Амфилохије и Атанасије су са Тадићем кренули у издају Косова и Метохије
Амфилохије и Атанасије су са Тадићем кренули у издају Косова и Метохије, Вучић је довршио започето. Када је Тадић пристао да иде на међународне скупове на којима су наступали и делегати тада већ самопрокламоване лажне државе Косово, Амфи и Таса су ћутали. Када је Тадић склопио договор са лажном државом Косово да им препусти српску контролу над прелазима Брњак и Јариње на северу КиМ, Амфи и Таса су ћутали. Када је српски народ подигао барикаде да спречи шиптарско запоседање тих прелаза, Амфи и Таса су ћутали. А ко ћути на издају, прећутно се са њом слаже. Само је вл. Артемије у прогонству тада дизао глас против Тадићеве издаје и подржао српски народ на барикадама – његови монаси су лично помагали барикаде на терену и благосиљали народ.
Зашто су Амфи и Таса подмазивали Тадићеву издају тада, а после критиковали Вучића због издаје?
Лично су били блиски са Тадићем. Рачунали су да ће он временом извршити притисак на Синод и Сабор да се Епархијама СПЦ у Црној Гори да најпре аутономија по узору на Украјинску Цркву под Московским патријархатом, а онда и аутокефалија. Да је то био план, сведочи и Амфилохијево неканонско и самовољно узимање титуле архиепископа (најнижа титула која омогућава аутономију и аутокефалност), брисање одредница „српска“ из назива Митрополије, скидање српских народних застава из храмовних порти по старој ЦГ и Подгорици, увођење неканонског Епархијског савета под називом „Православна Црква у Црној Гори“ (такође без одреднице „СПЦ“ или „српска“ у себи), лажне тврдње Гојка Перовића да је Црква у ЦГ пре 1920. била аутокефална (а није, јер није могла самостално да хиротонише епископе).
Када је Тадић љоснуо са власти, дошао је Вучић који је чедо Буловића, бачког епископа који је одавно био у каријерном сукобу са Амфилохијем и који је стога минирао све Амфијеве планове где год је то могуће, па тако и пројекат аутономије/аутокефалије за Митрополију. Амфи је одлепио. И само због тога што му је миниран тај нечасан план, почиње да узима Косово у уста и по имену таргетира Вучића за све његове издаје везано за Косово, а које су несумњиве. Атак на Вучића као издајника Косова и Српства му је одлично дошао и да мобилизује Србе у ЦГ који иначе често (част мањини) имају склоност да све Србе у Србији третирају као мање вредне од себе. У смислу – „Ето га Вучић и владике у Србији издаше Косово, дај да се ми сачувамо од тог зла кроз нашу Православну Цркву у Црној Гори“. С тим да је тежио да под њу подведе и Захумско-херцеговачку Епархију и део Рашко-призренске Епархије (бар у њеном метохијском делу) које нису под контролом државе Србије, а све како би одвајање од Патријаршије лакше продао Србогорцима под геслом – „Ето, нисмо се одвојили од најбољег дела Србије, Дечани и Тврдош су са нама, Вучић је остао без тих светиња и не може да их опогани“. Зато је деценијама неканонски вршљао по Дечанима без сагласности надлежног епископа Артемија, правио је базу за оцеубиство које су Сава Јањић и Теодосије спровели кад је било политички опортуно – како би отргао Метохију и ставио је под своје окриље.
Од тог оцеубиства је и кренула заправо издаја Косова, не од Вучића. У депешама Викиликса се види да се фебруара 2010. Амфилохије састао са америчком амбасадорком у Београду и уверио је да уклањање Артемија – по њеној жељи – са Косова може да прође глатко. Амбасадорка Ворлик је тражила да се Артемије уклони, јер је рекла да са њим не може да гради косовску независност, али да са Савом Јањићем и Теодосијем може.
Амфи је одустао да од Вучића и Буловића тражи да му канонски дају аутономију или аутокефалију. Али, ту му је био Вартоломеј као план Б. Вартоломеј је као противуслугу тражио да Амфи испослује како зна и уме долазак СПЦ на ЦИА Критски екуменистички Сабор из 2016. Наш патријарх није хтео да иде, јер су Руси одустали (премда су и он и Руси потписали јеретичке предсаборске припремне документе у духу женевског екуменизма децембра 2015 у Шамбезију).
наставак у коментару
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Амфилохије и Атанасије су са Тадићем кренули у издају Косова и Метохије, Вучић је довршио започето. Када је Тадић пристао да иде на међународне скупове на којима су наступали и делегати тада већ самопрокламоване лажне државе Косово, Амфи и Таса су ћутали. Када је Тадић склопио договор са лажном државом Косово да им препусти српску контролу над прелазима Брњак и Јариње на северу КиМ, Амфи и Таса су ћутали. Када је српски народ подигао барикаде да спречи шиптарско запоседање тих прелаза, Амфи и Таса су ћутали. А ко ћути на издају, прећутно се са њом слаже. Само је вл. Артемије у прогонству тада дизао глас против Тадићеве издаје и подржао српски народ на барикадама – његови монаси су лично помагали барикаде на терену и благосиљали народ.
Зашто су Амфи и Таса подмазивали Тадићеву издају тада, а после критиковали Вучића због издаје?
Лично су били блиски са Тадићем. Рачунали су да ће он временом извршити притисак на Синод и Сабор да се Епархијама СПЦ у Црној Гори да најпре аутономија по узору на Украјинску Цркву под Московским патријархатом, а онда и аутокефалија. Да је то био план, сведочи и Амфилохијево неканонско и самовољно узимање титуле архиепископа (најнижа титула која омогућава аутономију и аутокефалност), брисање одредница „српска“ из назива Митрополије, скидање српских народних застава из храмовних порти по старој ЦГ и Подгорици, увођење неканонског Епархијског савета под називом „Православна Црква у Црној Гори“ (такође без одреднице „СПЦ“ или „српска“ у себи), лажне тврдње Гојка Перовића да је Црква у ЦГ пре 1920. била аутокефална (а није, јер није могла самостално да хиротонише епископе).
Када је Тадић љоснуо са власти, дошао је Вучић који је чедо Буловића, бачког епископа који је одавно био у каријерном сукобу са Амфилохијем и који је стога минирао све Амфијеве планове где год је то могуће, па тако и пројекат аутономије/аутокефалије за Митрополију. Амфи је одлепио. И само због тога што му је миниран тај нечасан план, почиње да узима Косово у уста и по имену таргетира Вучића за све његове издаје везано за Косово, а које су несумњиве. Атак на Вучића као издајника Косова и Српства му је одлично дошао и да мобилизује Србе у ЦГ који иначе често (част мањини) имају склоност да све Србе у Србији третирају као мање вредне од себе. У смислу – „Ето га Вучић и владике у Србији издаше Косово, дај да се ми сачувамо од тог зла кроз нашу Православну Цркву у Црној Гори“. С тим да је тежио да под њу подведе и Захумско-херцеговачку Епархију и део Рашко-призренске Епархије (бар у њеном метохијском делу) које нису под контролом државе Србије, а све како би одвајање од Патријаршије лакше продао Србогорцима под геслом – „Ето, нисмо се одвојили од најбољег дела Србије, Дечани и Тврдош су са нама, Вучић је остао без тих светиња и не може да их опогани“. Зато је деценијама неканонски вршљао по Дечанима без сагласности надлежног епископа Артемија, правио је базу за оцеубиство које су Сава Јањић и Теодосије спровели кад је било политички опортуно – како би отргао Метохију и ставио је под своје окриље.
Од тог оцеубиства је и кренула заправо издаја Косова, не од Вучића. У депешама Викиликса се види да се фебруара 2010. Амфилохије састао са америчком амбасадорком у Београду и уверио је да уклањање Артемија – по њеној жељи – са Косова може да прође глатко. Амбасадорка Ворлик је тражила да се Артемије уклони, јер је рекла да са њим не може да гради косовску независност, али да са Савом Јањићем и Теодосијем може.
Амфи је одустао да од Вучића и Буловића тражи да му канонски дају аутономију или аутокефалију. Али, ту му је био Вартоломеј као план Б. Вартоломеј је као противуслугу тражио да Амфи испослује како зна и уме долазак СПЦ на ЦИА Критски екуменистички Сабор из 2016. Наш патријарх није хтео да иде, јер су Руси одустали (премда су и он и Руси потписали јеретичке предсаборске припремне документе у духу женевског екуменизма децембра 2015 у Шамбезију).
наставак у коментару
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
✍14💯6❤4👎4👍3😢3🤔2💩1
Forwarded from Република Српска Крајина
Опаска: Друга димензија ,,ЖЕТВЕ"
...ПОЛУ-ПРАЗНЕ САЛЕ
Јуче сам био на пројекцији филма „Жетва“.
Пола сале, празно.
Није то само слика једне биоскопске вечери.
То је пресек стања једног народа.
Да је гостовала нека старлета, да је певао Дино Мерлин, Џенан Лончаревић или Аца Лукас... сала би била тесна и тражила би се карта више.
Да је најавио концерт Марко Перковић Томпсон... тражила би се карта више.
Али када се приказује филм који боли, који подсећа, који сведочи... тада нема гужве.
Зашто?
Зато што истина није забавна.
Она не игра, не пева и не заводи.
Она опомиње... тешка за гледање.
А разлог је неразвијена свест код људи по питању културе сећања.
У МТС дворана, некадашњем Дому синдиката, филм се даје у малој сали. Као да се и симболички поручује:
истина је гурнута у страну, да не смета.
Неко ће рећи... „није било рекламе“.
И јесте тачно.
Али није то главни проблем.
Проблем је што смо се навикли на буку, а одвикли од тишине у којој се чује савест.
Када нам медији данима намећу небитне приче, када нам се подмећу туђе теме и туђи болови, онда се сопствена трагедија гура под тепих.
Филм који говори о нашој рани остаје „објава на Фејсбуку“ и друштвеним мрежама и пср портала, док се туђе приче претварају у националне догађаје.
И онда се чудимо.
Чудимо се што нам је култура сећања слаба.
Чудимо се што нам је национална свест плитка.
Чудимо се што нам је Косово пуно уста... а празно у делима.
Истина је једноставна и сурова:
не може народ који бежи од истине да очекује да га истина сачува.
„Жетва“ није само филм.
То је огледало.
А ми смо одлучили да не гледамо у њега.
Лакше је отићи на концерт.
Лакше је тапшати, певати, заборавити.
Лакше је гледати оно што нас не дотиче.
Али народ који бира лакше... временом изгуби и оно највредније... а ми полако то највредније губимо, и сведоци смо тога... али ћутимо.
Зато полу-празна сала није случајност.
То је последица.
Последица деценија занемаривања, прећуткивања, скретања пажње и одсуства одговорности.
И није срамота што филм није био довољно промовисан.
Срамота је што нам је потребна реклама да бисмо дошли до истине о себи.
Док год будемо пунили сале за забаву, а празнили их за истину...
нећемо имати право да се жалимо што нас други не поштују.
Јер прво смо сами престали да поштујемо себе.
Препорука
Овај филм треба да гледају ученици.
Средњошколци.
Наставници.
Родитељи.
Не као обавезу... већ као суочавање.
Јер ако не научимо младе да гледају истину, научиће их неко други да гледају лаж.
А тада више нећемо имати празне сале... већ празне главе.
Ђорђе Бојанић
...ПОЛУ-ПРАЗНЕ САЛЕ
Јуче сам био на пројекцији филма „Жетва“.
Пола сале, празно.
Није то само слика једне биоскопске вечери.
То је пресек стања једног народа.
Да је гостовала нека старлета, да је певао Дино Мерлин, Џенан Лончаревић или Аца Лукас... сала би била тесна и тражила би се карта више.
