Значајан састанак Лариџанија у Аману
▪️ Јеменски нож и порука Ирана Америци о сценарију преговора!
🔹 Данашњи састанак господина Алија Лариџанија, секретара Врховног савета за националну безбедност Ирана, са господином Мухамедом Абдусаламом, портпаролом Ансаралах Јемена, има различите, јасне имплицитне значења за регион и свет.
1- Још један симбол неуспеха стратегије притиска:
🔹 Поред сталних напора да се Иран и Ансаралах притисну на предају, Америка је у последњим месецима појачала овај притисак. Очекивали су да ће и Иран и Ансаралах одустати од својих принципијелних ставова отпора. Америка је такође желела да Ансаралах одустане од подршке Ирану и уопште оси отпора, а с друге стране, да Иран остави Ансаралах без подршке.
🔹 Данашњи састанак у Аману био је још један показатељ неуспеха Америке у остварењу својих циљева у региону Западне Азије. Иран и Ансаралах су на значајном састанку послали поруку да веза чланова оси отпора није само нераскидива, већ и да се креће напред.
2- Време, место и циљна публика!
🔹 Прво, састанак је одржан у Аману, земљи ван Јемена и Ирана, што је само по себи био пробој блокаде Ансаралаха; друго, одржан је истовремено са нуклеарним преговорима Ирана уз посредовање; и треће, био је јасан одговор на „поморску представу“ Виткафа и Кушнера (америчких преговарача) након недавних преговора Ирана и Америке у Аману.
🔹 Американци су овом представом желели да укажу да само они одређују алтернативу преговорима! Међутим, Иран и Ансаралах су овим важним састанком показали да иницијатива, чак и у условима алтернативе преговорима, припада Ирану и отпору.
🔹 Ансаралах, који је већ раније оставио Америку без решења у остварењу својих циљева у Јемену, сада саопштава да је „јеменски нож“ поред „ракетне моћи“ Ирана спреман за било који алтернативни сценарио! Ово, по правилу, још више уређује позицију Американаца за преговарачким столом.
3- Једна теренска веза за стратешко упозорење:
🔹 Ајатолах Хамнеи, врховни вођа револуције, у говору 12. фебруара ове године званично је саопштио да Американци треба да знају да ако дође до рата, овај пут ће то бити регионални рат. Регионални рат се, с једне стране, односи на „обим циљева“ Ирана који је јасно саопштио да ће интереси Америке у целом региону бити погођени; а с друге стране, односи се на „учеснике сукоба“. Ансаралах и Иран су имплицитно саопштили да регионални рат није само у оквиру циљева, већ да је Ансаралах спреман да уђе у још једно поље за исцрпљивање Американаца.
🔹 У сваком случају, овај састанак је важна иницијатива за уређење преговарачког стола. Понекад су знакови у политици важнији и говорнији од речи и израза, а овај састанак је један од тих знакова!
🤨 TasnimNews
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
1- Још један симбол неуспеха стратегије притиска:
2- Време, место и циљна публика!
3- Једна теренска веза за стратешко упозорење:
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
❤12
Forwarded from Народна Одбрана Суботица
Канал "Уз свој народ" је имао техничку грешку која је довела до брисања канала, али је поново доступан са истим линком
Поделите људима да се врате на овај одличан извор инфомација о актуелним дешавањима
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
Поделите људима да се врате на овај одличан извор инфомација о актуелним дешавањима
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
👍14🥰4🤣3🤮2
На вртићу „Сунце“ у Добротину данас је мушкарац који је говорио на енглеском, али и на албанском језику исписао графите „Фрее Палестина“ док су деца боравила у просторијама вртића. Графите „ОВК“, „Албанија“ и „Free Gaza“ исписала је иста особа и на амбуланти Дома здравља Доња Гуштерица у том месту.
Директор Дома здравља у Доњој Гуштерици Саша Младеновић истакао је да су га радници амбуланте око 13.30 часова обавестили о исписвању графита и да су били видно узнемирени и уплашени.
рекао је он.
Како каже, мештани су му рекли да је им је особа која је исписала графите позната и да је из суседног села.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Директор Дома здравља у Доњој Гуштерици Саша Младеновић истакао је да су га радници амбуланте око 13.30 часова обавестили о исписвању графита и да су били видно узнемирени и уплашени.
