Кина је управо наредила Sinopec и PetroChina да престану са извозом дизела и бензина.

Пекинг је погледао Ормуски мореуз, погледао своје залихе горива и донео одлуку: ништа не излази. Сваки барел рафинисан у Кини остаје у Кини до даљњег.

Половина кинеског увоза сирове нафте пролази кроз Ормуски мореуз. 30% њеног течног природног гаса (LNG) долази кроз исту уску тачку. Са 85% поморског саобраћаја у Заливу који је већ обустављен, Кина не чека да сазна колико ће ово трајати. Она гомила залихе сада, док још увек има шта да гомила.

Ово је тренутак када рат у Ирану престаје да буде прича Блиског истока.

Када највећи светски произвођач, мотор глобалних ланаца снабдевања, фабрички погон за све, од полупроводника до соларних панела до одеће на леђима, почне да рационише гориво, економски ударни талас не остаје у Заливу.

Стиже у сваку контејнерску луку, сваки логистички центар, сваког трговца на мало, сваки индекс потрошачких цена на свету у року од шест до осам недеља.

Ево бројке која би требало све да заустави.

Кинеске рафинерије сматрају да имају око 10 дана резерве пре него што домаће операције постану заиста ограничене. Ако Ормуз остане затворен након тог периода, у року од два месеца Кина ће се суочити са стварним проблемима са снабдевањем. Два месеца рада Кине са смањеним индустријским капацитетом нису догађај на енергетском тржишту. То је глобални рецесиони догађај.

Тржиште одређује цену шока у понуди нафте.

Није почело да одређује шта ће се десити са глобалном производњом када највећи светски купац робе пређе у режим штедње горива без потврђеног датума поновног отварања на хоризонту.

То није исти шок. Други је знатно већи.

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |