„Немачка, као највеће тржиште гаса у Европи, представља важан индикатор стања и трендова на тржишту гаса ЕУ у целини. Залихе у ПХГ су на минимуму, завршетак зимске сезоне биће тежак. Тренутна ситуација на тржишту може се описати као критично напета. И већ је сасвим сигурно – обезбедити летњу допуну гаса у ПХГ у Европи биће веома тешко.”

Европа је успавани гигант. Наше економије су више од десет пута јаче од руске економије. Имамо огроман одбрамбени потенцијал. Међутим, превише често то даје мање резултате него што би требало.

У Европи постоји више од 20 типова фрегата и око 10 типова ловачких авиона. Имамо више од 10 типова главних борбених тенкова. У међувремену, САД имају само један.

СРПСКИ ЗИД ПЛАЧА

Браћо и сестре, помаже Бог!

Други нам, нити хоће нити може помоћи.

Данас, пред овим часним скупом, навиру два супротна осећања: Осећање радости и поноса, што се могао један овакав скуп организовати и сабрати, од представника нашега народа са целога Косова и Метохије. У име, дакле, свих Срба, који живе на светој косовско-метохијској земљи. Јер нас је овде сабрала једна идеја, једна мисао а то је, како да останемо и опстанемо на овим просторима и друга мисао: Како да Косово и Метохија да остану тамо где су вековима били, у држави Србији, као њено срце и њена душа.

Друго осећање, јесте осећање да је ова сала овде постала српски зид плача. Као некада у Јерусалиму, што су прогнани Јевреји по целоме свету, сабирали се и плакали над својом судбином и историјом. Тако је овде данас, и раније, чују се вапаји, чују се и виде сузе. Ово је Зид плача нашега народа. Сваки глас са Косова и Метохије, до сада, био је глас вапијућег у пустињи, који нико није хтео да чује а још мање да га уважи. О томе се, већ, овде доста говорило. Ја не бих говорио и понављао то. Али бих желео да кажем само то, да је наш нови патријарх, Његова светост гг-дин Иринеј, у својој приступној беседи, као први задатак Српске православне цркве, истакао бригу за Косово и Метохију. И други задатак, јединство српскога народа, ма где се он налазио. То су два стуба нашега опстанка и наше будућности.

Међутим, годинама слушамо, како нас на Косову и Метохији прекоревају за неслогу, за разједињеност, за партијаштво. Да ли је то истина? Сигурно да није. Ако постоји деоба у нашему народу на Косову и Метохији то је плод политике Београда. Они нас деле и дробе. Јер, свака партија у Београду, било она на власти или она у опозицији жели да има ослонац на Косову и Метохији. Не да би нама помогли да опстабемо него да са нама манипулишу. И отуда постоји ова подељеност о којој смо слушали, и у Штрпцу, и у Грачаници и у свим осталим енклавама, малим и великим на Косову и Метохији.

Оно што треба да је порука са овога скупа, не да и даље будемо глас вапијућег у пустињи, него да се претворимо у Јерихонску трубу, коју ће чути, и они у Београду, и они у Бриселу, и они у Вашингтону. А то је порука, да је Косово и Метохија срце и душа српскога народа и Србије као државе.

Поручују нам да се ми овде ујединимо. Чуо сам да је председница Скупштине у Београду примила два председника једне општине Штрпце. Заједно. И саветовала им: ,,Па, дајте, договорите се, уједините се”. Око чега? Шта је тај стожер око кога се можемо ујединити? Може ли да се уједини со и око? Може ли да се уједини мед и отров? Не може. Може, али то није за употребу.

Дакле, порука одавде, то је да једино да идеја Косова и Метохије, нашега опстанка на овим просторима, јесте нешто што треба да уједини и нас овде и Србе ма где се налазили: у осталим деловима Србије. Јер, ово је Србија.