ДАНАС МНОГИ У МАНТИЈИ
СЛУЖЕ АНТИХРИСТУ.

Отац Венијамин, настојатељ овчарско-кабларског манастира Преображење из Епархије Жичке:

,,Сви ви који пратите и телевизију, и радио, и читате штампу…сигурно сте и збуњени и запањени… И застрашени… догађајима који се одвијају као на филмској траци. Који се брзо смењују. После човек да...не може да их све региструје. Не мож’ да се начуди шта се то збива са нашим православним народом? Шта се то збива са нашим вођама и у држави и у цркви?
Јесмо ли ми Православни хришћани? Је ли Православна вера и Православна Црква Једна Саборна и Света Апостолска Црква? Ван те
Цркве, све је јерес, све је лаж, све је пропаст, све је зло!
Ви сте сведоци да се све и свашта прича и све и свашта ради.
А зашто?
Зато што је много раслабљена вера, и код оних који воде цркву, и код оних који воде државу. И код свих нас верујућих. Зато је такав налет
сатане и његових слугу… такав налет јеретика да нам зарију своје канџе!
Они који нису са Господом животом својим, вером својом, надом својом, љубављу својом… Они журе у загрљај том, несрећном… светском поретку… и светској религији. Само ако се то оствари, може се зацарити антихрист!
И на жалост, многи данас, и у мантији служе… не Христу него антихристу. Сви они који се представљају у Цркви да су прави православци… животом својим доказују да су среброљупци, и славољупци…и сваштољупци, који… за шаку девиза продају своју веру.
За плакање је, и страшно је… Јер не може да стане у ум једног православног хришћанина, једног православног епископа, једног православног калуђера, једног православног свештеника… Несхватљиво је како поједини сада називају и римокатоличку јерес сестринском „црквом“. Како… епископи иду на поклоњење папи у Рим. Воде своје свештенике, иду на разговор… да се боље упознају. Да признају „сестринску цркву“… Да иду што пре у загрљај том светском поретку – тој светској надрелигији.
Већ сам поменуо – да л’ ми имамо ума и разума? Шта се то дешава, тешко је објаснити. Православна Црква је лађа која плови по узбурканом мору, и трпи ударце са свих страна. Али, знамо да ту Православну Цркву води Господ… На том броду је Крмарош Господ Христос који ће је кроз све невоље провести и довести до тихог пристаништа. А они који данас воде Цркву… они хоће да иду… да без борбе дођу у пристаниште. Они хоће… Што каже мудри Јустин: устајале баре, а не узбуркано море.
Највећа је наша пропаст данас што немамо исповедника за веру.
Што нисмо готови да пострадамо.
Да будемо лишени много чега материјалног.
Да будемо прогоњени!
Да будемо затварани!
Да будемо исмевани.
То је Православље!
А није Православље… да пристајемо на све и свашта. Да идемо папи на поклоњење да бисмо били у миру с њим. У миру са ђаволом. Папа је највећи претеча антихриста… Папска институција је највећа претеча антихриста! Свеједно који био папа. Нико од њих не носи ни трунку покајања. Ама баш нико. А ми журимо њима у загрљај.
Шта је то? Каква је то логика? То није љубав према њима. То је онда мржња према њима. Дозвољавамо да остану у заблуди. А ако им укажемо да не можемо с њима, такви какви су… да не бисмо и себе упрљали…ставиће прст на чело, па ће онда неко од њих доћи памети, па ће се вратити Православљу. То је љубав према њима! А не ово…
Ревнитељи или каноноломци и вероломци?
Опростите што овако вичем – тешко ми је. Сигурно је тешко и вама… у овом, мутном времену.
Али – не дајмо се!
Један једини хришћанин може спасити Цркву.
Један једини епископ може спасити Цркву ако остане да исповеда веру поштено – да га секу на комаде. То је богатство Цркве!
За њим ће кренути и остали, и спасиће Бог оне који треба да се спасавају… и који су свесни да осим јеванђелског пута нема другог пута у Царство Небеско. А јеванђелски пут је посут трњем.
А ми бисмо хтели да се возимо бесним колима и авионима, да нам нико ни једну ружxну реч не каже и да уђемо у рај. Не може тако у
Рај… Шта се дешава – Бог ће знати.
Бог нек им буде милостив. И овима који државу воде, који журе на сваки начин у Европу, која је потпуно сатанизована!!!“

Bogoborni satanski vouk ideolozi saterani u tesnac sopstvenog apsurda