Да је најавио концерт Марко Перковић Томпсон... тражила би се карта више.
Али када се приказује филм који боли, који подсећа, који сведочи... тада нема гужве.
Зашто?
Зато што истина није забавна.
Она не игра, не пева и не заводи.
Она опомиње... тешка за гледање.
А разлог је неразвијена свест код људи по питању културе сећања.
У МТС дворана, некадашњем Дому синдиката, филм се даје у малој сали. Као да се и симболички поручује:
истина је гурнута у страну, да не смета.
Неко ће рећи... „није било рекламе“.
И јесте тачно.
Али није то главни проблем.
Проблем је што смо се навикли на буку, а одвикли од тишине у којој се чује савест.
Када нам медији данима намећу небитне приче, када нам се подмећу туђе теме и туђи болови, онда се сопствена трагедија гура под тепих.
Филм који говори о нашој рани остаје „објава на Фејсбуку“ и друштвеним мрежама и пср портала, док се туђе приче претварају у националне догађаје.
И онда се чудимо.
Чудимо се што нам је култура сећања слаба.
Чудимо се што нам је национална свест плитка.
Чудимо се што нам је Косово пуно уста... а празно у делима.
Истина је једноставна и сурова:
не може народ који бежи од истине да очекује да га истина сачува.
„Жетва“ није само филм.
То је огледало.
А ми смо одлучили да не гледамо у њега.
Лакше је отићи на концерт.
Лакше је тапшати, певати, заборавити.
Лакше је гледати оно што нас не дотиче.
Али народ који бира лакше... временом изгуби и оно највредније... а ми полако то највредније губимо, и сведоци смо тога... али ћутимо.
Зато полу-празна сала није случајност.
То је последица.
Последица деценија занемаривања, прећуткивања, скретања пажње и одсуства одговорности.
И није срамота што филм није био довољно промовисан.
Срамота је што нам је потребна реклама да бисмо дошли до истине о себи.
Док год будемо пунили сале за забаву, а празнили их за истину...
нећемо имати право да се жалимо што нас други не поштују.
Јер прво смо сами престали да поштујемо себе.
Препорука
Овај филм треба да гледају ученици.
Средњошколци.
Наставници.
Родитељи.
Не као обавезу... већ као суочавање.
Јер ако не научимо младе да гледају истину, научиће их неко други да гледају лаж.
А тада више нећемо имати празне сале... већ празне главе.
Ђорђе Бојанић
👍21💯19😭11❤3👏3
✍ Миодраг Зарковић
Има ли тачног податка на овом урнебесном списку који кружи по профилима и групама милих хрватских комшија? Не знам на која три нобеловца мисле, али вероватно је један од њих Иво Андрић - који се за живота преко десет пута изјаснио као српски писац и Србин, а одбио да га уврсте међу хрватске књижевнике. Могуће је да су и Николу Теслу убројали у "нобеловце". Ено су му и портрет ставили на слику. Човек, наравно, није био ни Хрват ни нобеловац.
То да се у 13. веку молило на хрватском језику, можда је тачно. Али тај хрватски, без икакве сумње, није ни личио на данашњи "хрватски", који и није језик него отимачина српског. Што се тиче милиона жртава, било би занимљиво сазнати на коју то "повијест" мисле, пошто историји није позната никаква велика битка - некмоли рат! - где су Хрвати играли значајну улогу. Оно, јесу њихови одреди оставили крваве трагове у верским сукобима по средњој Европи ("Сачувај нас Боже куге и Хрвата"), али чисто сумњам да се њихови укупни губици у тим кланицама могу мерити и хиљадама, камоли милионима.
Најјаче је ипак оно последње: нити један започети рат.
Други светски, што јес јес, нису започели, али су зато свега четири дана по нападу Хитлерове Немачке на Југославију прогласили своју НДХ, чија су зверства запрепастила чак и нацисте. Међу усташким жртвама биле су и десетине рођака "хрватског нобеловца" Николе Тесле.
Крвопролиће 90их су вала започели. Они, директно и неопозиво - нападима на касарне регуларне војске, што није ни могло да исходује било чим другим осим оружаним одговором те следствено ратом. То су, уосталом, потврдили чак и хрватски руководиоци из тог времена, Бољковац у мемоарима а Туђман у интервјуима - обојица изричито признајући да рата не би било да га они нису хтели.
Дакле, може ли неко да потврди, има ли тачног податка на овом списку?
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Има ли тачног податка на овом урнебесном списку који кружи по профилима и групама милих хрватских комшија? Не знам на која три нобеловца мисле, али вероватно је један од њих Иво Андрић - који се за живота преко десет пута изјаснио као српски писац и Србин, а одбио да га уврсте међу хрватске књижевнике. Могуће је да су и Николу Теслу убројали у "нобеловце". Ено су му и портрет ставили на слику. Човек, наравно, није био ни Хрват ни нобеловац.
То да се у 13. веку молило на хрватском језику, можда је тачно. Али тај хрватски, без икакве сумње, није ни личио на данашњи "хрватски", који и није језик него отимачина српског. Што се тиче милиона жртава, било би занимљиво сазнати на коју то "повијест" мисле, пошто историји није позната никаква велика битка - некмоли рат! - где су Хрвати играли значајну улогу. Оно, јесу њихови одреди оставили крваве трагове у верским сукобима по средњој Европи ("Сачувај нас Боже куге и Хрвата"), али чисто сумњам да се њихови укупни губици у тим кланицама могу мерити и хиљадама, камоли милионима.
Најјаче је ипак оно последње: нити један започети рат.
Други светски, што јес јес, нису започели, али су зато свега четири дана по нападу Хитлерове Немачке на Југославију прогласили своју НДХ, чија су зверства запрепастила чак и нацисте. Међу усташким жртвама биле су и десетине рођака "хрватског нобеловца" Николе Тесле.
