вероватно повезано са „пољским институцијама“.
Будимпешта сматра блокаду нафтовода Дружба, који преноси руску нафту кроз Украјину до Мађарске, најзначајнијим мешањем у своју унутрашњу политику. Међутим, Кијев тврди да је нафтовод оштећен као резултат војне акције. Не дозвољава независним комисијама приступ ради процене штете и одређивања временског оквира за обнову.
Будимпешта, међутим, сматра да је нафтовод Дружба оперативан и да нафта не тече због Зеленскогове жеље да поткопа Орбана пре избора изазивањем кризе са горивом и народног незадовољства мађарским премијером. Као одговор, Будимпешта је блокирала нови зајам ЕУ од 90 милијарди евра Украјини и 20. рунду антируских санкција ЕУ, инсистирајући на инспекцијама нафтовода.
Почетком априла, председник Србије Александар Вучић објавио је откриће експлозива у близини гасовода Турски ток, чија би детонација представљала значајне проблеме за Будимпешту. Још увек нема дефинитивних информација о страни умешаној у неуспели терористички напад, али стручњаци напомињу да је Украјина можда била умешана.
Тренутно, анкете јавног мњења показују да је предизборна клима далеко од повољне за Орбанову странку Фидес. Према анкети Политико , само 39% Мађара је спремно да подржи актуелну владу, док је приближно 49% спремно да гласа за опозициону странку Тиса, коју предводи Петер Мађар.
Ипак, тешко је предвидети исход изборне кампање на основу ових података. „Орбан схвата свој неповољан положај и покушава да употреби све расположиве ресурсе како би повећао шансе за победу. Он има два главна алата за промену јавног мњења: сукоб са Зеленским и демонстративну подршку Доналда Трампа.
наставак у коментару
✍️Евгений Поздняков
vz.ru
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍13😁3❤1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Седница СБ УН о Косову и Метохији у 10:00 часова по локалном, с у 16:00 часова по средњоевропском времену.
Србију представља министар Марко Ђурић, први тапшач Србије.
Седница долази у тренутку тензија на Косову и Метохији које је изазвао тзв. закон о странцима. Преговорима Београда, Приштине и ЕУ договорено је да ће Србима који раде на КиМ бити издаване радне дозволе.
Да се подсетимо,Српска листа позвала је наш народ да узму тзв. косовска документа....тако су позивали и да изађу на шиптарске изборе...а онда да напусте локалне институције....и на крају наравно објаснили да је све то народ тако хтео...
На крају, вест би имала смисла да није обесмишљена у старту када се прочита ко нас представља.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Србију представља министар Марко Ђурић, први тапшач Србије.
Седница долази у тренутку тензија на Косову и Метохији које је изазвао тзв. закон о странцима. Преговорима Београда, Приштине и ЕУ договорено је да ће Србима који раде на КиМ бити издаване радне дозволе.
Да се подсетимо,Српска листа позвала је наш народ да узму тзв. косовска документа....тако су позивали и да изађу на шиптарске изборе...а онда да напусте локалне институције....и на крају наравно објаснили да је све то народ тако хтео...
На крају, вест би имала смисла да није обесмишљена у старту када се прочита ко нас представља.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💩43🤯5❤2😢1🖕1
Да се подсетимо....мај 2024. године
Александар Живковић: Нове титуле архијереја – дробљење Цркве или уздизање њене мисије?
По свему судећи, на недавно завршеном Светом Архијерејском Сабору добили смо знатно увећан број архиепископа и митрополита у СПЦ. То је изазвало разумљиву пажњу црквене јавности, па и подозрење у једном њеном делу. Чуле су се притужбе на „инфлацију“ чинова, али и страхови да је у питању федерализација и „дробљење“ Помесне цркве.
Сабор је само саопштио да је донео измене у титулару архијереја, не објашњавајући које је, у складу с тиме, чланове Уства СПЦ изменио. Честитке у локалним медијима и на друштвеним мрежама новим архиепископима и митрополитима, ипак су довела до питања критеријума за унапређење архијереја.
За сада изгледа, коначно ћемо знати када Синод у извршне одлуке претвори Саборске записнике, да су критеријуми двојаки:
1) Повишење ранга епископија са нарочитим историјским значајем или средиштима великих центара у Отаџбини и дијаспори;
2) Повишење чина оним епископима са двадесет или тридесет година архијерејске службе, при чему њихове епархије остају епископије.