Хтео бих да осудим овај вандалски чин. Видите и сами да смо ми здравствена установа, да се бавимо само лечењем народа, не знам коме би она сметала. Осим Србима, и Албанцима, и свим другим нацијама служимо као здравствена установа, верујте да ово даје лошу слику свима нама и ствара се једна тензија која није потребна,
рекао је он.
Како каже, мештани су му рекли да је им је особа која је исписала графите позната и да је из суседног села.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤬39🥴2❤1😢1
Forwarded from Руски Балкански Центар
🇷🇺🇷🇸❗️ Удружење „Православна нит“ уз подршку Руског Балканског центра и Lingua Lab организује наставак онлајн курса за интензивно учење руског језика.
‼️ Онлајн курс руског језика са професорима најбољих руских универзитета почиње 15. фебруара.
⏳ Часови се одржавају два пута недељно, у трајању од 60 минута, у вечерњим терминима.
▶️ Телефон за пријаву и информациje: +381613058679
‼️ Онлајн курс руског језика са професорима најбољих руских универзитета почиње 15. фебруара.
⏳ Часови се одржавају два пута недељно, у трајању од 60 минута, у вечерњим терминима.
▶️ Телефон за пријаву и информациje: +381613058679
🥰19👍5🥴1
Forwarded from Уз Свој Народ
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Ако се питате шта се дешава са телеграм каналом Code 17
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
🤯20🤣5
1/3
Васа Стајић: Личност које нема у календарима прослава
Након Аустоугарске нагодбе 1867. и осамостаљења Мађарске као федералне јединице, настао је невиђен препород Мађарске у свим доменима, изградња жеlезнице, регулације река, оснивање Академије наука, музеја, позоришта, развој школства…
Усковитлани национални понос и занос осетили су једну слабу тачку – етнички Мађари у сопственој држави чинили су испод 50 процената становништва. Измена тог стања постала је прворазредни државни задатак, а циљна група, првенствено омладина, и то школска. Чувени Апоњијев закон о школству примењиван је одлучно и успешно, али и неподношљиво брзо.
Српски интелектуалац и политички мислилац и активиста Васа Стајић, од чије смрти је прошло 79 година(1947), затиче апатију српских грађанских слојева, преданост општем току без наде и вере у могућност делотворног супротстављања моћном таласу асимилације. Након успешне Милетићеве ере наступила је осека. Вељко Петровић опомиње
И ту иступа Стајић. Усмерава се на рад са омладином, српском, да спречи њено однарођивање, да је припреми за борбу за националну и грађанску равноправност, слободу и демократију. Али не само то, већ и да је припреми за будуће догађаје (који су прижељкивани и наслућивани). Радио је за учеснике тог процеса, не за посматраче, на уједињењу свих Срба али и Јужних Словена. И ту је Стајић јединствен и велик јер не упада у замку популистичког шовинизма у коју је у таквим околностима лако могао да склизне. Подстиче буђење националне свести, али и тражи преображај тадашњег Србина. У културно уздигнутог, на европским идеалима просвећеног, штедљивог и радног Србина. Тражио је оно што данас зовемо „перманентно образовање“. Национално освешћење, без националне мржње и шовинизма. Био је свестан да Србин не може опстати и издржати конкуренцију међу Мађарима, Немцима, Јеврејима, Словацима и другима, ако је лењ, задрт и примитиван. Стајић објављује покретачке и инструктивне чланке, шири мрежу повереника по школама, непосредно се састаје са њима, организује екскурзије и „путовања у народ“. Иницира оснивање библиотека, музичких дружина, писање састава на провокативне теме (нпр. Гарибалди и уједињење Италије…).
