1/3
БЛАГОЈЕ ПОСТАЈЕ ЈУСТИН
Данас, на Благовести 2026, Црква Божја слави дана када је Мајка Божја понела у свом пречистом Телу Христа Богочовека. Данас се такође слави дан када се међу Србима родио Свети Јустин Ћелијски, који се на Благовести и упокојио. Овај велики човек Цркве читавог живота је служио Христу као Истини човека и света. Благоје ( такво му је било име у свету, које је добио по Благовестима ), постаје Јустин, што значи Праведник. Име је у монаштву добио по Светом Јустину Философу, апологети хришћана пред Римском империјом, који је пострадао за веру почетком другог века по Христу.
Бити праведан значи борити се за правду, и за правду страдати. Српски Бог је Бог правде, Коме пева наша химна. А правда је увек и Љубав и Истина, то јест Христос. Зато је Свети Јустин Ћелијски увек био спреман да за правду себе принесе на жртву. Зато је говорио смело и одлучно, иако је трпео последице – и од својих и од туђих.
ДОГМАТИКА И ЕТИКА
Свети Јустин Ћелијски није бранио само догматску, него и етичку страну хришћанства; био је спреман да свагда устане у одбрану људи Божјих поверених му на старање. Због тога је био спреман да истину каже свима, па и онима „власт имајућим“.
Такав је он био од младости. Као професор богословије у Сремским Карловцима, устао је против формално исправних (и „благочестивих“) ставова СА Синода СПЦ, који су од младих богослова захтевали испуњавање свих правила, док су деца живела у тешким и нехигијенским условима.
ОТАЦ ЈУСТИН БРАНИ ОМЛАДИНУ
Ево писма Јустиновог („Хришћански живот“, 10/1924.):
Отворено писмо Св. Синоду
Октобра 3. заступник ректора Богословије Св. Саве добио је одлуку Св. Синода којом се наређује „да наставници и ученици редовно посећују свакодневна јутрења и вечерња богослужења“. Одлука је донета и достављена Управи Богословије у осуству Његове Светости Господина Патријарха, зато се моје писмо односи само на Високопреосвећену и Преосвећену Господу Архијереје, чланове Синода, који су одлуку и донели.
И пре ове наредбе Управа Богословије старала се да теориски и практично учини молитву главним подвигом у животу својих питомаца. Ученици су редовно посећивали јутрења и вечерња богослужења. Али од почетка ове школске године Богословија Св. Саве престала је бити завод у коме су заступљени најелементарнији хигијенски услови. По наредби одозго примљено је несразмерно много ученика. Управа се нашла у очајно тешком положају: у орахову љуску требало је сместити јато галебова; и Управа се осетила неспособна за такво чудо. Чињене су преставке Св. Синоду; чињене и Министарству Вера, али се на њих одговарало није. Ученици су се гушили у тескобним собама, малаксавали од бедне хране, и у самом почетку школске године почели нагло побољевати. Под ужасним хигијенским условима ученици су морали обављати све законом прописане дужности. Њима се давао минимум услова, а тражио максимум енергије. Хтело се да орао лети са два воденична камена о крилима. Примораван, он се напрезао, али се осетило како му пуцају кости у крилима. Реците, могу ли издржати ученици који 12 сати дневно напрегнуто раде? Ево Вам чињеница: од 7-8 они су на јутрењу; од 8-1 сата по подне на часовима; од 2-4 по подне на часовима; од 4-41/2 на вечерњу; од 5-7 на занимању: припремање за сутрашње часове; од 8-91/2 на занимању. За одмор им не остаје ни један цео сат. Ко и то јадно парче слободног времена већина је употребљавала на спремање, јер је немогуће за 31/2 сата спремити се из шест и седам предмета. Управа је увидела да им је време за спремање апсолутно недовољно; ученици су се почели жалити на немање времена за спремање. Управа се дуго мучила како да им помогне; најзад је поводом тога заступник ректора са васпитачима одржао седницу. Приморани стањем ствари ми смо решили да сви ученици посећују сваки дан јутрење, а вечерње само појци, чтеци и црквењаци; но да не би остали без вечерњих молитава, завели смо вечерње богослужење: Молитве на сон грјадушчим, које је обављано пре спавања, после пола десет.
наставак у коментару
✍️ Владимир Димитријевић
Искра
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
БЛАГОЈЕ ПОСТАЈЕ ЈУСТИН
Данас, на Благовести 2026, Црква Божја слави дана када је Мајка Божја понела у свом пречистом Телу Христа Богочовека. Данас се такође слави дан када се међу Србима родио Свети Јустин Ћелијски, који се на Благовести и упокојио. Овај велики човек Цркве читавог живота је служио Христу као Истини човека и света. Благоје ( такво му је било име у свету, које је добио по Благовестима ), постаје Јустин, што значи Праведник. Име је у монаштву добио по Светом Јустину Философу, апологети хришћана пред Римском империјом, који је пострадао за веру почетком другог века по Христу.
Бити праведан значи борити се за правду, и за правду страдати. Српски Бог је Бог правде, Коме пева наша химна. А правда је увек и Љубав и Истина, то јест Христос. Зато је Свети Јустин Ћелијски увек био спреман да за правду себе принесе на жртву. Зато је говорио смело и одлучно, иако је трпео последице – и од својих и од туђих.
ДОГМАТИКА И ЕТИКА
Свети Јустин Ћелијски није бранио само догматску, него и етичку страну хришћанства; био је спреман да свагда устане у одбрану људи Божјих поверених му на старање. Због тога је био спреман да истину каже свима, па и онима „власт имајућим“.
Такав је он био од младости. Као професор богословије у Сремским Карловцима, устао је против формално исправних (и „благочестивих“) ставова СА Синода СПЦ, који су од младих богослова захтевали испуњавање свих правила, док су деца живела у тешким и нехигијенским условима.
ОТАЦ ЈУСТИН БРАНИ ОМЛАДИНУ
Ево писма Јустиновог („Хришћански живот“, 10/1924.):
Отворено писмо Св. Синоду
Октобра 3. заступник ректора Богословије Св. Саве добио је одлуку Св. Синода којом се наређује „да наставници и ученици редовно посећују свакодневна јутрења и вечерња богослужења“. Одлука је донета и достављена Управи Богословије у осуству Његове Светости Господина Патријарха, зато се моје писмо односи само на Високопреосвећену и Преосвећену Господу Архијереје, чланове Синода, који су одлуку и донели.
И пре ове наредбе Управа Богословије старала се да теориски и практично учини молитву главним подвигом у животу својих питомаца. Ученици су редовно посећивали јутрења и вечерња богослужења. Али од почетка ове школске године Богословија Св. Саве престала је бити завод у коме су заступљени најелементарнији хигијенски услови. По наредби одозго примљено је несразмерно много ученика. Управа се нашла у очајно тешком положају: у орахову љуску требало је сместити јато галебова; и Управа се осетила неспособна за такво чудо. Чињене су преставке Св. Синоду; чињене и Министарству Вера, али се на њих одговарало није. Ученици су се гушили у тескобним собама, малаксавали од бедне хране, и у самом почетку школске године почели нагло побољевати. Под ужасним хигијенским условима ученици су морали обављати све законом прописане дужности. Њима се давао минимум услова, а тражио максимум енергије. Хтело се да орао лети са два воденична камена о крилима. Примораван, он се напрезао, али се осетило како му пуцају кости у крилима. Реците, могу ли издржати ученици који 12 сати дневно напрегнуто раде? Ево Вам чињеница: од 7-8 они су на јутрењу; од 8-1 сата по подне на часовима; од 2-4 по подне на часовима; од 4-41/2 на вечерњу; од 5-7 на занимању: припремање за сутрашње часове; од 8-91/2 на занимању. За одмор им не остаје ни један цео сат. Ко и то јадно парче слободног времена већина је употребљавала на спремање, јер је немогуће за 31/2 сата спремити се из шест и седам предмета. Управа је увидела да им је време за спремање апсолутно недовољно; ученици су се почели жалити на немање времена за спремање. Управа се дуго мучила како да им помогне; најзад је поводом тога заступник ректора са васпитачима одржао седницу. Приморани стањем ствари ми смо решили да сви ученици посећују сваки дан јутрење, а вечерње само појци, чтеци и црквењаци; но да не би остали без вечерњих молитава, завели смо вечерње богослужење: Молитве на сон грјадушчим, које је обављано пре спавања, после пола десет.
наставак у коментару
✍️ Владимир Димитријевић
Искра
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤21🕊3😱1
✍ Светислав Пушоњић
Каже један колега:
- Сви се куну у демократију, а демократија се заснива на вољи већине. У смислу, што изгласа или са чим се сложи већина - то је истина и то је релевантно. Али одакле толико поверење у вољу већине, кад она заправо никада и није у праву и кад се у пракси након неког времена испоставља да су у праву били они ретки појединци којима се Већина смејала као будалама.
На пример, пре нешто више од сто година људи су били убеђени да човек не може да полети и смејали су се као будалама онима који су то покушавали. Након низа промашених покушаја то је најзад успело браћи Рајт који су први летели 37 секунди, али им то није прибавило поштовање у њиховој родној Америци, која их је називала „лажљивом браћом“. Зато одлазе у Француску, где су пет година касније летели целих сат и по, и то са путницима.
Дакле, „лажљива браћа“ постају родоначелници нечега новог и епохалног у историји, од чега ће највећу корист имати управо њихова родна земља која их је презирала. Јер само неколико деценија касније ти имаш Џамбо џетове са по двеста путника и њиховим силним пртљагом.
Двеста људи се данас сматра за сасвим солидан број житеља неког села, и ти си значи у могућности да читаво једно село сместиш у авион и преместиш га са краја на крај света. Сто педесет тона гвожђа, са толиким људима и теретом, лети на висини од десет километара – ко је пре само век и нешто, када су се људи смејали самој могућности да човек полети, могао помислити да је и такво нешто могуће.