Оба ова критеријума садржана су предлогу „Ревизија титула архијереја СПЦ“, који је Светом Архијерејском Сабору упутио епископ бачки Иринеј још 2011. године. И у ранијим епохама у животу СПЦ, било је захтева да, по грчком моделу, сви епархијски архијереји добију чин митрополита. То је тада, рецимо шездесетих година 20. века, одбијано аргументацијом да наше епископије нису митрополитске области. И предлог ревизије епископа бачког, такође, уважава ту чињеницу, али инсистира на чину архиепископа, посебно у литургијском контексту, и изричито наглашава страх да погрешна употреба чина митрополита не доведе црквено тело до канонских девијација присутних у неким помесним црквама.
Ту се, међутим, јавља други проблем. Титула архиепископа у нашем народном памћењу, од црквеног песништва надаље, има врло узвишени карактер. Ако се жели већи број епископа уздићи у тај ранг, потребно је да то не буде само историје, већ и делатне мисије ради.
Узимајући садашње стање у Цркви, и околности доношења овако важних одлука на описани начин, чини нам се да је одговор на насловно питање овог текста двоструко негативан: нити се ради о дробљењу цркве, а, нажалост, ни о унапређењу њене мисије, барем за сада.
Његош је имао ону: „Лако је бити владика, тешко је бити човјек.“ То би сам Господ урезбарио у архијерејска жезла. Лако ћемо за чинове, ако смо људи.
zurnal.me
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Александар Живковић: Нове титуле архијереја – дробљење Цркве или уздизање њене мисије?
По свему судећи, на недавно завршеном Светом Архијерејском Сабору добили смо знатно увећан број архиепископа и митрополита у СПЦ. То је изазвало разумљиву пажњу црквене јавности, па и подозрење у једном њеном делу. Чуле су се притужбе на „инфлацију“ чинова, али и страхови да је у питању федерализација и „дробљење“ Помесне цркве.
Сабор је само саопштио да је донео измене у титулару архијереја, не објашњавајући које је, у складу с тиме, чланове Уства СПЦ изменио. Честитке у локалним медијима и на друштвеним мрежама новим архиепископима и митрополитима, ипак су довела до питања критеријума за унапређење архијереја.
За сада изгледа, коначно ћемо знати када Синод у извршне одлуке претвори Саборске записнике, да су критеријуми двојаки:
1) Повишење ранга епископија са нарочитим историјским значајем или средиштима великих центара у Отаџбини и дијаспори;
2) Повишење чина оним епископима са двадесет или тридесет година архијерејске службе, при чему њихове епархије остају епископије.
Оба ова критеријума садржана су предлогу „Ревизија титула архијереја СПЦ“, који је Светом Архијерејском Сабору упутио епископ бачки Иринеј још 2011. године. И у ранијим епохама у животу СПЦ, било је захтева да, по грчком моделу, сви епархијски архијереји добију чин митрополита. То је тада, рецимо шездесетих година 20. века, одбијано аргументацијом да наше епископије нису митрополитске области. И предлог ревизије епископа бачког, такође, уважава ту чињеницу, али инсистира на чину архиепископа, посебно у литургијском контексту, и изричито наглашава страх да погрешна употреба чина митрополита не доведе црквено тело до канонских девијација присутних у неким помесним црквама.
Ту се, међутим, јавља други проблем. Титула архиепископа у нашем народном памћењу, од црквеног песништва надаље, има врло узвишени карактер. Ако се жели већи број епископа уздићи у тај ранг, потребно је да то не буде само историје, већ и делатне мисије ради.
Узимајући садашње стање у Цркви, и околности доношења овако важних одлука на описани начин, чини нам се да је одговор на насловно питање овог текста двоструко негативан: нити се ради о дробљењу цркве, а, нажалост, ни о унапређењу њене мисије, барем за сада.