У каснијој оптужници за велеиздају наводи се 10 таквих „писмених радњи“. Др Милутин Симић бележи како их је као ђаке Стајић окупио у собици хотела „Јелисавета“ (данас „Војводина“) у Новом Саду, да не би компромитовао Гимназију, како нису могли ни сви да стану …
Године 1912. приближава се врхунцу свог националног рада. Покреће лист НОВИ СРБИН. Организује у Новом Саду скуп свих матураната, Срба у Војводини („матурантски конгрес“) ради међусобног упознавања и зближавања (а и других планова). Те 1912. прешао је битну границу лојалности држави, Мађарској, постао је повереник Народне одбране, тајне организације са седиштем у Београду која је имала за циљ ослобађање и уједињење свих Срба – свим средствима, укључив и насилна. Одабране матуранте води на „екскурзију“ у Србију. У Београду и Нишу су имали вежбе гађања и упознавања са српским оружјем! Отпуштен је са посла у Сомбору. Прелази у Панчево, где покреће часопис „Српска просвета“ у којој се више не обраћа само омладини већ српском народу, земљорадницима, занатлијама. Посвећује се пропагандном раду. Држао је предавања по местима Војводине. Забележено је да је један одушевљени слушалац после говора у Башаиду отишао пешице у Меленце да поново чује Чика Васу. Ноћивао је код следбеника и ишао даље. Југословенски оријентисан, био је и у Далмацији, Сарајеву …
Први пут је ухапшен 1913. при повратку из Београда. Васини омладинци били су и на Косову на прослави Видовдана, те су 29. јуна 1914. учествовали и у демонстрацијама против сопствене државе, против Аустроугарске пред њеним конзулатом у Косовској Митровици!
наставак у коментару
✍️ Драгомир Јанков / Данас
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Васа Стајић: Личност које нема у календарима прослава
"Шта значи: Српска Војводина. Да ли то значи Банат, Бачка и наша Барања без Немаца, без Мађара, без Буњеваца, Шокаца, Словака и банатских Хрвата, без Румуна? ..." - писао је Васа Стајић
Након Аустоугарске нагодбе 1867. и осамостаљења Мађарске као федералне јединице, настао је невиђен препород Мађарске у свим доменима, изградња жеlезнице, регулације река, оснивање Академије наука, музеја, позоришта, развој школства…
Усковитлани национални понос и занос осетили су једну слабу тачку – етнички Мађари у сопственој држави чинили су испод 50 процената становништва. Измена тог стања постала је прворазредни државни задатак, а циљна група, првенствено омладина, и то школска. Чувени Апоњијев закон о школству примењиван је одлучно и успешно, али и неподношљиво брзо.
Српски интелектуалац и политички мислилац и активиста Васа Стајић, од чије смрти је прошло 79 година(1947), затиче апатију српских грађанских слојева, преданост општем току без наде и вере у могућност делотворног супротстављања моћном таласу асимилације. Након успешне Милетићеве ере наступила је осека. Вељко Петровић опомиње
„Војводино стара, зар ти немаш стида“.
И ту иступа Стајић. Усмерава се на рад са омладином, српском, да спречи њено однарођивање, да је припреми за борбу за националну и грађанску равноправност, слободу и демократију. Али не само то, већ и да је припреми за будуће догађаје (који су прижељкивани и наслућивани). Радио је за учеснике тог процеса, не за посматраче, на уједињењу свих Срба али и Јужних Словена. И ту је Стајић јединствен и велик јер не упада у замку популистичког шовинизма у коју је у таквим околностима лако могао да склизне. Подстиче буђење националне свести, али и тражи преображај тадашњег Србина. У културно уздигнутог, на европским идеалима просвећеног, штедљивог и радног Србина. Тражио је оно што данас зовемо „перманентно образовање“. Национално освешћење, без националне мржње и шовинизма. Био је свестан да Србин не може опстати и издржати конкуренцију међу Мађарима, Немцима, Јеврејима, Словацима и другима, ако је лењ, задрт и примитиван. Стајић објављује покретачке и инструктивне чланке, шири мрежу повереника по школама, непосредно се састаје са њима, организује екскурзије и „путовања у народ“. Иницира оснивање библиотека, музичких дружина, писање састава на провокативне теме (нпр. Гарибалди и уједињење Италије…).