– Демократија се заснива на вољи просека, – одговарам – што се напослетку претвара у терор просека. Можда је демократија у својим почецима и остављала простора за занесењаке попут браће Рајт, који су и у своје доба били исмевани, али у наше доба она је сурова и тоталитарна идеологија у којој нема места ни за шта друго, већ само за издовољавање најнижих порива људске природе, на чему се заснива читава глобалистичка уравниловка.
Какве везе има рецимо LGBTIQ+, као врхунска вредност савремене демократије, са оним чему су заиста тежили браћа Рајт, Тесла, Њутн? И да ли би ико од њих имао стваралачког елана да су слутили да ће сав ''цивилизацијски напредак'', утемељен на њиховим открићима, напослетку резултирати успостављању LGBTIQ+ као врхунским и неприкосновеним ''цивилизацијским достигнућем'' против кога нико не сме да зуцне да не би био тужен и процесуиран као ово и оно?
Наше доба није доба епохалних открића, нити било чега епохалног и натпросечног, већ злоупотребе ранијих епохалних достигнућа у било којој области и њиховог подређивања најнижим поривима људи, либералном демократијом претворених у бесловесну гомилу.
Епохално откриће је летелица браће Рајт, а не дрон. Епохално откриће је Теслина наизменична струја и бежични пренос сигнала, а не апликација на мобилном телефону. Епохално откриће је мотор са унутрашњим сагоревањем, а не најновији тип Фолксвагена са литијумском батеријом. Епохални су Стефан Немања и Карађорђе Петровић, а не Борис Тадић и Алекдандар Вучић. Епохалан је Петар Петровић Његош, а не Светислав Басара. Итд. итд. Али све што је икада у историји било епохално, данашња демократија је подредила просеку и бацила испод просека.
Ма ко од побројаних научника, вођа, уметника ранијих епоха у данашњој демократији би био кенселован, психолошки злостављан и медијски сатанизован као угрожавалац нечијих ''права''.
Колега ме гледа упитно и помало збуњено, а ја додајем и ово:
- И Карађорђа су у почетку многи Срби сматрали за лудака када је изашао са идејом да се удари на вишевековни Османски поредак, баш као и браћу Рајт њихови савременици, па је са приличним бројем њих морао да се обрачуна пре него је кренуо у реализацију своје замисли. Да се он исти такав оваплоти међу нама данашњима са идејом да се силом удари на НАТО-поредак у Србији, шта мислиш како би био дочекан у данашњој демократији?
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Каже један колега:
- Сви се куну у демократију, а демократија се заснива на вољи већине. У смислу, што изгласа или са чим се сложи већина - то је истина и то је релевантно. Али одакле толико поверење у вољу већине, кад она заправо никада и није у праву и кад се у пракси након неког времена испоставља да су у праву били они ретки појединци којима се Већина смејала као будалама.
На пример, пре нешто више од сто година људи су били убеђени да човек не може да полети и смејали су се као будалама онима који су то покушавали. Након низа промашених покушаја то је најзад успело браћи Рајт који су први летели 37 секунди, али им то није прибавило поштовање у њиховој родној Америци, која их је називала „лажљивом браћом“. Зато одлазе у Француску, где су пет година касније летели целих сат и по, и то са путницима.
Дакле, „лажљива браћа“ постају родоначелници нечега новог и епохалног у историји, од чега ће највећу корист имати управо њихова родна земља која их је презирала. Јер само неколико деценија касније ти имаш Џамбо џетове са по двеста путника и њиховим силним пртљагом.
Двеста људи се данас сматра за сасвим солидан број житеља неког села, и ти си значи у могућности да читаво једно село сместиш у авион и преместиш га са краја на крај света. Сто педесет тона гвожђа, са толиким људима и теретом, лети на висини од десет километара – ко је пре само век и нешто, када су се људи смејали самој могућности да човек полети, могао помислити да је и такво нешто могуће.
– Демократија се заснива на вољи просека, – одговарам – што се напослетку претвара у терор просека. Можда је демократија у својим почецима и остављала простора за занесењаке попут браће Рајт, који су и у своје доба били исмевани, али у наше доба она је сурова и тоталитарна идеологија у којој нема места ни за шта друго, већ само за издовољавање најнижих порива људске природе, на чему се заснива читава глобалистичка уравниловка.
Какве везе има рецимо LGBTIQ+, као врхунска вредност савремене демократије, са оним чему су заиста тежили браћа Рајт, Тесла, Њутн? И да ли би ико од њих имао стваралачког елана да су слутили да ће сав ''цивилизацијски напредак'', утемељен на њиховим открићима, напослетку резултирати успостављању LGBTIQ+ као врхунским и неприкосновеним ''цивилизацијским достигнућем'' против кога нико не сме да зуцне да не би био тужен и процесуиран као ово и оно?
Наше доба није доба епохалних открића, нити било чега епохалног и натпросечног, већ злоупотребе ранијих епохалних достигнућа у било којој области и њиховог подређивања најнижим поривима људи, либералном демократијом претворених у бесловесну гомилу.
Епохално откриће је летелица браће Рајт, а не дрон. Епохално откриће је Теслина наизменична струја и бежични пренос сигнала, а не апликација на мобилном телефону. Епохално откриће је мотор са унутрашњим сагоревањем, а не најновији тип Фолксвагена са литијумском батеријом. Епохални су Стефан Немања и Карађорђе Петровић, а не Борис Тадић и Алекдандар Вучић. Епохалан је Петар Петровић Његош, а не Светислав Басара. Итд. итд. Али све што је икада у историји било епохално, данашња демократија је подредила просеку и бацила испод просека.
Ма ко од побројаних научника, вођа, уметника ранијих епоха у данашњој демократији би био кенселован, психолошки злостављан и медијски сатанизован као угрожавалац нечијих ''права''.
Колега ме гледа упитно и помало збуњено, а ја додајем и ово:
- И Карађорђа су у почетку многи Срби сматрали за лудака када је изашао са идејом да се удари на вишевековни Османски поредак, баш као и браћу Рајт њихови савременици, па је са приличним бројем њих морао да се обрачуна пре него је кренуо у реализацију своје замисли. Да се он исти такав оваплоти међу нама данашњима са идејом да се силом удари на НАТО-поредак у Србији, шта мислиш како би био дочекан у данашњој демократији?
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👌18❤5💯2😱1
Албанија је изгубила 40 одсто становништва током три и по деценије транзиције. Извештај о транзицији 2025–2026 Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), под називом „Стари свет, али храбрији“, ставља фокус на емиграцију, која је постала веома забрињавајућа и не показује знаке успоравања.
Извештај истиче да се овај велики демографски јаз већ претвара у значајно успоравање економије Албаније.
Недостатак радне снаге, раст броја старијих и слабљење базе обвезника у социјалним шемама стављају економију под континуирани притисак.
Процене Европске банке за обнову и развој у извештају о транзицији показују да је око 23 одсто образованих људи из земље већ емигрирало.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
У већини посткомунистичких економија, низак фертилитет и висока нето емиграција били су главни узроци пада становништва. У случају Албаније, која је имала користи од раста удела становништва у радном узрасту до 2023. године, трошак старења процењује се на 0,28 процентних поена, што се преводи у пад од 0,53 процентна поена у поређењу са просечним демографским дивидендом оствареним током периода 2000–2023.
Извештај истиче да се овај велики демографски јаз већ претвара у значајно успоравање економије Албаније.
За период 2024–2050 очекује се да ће се утицај продубити на –0,3 до –0,4 процентна поена годишње, чинећи Албанију једном од економија најизложенијих у читавом региону ЕБРД-а. И у периоду 2050–2100. сигнал остаје негативан, што показује да ће старење становништва и смањење радне снаге наставити да прате економију и у наредним деценијама.
Недостатак радне снаге, раст броја старијих и слабљење базе обвезника у социјалним шемама стављају економију под континуирани притисак.
У недостатку раста продуктивности, технолошких инвестиција, развоја људског капитала и побољшања пословне климе, масовна емиграција ће наставити да кочи економски раст најмање још три деценије.
Процене Европске банке за обнову и развој у извештају о транзицији показују да је око 23 одсто образованих људи из земље већ емигрирало.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
😁12❤5👍5😱1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
👆Ових дана
👇Коју годину раније
"Молим пензионере дан не излазе нигде и да не слушају ничије предлоге. Нећу ниједну реч да кажем, али ако драги пензионери послушате те предлоге неће нам бити довољни комплетно Лешће, Новог гробље, Централно и Бежанијско гробље, биће мало гробља да прими све нас, ако се такви савету буду слушали"
Вучић, 25.3.2020
Требало би размишљати хоћемо ли имати довољно бензина, угља, гаса… Хоћемо ли моћи да преживимо. Зима која долази биће најтежа на планети земљи у последњих 70 година. Проблем је што нико не жели никог да чује, осим свог навијачког става. Оно што је сигурно то је да ће недостајати много хране. Енергената има довољно, али због сумануте политике са свих страна ће бити они неће бити доступни. Не зато што нема довољно. Међутим, хране неће бити довољно и то вам сад саопштавам са сигурношћу.
Вучић, 18.5.2022.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👇Коју годину раније
"Молим пензионере дан не излазе нигде и да не слушају ничије предлоге. Нећу ниједну реч да кажем, али ако драги пензионери послушате те предлоге неће нам бити довољни комплетно Лешће, Новог гробље, Централно и Бежанијско гробље, биће мало гробља да прими све нас, ако се такви савету буду слушали"
Вучић, 25.3.2020
Требало би размишљати хоћемо ли имати довољно бензина, угља, гаса… Хоћемо ли моћи да преживимо. Зима која долази биће најтежа на планети земљи у последњих 70 година. Проблем је што нико не жели никог да чује, осим свог навијачког става. Оно што је сигурно то је да ће недостајати много хране. Енергената има довољно, али због сумануте политике са свих страна ће бити они неће бити доступни. Не зато што нема довољно. Међутим, хране неће бити довољно и то вам сад саопштавам са сигурношћу.