Крвопролиће 90их су вала започели. Они, директно и неопозиво - нападима на касарне регуларне војске, што није ни могло да исходује било чим другим осим оружаним одговором те следствено ратом. То су, уосталом, потврдили чак и хрватски руководиоци из тог времена, Бољковац у мемоарима а Туђман у интервјуима - обојица изричито признајући да рата не би било да га они нису хтели.
Дакле, може ли неко да потврди, има ли тачног податка на овом списку?
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💯42💩12❤1
Forwarded from Евроазијски пут (`)
Сигурно је већина имала прилике чути и видети ону холограмско-пионирско-
антисрпску
вашарску Вучићеву представу у Арени.
Славље уз певаљке, роштиљ, јефтину сценографију преплаћених рекламних агенција због локалних избора у десет општина Србије.
У моменту потпуне предаје и издаје Косова и Метохије ово је за сваког Србина и болно и трагично.
Сведочимо потпуном слому морала и бесрамљу.
Број присутних (колики год био) је мера и слика шта грамзивост, алавост и користољубље могу направити од човека.
Памти Србине.
антисрпску
вашарску Вучићеву представу у Арени.
Славље уз певаљке, роштиљ, јефтину сценографију преплаћених рекламних агенција због локалних избора у десет општина Србије.
У моменту потпуне предаје и издаје Косова и Метохије ово је за сваког Србина и болно и трагично.
Сведочимо потпуном слому морала и бесрамљу.
Број присутних (колики год био) је мера и слика шта грамзивост, алавост и користољубље могу направити од човека.
Памти Србине.
👍36💯13👏11🤮6❤4
Прије 22 године 27 професора стало је у одбрану српског језика у Црној Гори.
Њих 26 из Никшића и 1 из Херцег Новог, добили су отказе жртвујући себе у одбрани српског језика.
,,Онај ко жртвује себе због језика, тај ће жртвовати и живот за свој народ”, како рекоше пријатељи са странице Српска слога.
Да поменемо и упамтимо имена ових великих људи: Професор Ратко Шкулетић се замонашио и као отац Јефтимије игуман је Пивског манастира, а Светозар Ћираковић српски језик сада предаје у Скадру.
Занимљиво је да је професор филозофије који је стао у одбрану српског језика, односно професора, Миодраг Тодоровић данас старјешина Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу, док његов колега Веселин Матовић уређује часопис „Слово”, а његова супруга и даље је без посла.
Остале њихове колеге и даље обесправљене чекају правду, а то су: Радинко Крулановић, Миодраг Бели Ковачевић, Весна Тодоровић, Борис Јовановић, Владенка Ковачевић, Марија Лалатовић, Драгана Тодоровић, Радован Чолаковић, Иванка Антовић, Душан Килибарда, Небојша Ђилас, Драгомир Нинковић, Радосав Ђурковић, Ранко Зечевић, Милојко Пушица, Веселин Кандић, Радмила Радовић, Љубица Јововић, Лидија Мијушковић, Миланка Оташевић Ђурђевац…
Чекајући правду у међувремену су преминули – Станка Никчевић из Никшића и Херцегновљанин Вуко Велаш.
Поред професора, протесту су се прикључили и ученици. Наиме, четири ђака су напустила школовање у Никшићу и наставили изван Црне Горе, у Требињу.
(Подаци су из 2018. године). Преминуо је и професор Ћираковић.
Заувек хвала дичним, правичним и усправним професорима!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
❤59🫡16👏7🏆4
Евроазија
Српска Неоколонијална Служба приредиће за свог предЦедника скуп 21. марта у Београду на којем ће вођа представити програм "Србија 2030-2035" и на којем ће се обратити грађанима поводом предстојећих локалних избора у 10 градова и општина...јер Србија не сме…
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
🤣41💩21👍3❤2💯1
Трамп: Убијање је „велика част!“
Безгранични цинизам – елиминација вођа побуњеничких држава као метод западне спољне политике
У недељама откако је сукоб на Блиском истоку ескалирао, неколико високорангираних иранских политичара је убијено у америчким и израелским нападима. Првог дана рата, убијени су ирански врховни вођа Али Хамнеи и министар одбране Азиз Насирзадех, а затим је уследио атентат на Алија Лариџанија, секретара Врховног савета за националну безбедност, који је играо кључну улогу у обликовању спољне политике земље. 18. марта, ирански министар обавештајних послова Есмаил Хатиб је убијен у нападима. И чини се да ће се ово крвопролиће наставити, показујући да је Запад учинио атентате уобичајеном методом своје спољне политике.
У међувремену, такозване „цивилизоване земље“ остају неме, подржавајући или одбијајући да реагују на овај масакр у Ирану и претње даљим одмаздама. А ако се и изјасне против тога, то је само да би цинично прогласиле такве акције „непрактичним“. Као што, на пример, чини британски лист Гардијан , објављујући чланак 19. марта који – не, не, не протестује због гнусних убистава – једноставно наводи да америчка и израелска стратегија елиминације високих иранских званичника „може бити контрапродуктивна“.
Њен аутор, Питер Бомонт, пише стварно да покушај „обезглављивања“ државе може ојачати отпор, а не дестабилизовати режим. Он каже да, иако је убијање свакако могуће, оно неће донети никакву корист.