У каснијој оптужници за велеиздају наводи се 10 таквих „писмених радњи“. Др Милутин Симић бележи како их је као ђаке Стајић окупио у собици хотела „Јелисавета“ (данас „Војводина“) у Новом Саду, да не би компромитовао Гимназију, како нису могли ни сви да стану …
Године 1912. приближава се врхунцу свог националног рада. Покреће лист НОВИ СРБИН. Организује у Новом Саду скуп свих матураната, Срба у Војводини („матурантски конгрес“) ради међусобног упознавања и зближавања (а и других планова). Те 1912. прешао је битну границу лојалности држави, Мађарској, постао је повереник Народне одбране, тајне организације са седиштем у Београду која је имала за циљ ослобађање и уједињење свих Срба – свим средствима, укључив и насилна. Одабране матуранте води на „екскурзију“ у Србију. У Београду и Нишу су имали вежбе гађања и упознавања са српским оружјем! Отпуштен је са посла у Сомбору. Прелази у Панчево, где покреће часопис „Српска просвета“ у којој се више не обраћа само омладини већ српском народу, земљорадницима, занатлијама. Посвећује се пропагандном раду. Држао је предавања по местима Војводине. Забележено је да је један одушевљени слушалац после говора у Башаиду отишао пешице у Меленце да поново чује Чика Васу. Ноћивао је код следбеника и ишао даље. Југословенски оријентисан, био је и у Далмацији, Сарајеву …
Први пут је ухапшен 1913. при повратку из Београда. Васини омладинци били су и на Косову на прослави Видовдана, те су 29. јуна 1914. учествовали и у демонстрацијама против сопствене државе, против Аустроугарске пред њеним конзулатом у Косовској Митровици!
наставак у коментару
✍️ Драгомир Јанков / Данас
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤26
Евроазија
(С)Мрдић каже да Младен Ненадић мора бити саслушан због пожара који се јутрос догодио у Јавном тужилаштву за организовани криминал, те да овај догађај јасно показује сав јавашлук који влада у овој институцији. Јутрошњи пожар у Јавном тужилаштву за организовани…
САОПШТЕЊЕ
10. фебруара 2026.
Поводом великог интересовања јавности у вези са избијањем пожара 19. јануара 2026. године на 4. спрату зграде Вишег суда у Београду у Устаничкој улици, Више јавно тужилаштво у Београду саопштава да му је достављен налаз и мишљење вештака Националног центра за криминалистичку форензику МУП РС.
У мишљењу се наводи да је пожар настао у ходнику у плафонској конструкцији испред канцеларије бр. 435, око 8:15 часова.
“Пожар је инициран кваром елемената уградне неонске светиљке у плафону”, наводи се у мишљењу.
Више јавно тужилаштво у Београду је одмах по обавештењу о овом догађају формирало предмет и, поред осталог, наложило је да се обави вештачење узрока пожара, у циљу отклањања свих сумњи које су се појавиле у делу јавности.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
10. фебруара 2026.
Поводом великог интересовања јавности у вези са избијањем пожара 19. јануара 2026. године на 4. спрату зграде Вишег суда у Београду у Устаничкој улици, Више јавно тужилаштво у Београду саопштава да му је достављен налаз и мишљење вештака Националног центра за криминалистичку форензику МУП РС.
У мишљењу се наводи да је пожар настао у ходнику у плафонској конструкцији испред канцеларије бр. 435, око 8:15 часова.
“Пожар је инициран кваром елемената уградне неонске светиљке у плафону”, наводи се у мишљењу.
Више јавно тужилаштво у Београду је одмах по обавештењу о овом догађају формирало предмет и, поред осталог, наложило је да се обави вештачење узрока пожара, у циљу отклањања свих сумњи које су се појавиле у делу јавности.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤣21❤6🤡3
Forwarded from Уз Свој Народ
Мировић: Упад у ректорат примена Француско-немачког плана, одговор тражити у Београду, не у међународној заједници
Данашњи долазак представника косовских власти у ректорат Универзитета у Косовској Митровици и Факултет техничких наука представља директну примену Француско-немачког плана, односно његовог првог члана, који се односи на признање косовских докумената, укључујући дипломе и регистарске таблице, оценио је професор Правног факултета у Косовској Митровици Дејан Мировић, који предаје Међународно-јавно право.
„Данашњи упад сецесионистичких власти у ректорат Универзитета и Технички факултет је примена члана 1 Француско-немачког плана. Поставља се логично питање: зашто се косовски закони о странцима нису примењивали раније, већ тек након прихватања тог плана?“ – изјавио је за КоССев.
Он наводи да је овакав сценарио био очекиван, подсетивши на то да је на њега јавност лично већ упозорио у прошлогодишњем интервјуу за наш портал.
„Ректорат је данас изненађен, иако сам лично упозоравао да ће се ово десити. Међутим, тада им је било важније да у саопштењима и полемикама бране ‘Великог вођу’, него да се баве реалним последицама политичких одлука“, рекао је Мировић.