Вучић, 18.5.2022.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💩38💊8🤮5🤣3👍1👌1
1/3
У својој изјави на телевизији са националном фреквенцијом, особа која за себе тврди да је министар у Влади Србије, обраћајући се родитељима и породицама који имају децу узраста за упис на факултете, уз напомену да је „веома свестан тежине речи које изговара“, изговорила је следеће: „Не уписујте децу на блокадерске факултете, јер ће вам их вратити као што су вратили ову девојчицу из Шапца… у ковчегу“.
Тешко је разговарати са нечим таквим као што је Глишо, онај који је наведено изговорио. То и није моја намера, јер из „разговора“ са нечим таквим као што је Глишо човек би могао да изађе забрињавајуће глупљи.
Али, ето, имам пар питања за Глишу и све те његове, њему сличне…
А је л’ смеју деца Србије да се возе железницама?
Јесу ли смеле девојчице Валентина и Сара Фирић да се возе возом у Србији?
И, јесте ли рекли родитељима да сте Србију претворили у земљу где је задња станица – смрт и да за таква масовна убиства у Србији нико не одговара?
Јесу ли можда убице из Новог Сада исти они људи који су створили друштвену климу у којој се за системску корупцију са масовним смртним исходом уопште не одговара и у којој је једна девојка спас од нечега чиме ћемо се тек бавити потражила у скоку у понор?
Је л’ грађани Србије могу да користе железнице Србије, а да их не убије надстрешница или да их на путу до школе не стреља бахати син неког вашег високопозиционираног дужносника, или да их на пешачким прелазима џиповима некажњено не убијају деца ваших бахатих душеболника, или да их не премлаћују ваше фашистичке фаланге под фантомкама кад пожеле да свој политички глас дају некоме ко није ваш?
А је л’ могу та иста деца Србије, којој министар Глишо прети мртвачким ковчезима, да имају своје мишљење, неки став, бар жељу да живе у уређеном друштву? Могу ли да кажу ишта јавно или у неком свом кругу младих људи, а да их ви не шпијунирате, да их не прогласите за комуноусташе, терористе, талибане или да на њих не напујдате све те ваше обездушене службенике и кордоне малоумника под „фантомкама“?
Када режим у Србији некога убије, је л’ има жртва право бар на гробно место са презименом?
И по ком то закону или канону немуште нам цркве у Србији могу да се сахрањују људи познатих генералија, а без презимена на споменику?
Србија је земља убица на власти, земља бестијалног државног тероризма и безбројних жртава.
А заправо, Глишо без памети је у злодуху свог власника изговорио управо оно што нам се дешава. Србија се вољом режима поново убрзано дели, по наказној политичкој вољи, на подобну и неподобну. Из њихове перспективе то је подела на оне који могу и оне који не могу да живе. Сетите се само једне од превише таквих јавних изјава. О свом плану за „решење“ несносне ситуације у Србији Бокан Кокан је прошле године изјавио следеће: „Једне ћемо да купимо, друге ћемо да бијемо, треће ћемо да уплашимо, четврте ћемо да прикључимо, петима ћемо да опростимо али не смеју да писну од тада, а шесте ћемо да стрељамо!“
Виђено је то већ.
Тако се онда у режији режима деле и факултети, студенти, професори и декани, са јасном, више пута изреченом поруком како ће да „заврше“ сви који другачије мисле. Знамо како су се у нашој историји завршавали овакви експерименти.
Зато и постоје плиткоумни „емисари“ попут Глише који би да спашавају Универзитет тако што ће да га убију. Ваља знати, у светлу ове спознаје, да је наивно веровати да је убицама једног народа проблем да убију и један универзитет. Ако им то дозволимо, убиће га сигурно, окренути се неће. Па побили су онолике до сада.
У Србији се сада „снага“ државе мери способношћу целог једног политичког, репресивног, медијског и сваког другог „апарата“ да сви они, удружени, сломе једну генерацију слободољубиве деце! „Победа“ режимских убица над младошћу Србије види се као ултимативна политичка победа. Зато Србија има закон о заштити свега и свачега, од геј популације до потрошача, али ето, немамо закон о заштити студената!
Живот и права студената Србије нису Уставом заштићена категорија.
наставак у коментару
brankoveljkovic.com
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
У својој изјави на телевизији са националном фреквенцијом, особа која за себе тврди да је министар у Влади Србије, обраћајући се родитељима и породицама који имају децу узраста за упис на факултете, уз напомену да је „веома свестан тежине речи које изговара“, изговорила је следеће: „Не уписујте децу на блокадерске факултете, јер ће вам их вратити као што су вратили ову девојчицу из Шапца… у ковчегу“.
Тешко је разговарати са нечим таквим као што је Глишо, онај који је наведено изговорио. То и није моја намера, јер из „разговора“ са нечим таквим као што је Глишо човек би могао да изађе забрињавајуће глупљи.
Али, ето, имам пар питања за Глишу и све те његове, њему сличне…
А је л’ смеју деца Србије да се возе железницама?
Јесу ли смеле девојчице Валентина и Сара Фирић да се возе возом у Србији?
И, јесте ли рекли родитељима да сте Србију претворили у земљу где је задња станица – смрт и да за таква масовна убиства у Србији нико не одговара?
Јесу ли можда убице из Новог Сада исти они људи који су створили друштвену климу у којој се за системску корупцију са масовним смртним исходом уопште не одговара и у којој је једна девојка спас од нечега чиме ћемо се тек бавити потражила у скоку у понор?
Је л’ грађани Србије могу да користе железнице Србије, а да их не убије надстрешница или да их на путу до школе не стреља бахати син неког вашег високопозиционираног дужносника, или да их на пешачким прелазима џиповима некажњено не убијају деца ваших бахатих душеболника, или да их не премлаћују ваше фашистичке фаланге под фантомкама кад пожеле да свој политички глас дају некоме ко није ваш?
А је л’ могу та иста деца Србије, којој министар Глишо прети мртвачким ковчезима, да имају своје мишљење, неки став, бар жељу да живе у уређеном друштву? Могу ли да кажу ишта јавно или у неком свом кругу младих људи, а да их ви не шпијунирате, да их не прогласите за комуноусташе, терористе, талибане или да на њих не напујдате све те ваше обездушене службенике и кордоне малоумника под „фантомкама“?
Када режим у Србији некога убије, је л’ има жртва право бар на гробно место са презименом?
И по ком то закону или канону немуште нам цркве у Србији могу да се сахрањују људи познатих генералија, а без презимена на споменику?
Србија је земља убица на власти, земља бестијалног државног тероризма и безбројних жртава.
А заправо, Глишо без памети је у злодуху свог власника изговорио управо оно што нам се дешава. Србија се вољом режима поново убрзано дели, по наказној политичкој вољи, на подобну и неподобну. Из њихове перспективе то је подела на оне који могу и оне који не могу да живе. Сетите се само једне од превише таквих јавних изјава. О свом плану за „решење“ несносне ситуације у Србији Бокан Кокан је прошле године изјавио следеће: „Једне ћемо да купимо, друге ћемо да бијемо, треће ћемо да уплашимо, четврте ћемо да прикључимо, петима ћемо да опростимо али не смеју да писну од тада, а шесте ћемо да стрељамо!“
Виђено је то већ.
Тако се онда у режији режима деле и факултети, студенти, професори и декани, са јасном, више пута изреченом поруком како ће да „заврше“ сви који другачије мисле. Знамо како су се у нашој историји завршавали овакви експерименти.
Зато и постоје плиткоумни „емисари“ попут Глише који би да спашавају Универзитет тако што ће да га убију. Ваља знати, у светлу ове спознаје, да је наивно веровати да је убицама једног народа проблем да убију и један универзитет. Ако им то дозволимо, убиће га сигурно, окренути се неће. Па побили су онолике до сада.
У Србији се сада „снага“ државе мери способношћу целог једног политичког, репресивног, медијског и сваког другог „апарата“ да сви они, удружени, сломе једну генерацију слободољубиве деце! „Победа“ режимских убица над младошћу Србије види се као ултимативна политичка победа. Зато Србија има закон о заштити свега и свачега, од геј популације до потрошача, али ето, немамо закон о заштити студената!
Живот и права студената Србије нису Уставом заштићена категорија.
наставак у коментару
brankoveljkovic.com
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💯25❤6👌3😭1
Последњи чин „босанске голготе“ и равногорске драме у Другом свјетском рату
„Четничко Косово“: Лијевче Поље као трагедија Равногорског покрета
6. aприла 1945. године у борбама у Лијевче Пољу страдало је језгро херцеговачких четника на челу са својим командантом Милорадом Поповићем.
Оно што је Зидани Мост, Кочевски Рог и Похорје у свијести националног народа Црне Горе то је Лијевче Поље, „четничко Косово“ у свијести српског народа Херцеговине – симбол трагичног страдања дубоко урезан у душу и колективно памћење, „збирно име за сва стратишта и заједничку костурницу“ са чијим се последицама, свјесно и несвјесно суочава свака нова српска генерација.
Тог несрећног прољећа 1945. године после „четири године, рата, крви и несрећа“ одигравао се последњи чин „босанске голготе“ и равногорске драме у Другом свјетском рату, после кога је успостављена чврста комунистичка власт чије неизљечиве последице, као народ, и данас осјећамо. Југословенска војска у отаџбини, заклета „ Часном крсту, Краљу и Отаџбини“, измучена и од свих издана доживјела је војнички крах под ударима вишеструко надмоћнијих непријатеља.
