Евроазија

Против премијера Ђура Мацута је 2019. године, у време док је био начелник одељења на Клиници за ендокринологију, поднета кривична пријава због смрти пацијенткиње. Пријаву је против Мацута и групе лекара поднео Драган Стевановић, супруг преминуле, јер нису узели њен писани пристанак за ризичну интервенцију којој је била изложена – а што су по закону били обавезни да учине. Случај је стигао до Уставног суда који већ пет година не доноси одлуку и који је на седници у марту ове године навео да му треба још времена због „додатних разматрања”.

Када је Ђуро Мацут 2019. године постао начелник одељења Клинике за ендокринологију, једна од ствари које је увео, како тврди његова сарадница, била је та да лекари морају да обезбеде писану сагласност пацијената за интервенције које им се изводе. У питању је документ којим је пацијент јасно упознат са свим могућим компликацијама лечења и који својим потписом пристаје на то.

Закон о правима пацијената такође налаже да је „неопходно” да лекари за озбиљније интервенције обезбеде „писмени пристанак”. „Без пристанка пацијента не сме се над њим предузети никаква медицинска мера”, истиче закон.

Међутим, након што је Данијела Стевановић, која се од ретке врсте тумора лечила на Мацутовом одељењу, преминула, њен супруг је скупио сву медицинску документацију – и у њој није пронашао Данијелин пристанак на ризичну интервенцију којој је била подвргнута.

Драган Стевановић је због овога, месец дана након њене смрти, у мају 2019. године, поднео кривичну пријаву Првом основном тужилаштву у Београду, али покренуо и парнични поступак. Кривичну пријаву поднео је против Мацута и још четворо лекара који су његову супругу лечили у Клиничком центру Србије, открива КРИК.

Током поступка Мацут и лекари тврдили су да су све радили у складу са законом. Иако није постојала писана сагласност, навели су да су пацијенткињу усмено упутили у све компликације до којих може да дође током лечења. Мацут је тврдио и да је довољно било то што је постојао потпис пацијенткиње на једном другом документу – историји болести.

Мацутова тадашња сарадница, међутим, дала је у једном од поступка другачију изјаву – тврдећи да се потпис пацијенткиње на историји болести није односио на терапију, већ је то само био њен пристанак да буде пуштена кући на викенд. Напоменула је и да је управо Мацут на њиховом одељењу увео правило обавезне писане сагласности.

Стручњаци са којима су разговарали новинари КРИК-а такође су рекли да потпис на историји болести не може да се рачуна као писана сагласност пацијента за интервенцију.

Тужитељка Јована Дмитровић, ипак, одбацила је кривичну пријаву у марту 2020. Стевановић је упутио приговор Вишем тужилаштву, које га је исте године одбацило, а онда се обратио Уставном суду који до данас није одлучио у овом процесу.

„Ја могу да пишем ургенцију, мада се они често воде да су им нагомилани предмети, али пет година чекања није нормално. Желим да добијем одговор. Након одлуке Уставног суда има простора за даље, могу се жалити и суду у Стразбуру”, казао је супруг преминуле пацијенткиње.

Светски стручњак за лечење рака коже и хирург, доктор Марко Ленс, није коментарисао конкретан случај нити имао увид у списе, али је за КРИК генерално објаснио да је обавезан потпис пацијента када се изводе интервенције.

<.....>

Једини пут када се толерише изостанак потписа, како каже Ленс, је када је пацијент без свести или животно угрожен.

Стевановић се, сем пријаве поднете тужилаштву, жалио на још неколико адреса – Министарству здравља и Лекарској комори Србије. Сви су одбацили његове жалбе, али се у документацији из ових поступака види да се нико заправо није бавио проблемом непостојања писане сагласности.

<.....>

Ленс каже да судови части Лекарске коморе Србије, овакви какви су сад, не треба да постоје и да лекари чувају једни другим леђа.

наставак у коментару

✍️ Исидора Мартаћ / Крик

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

🤯15🤬9❤3😱1🤮1

1.43K viewsedited 21:59