Професор сматра да одговоре о данашњем развоју догађаја не треба тражити ни у Приштини, ни у међународној заједници, већ у Београду.
„Сада нека се обрате њему и Српској листи, а не међународној заједници, јер их је управо ‘Велики вођа’ ‘продао’ Приштини када је пристао на Француско-немачки план и Лајчаков Статут ЗСО из 2023. године, који предвиђа трансформацију Универзитета у косовску просветну мрежу“, оцењује Мировић.
Према његовим речима, права адреса за објашњење је Андрићев венац.
„Андрићев венац је права адреса, а не међународна заједница и Приштина, којима је Вучић продао Универзитет са 7.000 студената зарад останка на власти. Његово упадљиво ћутање о судбини Универзитета свих ових месеци само потврђује такав закључак“, поручио је Мировић.
Званично: Питање власништва?
Подсетимо, данас су представници Универзитета у Приштини доставили писмо ректорату Универзитета у Косовској Митровици и Факултету техничких наука, којим се захтева да се ова високошколска установа у року од 30 дана исели из зграде или да потпише уговор са косовским универзитетом о коришћењу објекта.
Како је за КоССев потврдио ректор Небојша Арсић, у писму се Факултет техничких наука назива „нелегалним корисником“ парцеле и објекта за који косовска страна тврди да је у власништву Универзитета у Приштини.
Арсић је овај поступак оценио као „директан атак“ на Факултет, наглашавајући да је писмо написано без основних академских и институционалних норми, без навођења назива српске институције и без претходне најаве.
Он тврди да се зграда факултета не налази на парцели коју косовска страна потражује, већ на земљишту у власништву Трепче, те да бројеви парцела наведени у писму не одговарају ни том катастру.
О случају су обавештени међународни представници у Приштини, укључујући ОЕБС, УНМИК, ЕУ и земље Квинте, као и званични Београд и премијер Србије Ђуро Мацут.
У ширем контексту, питање статуса Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици поново је у фокусу након најава косовских власти о примени Закона о странцима, што би могло додатно да утиче на положај студената и наставног особља који нису део косовског система."
https://t.me/Uz_Svoj_Narod.
Данашњи долазак представника косовских власти у ректорат Универзитета у Косовској Митровици и Факултет техничких наука представља директну примену Француско-немачког плана, односно његовог првог члана, који се односи на признање косовских докумената, укључујући дипломе и регистарске таблице, оценио је професор Правног факултета у Косовској Митровици Дејан Мировић, који предаје Међународно-јавно право.
„Данашњи упад сецесионистичких власти у ректорат Универзитета и Технички факултет је примена члана 1 Француско-немачког плана. Поставља се логично питање: зашто се косовски закони о странцима нису примењивали раније, већ тек након прихватања тог плана?“ – изјавио је за КоССев.
Он наводи да је овакав сценарио био очекиван, подсетивши на то да је на њега јавност лично већ упозорио у прошлогодишњем интервјуу за наш портал.
„Ректорат је данас изненађен, иако сам лично упозоравао да ће се ово десити. Међутим, тада им је било важније да у саопштењима и полемикама бране ‘Великог вођу’, него да се баве реалним последицама политичких одлука“, рекао је Мировић.
Професор сматра да одговоре о данашњем развоју догађаја не треба тражити ни у Приштини, ни у међународној заједници, већ у Београду.
„Сада нека се обрате њему и Српској листи, а не међународној заједници, јер их је управо ‘Велики вођа’ ‘продао’ Приштини када је пристао на Француско-немачки план и Лајчаков Статут ЗСО из 2023. године, који предвиђа трансформацију Универзитета у косовску просветну мрежу“, оцењује Мировић.
Према његовим речима, права адреса за објашњење је Андрићев венац.
„Андрићев венац је права адреса, а не међународна заједница и Приштина, којима је Вучић продао Универзитет са 7.000 студената зарад останка на власти. Његово упадљиво ћутање о судбини Универзитета свих ових месеци само потврђује такав закључак“, поручио је Мировић.
Званично: Питање власништва?
Подсетимо, данас су представници Универзитета у Приштини доставили писмо ректорату Универзитета у Косовској Митровици и Факултету техничких наука, којим се захтева да се ова високошколска установа у року од 30 дана исели из зграде или да потпише уговор са косовским универзитетом о коришћењу објекта.
Како је за КоССев потврдио ректор Небојша Арсић, у писму се Факултет техничких наука назива „нелегалним корисником“ парцеле и објекта за који косовска страна тврди да је у власништву Универзитета у Приштини.
Арсић је овај поступак оценио као „директан атак“ на Факултет, наглашавајући да је писмо написано без основних академских и институционалних норми, без навођења назива српске институције и без претходне најаве.
Он тврди да се зграда факултета не налази на парцели коју косовска страна потражује, већ на земљишту у власништву Трепче, те да бројеви парцела наведени у писму не одговарају ни том катастру.
О случају су обавештени међународни представници у Приштини, укључујући ОЕБС, УНМИК, ЕУ и земље Квинте, као и званични Београд и премијер Србије Ђуро Мацут.
У ширем контексту, питање статуса Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици поново је у фокусу након најава косовских власти о примени Закона о странцима, што би могло додатно да утиче на положај студената и наставног особља који нису део косовског система."
https://t.me/Uz_Svoj_Narod.
👏15💯8
ПЛАЧ НА БАЛКАНОМ. ПОВОДОМ ДАНА ДИПЛОМАТСКИХ РАДНИКА
Сваки однос, био он породични или међународни, захтева рад и суштину. Речи о љубави морају да прате дела. Исто важи и за приче о братству. У оба случаја, што су речи гласније, то је у њима мање правог смисла. Зато, кад је Милорад Додик изјавио да би рубља могла да постане национална валута Републике Српске (што је чиста фантазмагорија), постало је јасно да ће и овај благословени крај ускоро дефинитивно окренути кормило ка Западу – конкретно ка САД, које планирају да држе регион под контролом. Европска унија се преко Бошњака очајнички опире, али ако Трамп каже „ово је моје“, мораће да се помире с тим.
Слично ће бити и са Србијом, где се Вучић разапиње између покушаја да одобровољи Трампа и челичних ланаца који га везују за ЕУ, а посебно за Француску. Русије у овој игри нема. Зато, када наше службе причају о „обојеној револуцији“, очигледно мисле на проамеричке снаге којима треба само смена врха. Самим системом не желе да се баве, јер систем ради и за америчке интересе. Нама од тог преокрета није ни ни вруће ни хладно, јер Вучић јасно спроводи политику потискивања свега руског, а неки нови амерички играч, ако га наметну Србима, само ће наставити тај тренд са истом ревношћу.
У том контексту, демонстранти који траже потпуни ремонт друштва представљају претњу и за САД, и за ЕУ, па и за самог Вучића. Али они су једини који су спремни да заиста бране националне интересе. Истовремено, као што смо видели, део интелектуалне елите, укључујући и опозиционе професоре, отворено покушава да симпатије демонстраната усмери ка Америци. Тако да исход ове битке још није одређен.
У Републици Српској ће ситуација, по свему судећи, бити максимално драматична. Тамо је уложено много руског новца, а народ је толико проруски настројен да Путина зове „православним царем“. Ипак, константан притисак из Сарајева и Европске уније, сталне злоупотребе и кршење Дејтонског споразума приморавају Додика да тражи заштиту код најјачих и најутицајнијих у региону. Судећи по последњим путовањима председника Српске, он сматра да су то САД, Израел и Мађарска. Русија је, губитком контроле над Нафтном индустријом Србије (НИС), практично отишла са сцене. Остала нам је само гасна цев. Али, будимо реални, ни то неће дуго. Изградња нафтне и гасне инфраструктуре која преко Турске и Азербејџана повезује Европу са налазиштима у Средњој Азији и на Блиском истоку, уз убрзано опремање ЛНГ терминала у Хрватској и Албанији, ускоро ће нас лишити и те полуге.
На све то, руски амбасадор у Београду весело извештава о раду Руског дома, Руског историјског друштва, Географског друштва… Међутим, ефикасност њиховог рада најбоље се види у коментарима Срба испод изазовно арогантне објаве амбасаде о ризику за антифашистичко наслеђе Србије. Из тих коментара се види да у српском друштву апсолутно не постоји знање о Минхенском споразуму, подели Чехословачке (између Пољске, Немачке и Мађарске)[4] и великој „братској љубави“ између пољског лидера Пилсудског и Адолфа Хитлера. Очигледно Срби не знају ни да је СССР позивао европске земље да се уједине против Хитлера. Не знају ни да је СССР последњи од великих европских држава потписао пакт о ненападању, а да је подела Пољске била само начин да се купи време. Други светски рат није почео 1939. него 1938. године, када је Немачка прогутала Аустрију, а затим окупирала Чехословачку. Али на Западу је незгодно о томе причати. Зашто је онда баш западна верзија историје толико раширена међу младим Србима? У чему су успеси наших дипломатских институција ако нисмо успели ни са просветитељском функцијом?
Мислим да је свим људима у Русији у срцу одјекнула реченица нашег министра одбране Андреја Белоусова: „Грешити се сме, лагати се не сме“. Може ли се ситуација брзо поправити? Морамо признати себи – тешко. Време је изгубљено, многе прилике су пропуштене.
наставак у коментару
dzen.ru / srpskistav.com
@balkanskababushka
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Сваки однос, био он породични или међународни, захтева рад и суштину. Речи о љубави морају да прате дела. Исто важи и за приче о братству. У оба случаја, што су речи гласније, то је у њима мање правог смисла. Зато, кад је Милорад Додик изјавио да би рубља могла да постане национална валута Републике Српске (што је чиста фантазмагорија), постало је јасно да ће и овај благословени крај ускоро дефинитивно окренути кормило ка Западу – конкретно ка САД, које планирају да држе регион под контролом. Европска унија се преко Бошњака очајнички опире, али ако Трамп каже „ово је моје“, мораће да се помире с тим.
Слично ће бити и са Србијом, где се Вучић разапиње између покушаја да одобровољи Трампа и челичних ланаца који га везују за ЕУ, а посебно за Француску. Русије у овој игри нема. Зато, када наше службе причају о „обојеној револуцији“, очигледно мисле на проамеричке снаге којима треба само смена врха. Самим системом не желе да се баве, јер систем ради и за америчке интересе. Нама од тог преокрета није ни ни вруће ни хладно, јер Вучић јасно спроводи политику потискивања свега руског, а неки нови амерички играч, ако га наметну Србима, само ће наставити тај тренд са истом ревношћу.
У том контексту, демонстранти који траже потпуни ремонт друштва представљају претњу и за САД, и за ЕУ, па и за самог Вучића. Али они су једини који су спремни да заиста бране националне интересе. Истовремено, као што смо видели, део интелектуалне елите, укључујући и опозиционе професоре, отворено покушава да симпатије демонстраната усмери ка Америци. Тако да исход ове битке још није одређен.
У Републици Српској ће ситуација, по свему судећи, бити максимално драматична. Тамо је уложено много руског новца, а народ је толико проруски настројен да Путина зове „православним царем“. Ипак, константан притисак из Сарајева и Европске уније, сталне злоупотребе и кршење Дејтонског споразума приморавају Додика да тражи заштиту код најјачих и најутицајнијих у региону. Судећи по последњим путовањима председника Српске, он сматра да су то САД, Израел и Мађарска. Русија је, губитком контроле над Нафтном индустријом Србије (НИС), практично отишла са сцене. Остала нам је само гасна цев. Али, будимо реални, ни то неће дуго. Изградња нафтне и гасне инфраструктуре која преко Турске и Азербејџана повезује Европу са налазиштима у Средњој Азији и на Блиском истоку, уз убрзано опремање ЛНГ терминала у Хрватској и Албанији, ускоро ће нас лишити и те полуге.
На све то, руски амбасадор у Београду весело извештава о раду Руског дома, Руског историјског друштва, Географског друштва… Међутим, ефикасност њиховог рада најбоље се види у коментарима Срба испод изазовно арогантне објаве амбасаде о ризику за антифашистичко наслеђе Србије. Из тих коментара се види да у српском друштву апсолутно не постоји знање о Минхенском споразуму, подели Чехословачке (између Пољске, Немачке и Мађарске)[4] и великој „братској љубави“ између пољског лидера Пилсудског и Адолфа Хитлера. Очигледно Срби не знају ни да је СССР позивао европске земље да се уједине против Хитлера. Не знају ни да је СССР последњи од великих европских држава потписао пакт о ненападању, а да је подела Пољске била само начин да се купи време. Други светски рат није почео 1939. него 1938. године, када је Немачка прогутала Аустрију, а затим окупирала Чехословачку. Али на Западу је незгодно о томе причати. Зашто је онда баш западна верзија историје толико раширена међу младим Србима? У чему су успеси наших дипломатских институција ако нисмо успели ни са просветитељском функцијом?