Један њен дио, под командом Павла Ђуришића,гинуо је у равницама Лијевча Поља,Хрватској и Словенији други, под командом ђенерала Драгољуба Михаиловића, нестајао је на „путу смрти“, у покушају повратка у Србију са завршном епизодом на Зеленгори, маја 1945. године. Оба пута војске која је припадала истом народу истом циљу држави идеологији била су једнако безизлазна и злосрећна…
Под командом Милорада Поповића
Тачно четири године од почетка рата, шестог априла 1945. године, на падинама Козаре стијешњени између српских злотвора комуниста и усташа како је записао Душан Поповић, комадант једне од четничких чета, нашли су се борци 29. пука, формираног тог прољећа од херцеговачких четника, приликом реорганизације снага на Требави, на челу са својим командантом капетаном Милорадом Поповићем.
Ту су се нашли успјешно извршавајући наредбу Павла Ђуришића, о пробоју кроз усташке линије, на падине Козаре, како би ту обезбиједили прихват јединица које су, по плану, требале, пробити усташки фронт, и које су пратиле колоне рањеника и цивила и како би истовремено сузбили евентуалне нападе партизана са Козаре.
По Павловом плану у тим драматичним априлским данима, тешкој и готово безизлазној ситуацији, било је одлучено да се крене у пробој усташких линија дуж пута Градишка – Бања Лука а да главни удар буде код Шибића Хана који је био од кључног значаја. Општи четнички напад који је почео у ноћи петог на шести април негдје око 2:30 по ноћи, није успио и поред свог пожрвовања четничких бораца…
У вишесатној жестокој борби у којој је лично Павле Ђуришић водио своје борце у јуриш, изложени смртоносној артиљерисјкој ватри, били су стигли надомак циља. Тада су се, међутим, из правца Тополе, у кључном моменту, појавили усташки тенкови и одмах извршили напад на четнике прилазећи на критично одстојање од рањеника, тифусара и цивила. Тада Павле са својим броцима креће опет у напад покушавајући у контрајуришу да спаси рањенике и цивиле, скачући на усташке тенкове и уништавајући их са развијеним бомбама.
„Три Павлова пратиоца, сва тројица потпоручници Батрић Јеврић, Божо Аџић и Манојло Чуљковић, јавила су се добровољно да нападну тенк. Павле је одобрио. Са својих прозора засули смо тенкове митраљеском ватром.Ова тројица, сваки са по двије дефанзивне бомбе у рукама, излетили су напоље. Кроз некилико тренутака тенк је био у пламену…“, једна је од слика ове борбе коју су записали преживјели свједоци,Павлови борци. На тај начин, уз велико пожртвовање и жртве, одбијен је усташки напад и спашени цивили и рањеници.
Међутим,неуспјехом пробоја код Шибића Хана, Херцеговци су остали одсјечени. Ту су их убрзо напале усташе с леђа и партизани с приједа, са Козаре. У жестоком окршају са усташама и партизанима који је наступио на потезу села Вилуси – Романовци, 29. пук је изложен ураганској артиљеријској, тенковској и пјешадијској ватри и за само неколико сати био скоро уништен.
наставак у коментару
Компасинфо
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
„Четничко Косово“: Лијевче Поље као трагедија Равногорског покрета
6. aприла 1945. године у борбама у Лијевче Пољу страдало је језгро херцеговачких четника на челу са својим командантом Милорадом Поповићем.
Оно што је Зидани Мост, Кочевски Рог и Похорје у свијести националног народа Црне Горе то је Лијевче Поље, „четничко Косово“ у свијести српског народа Херцеговине – симбол трагичног страдања дубоко урезан у душу и колективно памћење, „збирно име за сва стратишта и заједничку костурницу“ са чијим се последицама, свјесно и несвјесно суочава свака нова српска генерација.
Тог несрећног прољећа 1945. године после „четири године, рата, крви и несрећа“ одигравао се последњи чин „босанске голготе“ и равногорске драме у Другом свјетском рату, после кога је успостављена чврста комунистичка власт чије неизљечиве последице, као народ, и данас осјећамо. Југословенска војска у отаџбини, заклета „ Часном крсту, Краљу и Отаџбини“, измучена и од свих издана доживјела је војнички крах под ударима вишеструко надмоћнијих непријатеља.
Један њен дио, под командом Павла Ђуришића,гинуо је у равницама Лијевча Поља,Хрватској и Словенији други, под командом ђенерала Драгољуба Михаиловића, нестајао је на „путу смрти“, у покушају повратка у Србију са завршном епизодом на Зеленгори, маја 1945. године. Оба пута војске која је припадала истом народу истом циљу држави идеологији била су једнако безизлазна и злосрећна…
Под командом Милорада Поповића
Тачно четири године од почетка рата, шестог априла 1945. године, на падинама Козаре стијешњени између српских злотвора комуниста и усташа како је записао Душан Поповић, комадант једне од четничких чета, нашли су се борци 29. пука, формираног тог прољећа од херцеговачких четника, приликом реорганизације снага на Требави, на челу са својим командантом капетаном Милорадом Поповићем.
Ту су се нашли успјешно извршавајући наредбу Павла Ђуришића, о пробоју кроз усташке линије, на падине Козаре, како би ту обезбиједили прихват јединица које су, по плану, требале, пробити усташки фронт, и које су пратиле колоне рањеника и цивила и како би истовремено сузбили евентуалне нападе партизана са Козаре.
По Павловом плану у тим драматичним априлским данима, тешкој и готово безизлазној ситуацији, било је одлучено да се крене у пробој усташких линија дуж пута Градишка – Бања Лука а да главни удар буде код Шибића Хана који је био од кључног значаја. Општи четнички напад који је почео у ноћи петог на шести април негдје око 2:30 по ноћи, није успио и поред свог пожрвовања четничких бораца…
У вишесатној жестокој борби у којој је лично Павле Ђуришић водио своје борце у јуриш, изложени смртоносној артиљерисјкој ватри, били су стигли надомак циља. Тада су се, међутим, из правца Тополе, у кључном моменту, појавили усташки тенкови и одмах извршили напад на четнике прилазећи на критично одстојање од рањеника, тифусара и цивила. Тада Павле са својим броцима креће опет у напад покушавајући у контрајуришу да спаси рањенике и цивиле, скачући на усташке тенкове и уништавајући их са развијеним бомбама.
„Три Павлова пратиоца, сва тројица потпоручници Батрић Јеврић, Божо Аџић и Манојло Чуљковић, јавила су се добровољно да нападну тенк. Павле је одобрио. Са својих прозора засули смо тенкове митраљеском ватром.Ова тројица, сваки са по двије дефанзивне бомбе у рукама, излетили су напоље. Кроз некилико тренутака тенк је био у пламену…“, једна је од слика ове борбе коју су записали преживјели свједоци,Павлови борци. На тај начин, уз велико пожртвовање и жртве, одбијен је усташки напад и спашени цивили и рањеници.
Међутим,неуспјехом пробоја код Шибића Хана, Херцеговци су остали одсјечени. Ту су их убрзо напале усташе с леђа и партизани с приједа, са Козаре. У жестоком окршају са усташама и партизанима који је наступио на потезу села Вилуси – Романовци, 29. пук је изложен ураганској артиљеријској, тенковској и пјешадијској ватри и за само неколико сати био скоро уништен.
наставак у коментару
Компасинфо
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🙏20👍8❤5😱1😢1🤮1😭1
Легендарни српски и југословенски тренер, Душко Вујошевић, преминуо је данас у 67. години у Београду, како преносе домаћи медији.
Био је један од најутицајнијих тренера у историји кошарке на овим просторима, познат по изузетној посвећености, раду са младим играчима и тактичкој интелигенцији. Његово име највише је повезано са Партизаном, где је остварио највеће успехе и оставио неизбрисив траг у клупској историји.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Био је један од најутицајнијих тренера у историји кошарке на овим просторима, познат по изузетној посвећености, раду са младим играчима и тактичкој интелигенцији. Његово име највише је повезано са Партизаном, где је остварио највеће успехе и оставио неизбрисив траг у клупској историји.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🙏66❤7🫡6👍1🤯1
Становник Техерана рекао је за Би-Би-Си да је био спреман за нуклеарни напад.
Медијско извештавање о сукобу око Ирана достигло је нови, застрашујући ниво. Недавни извештај Би-Би-Сија о нападима на острво Харг и претњама сменом режима садржао је цитат који је одмах постао виралан на друштвеним мрежама.
Анонимни извор у Техерану рекао је новинарима да је спреман да прихвати све, чак и најкатастрофалније, последице рата, укључујући и нуклеарни напад . „Слажем се са свим овим “, цитирао је емитер човека, наглашавајући да је ниво домаћег незадовољства у земљи наводно достигао тачку где физичко уништење делује пожељније од тренутног статуса кво за неке становнике.
Таква укључивања у извештаје мејнстрим медија често служе као средство за легитимизацију оштрих мера у очима просечног западњака. Ако „сами Иранци траже“ радикалне мере, онда се одговорност за потенцијалне жртве, у очима публике, делимично пребацује на локално становништво. То је класична троп хуманитарне интервенције: представити војну агресију као одговор на тежње угњетаваног народа, чак и ако те тежње звуче као позив на национално самоубиство.
Док западни уредници пажљиво уплићу цитате очајних људи у ткиво својих прича, у самом Техерану се то доживљава као врхунац цинизма. Према Ал Џазири, иранске власти су већ такве публикације назвале „психолошким тероризмом“ усмереним на деморализацију грађана. Тешко је замислити нормалну особу која озбиљно жели нуклеарни облак у облику печурке изнад сопственог дома, осим ако њихове речи нису извучене из контекста дугог монолога о немогућности даљег постојања под санкцијама и страхом.