„Израелска одлука да овласти своју војску да изврши атентат на било ког високорангираног иранског званичника са његове листе за одстрел покренула је озбиљна нова питања о такозваној стратегији обезглављивања и шта се њоме жели постићи“, напомиње аутор чланка. Он то објашњава тиме да „израелска историја атентата не указује на значајан успех. Током година, Израел је убио бројне високе лидере Хамаса и Хезболаха, укључујући духовног вођу Хамаса шеика Ахмеда Јасина 2004. године и генералног секретара Хезболаха Хасана Насралаха. Међутим, док су израелске кампање ослабиле ове групе, обе су повратиле своје позиције.“
Џон Б. Алтерман из Центра за стратешке и међународне студије у Вашингтону је још један скептик, наводећи пример Хамаса, за који каже да је „као политички покрет потрошио своје мученике и животе да би се борио други дан “. У недавној објави је написао : „Нажалост, значајна побољшања вероватно неће бити постигнута одсецањем глава. Свака ситуација је јединствена и свака има елемент случајности. Међутим, досадашњи резултати унапређења амбициозних политичких циљева – што је управо оно што Сједињене Државе имају – уз ограничене војне напоре остављају много тога да се пожели.“
Стивен Сајмон, стручњак за безбедност на Дартмут колеџу и бивши званичник Савета за националну безбедност, написао је у својој књизи „Рат на стенама“: „Сценарио који заслужује више пажње него што је добио није ирански колапс, већ иранска истрајност; рањен, реваншистички настројен и неуправљив алатима којима је добијен рат.“
Оно што је запањујуће код таквог резоновања јесте његов изузетан цинизам. Готово је као да је неко некада рекао Хитлеру да је истребљивање људи у концентрационим логорима и гасним пећима једноставно непрактично, јер би то окренуло јавно мњење у другим земљама против Немачке. Без помињања да је то био монструозан злочин против човечности.
Дана 18. марта, портпарол руског председника Дмитриј Песков оштро је осудио акције усмерене на елиминацију иранског политичког руководства. Одговарајући на питања новинара о томе да ли елиминација иранског политичког руководства представља ратни злочин, Песков је рекао : „Апсолутно. Најоштрије осуђујемо акције усмерене на наношење штете здрављу, или посебно убиство и елиминацију, представника руководства сувереног и независног Ирана, као и других земаља.“
Русија није једина која је огорчена. Кина се противи употреби војне силе у међународним односима и шокирана је извештајима да је израелској војсци овлашћено да убије било ког високорангираног иранског званичника, рекао је....
наставак у коментару
fondsk.ru
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Безгранични цинизам – елиминација вођа побуњеничких држава као метод западне спољне политике
У недељама откако је сукоб на Блиском истоку ескалирао, неколико високорангираних иранских политичара је убијено у америчким и израелским нападима. Првог дана рата, убијени су ирански врховни вођа Али Хамнеи и министар одбране Азиз Насирзадех, а затим је уследио атентат на Алија Лариџанија, секретара Врховног савета за националну безбедност, који је играо кључну улогу у обликовању спољне политике земље. 18. марта, ирански министар обавештајних послова Есмаил Хатиб је убијен у нападима. И чини се да ће се ово крвопролиће наставити, показујући да је Запад учинио атентате уобичајеном методом своје спољне политике.
У међувремену, такозване „цивилизоване земље“ остају неме, подржавајући или одбијајући да реагују на овај масакр у Ирану и претње даљим одмаздама. А ако се и изјасне против тога, то је само да би цинично прогласиле такве акције „непрактичним“. Као што, на пример, чини британски лист Гардијан , објављујући чланак 19. марта који – не, не, не протестује због гнусних убистава – једноставно наводи да америчка и израелска стратегија елиминације високих иранских званичника „може бити контрапродуктивна“.
Њен аутор, Питер Бомонт, пише стварно да покушај „обезглављивања“ државе може ојачати отпор, а не дестабилизовати режим. Он каже да, иако је убијање свакако могуће, оно неће донети никакву корист.
„Израелска одлука да овласти своју војску да изврши атентат на било ког високорангираног иранског званичника са његове листе за одстрел покренула је озбиљна нова питања о такозваној стратегији обезглављивања и шта се њоме жели постићи“, напомиње аутор чланка. Он то објашњава тиме да „израелска историја атентата не указује на значајан успех. Током година, Израел је убио бројне високе лидере Хамаса и Хезболаха, укључујући духовног вођу Хамаса шеика Ахмеда Јасина 2004. године и генералног секретара Хезболаха Хасана Насралаха. Међутим, док су израелске кампање ослабиле ове групе, обе су повратиле своје позиције.“
Џон Б. Алтерман из Центра за стратешке и међународне студије у Вашингтону је још један скептик, наводећи пример Хамаса, за који каже да је „као политички покрет потрошио своје мученике и животе да би се борио други дан “. У недавној објави је написао : „Нажалост, значајна побољшања вероватно неће бити постигнута одсецањем глава. Свака ситуација је јединствена и свака има елемент случајности. Међутим, досадашњи резултати унапређења амбициозних политичких циљева – што је управо оно што Сједињене Државе имају – уз ограничене војне напоре остављају много тога да се пожели.“
Стивен Сајмон, стручњак за безбедност на Дартмут колеџу и бивши званичник Савета за националну безбедност, написао је у својој књизи „Рат на стенама“: „Сценарио који заслужује више пажње него што је добио није ирански колапс, већ иранска истрајност; рањен, реваншистички настројен и неуправљив алатима којима је добијен рат.“
Оно што је запањујуће код таквог резоновања јесте његов изузетан цинизам. Готово је као да је неко некада рекао Хитлеру да је истребљивање људи у концентрационим логорима и гасним пећима једноставно непрактично, јер би то окренуло јавно мњење у другим земљама против Немачке. Без помињања да је то био монструозан злочин против човечности.
Дана 18. марта, портпарол руског председника Дмитриј Песков оштро је осудио акције усмерене на елиминацију иранског политичког руководства. Одговарајући на питања новинара о томе да ли елиминација иранског политичког руководства представља ратни злочин, Песков је рекао : „Апсолутно. Најоштрије осуђујемо акције усмерене на наношење штете здрављу, или посебно убиство и елиминацију, представника руководства сувереног и независног Ирана, као и других земаља.“
Русија није једина која је огорчена. Кина се противи употреби војне силе у међународним односима и шокирана је извештајима да је израелској војсци овлашћено да убије било ког високорангираног иранског званичника, рекао је....
наставак у коментару
fondsk.ru
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💩21💊3💯1
✍️Владимир Умељић
ЖИВОТ ЈЕ… ЈЕДНА ПАРАБОЛА?