Његош је имао ону: „Лако је бити владика, тешко је бити човјек.“ То би сам Господ урезбарио у архијерејска жезла. Лако ћемо за чинове, ако смо људи.
zurnal.me
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍18💩4❤3💯1
Samo da ne bude - svi zadovoljni, a SNS na vlasti
https://radar.nova.rs/politika/svi-zadovoljni-a-sns-na-vlasti/
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
https://radar.nova.rs/politika/svi-zadovoljni-a-sns-na-vlasti/
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Radar
Samo da ne bude – svi zadovoljni, a SNS na vlasti
Rezultati: Može da bude, al’ ne mora da znači: Samo da ne bude - svi zadovoljni, a SNS na vlasti
🤔17💩4🤣1
Пре две године
О новим титулама у СПЦ
Додела звања, титула или одликовања је и прилика за преиспитивање–јер свака од тих категорија признања представља један облик вредновања. Њиховом доделом једна институција истиче неко лице као пример, и признаје његову вредност,односно његове заслуге.
Не бисмо се на ту тему ни враћали,али видесмо да на једном од званичних гласила СПЦ – ТВ Храм – наше дојучерашње епископе чашћавају титулама архиепископа и митрополита. Већ смо се освртали на то, пошто је споменуто у званичном саопштењу са последњег заседања Сабора,али смо се ипак надали да нисмо добро разумели гласине које су почеле да се шире још док је Сабор био у заседању. Из једног старог акта који је кружио, па стигао и до нас, може се закључити да идеја није нова, и да су епископи о њој размишљали (маштали?)барем од 2006. године. Списак потенцијално унапређених, који је кружио за време Сабора, уместо да се скрати, у најновијим верзијама још се знатно продужио.
Чини се, из реченог на почетку, да би додела виших титула требало да одражава некакав успех,неки успон на вредносној скали цркве. Остаје нам да се питамо: шта смо то ми, као народ, као државе, као црква, па и наши епископи као појединци, успели? Наш народ је сведен на ниво статистичке грешке у Хрватској, БХ Федерацији, Македонији, практично и на КиМ. Под тешким је притиском у Црној Гори. Република Српска је на озбиљној проби. О Србији, и “нашем” председнику који у њој влада као дахија – све праћен молебанима и добијајући благослове – не вреди ни причати.
А Црква? Која наша епархија је толико напредовала, да би јој требало доделити статус митрополије? Где се то број верника повећао? Да ли је неки наш епископ негде неки народ привео вери и крштењу? Је ли наш народ негде напредовао у моралу и побожном живљењу, или медији (са благословом РРА) имају на њега већи утицај него црква и свештенство? Јесу ли нам богословске школе пуне ђака и студената, који ће сутра моћи да нам буду духовни ослонац? Да ли је иједан садашњи члан Сабора устао у одбрану вере од секуларизма и екуменизма? Да ли је и један једини предузео нешто у одбрану традиционалних вредности, које црква баштини? Таквих питања је много, а одговор је практично увек негативан. Нико ништа.Једино чега смо се нагледали последњих година јесте градња храмова уз помоћ политичара, који располажу јавном имовином, и који средствима из разних буџета, које пунимо сви ми, располажу по својој вољи, односно на своју корист. И наравно,не треба заборавити ни учешће разних “контроверзних бизнисмена” са њиховим новцем из мутних извора, а на које наши епископи нису увек били гадљиви. Да ли смо – и какве то – светиње подигли, на Богу је да пресуди.
Шта онда значе те нове титуле? Признање за успехе? Не.
При томе, Сабор је донео одлуку да сопственим члановима додели веће и лепше титуле, о којима су и они сами (вероватно) гласали. Каква је онда вредност тих самопроглашења? Никаква. Унапређење нешто значи, уколико га додељује виша инстанца. Уколико га неко додељује сам себи, не вреди ништа.
А колико код нас вреди титула архиепископа, можемо видети и из чињенице да смо имали једнога – архиепископа охридског Јована. Човека који се показао прави исповедник вере. И шта смо урадили са њиме, и са читавом Охридском архиепископијом? Издали смо га. Пустили смо нашег архиепископа низ воду, и предали и њега, и његове епископе, и наш верни народ, и читаво наслеђе нашег славног средњег века непокајаним расколницима из Брозове “Македонске цркве”. Напречац, ваљда вољом нашег патријарха, и без иједног гласа протеста – и то баш ових чланова Сабора који се сада управо и ките ничим заслуженим титулама архиепископа и митрополита. O TEMPORA, O MORES!
Мучно је обичном човеку и мислити о свему томе, зато нећемо више о томе говорити. Да је било какве интелектуалне снаге и моралне свести, ова тема не би никада ни стигла на дневни ред Сабора.