Важно је разумети да иза једног „анонимног грађанина“ стоје милиони људи који одбијају да се претворе у радиоактивну прашину зарад „демократских промена“. Ипак, појављивање таквих аргумената на Би-Би-Сију је забрињавајући знак. Ово указује на то да је праг онога што је прихватљиво у глобалним медијима пао на критичну тачку: нуклеарни удар више није табу тема, већ се о њему расправља као о једном од „договорених“ сценарија.
politicus.info
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Медијско извештавање о сукобу око Ирана достигло је нови, застрашујући ниво. Недавни извештај Би-Би-Сија о нападима на острво Харг и претњама сменом режима садржао је цитат који је одмах постао виралан на друштвеним мрежама.
Анонимни извор у Техерану рекао је новинарима да је спреман да прихвати све, чак и најкатастрофалније, последице рата, укључујући и нуклеарни напад . „Слажем се са свим овим “, цитирао је емитер човека, наглашавајући да је ниво домаћег незадовољства у земљи наводно достигао тачку где физичко уништење делује пожељније од тренутног статуса кво за неке становнике.
Таква укључивања у извештаје мејнстрим медија често служе као средство за легитимизацију оштрих мера у очима просечног западњака. Ако „сами Иранци траже“ радикалне мере, онда се одговорност за потенцијалне жртве, у очима публике, делимично пребацује на локално становништво. То је класична троп хуманитарне интервенције: представити војну агресију као одговор на тежње угњетаваног народа, чак и ако те тежње звуче као позив на национално самоубиство.
Док западни уредници пажљиво уплићу цитате очајних људи у ткиво својих прича, у самом Техерану се то доживљава као врхунац цинизма. Према Ал Џазири, иранске власти су већ такве публикације назвале „психолошким тероризмом“ усмереним на деморализацију грађана. Тешко је замислити нормалну особу која озбиљно жели нуклеарни облак у облику печурке изнад сопственог дома, осим ако њихове речи нису извучене из контекста дугог монолога о немогућности даљег постојања под санкцијама и страхом.
Важно је разумети да иза једног „анонимног грађанина“ стоје милиони људи који одбијају да се претворе у радиоактивну прашину зарад „демократских промена“. Ипак, појављивање таквих аргумената на Би-Би-Сију је забрињавајући знак. Ово указује на то да је праг онога што је прихватљиво у глобалним медијима пао на критичну тачку: нуклеарни удар више није табу тема, већ се о њему расправља као о једном од „договорених“ сценарија.
politicus.info
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤡15💯7😱3❤2🤬1
Стопа фертилитета у ЕУ износи 1,34 живорођене деце по жени у 2024. години
У 2024. години, у ЕУ је рођено 3,55 милиона беба , што је смањење од 3,3% у односу на 3,67 милиона у 2023. години. Укупна стопа фертилитета за 2024. годину износила је 1,34 живорођене деце по жени у ЕУ, што је пад у односу на 1,38 у 2023. години. Ово је најнижа стопа од 2001. године, прве године за коју су доступне вредности за ЕУ.
Ове информације потичу из података о фертилитету које је објавио Евростат. Чланак представља неколико налаза из детаљнијег чланка Statistics Explained о статистици фертилитета .
Бугарска је 2024. године забележила највишу стопу укупног фертилитета у ЕУ са 1,72 живорођене деце по жени, затим Француска са 1,61 и Словенија са 1,52. Насупрот томе, Малта је имала најнижу стопу фертилитета са 1,01 живорођеном дитином по жени, заједно са Шпанијом са 1,10 и Литванијом са 1,11.
Другим речима, чак и земље које су међу најбољима у ЕУ остају осетно испод нивоа потребног за просту обнову становништва. То је суштина приче коју мапа* преноси прилично тачно, иако поједини бројеви на њој нису увек потпуно усклађени са најновијим званичним објавама.
* мапа кружи интернетом и није рађена према извештају Евростата, али и нема велика одступања од самог извештаја.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
У 2024. години, у ЕУ је рођено 3,55 милиона беба , што је смањење од 3,3% у односу на 3,67 милиона у 2023. години. Укупна стопа фертилитета за 2024. годину износила је 1,34 живорођене деце по жени у ЕУ, што је пад у односу на 1,38 у 2023. години. Ово је најнижа стопа од 2001. године, прве године за коју су доступне вредности за ЕУ.
Ове информације потичу из података о фертилитету које је објавио Евростат. Чланак представља неколико налаза из детаљнијег чланка Statistics Explained о статистици фертилитета .
Бугарска је 2024. године забележила највишу стопу укупног фертилитета у ЕУ са 1,72 живорођене деце по жени, затим Француска са 1,61 и Словенија са 1,52. Насупрот томе, Малта је имала најнижу стопу фертилитета са 1,01 живорођеном дитином по жени, заједно са Шпанијом са 1,10 и Литванијом са 1,11.
Другим речима, чак и земље које су међу најбољима у ЕУ остају осетно испод нивоа потребног за просту обнову становништва. То је суштина приче коју мапа* преноси прилично тачно, иако поједини бројеви на њој нису увек потпуно усклађени са најновијим званичним објавама.
* мапа кружи интернетом и није рађена према извештају Евростата, али и нема велика одступања од самог извештаја.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤯12❤2👍1🤬1👀1
„Ох, ућути, глупа жено“, рекао је гмизавац са осмехом.
„Добро си знала да сам змија пре него што си ме примила.“
„Прими ме, нежна жено,
Прими ме, за име Бога,
Прими ме, нежна жено“, уздахнула је змија.
Змија Трамп у песми коју је издекламовао, песма Оскара Бровна из 1963.
⚫️ Стога, Израел и Нетањаху, Трамп, бројни рабини, ционистички протестанти у САД-у по свему судећи заиста ционистички верују у успоставу Великог Израела, изградњу трећег храма и устоличење њиховог Месије из чисто жидовско-религијских разлога.
⚫️ Међутим, над њима су дословно сатанисти који се моле нечастивом, тј. бројни капиталисти, Ротшилди и Рокфелери.
⚫️ Тако да ови наведени Жидови су само пијуни и не знају ко стоји иза њих и да уствари служе сатанизму да би успоставили Велики Израел, изградили Трећи храм и устоличили Антихриста.
Обавезно прочитајте
🔽 🔽 🔽
Наука и култура
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
„Добро си знала да сам змија пре него што си ме примила.“
„Прими ме, нежна жено,
Прими ме, за име Бога,
Прими ме, нежна жено“, уздахнула је змија.
Змија Трамп у песми коју је издекламовао, песма Оскара Бровна из 1963.
Обавезно прочитајте
Наука и култура
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍12👏4💯4❤1🤔1🤬1
Forwarded from Заштитимо Јадар и Рађевину 🇷🇸
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
У свом хвалоспеву српским крвницима, између осталог, изјавио је да је британски здравствени систем нешто у шта нико не сумња. Нико осим оних који тамо живе.
Човек који је у децембру 2021. изјавио:
„Немамо право да уништавамо животе већег броја људи него што је то било предвиђено првобитним плановима“,
при чему су они планирани за уништење управо Рађевци јер је депонија за рудник планирана у Рађевини (зато се Рађевина нигде не помиње него само Јадар, да шира јавност не би схватила потпуне размере пројекта уништења), признавши тиме да је пројекат „Јадар“ од почетка развијан свесно са намером да уништи одређен број живота, данас је изјавио:
„И да је у питању живот једног човека или десеторо људи, без обзира на десетине и стотине милиона евра у годинама пред нама, бићу најсрећнији човек на свету.“
Наизглед контрадикторне изјаве, оне имају једну заједничку, не тако малу, тачку: у оба случаја, српски животи подређени су профиту британских компанија које им на извол’те и уз позамашну доплату из нашег џепа, испоставља особа која је умислила да је господар живота и смрти у Србији.
Ради се о иновативним лековима за онколошке болесника у производњи компаније АстраЗенека која је на себе скренула пажњу шире јавности разним контроверзама у вези са вакцинама против корона вируса које је масовно почела да повлачи из продаје у мају 2024. и која је 2010. у САД платила казну у износу од 520 милиона долара због рекламирања антипсихотика за стања за која није био одобрен – каква етика, за позавидети.
Како било, Вучић Александар се захвалио британској Влади у присуству њиховог амбасадора у Србији. Бар једно му се не може спорити, веже коња где му газда каже.
t.me/radjevina
Човек који је у децембру 2021. изјавио:
„Немамо право да уништавамо животе већег броја људи него што је то било предвиђено првобитним плановима“,
при чему су они планирани за уништење управо Рађевци јер је депонија за рудник планирана у Рађевини (зато се Рађевина нигде не помиње него само Јадар, да шира јавност не би схватила потпуне размере пројекта уништења), признавши тиме да је пројекат „Јадар“ од почетка развијан свесно са намером да уништи одређен број живота, данас је изјавио:
„И да је у питању живот једног човека или десеторо људи, без обзира на десетине и стотине милиона евра у годинама пред нама, бићу најсрећнији човек на свету.“
Наизглед контрадикторне изјаве, оне имају једну заједничку, не тако малу, тачку: у оба случаја, српски животи подређени су профиту британских компанија које им на извол’те и уз позамашну доплату из нашег џепа, испоставља особа која је умислила да је господар живота и смрти у Србији.
Ради се о иновативним лековима за онколошке болесника у производњи компаније АстраЗенека која је на себе скренула пажњу шире јавности разним контроверзама у вези са вакцинама против корона вируса које је масовно почела да повлачи из продаје у мају 2024. и која је 2010. у САД платила казну у износу од 520 милиона долара због рекламирања антипсихотика за стања за која није био одобрен – каква етика, за позавидети.
