Манастир Грачаница, налази се крај Липљана на Косову и један је од последњих монументалних задужбина Св. Краља Милутина. Изграђен је на рушевинама некадашње Цркве Пресвете Богородице, завршен 1321. године и посвећен је Успењу Пресвете Богородице. Кроз историју постао је веома важно културно уточиште, а од некадашњег манастирског комплекса данас је сачувана само црква.

Историја манастира Грачаница
Идеја о изградњи манастира заснива се на народном предању, по којем је краљ Милутин заспао пред битку на реци Грачанки, па му се јавио анђео Господњи рекавши му да ће победити и да из захвалности Господу, за помоћ која му је пружена, треба да подигне цркву чији ће му се облик приказати. Пробудивши се, краљ је на небу угледао бели облак који је имао облик цркве. Пошто победи у том боју, одмах позва најбоље мајсторе – градитеље и нареди им да започну градњу небесне цркве, какву је видeо на небу.

Грачаница је подигнута недалеко од Липљана, античког града Улпијана и старог епископског седишта, на рушевинама Богородичине цркве, која је саграђена на темељима ранохришћанске базилике из VI века. Неколико деценија по завршетку цркве, дозидана је спољашња припрата са кулом и звоником која је срушена већ у првим турским нападима на манастир, између 1379 – 1383. године, а библиотека са рукописним књигама је изгорела у пожару. Црква је од тесаног камена положеног у редове двојних и тројних опека и има пет кубета и три апсиде са основом уписаног крста, те као таква припада групи првокласних архитектонских остварења свога времена. Спољна припрата је саграђена у време кнеза Лазара.

Велика обнова извршена је залагањем патријарха Макарија Соколовића, нове фреске довршене су 1570. године. Захваљујући патријарху Пајсију, црква је добила оловни кров, а 1620. године на иконостасу је постављен велики крст са распећем Господњим. Манастир је био изложен новим штетама крајем XVII века.

Манастир се налази на UNESCO-вој Светској листи баштине, као место од изузетне културне и историјске вредности.