Парабола је по дефиницији, као што је познато, „једно кратко поучно приповедање, које се односи на живот и које читалац мора сам да дешифрује, јер се њена порука крије између редова“.
Нисам сигурно први а камоли једини који мора да констатује, да наше време све више подсећа на оно пре светских ратова, при чему су средства за (само)уништење данас далеко ефикаснија. Никада се не може довољно апеловати на здрав разум и надати се да ће он ипак преовладати.
Учестали ратови, закон џунгле, болесне фантазије водећих светских политичара о овладавању читавим светом, множење мултимилијардера по цену масовне глади широм земљине кугле, претња климатске катаклизме, растући егоизам и следствено онечовечење „нормалног“ човека…
А при томе сви људи живе на једној планети, седе у истом чамцу. Или возу.
Доњи редови нису тешки за дешифровати, јер то је наш живот одевен у параболу.
Био једном један воз…
Кретао се дању и ноћу, пролазио кроз дубоке тунеле и поврх високих надвожњака, кроз сва годишња доба, по сунцу, киши и снегу, праволинијски, кроз кривине, узбрдо и низбрдо. Стајао је на станицама, људи су се укрцавали и силазили са њега, свако на својој последњој станици.
Воз је убрзавао и успоравао, каткад су шкрипале кочнице, дешавали су се повремено и удеси, застоји и чула се упозоравајућа сирена. Воз као воз. Људи су се упознавали, разговарали, смејали и понекад свађали. Неки су се заљубљивали а било је и џепароша, мамипара, шибицара и сецикеса.
Кондуктери су били у униформама, сличним полицијским, људи који су се старали о безбедности били су пре војнички униформисани, одела контролора су подсећала на стандардну одећу политичара а самозвани пророци, тумачи снова и гатаре су себе називали уредницима, новинарима, репортерима…
Они су заправо били продавци, међу којима су се нарочито истицали они, који су успешно крчмили шарене лаже, увијене у разнобојне светлуцаве обланде и украшене шареним тракама и растегљивим концима.
Нису недостајали ни жонглери сваке врсте, молери и ћате, клесари и тесари, фотографи и текстописци. Они су себе гласно називали уметницима, за разлику од кувара, пекара и посластичара, који су пре ћутке обављали своје делатности.
Неки су дизали тегове, други кројили хаљине, трећи по читаву ноћ посматрали звезде.
Било је и оних, који су окупљали децу око себе, држали им предавања о свему и свачему, забављали их и досађивали им, прекоравали их и хвалили, старали се о њиховим бригама и разбибризи.
А ако би неко из било ког разлога занемоћао, ту су били они у белим мантилима, са шприцевима, стетоскопима, разнобојним флашцама и зубарским бушилицама у џеповима, увек набране коже на челу и охоло дигнуте главе.
Људи као људи, нема чега нема.
Тако је међу њима било и поштених, искрених, спремних да помогну, пруже руку, саслушају, посаветују, саучествују, утеше. Па и да се и за друге помоле. Не сувише много њих, али ипак, нема чега нема када је много људи у једном возу. А има нас разних…
На њих су контролори, кондуктери, безбедњаци и продавци шарених лажа иначе нарочито обраћали пажњу, држали их под оком, вероватно јер су се разликовали од већине, то је увек сумњиво, јер тешко предвидљиво.
Када наиме неко подреди сопствени интерес туђем, не, ту мора да се нешто баш дебело ваља иза брда. А интерес духовно униформисане већине путника захтева да физички униформисани увек будно пазе на сва сумњива лица, која би могла да поремете устаљени ред и мир.
А то је увек опасно у затвореном простору, у возу, где су сви упућени један на другога.
Када би се неко попео у воз, било је увек оних, који су веровали да су чули из затворене кабине машиновође нешто што је звучало као „довођење“ или чак „рођење“. Али такви танани слушаоци су били врло малобројни, ретки и некако другачији.
А машиновођу ионако још нико није видео, да…
наставак у коментару
Искра
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
ЖИВОТ ЈЕ… ЈЕДНА ПАРАБОЛА?
Парабола је по дефиницији, као што је познато, „једно кратко поучно приповедање, које се односи на живот и које читалац мора сам да дешифрује, јер се њена порука крије између редова“.
Нисам сигурно први а камоли једини који мора да констатује, да наше време све више подсећа на оно пре светских ратова, при чему су средства за (само)уништење данас далеко ефикаснија. Никада се не може довољно апеловати на здрав разум и надати се да ће он ипак преовладати.
Учестали ратови, закон џунгле, болесне фантазије водећих светских политичара о овладавању читавим светом, множење мултимилијардера по цену масовне глади широм земљине кугле, претња климатске катаклизме, растући егоизам и следствено онечовечење „нормалног“ човека…
А при томе сви људи живе на једној планети, седе у истом чамцу. Или возу.
Доњи редови нису тешки за дешифровати, јер то је наш живот одевен у параболу.
Био једном један воз…
Кретао се дању и ноћу, пролазио кроз дубоке тунеле и поврх високих надвожњака, кроз сва годишња доба, по сунцу, киши и снегу, праволинијски, кроз кривине, узбрдо и низбрдо. Стајао је на станицама, људи су се укрцавали и силазили са њега, свако на својој последњој станици.
Воз је убрзавао и успоравао, каткад су шкрипале кочнице, дешавали су се повремено и удеси, застоји и чула се упозоравајућа сирена. Воз као воз. Људи су се упознавали, разговарали, смејали и понекад свађали. Неки су се заљубљивали а било је и џепароша, мамипара, шибицара и сецикеса.
Кондуктери су били у униформама, сличним полицијским, људи који су се старали о безбедности били су пре војнички униформисани, одела контролора су подсећала на стандардну одећу политичара а самозвани пророци, тумачи снова и гатаре су себе називали уредницима, новинарима, репортерима…
Они су заправо били продавци, међу којима су се нарочито истицали они, који су успешно крчмили шарене лаже, увијене у разнобојне светлуцаве обланде и украшене шареним тракама и растегљивим концима.
Нису недостајали ни жонглери сваке врсте, молери и ћате, клесари и тесари, фотографи и текстописци. Они су себе гласно називали уметницима, за разлику од кувара, пекара и посластичара, који су пре ћутке обављали своје делатности.
Неки су дизали тегове, други кројили хаљине, трећи по читаву ноћ посматрали звезде.
Било је и оних, који су окупљали децу око себе, држали им предавања о свему и свачему, забављали их и досађивали им, прекоравали их и хвалили, старали се о њиховим бригама и разбибризи.
А ако би неко из било ког разлога занемоћао, ту су били они у белим мантилима, са шприцевима, стетоскопима, разнобојним флашцама и зубарским бушилицама у џеповима, увек набране коже на челу и охоло дигнуте главе.
Људи као људи, нема чега нема.
Тако је међу њима било и поштених, искрених, спремних да помогну, пруже руку, саслушају, посаветују, саучествују, утеше. Па и да се и за друге помоле. Не сувише много њих, али ипак, нема чега нема када је много људи у једном возу. А има нас разних…
На њих су контролори, кондуктери, безбедњаци и продавци шарених лажа иначе нарочито обраћали пажњу, држали их под оком, вероватно јер су се разликовали од већине, то је увек сумњиво, јер тешко предвидљиво.
Када наиме неко подреди сопствени интерес туђем, не, ту мора да се нешто баш дебело ваља иза брда. А интерес духовно униформисане већине путника захтева да физички униформисани увек будно пазе на сва сумњива лица, која би могла да поремете устаљени ред и мир.
А то је увек опасно у затвореном простору, у возу, где су сви упућени један на другога.
Када би се неко попео у воз, било је увек оних, који су веровали да су чули из затворене кабине машиновође нешто што је звучало као „довођење“ или чак „рођење“. Али такви танани слушаоци су били врло малобројни, ретки и некако другачији.
А машиновођу ионако још нико није видео, да…
наставак у коментару
Искра
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤5🔥5👍1
🔥21❤3
Председник Конгреса је објавио де факто крај мисије против Ирана.
Председник Представничког дома Џонсон сматра да су циљеви операције против Ирана испуњени
Сједињене Америчке Државе су објавиле де факто завршетак главне фазе операције против Ирана, објавивши уништење балистичких ракета и неутрализацију поморских снага земље.
Председник Представничког дома Мајк Џонсон изјавио је да се почетна мисија Вашингтона према Техерану ближи крају, јавља ТАСС .
„Верујем да је првобитна мисија у суштини завршена. Тежили смо да уништимо балистичке ракете и њихове производне постројења и неутралишемо морнарицу. Ови циљеви су постигнути“, рекао је политичар за Асошијејтед прес.
Према речима посланика, застој се донекле продужава због Иранове континуиране способности да угрози поморски саобраћај у Ормуском мореузу. Џонсон је изразио уверење да ће, када се ситуација стабилизује, споразум у суштини бити постигнут.
vz.ru
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Председник Представничког дома Џонсон сматра да су циљеви операције против Ирана испуњени
Сједињене Америчке Државе су објавиле де факто завршетак главне фазе операције против Ирана, објавивши уништење балистичких ракета и неутрализацију поморских снага земље.
Председник Представничког дома Мајк Џонсон изјавио је да се почетна мисија Вашингтона према Техерану ближи крају, јавља ТАСС .
„Верујем да је првобитна мисија у суштини завршена. Тежили смо да уништимо балистичке ракете и њихове производне постројења и неутралишемо морнарицу. Ови циљеви су постигнути“, рекао је политичар за Асошијејтед прес.
Према речима посланика, застој се донекле продужава због Иранове континуиране способности да угрози поморски саобраћај у Ормуском мореузу. Џонсон је изразио уверење да ће, када се ситуација стабилизује, споразум у суштини бити постигнут.
vz.ru
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤣44🤡8💩7❤2
Дмитријев: Земље ЕУ ће поносно заузети крај реда за руске енергетске ресурсе
Ред је дугачак, приметио је специјални представник руског председника.
Због надолазеће велике енергетске кризе, земље Европске уније покушаће да се „стану у ред“ за руске енергетске ресурсе, али ће се поносно наћи на крају реда. Ово мишљење изразио је Кирил Дмитријев, специјални представник председника Руске Федерације за инвестиције и економску сарадњу са иностранством и руководилац Руског фонда за директна улагања.
написао је на енглеском језику у часопису Х.
Он је ово прокоментарисао објавом економисте Кристофа Бароа, у којој је изложено мере за ублажавање кризе које земље ЕУ предузимају како би обуздале раст цена енергије и горива. Главни алати укључују смањење пореза, субвенције за домаћинства, ограничење цена и корпоративног профита и реформе тржишта енергије.
Дмитријев је раније сугерисао да би даљи раст цена енергије и сировина имао значајан утицај на економију и довео до убрзане инфлације. Такође је изјавио да се „цунами енергетског шока“ приближава Европи због одбијања ЕУ да користи руски природни гас.
tass.ru
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Ред је дугачак, приметио је специјални представник руског председника.
Због надолазеће велике енергетске кризе, земље Европске уније покушаће да се „стану у ред“ за руске енергетске ресурсе, али ће се поносно наћи на крају реда. Ово мишљење изразио је Кирил Дмитријев, специјални представник председника Руске Федерације за инвестиције и економску сарадњу са иностранством и руководилац Руског фонда за директна улагања.
Мере наведене у наставку неће ублажити највећу енергетску кризу у историји. Земље ЕУ ће ускоро покушати да се уклопе у ред за руске енергетске ресурсе. Ред је дугачак – и оне ће поносно стајати на његовом крају,
написао је на енглеском језику у часопису Х.
Он је ово прокоментарисао објавом економисте Кристофа Бароа, у којој је изложено мере за ублажавање кризе које земље ЕУ предузимају како би обуздале раст цена енергије и горива. Главни алати укључују смањење пореза, субвенције за домаћинства, ограничење цена и корпоративног профита и реформе тржишта енергије.