Како било, Вучић Александар се захвалио британској Влади у присуству њиховог амбасадора у Србији. Бар једно му се не може спорити, веже коња где му газда каже.
t.me/radjevina
😈20🤬17🤮3💩2❤1💯1🍌1
Захтевамо да се утврди да ли Владан Петров са позиције председника Уставног суда води кампању за евентуално будуће кандидовање за председника Републике
Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) позива надлежне институције, пре свега Високи савет судства, да испитају да ли јавни наступи Владана Петрова, председника Уставног суда представљају облик кампање усмерене ка његовом евентуалном будућем кандидовању за председника Републике. О могућој кандидатури судије Петрова за председника Републике се позитивно се изразио и актуелни председник Републике, Александар Вучић.
Индикативно је да су наступи реализовани у континуитету. Током 2025. године и током јануара 2026.године имао је најмање 171 наступа . Након најаве да ће „сва комуникација председника са медијима обављати посредством Службе председника Уставног суда“ у периоду од 2. фебруара до 7. априла 2026. године имао је најмање 14 наступа (Информер (3), Студио Б (4), Пинк (2), Танјуг (2), Euronews (2), Прва (1)). У последњем гостовању на Студију Б Петров је рекао да је зао да ће бити 10:0 на последње одржаним локалним изборима.
У својим наступима судија Петров је веома мало времена посветио информисању јавности о судбини уставних жалби о нерегуларности изборног процеса током парламентарних избора 2023.године, а за које је он судија известилац. Без одлуке Уставног суда о наведеним жалбама доводи се у питање легалитет и легитимитет актуелног сазива Народне скупштине Републике Србије, а тиме усвојених закона и изабраних тела и органа.
Подсећамо да ОДИХР у својој првој приоритетној препоруци захтева јасно раздвајање државних функција и ангажманау изборној кампањи. У овом случају имамо да се евентуална кампања дешава у периоду нерасписаних, а очекиваних избора за председника Републике у наредних годину дана.
БИРОДИ сматра да је од посебног значаја да се утврди:
⚫️ да ли садржај и начин јавног наступања Владана Петрова имају карактер самопромоције у функцији будуће кандидатуре;
⚫️ да ли постоји јасно раздвајање између његове функције председника Уставног суда и јавног деловања;
⚫️ да ли су испоштовани стандарди непристрасности и независности носилаца правосудних функција, као и принципи раздвајања државе и политике.
Позивамо надлежне институције, укључујући Високи савет судства и друге релевантне органе, да у складу са својим овлашћењима преиспитају ове околности и обавесте јавност о својим налазима.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) позива надлежне институције, пре свега Високи савет судства, да испитају да ли јавни наступи Владана Петрова, председника Уставног суда представљају облик кампање усмерене ка његовом евентуалном будућем кандидовању за председника Републике. О могућој кандидатури судије Петрова за председника Републике се позитивно се изразио и актуелни председник Републике, Александар Вучић.
Индикативно је да су наступи реализовани у континуитету. Током 2025. године и током јануара 2026.године имао је најмање 171 наступа . Након најаве да ће „сва комуникација председника са медијима обављати посредством Службе председника Уставног суда“ у периоду од 2. фебруара до 7. априла 2026. године имао је најмање 14 наступа (Информер (3), Студио Б (4), Пинк (2), Танјуг (2), Euronews (2), Прва (1)). У последњем гостовању на Студију Б Петров је рекао да је зао да ће бити 10:0 на последње одржаним локалним изборима.
У својим наступима судија Петров је веома мало времена посветио информисању јавности о судбини уставних жалби о нерегуларности изборног процеса током парламентарних избора 2023.године, а за које је он судија известилац. Без одлуке Уставног суда о наведеним жалбама доводи се у питање легалитет и легитимитет актуелног сазива Народне скупштине Републике Србије, а тиме усвојених закона и изабраних тела и органа.
Подсећамо да ОДИХР у својој првој приоритетној препоруци захтева јасно раздвајање државних функција и ангажманау изборној кампањи. У овом случају имамо да се евентуална кампања дешава у периоду нерасписаних, а очекиваних избора за председника Републике у наредних годину дана.
БИРОДИ сматра да је од посебног значаја да се утврди:
Позивамо надлежне институције, укључујући Високи савет судства и друге релевантне органе, да у складу са својим овлашћењима преиспитају ове околности и обавесте јавност о својим налазима.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
❤10👍8🤣4👌1
Евроазија
Српски великани 82 године од смрти српског песника, књижевника, правника, дипломате Краљевине Србије, првог амбасадора Краљевине Југославије и академика ЈОВАН ДУЧИЋ (Хрупјела код Требиња, 17. фебруар 1873 - Гери, Индијана, 7. април 1943) Дучић је изузетна…
ЈОВАН ДУЧИЋ
(Хрупјела код Требиња, 17. фебруар 1873 - Гери, Индијана, 7. април 1943)
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
(Хрупјела код Требиња, 17. фебруар 1873 - Гери, Индијана, 7. април 1943)
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤37🙏10🔥1🫡1
Пољска је искључила струју и грејање у руском конзулату у Гдањску
Пољске власти су искључиле струју и грејање затвореном руском генералном конзулату у Гдањску, наводно као разлог за то, саопштило је пољско Министарство спољних послова.
Зграда на адреси Хробрего 15 у Гдањску је искључена из грејања и струје, саопштило је пољско Министарство спољних послова.
Објаснили су да је разлог наводно постојећи дуг за плаћање.
Дипломатска мисија је престала са радом крајем децембра прошле године након одлуке пољске стране. Један запослени је остао у згради у руском власништву како би се осигурала безбедност имовине.
У новембру 2025. године, пољске власти су одлучиле да затворе последњи функционални руски генерални конзулат у Гдањску.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Пољске власти су искључиле струју и грејање затвореном руском генералном конзулату у Гдањску, наводно као разлог за то, саопштило је пољско Министарство спољних послова.
Зграда на адреси Хробрего 15 у Гдањску је искључена из грејања и струје, саопштило је пољско Министарство спољних послова.
Објаснили су да је разлог наводно постојећи дуг за плаћање.
Дипломатска мисија је престала са радом крајем децембра прошле године након одлуке пољске стране. Један запослени је остао у згради у руском власништву како би се осигурала безбедност имовине.
У новембру 2025. године, пољске власти су одлучиле да затворе последњи функционални руски генерални конзулат у Гдањску.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💩33😢1
Још једном да обновимо градиво – издају српских државних, народних и верских интереса на КиМ није извршио неко ко је витлао песницом, већ неко ко је дизао увис три прста. Геј параде и лезбо-активисту за премијера није нормализовала песница, већ три прста. Не подмазује екуменизам песница, већ три прста. А од те три ствари нема већег сатанизма. Заправо, нема новог сатанизма који би нам дошао са песницом, а да га претходно нису увела три прста. Песница има влажан сан да замени три прста, али је сан јалов, пошто нема тај капацитет да спроведе сатанизам у дело као три прста. Зато је песница само страшило за народ, док три прста мажу очи просечном Србину и хладно шприцерски одрађују посао. Но, некако, многи тихују или уживају у свом комфору док неко чини те злочине према Србији само док то ради са подигнута три прста. А тек када неко издалека стисне песницу ти исти се буде из зоне комфора и почињу да алармирају јавност. Да и даље тихују или живе безбрижно у комфору па човек да их разуме. Овако, или су бесловесни или раде као прва линија одбране за та три прста који нам раде о глави (задња линија одбране је Ћациленд) – треће нема.
Чак и да је Ђокић кртица глобалиста из Брисела, он би био мање штетан за Србију од Вучића. Зашто?
Ако Брисел жели да се у Србији што брже и више усвајају нове политике у глобалистичком духу (формално признање Косове, сецесија Рашке и Војводине, ЛГБТ права, рударење литијума, пуштање РС низ воду) – онда је идеално имати на власти у Србији деспота који командује као фирер у својој странци, а преко странке и свим деловима државе који су партијски окупирани. Брисел жели нове политике у том духу и такав фирер у Србији је управо Вучић. А ако жели да се у Србији чува статус кво, тек тада би Брисел желео да има слабог лидера који би могао да се уцењује од стране вето–играча преко коалиција или изнутра, из партијске базе. Брисел не жели статус кво у Србији, а Ђокић је управо слаб лидер, бар у односу на Вучића – да би постао што и Вучић, чак и да жели, морало би да прође доста времена да изгради тај ниво деспотизма на својој изборној листи/покрету/партији, Вучић је свој статус градио деценијама. Вучић као што смо видели ласно може пустити КиМ низ воду, нико му се у странци или власти није побунио. Ђокић то не би могао да ради, све и да жели, јер би вероватно добио кочницу од коалиционог партнера или Ломпара и сличних са студентске листе која је врло аморфна и идеолошки хетерогена – за разлику од СНС који у Вучића верује као у Бога.
Зато Брисел оволико дуго и подржава Вучића. Рола му црвени тепих. То није радио ниједном лидеру против кога је вођена обојена револуција. Такође, ЕУ се много исцимала да у Молдавији спречи долазак опозиције на власт, а у Србији ни прстом није мрднула да помогне опозицији да дође на власт–упорно врховни ЕУ званичници попут Фон дер Лајенове или Макрона кажу да је Вучић главни демократски саговорник у Србији,без обзира на неке дефекте које ће он сигурно поправити. Ситни ЕУ званичници који лају на АВ попут Пицуле управо зато и служе Вучићу–да има алиби пред патриотском јавношћу како му ето неко у ЕУ ставља клипове у точкове. Суштина је да га сви који се у ЕУ заиста нешто питају(у Европском Савету и Комисији, не у Парламенту који има слабу моћ) и подржавају.