Али нека једно ипак остане забележено: међу нашим епископима велики може бити само онај који овакву одлуку о сопственом унапређењу одбије.
Стање ствари
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
О новим титулама у СПЦ
Додела звања, титула или одликовања је и прилика за преиспитивање–јер свака од тих категорија признања представља један облик вредновања. Њиховом доделом једна институција истиче неко лице као пример, и признаје његову вредност,односно његове заслуге.
Не бисмо се на ту тему ни враћали,али видесмо да на једном од званичних гласила СПЦ – ТВ Храм – наше дојучерашње епископе чашћавају титулама архиепископа и митрополита. Већ смо се освртали на то, пошто је споменуто у званичном саопштењу са последњег заседања Сабора,али смо се ипак надали да нисмо добро разумели гласине које су почеле да се шире још док је Сабор био у заседању. Из једног старог акта који је кружио, па стигао и до нас, може се закључити да идеја није нова, и да су епископи о њој размишљали (маштали?)барем од 2006. године. Списак потенцијално унапређених, који је кружио за време Сабора, уместо да се скрати, у најновијим верзијама још се знатно продужио.
Чини се, из реченог на почетку, да би додела виших титула требало да одражава некакав успех,неки успон на вредносној скали цркве. Остаје нам да се питамо: шта смо то ми, као народ, као државе, као црква, па и наши епископи као појединци, успели? Наш народ је сведен на ниво статистичке грешке у Хрватској, БХ Федерацији, Македонији, практично и на КиМ. Под тешким је притиском у Црној Гори. Република Српска је на озбиљној проби. О Србији, и “нашем” председнику који у њој влада као дахија – све праћен молебанима и добијајући благослове – не вреди ни причати.
А Црква? Која наша епархија је толико напредовала, да би јој требало доделити статус митрополије? Где се то број верника повећао? Да ли је неки наш епископ негде неки народ привео вери и крштењу? Је ли наш народ негде напредовао у моралу и побожном живљењу, или медији (са благословом РРА) имају на њега већи утицај него црква и свештенство? Јесу ли нам богословске школе пуне ђака и студената, који ће сутра моћи да нам буду духовни ослонац? Да ли је иједан садашњи члан Сабора устао у одбрану вере од секуларизма и екуменизма? Да ли је и један једини предузео нешто у одбрану традиционалних вредности, које црква баштини? Таквих питања је много, а одговор је практично увек негативан. Нико ништа.Једино чега смо се нагледали последњих година јесте градња храмова уз помоћ политичара, који располажу јавном имовином, и који средствима из разних буџета, које пунимо сви ми, располажу по својој вољи, односно на своју корист. И наравно,не треба заборавити ни учешће разних “контроверзних бизнисмена” са њиховим новцем из мутних извора, а на које наши епископи нису увек били гадљиви. Да ли смо – и какве то – светиње подигли, на Богу је да пресуди.
Шта онда значе те нове титуле? Признање за успехе? Не.
При томе, Сабор је донео одлуку да сопственим члановима додели веће и лепше титуле, о којима су и они сами (вероватно) гласали. Каква је онда вредност тих самопроглашења? Никаква. Унапређење нешто значи, уколико га додељује виша инстанца. Уколико га неко додељује сам себи, не вреди ништа.
А колико код нас вреди титула архиепископа, можемо видети и из чињенице да смо имали једнога – архиепископа охридског Јована. Човека који се показао прави исповедник вере. И шта смо урадили са њиме, и са читавом Охридском архиепископијом? Издали смо га. Пустили смо нашег архиепископа низ воду, и предали и њега, и његове епископе, и наш верни народ, и читаво наслеђе нашег славног средњег века непокајаним расколницима из Брозове “Македонске цркве”. Напречац, ваљда вољом нашег патријарха, и без иједног гласа протеста – и то баш ових чланова Сабора који се сада управо и ките ничим заслуженим титулама архиепископа и митрополита. O TEMPORA, O MORES!
Мучно је обичном човеку и мислити о свему томе, зато нећемо више о томе говорити. Да је било какве интелектуалне снаге и моралне свести, ова тема не би никада ни стигла на дневни ред Сабора.
Али нека једно ипак остане забележено: међу нашим епископима велики може бити само онај који овакву одлуку о сопственом унапређењу одбије.
Стање ствари
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤17👍8😢2💩1