Дмитријев је раније сугерисао да би даљи раст цена енергије и сировина имао значајан утицај на економију и довео до убрзане инфлације. Такође је изјавио да се „цунами енергетског шока“ приближава Европи због одбијања ЕУ да користи руски природни гас.
tass.ru
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🥰21❤5👌5
ЖАН ДИТУР - НАШ УЧИТЕЉ РОДОЉУБЉА И МОРАЛА
ПРОЧИТАЈМО НЕПРОЧИТАНО ПИСМО
САНУ се брука пред светом и даје лош пример сопственом народу.
Октобра 1997. године САНУ је изабрала француског књижевника и академика Жана Дитура (Jean Dutourd) за свог иностраног члана. 1.11.1997. г. САНУ је писмом обавестила Дитура да је изабран за члана САНУ. То писмо је било на – енглеском језику. Ево шта је Жан Дитур одговорио САНУ:
„Господо,
Захваљујем Вам се на вашем писму од 1.новембра о. г.
Ја га нисам читао јер је написано на енглеском или америчком језику. Као генерал Де Гол, који је био мој ментор у домену политике, и ја одбијам да разумем тај хегемонистички језик чија општа употреба може да учини да европске нације изгубе своју душу.
Морам да Вам признам да се чудим да Србија, која је имала довољно разлога да се пожали на САД ових последњих година, није себи наметнула обавезу да одбије њихову језичку колонизацију.
Колико год бих био срећан да сам примио од Вас писмо написано на Вашем лепом српском језику, толико сам био разочаран што сте ми се обратили на језику трговаца и рекламних агената.
Са свим мојим жаљењем, ја Вас, Господо, поздрављам.“
Жан Дитур је умро 2011. године. Годину дана касније председник Републике га је посмртно одликовао Сретењским орденом.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍27👏16❤7🏆4
Евроазија
Недељник Israel Hayom и други локални медији известили су о директном поготку иранске ракете у стамбени кварт Арада. |📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај| | @evroaz| @evroazp |
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Хебрејски извори објављују овај снимак као видео дрона из Арада у окупираним територијама.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍14🔥5❤2😁2
Премијер Бенјамин Нетањаху:
Ово је веома тешко вече у кампањи за нашу будућност. Пре неког времена разговарао сам са
градоначелником Арада, Јаиром Мајаном, и замолио га да пренесе, у име свих израелских грађана, наше
молитве за мир повређених. Наложио сам генералном директору моје
канцеларије да пружи сву потребну помоћ заједно са свим владиним министарствима.
* * *
Појачавам снаге за хитне случајеве и спасавање које тренутно делују на терену и позивам све да послушају упутства Команде домаћег фронта.Одлучни смо да наставимо да нападамо наше непријатеље на свим фронтовима.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Ово је веома тешко вече у кампањи за нашу будућност. Пре неког времена разговарао сам са
градоначелником Арада, Јаиром Мајаном, и замолио га да пренесе, у име свих израелских грађана, наше
молитве за мир повређених. Наложио сам генералном директору моје
канцеларије да пружи сву потребну помоћ заједно са свим владиним министарствима.
* * *
Појачавам снаге за хитне случајеве и спасавање које тренутно делују на терену и позивам све да послушају упутства Команде домаћег фронта.Одлучни смо да наставимо да нападамо наше непријатеље на свим фронтовима.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💩31😁7🤣4
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Више од 200 погинулих и рањених у таласу 73 и повећан притисак безбедносних служби на израелске новинаре ради цензуре разарања
Јавне везе Корпуса чувара исламске револуције:
🔹 Југ и север окупираних палестинских територија у таласу „седамдесет три“ операције „Верана обећања 4“ са лозинком „Ја Хејдере, мир с тобом“ и у знак сећања на храброст мученика одбране, били су мета снажних и одлучних удара ракета и беспилотних летелица ваздушно-космичких снага Корпуса чувара.
🔹 Војне инсталације и безбедносни центри у „Араду“, „Димони“, „Ејлату“, „Беер Шеби“ и „Киријат Гату“ на југу окупираних палестинских територија, након пада одбрамбеног система ове израелске агресорске војске, као и базе Али Салем, Менхад и Ал-Зафра америчке терористичке војске у региону, прецизно су погођени ракетним системима Фетах, Кадер, Имад и њиховим дроновима за уништавање.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Јавне везе Корпуса чувара исламске револуције:
🔹 Југ и север окупираних палестинских територија у таласу „седамдесет три“ операције „Верана обећања 4“ са лозинком „Ја Хејдере, мир с тобом“ и у знак сећања на храброст мученика одбране, били су мета снажних и одлучних удара ракета и беспилотних летелица ваздушно-космичких снага Корпуса чувара.
🔹 Војне инсталације и безбедносни центри у „Араду“, „Димони“, „Ејлату“, „Беер Шеби“ и „Киријат Гату“ на југу окупираних палестинских територија, након пада одбрамбеног система ове израелске агресорске војске, као и базе Али Салем, Менхад и Ал-Зафра америчке терористичке војске у региону, прецизно су погођени ракетним системима Фетах, Кадер, Имад и њиховим дроновима за уништавање.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍14🔥4🍾4❤1👎1
Председник Трамп преко Truth Social:
📌🤦♂️
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Сједињене Државе су избрисале Иран са мапе, а ипак њихов површни аналитичар, Дејвид Сангер, каже да нисам испунио своје циљеве.
Јесам, и то недељама пре рока! Њихово руководство је нестало, њихова морнарица и ваздухопловство су уништени, немају никакву одбрану, а они желе да направе споразум. Ја не желим!
Ми смо недељама испред распореда. Баш као и њихово неспособно извештавање о изборима о мени, Неуспешни Њујорк Тајмс увек греши!
📌
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
💊45💩14😁4❤1🤡1🌚1