Ако се и деси да ЕУ дигне руке од Вучића и прихвати Ђокића уместо њега, то ће се десити не зато што је Ђокић већ сада кориснији за ЕУ од Вучића,већ зато што је трошак одржавања Вучића на власти толико нарастао да се мора прећи на план Б. А тај трошак може нарасти само ако народ буде таласао довољно дуго и јако да паралише сам Вучићев капацитет да спроводи ЕУ агенду – сетимо се да је Вучић морао да застане са новим издајама на КиМ док је пумпање било интензивно.Чим је мало спласнуло, одмах је предао Куртију школство и здравство. Онда ће тек ЕУ прихватити Ђокића као мање повољну опцију од досадашњег Вучића.Дакле, биће принуђена да га прихвати захваљујући дејству народа, а не зато што јој је Ђокић усмено обећао да ће испунити више издаја од Вучића.
наставак у коментару
Стање ствари
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Чак и да је Ђокић кртица глобалиста из Брисела, он би био мање штетан за Србију од Вучића. Зашто?
Ако Брисел жели да се у Србији што брже и више усвајају нове политике у глобалистичком духу (формално признање Косове, сецесија Рашке и Војводине, ЛГБТ права, рударење литијума, пуштање РС низ воду) – онда је идеално имати на власти у Србији деспота који командује као фирер у својој странци, а преко странке и свим деловима државе који су партијски окупирани. Брисел жели нове политике у том духу и такав фирер у Србији је управо Вучић. А ако жели да се у Србији чува статус кво, тек тада би Брисел желео да има слабог лидера који би могао да се уцењује од стране вето–играча преко коалиција или изнутра, из партијске базе. Брисел не жели статус кво у Србији, а Ђокић је управо слаб лидер, бар у односу на Вучића – да би постао што и Вучић, чак и да жели, морало би да прође доста времена да изгради тај ниво деспотизма на својој изборној листи/покрету/партији, Вучић је свој статус градио деценијама. Вучић као што смо видели ласно може пустити КиМ низ воду, нико му се у странци или власти није побунио. Ђокић то не би могао да ради, све и да жели, јер би вероватно добио кочницу од коалиционог партнера или Ломпара и сличних са студентске листе која је врло аморфна и идеолошки хетерогена – за разлику од СНС који у Вучића верује као у Бога.
Зато Брисел оволико дуго и подржава Вучића. Рола му црвени тепих. То није радио ниједном лидеру против кога је вођена обојена револуција. Такође, ЕУ се много исцимала да у Молдавији спречи долазак опозиције на власт, а у Србији ни прстом није мрднула да помогне опозицији да дође на власт–упорно врховни ЕУ званичници попут Фон дер Лајенове или Макрона кажу да је Вучић главни демократски саговорник у Србији,без обзира на неке дефекте које ће он сигурно поправити. Ситни ЕУ званичници који лају на АВ попут Пицуле управо зато и служе Вучићу–да има алиби пред патриотском јавношћу како му ето неко у ЕУ ставља клипове у точкове. Суштина је да га сви који се у ЕУ заиста нешто питају(у Европском Савету и Комисији, не у Парламенту који има слабу моћ) и подржавају.
Ако се и деси да ЕУ дигне руке од Вучића и прихвати Ђокића уместо њега, то ће се десити не зато што је Ђокић већ сада кориснији за ЕУ од Вучића,већ зато што је трошак одржавања Вучића на власти толико нарастао да се мора прећи на план Б. А тај трошак може нарасти само ако народ буде таласао довољно дуго и јако да паралише сам Вучићев капацитет да спроводи ЕУ агенду – сетимо се да је Вучић морао да застане са новим издајама на КиМ док је пумпање било интензивно.Чим је мало спласнуло, одмах је предао Куртију школство и здравство. Онда ће тек ЕУ прихватити Ђокића као мање повољну опцију од досадашњег Вучића.Дакле, биће принуђена да га прихвати захваљујући дејству народа, а не зато што јој је Ђокић усмено обећао да ће испунити више издаја од Вучића.
наставак у коментару
Стање ствари
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💯23👏7🤔2🤮2❤1🤡1
Чему се радујете? Прослављате победу на локалним изборима, као да сте истински победили. Десет нула. Са онолико батинаша, са онолико полиције под пуном опремом, са онолико доведених грађана из других места, са бугарским возићима, са израелским саветницима, са унапред намештеним гласовима, са дуплим листама и купљеним гласачима – и ја бих победила. Срам да вас буде.
Колико сте фрижидера, веш машина и телевизора поклонили у предизборној кампањи? Колико сте путева склепали? Колико сте непрописно изграђених објеката легализовали? Колико сте запослених уценили да ће остати без посла? Колико сте родитеља застрашили – чија су деца на факултетима? Колико сте нестручних запослили, а стручнима дали отказе? Колико новца сте разделили, не би ли гласаче купили? Са толико потрошеног државног новца – новца свих нас, грађана – и толико страха који сте народу у кости утерали – и ја бих победила. Срам да вас буде.
Колико сте фрижидера, веш машина и телевизора поклонили у предизборној кампањи? Колико сте путева склепали? Колико сте непрописно изграђених објеката легализовали? Колико сте запослених уценили да ће остати без посла? Колико сте родитеља застрашили – чија су деца на факултетима? Колико сте нестручних запослили, а стручнима дали отказе? Колико новца сте разделили, не би ли гласаче купили? Са толико потрошеног државног новца – новца свих нас, грађана – и толико страха који сте народу у кости утерали – и ја бих победила. Срам да вас буде.
Колико спотова сте снимили и пуштали их милијарду пута дневно? Друга страна, није имала националне медије – па није ни могла да се промовише. Ваше спотове видели су сви у Србији, јер сви ти медији су ваши. У тим вашим рекламним спотовима себе сте хвалили, а студенте и опозицију сте сатанизовали најпогрднијим речима – талибани, плаћеници, хулигани… „Идиоти који земљу уништавају.“ Ви сте креирали накарадну слику о њима – да би своју фотошопирану слику, истакли. На тај начин, тако нашминкана и лажна – и ја бих победила. Срам да вас буде.
Колико сте сати, минута и секунди потрошили за време предизборне ћутње, користећи их на најперфиднији начин? Као бајаги, нисте кршили правила. А, у ствари, јесте. Кршили сте их. Било је страшније, него да сте отворено причали о политици. Тик пре почетка ћутње, десила се трагедија на Филозофском факултету. Без очевидаца. Сем особе, која је некада била становник Ћациленда, а сада се задесила на платоу факултета. Случајно. Кажу. Не знам. Али, оно што знам је, да су извештаји ваших медија прекршили сва правила новинарске етике. Фотографије, морбидна нагађања, непримерене речи… Као у случају Рибникара. Никад кажњено с ваше стране. Никад осуђено. И неће. Јер, вама то одговара. Ви тиме од противничке стране правите безосећајне монструме, који стоје иза сваке смрти, па и ове. Ви креирате причу везану за једну трагично изгубљену младост. Употребљавате је да се кредибилитет Универзитета унизи. Да се уништи и да се стави под контролу државе.
Кажете, крива је пиротехника која је била скривена на факултету, а донели су је блокадери. Како ту пиротехнику нико пре тога није видео, открио? Нису на том факултету сви на истој страни. Неко би то пријавио. Кривите опет блокадере… „Бахати, разуларени…“ Дајте нам имена тих студената који су такви. Крив је декан, кажете потом. Њега сте позвали, испитали га. И шта сте сазнали? Крив је ректор, настављате да ређате све који вам сметају. Дан након избора, направили сте стратегију и већ сутрадан,УКП је уз завијање сирена, театрално, ушао у Ректорат. Ако се иоле разумем у вас – ректор ће бити прозван. Ректор којем се ваша сарадница обраћа као криминалцу. Без трунке поштовања према његовој личности и према функцији коју он обавља. Очекивала сам да на Одбору за образовање, на ком је сиктала, уз бес који је испољила, узме и лењир и да ректору налупа пацке… Закључак је једноставан. Ректор је крив. Криви су сви. Само нисте ви. И само вас нико неће позвати. И само вас нико ништа неће питати.Ма колико ових дана читали опречне вести о овој трагедији.
наставак у коментару
✍ Биљна Вилимон
Радар
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Колико сте фрижидера, веш машина и телевизора поклонили у предизборној кампањи? Колико сте путева склепали? Колико сте непрописно изграђених објеката легализовали? Колико сте запослених уценили да ће остати без посла? Колико сте родитеља застрашили – чија су деца на факултетима? Колико сте нестручних запослили, а стручнима дали отказе? Колико новца сте разделили, не би ли гласаче купили? Са толико потрошеног државног новца – новца свих нас, грађана – и толико страха који сте народу у кости утерали – и ја бих победила. Срам да вас буде.
Колико сте фрижидера, веш машина и телевизора поклонили у предизборној кампањи? Колико сте путева склепали? Колико сте непрописно изграђених објеката легализовали? Колико сте запослених уценили да ће остати без посла? Колико сте родитеља застрашили – чија су деца на факултетима? Колико сте нестручних запослили, а стручнима дали отказе? Колико новца сте разделили, не би ли гласаче купили? Са толико потрошеног државног новца – новца свих нас, грађана – и толико страха који сте народу у кости утерали – и ја бих победила. Срам да вас буде.
Колико спотова сте снимили и пуштали их милијарду пута дневно? Друга страна, није имала националне медије – па није ни могла да се промовише. Ваше спотове видели су сви у Србији, јер сви ти медији су ваши. У тим вашим рекламним спотовима себе сте хвалили, а студенте и опозицију сте сатанизовали најпогрднијим речима – талибани, плаћеници, хулигани… „Идиоти који земљу уништавају.“ Ви сте креирали накарадну слику о њима – да би своју фотошопирану слику, истакли. На тај начин, тако нашминкана и лажна – и ја бих победила. Срам да вас буде.
Колико сте сати, минута и секунди потрошили за време предизборне ћутње, користећи их на најперфиднији начин? Као бајаги, нисте кршили правила. А, у ствари, јесте. Кршили сте их. Било је страшније, него да сте отворено причали о политици. Тик пре почетка ћутње, десила се трагедија на Филозофском факултету. Без очевидаца. Сем особе, која је некада била становник Ћациленда, а сада се задесила на платоу факултета. Случајно. Кажу. Не знам. Али, оно што знам је, да су извештаји ваших медија прекршили сва правила новинарске етике. Фотографије, морбидна нагађања, непримерене речи… Као у случају Рибникара. Никад кажњено с ваше стране. Никад осуђено. И неће. Јер, вама то одговара. Ви тиме од противничке стране правите безосећајне монструме, који стоје иза сваке смрти, па и ове. Ви креирате причу везану за једну трагично изгубљену младост. Употребљавате је да се кредибилитет Универзитета унизи. Да се уништи и да се стави под контролу државе.
Кажете, крива је пиротехника која је била скривена на факултету, а донели су је блокадери. Како ту пиротехнику нико пре тога није видео, открио? Нису на том факултету сви на истој страни. Неко би то пријавио. Кривите опет блокадере… „Бахати, разуларени…“ Дајте нам имена тих студената који су такви. Крив је декан, кажете потом. Њега сте позвали, испитали га. И шта сте сазнали? Крив је ректор, настављате да ређате све који вам сметају. Дан након избора, направили сте стратегију и већ сутрадан,УКП је уз завијање сирена, театрално, ушао у Ректорат. Ако се иоле разумем у вас – ректор ће бити прозван. Ректор којем се ваша сарадница обраћа као криминалцу. Без трунке поштовања према његовој личности и према функцији коју он обавља. Очекивала сам да на Одбору за образовање, на ком је сиктала, уз бес који је испољила, узме и лењир и да ректору налупа пацке… Закључак је једноставан. Ректор је крив. Криви су сви. Само нисте ви. И само вас нико неће позвати. И само вас нико ништа неће питати.Ма колико ових дана читали опречне вести о овој трагедији.
наставак у коментару
✍ Биљна Вилимон
Радар
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👏31❤3💩3✍2🎉1🤮1🤡1💯1
Тектонске елите: Шта Билдерберг група заиста ради
Појавиле су се информације да би 72. састанак озлоглашеног Билдерберг клуба могао да се одржи у Вашингтону од 10. до 12. априла.
Званични сајт организације не потврђује предстојећи догађај. Само наводи да ће информације о следећем састанку бити објављене, као и претходних година, непосредно пре његовог почетка.
За сада, новинари полазе од чињенице да је у недавном саопштењу за јавност о посети генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа Сједињеним Државама наведено да ће он „учествовати на састанку Билдерберг групе од 10. до 12. априла“.
Сваке године, састанци клуба се одржавају у другој земљи. 2025. године, састанак је одржан у Стокхолму од 12. до 15. јуна. 2024. године, одржан је у Мадриду од 30. маја до 2. јуна. 2023. године, одржан је у Лисабону од 18. до 21. маја. Иначе, састанак у Лисабону је био последњи за еминенцију сиве америчке политике, Хенрија Кисинџера, који је преминуо у новембру те године.
Само име „Билдерберг клуб“ изазива непријатне асоцијације, повезане са нечим окултним, обавијеним густом маглом тајне. Клуб је називан „светском владом“, „светом иза кулиса“ и „масонском ложом“.
На својој изузетно лаконској веб страници наводи се само да је основана 1954. године и да је „годишња конференција осмишљена да промовише дијалог између Европе и Северне Америке“. Сваке године између 120 и 140 учесника је позвано да учествује.
Седнице се увек одржавају у условима строге тајности, која се граничи са паранојом. Састанци се воде по правилима која кажу да „учесници могу слободно да користе примљене информације, али се не сме открити ни идентитет ни припадност говорника нити било ког другог учесника“.
Укратко, око састанка Билдербершког клуба ствара се атмосфера неке врсте врховног тајног знања, које је доступно одабранима и које су ти одабрани позвани да донесу масама.
Ако прегледате спискове учесника за последња три састанка клуба (доступне на његовој веб страници), лако је видети да су међу позваним учесницима бивши и садашњи лидери НАТО-а и Европске уније, председници управних одбора водећих транснационалних корпорација, шефови и чланови влада земаља које се обично називају „колективним Западом“ и, што је важно, главни уредници познатих западних медија који емитују неопходну информативну агенду свету.
Клуб тврди да његови састанци „имају један примарни циљ: да промовишу дискусију и дијалог“. Они тврде да „немају жељени исход, немају коначну изјаву, немају предложене резолуције или гласања о било којим питањима, и организација не подржава ниједну политичку странку или гледиште“.
Ово је за наивне. Ниво политичког и пословног одлучивања на којем функционишу учесници састанака Билдерберг групе сугерише управо то да луткари ове организације желе одређени исход — светску доминацију, какву тежи глобалистичка елита. Они су и луткари и корисници састанака Билдерберг групе.
Ко су ти људи које називамо елитом? Они су мала група најбогатијих људи на планети: амерички тајкуни са Вол Стрита, власници транснационалних корпорација, представници европских краљевских породица и шефови водећих међународних организација које чине финансијску, војну и политичку окосницу колективног Запада.
Ови људи, упркос свој привидној тајности Билдерберг клуба, уопште не крију своје циљеве глобалне доминације и потчињавања планете својим себичним, меркантилним интересима.
Ови циљеви, прикривени лепим фразама о универзалном миру и просперитету, затим се формализују у резолуцијама УН, Светског економског форума у Давосу, Европске уније, НАТО-а, Међународног монетарног фонда и других организација.
Већина високорангираних учесника састанака Билдерберг групе су само пиони и плаћени менаџери (чак и када су премијери и председници) у служби поменуте шачице ликова који себе сматрају елитом и покушавају да усмере светску политику у правцу који им је потребан, да граде будућност дуж задатог вектора.
наставак у коментару
✍ Игорь Пшеничников
absatz.media
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Појавиле су се информације да би 72. састанак озлоглашеног Билдерберг клуба могао да се одржи у Вашингтону од 10. до 12. априла.
Званични сајт организације не потврђује предстојећи догађај. Само наводи да ће информације о следећем састанку бити објављене, као и претходних година, непосредно пре његовог почетка.
За сада, новинари полазе од чињенице да је у недавном саопштењу за јавност о посети генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа Сједињеним Државама наведено да ће он „учествовати на састанку Билдерберг групе од 10. до 12. априла“.
Сваке године, састанци клуба се одржавају у другој земљи. 2025. године, састанак је одржан у Стокхолму од 12. до 15. јуна. 2024. године, одржан је у Мадриду од 30. маја до 2. јуна. 2023. године, одржан је у Лисабону од 18. до 21. маја. Иначе, састанак у Лисабону је био последњи за еминенцију сиве америчке политике, Хенрија Кисинџера, који је преминуо у новембру те године.
Само име „Билдерберг клуб“ изазива непријатне асоцијације, повезане са нечим окултним, обавијеним густом маглом тајне. Клуб је називан „светском владом“, „светом иза кулиса“ и „масонском ложом“.
На својој изузетно лаконској веб страници наводи се само да је основана 1954. године и да је „годишња конференција осмишљена да промовише дијалог између Европе и Северне Америке“. Сваке године између 120 и 140 учесника је позвано да учествује.
Седнице се увек одржавају у условима строге тајности, која се граничи са паранојом. Састанци се воде по правилима која кажу да „учесници могу слободно да користе примљене информације, али се не сме открити ни идентитет ни припадност говорника нити било ког другог учесника“.
Укратко, око састанка Билдербершког клуба ствара се атмосфера неке врсте врховног тајног знања, које је доступно одабранима и које су ти одабрани позвани да донесу масама.
Ако прегледате спискове учесника за последња три састанка клуба (доступне на његовој веб страници), лако је видети да су међу позваним учесницима бивши и садашњи лидери НАТО-а и Европске уније, председници управних одбора водећих транснационалних корпорација, шефови и чланови влада земаља које се обично називају „колективним Западом“ и, што је важно, главни уредници познатих западних медија који емитују неопходну информативну агенду свету.
Клуб тврди да његови састанци „имају један примарни циљ: да промовишу дискусију и дијалог“. Они тврде да „немају жељени исход, немају коначну изјаву, немају предложене резолуције или гласања о било којим питањима, и организација не подржава ниједну политичку странку или гледиште“.
Ово је за наивне. Ниво политичког и пословног одлучивања на којем функционишу учесници састанака Билдерберг групе сугерише управо то да луткари ове организације желе одређени исход — светску доминацију, какву тежи глобалистичка елита. Они су и луткари и корисници састанака Билдерберг групе.
Ко су ти људи које називамо елитом? Они су мала група најбогатијих људи на планети: амерички тајкуни са Вол Стрита, власници транснационалних корпорација, представници европских краљевских породица и шефови водећих међународних организација које чине финансијску, војну и политичку окосницу колективног Запада.
Ови људи, упркос свој привидној тајности Билдерберг клуба, уопште не крију своје циљеве глобалне доминације и потчињавања планете својим себичним, меркантилним интересима.
Ови циљеви, прикривени лепим фразама о универзалном миру и просперитету, затим се формализују у резолуцијама УН, Светског економског форума у Давосу, Европске уније, НАТО-а, Међународног монетарног фонда и других организација.
Већина високорангираних учесника састанака Билдерберг групе су само пиони и плаћени менаџери (чак и када су премијери и председници) у служби поменуте шачице ликова који себе сматрају елитом и покушавају да усмере светску политику у правцу који им је потребан, да граде будућност дуж задатог вектора.
наставак у коментару
✍ Игорь Пшеничников
absatz.media
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍12💯5❤2🤬2