Мислим да је свим људима у Русији у срцу одјекнула реченица нашег министра одбране Андреја Белоусова: „Грешити се сме, лагати се не сме“. Може ли се ситуација брзо поправити? Морамо признати себи – тешко. Време је изгубљено, многе прилике су пропуштене.
наставак у коментару
dzen.ru / srpskistav.com
@balkanskababushka
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💯17❤3👏2🤡1
Forwarded from Уз Свој Народ
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Мајка преминуле девојчице Еме 😢
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
😢48🤬9🙏2
Обавештајци у мантији
ВАТИКАН И ТАЈНЕ СЛУЖБЕ
Ватиканска обавештајна служба постала је јавности позната после објављивања докумената у оквиру акције познате као „Vatileaks“ (асоцијација на „Викиликс“), али и монографије шпанско-перуанског новинара Ерика Фратинија „Шпијуни папе“ („Lespie del papa“) у којој је изнео податке, на основу архивске грађе из Латинске Америке и САД, о неким операцијама ватиканске тајне службе од времена њене обнове па до 2008. године, при чему је аргументовао став да ова служба увек значајно мења ток људске историје
Папска обавештајна служба имала је велико искуство, али и традицију сакупљања и анализа информација, као и извођења тајних, специјалних операција. Према речима најчувенијег ловца на нацисте Симона Визентала, обавештајна служба Ватикана је чак ефикаснија од израелског Мосада. Тренутно у свом саставу има 200 агената, које је одлично обучио бивши официр тајних служби Италије (Sisde) Доминико Ђани. У службу су инкорпорирани кардинали (наравно у тајности), монсињори, свештеници и поверљиви световни сарадници. Према традицији њихов рад тајно координира ред језуита, основао га је Игњатије Лојола у 15. веку, а који у свом саставу има и религиозни и војни део.
АРГЕНТИНСКА ВЕЗА
За време папе Војтиле, шеф ватиканске обавештајне службе био је кардинал из Пјаченце Луиђи Поджи, који је умро 2010. у 93. години. Није случајно што је још као млад свештеник био именован за чувара тајног архива Ватикана. Сада се претпоставља да је нови шеф Хосе Луис Уболди из Буенос Ајреса, сива еминенција ватиканске тајне службе у Аргентини и, наравно, одличан друг папе Франциска, уз то, поверљив је човек Рубена ди Монтеа, бившег архиепископа Мерседес-Лухана. Дакле, није само први човек Римокатоличке цркве из Аргентине већ и први човек њихове тајне службе.
Има мишљења да тајна служба Ватикана ништа не заборавља, а са новим временом прихвата и нове методе рада, попут праћења, уклањања и људи и докумената, као и манипулисања појединцима или друштвеним групама. Добар пример манипулације тајне службе Ватикана је „Википедија“, где муњевито уклањају сваку нежељену или погрешну информацију о Ватикану. А седамдесетих година прошлог века, према доступним подацима, умела је да се носи и са ЦИА и Мосадом, као и да заштити Ватикан од напада Ал Каиде.
Познато је, премда се у јавности о томе мало говори, да Ватикан има одличну обавештајну службу. У литератури се срећу различита имена, мада је део истраживача назива „Sodalitium pianum“, како се звала када ју је 1566. године оснивао велики инквизитор Пије V за заштиту хришћанства од раскола и борбу са опозицијом (неки аутори тврде пак да је формирана 1500, са геслом „Мачем за крст“). Ова обавештајна служба званично је престала са радом 1922. године за време папе Бенедикта XV, док Барбара Ћиоли у часопису Летера 43 наводи да она заправо никада није престала да постоји. Прикупљене информације и досијеи су били на располагању папи и папским службама, од дипломатске до мисионарске.
СИМБОЛИКА КЉУЧЕВА
На грбу Ватикана налазе се два кључа. Једним да све отвори и учини доступним људима, а другим да закључа оно што није за јавност. Дакле, како би знали шта се планира и шта крију државе у међународној политици, папе су организовале обавештајну, тајну службу. Фактички је опслужује сва римокатоличка црквена јерархија, уз помоћ више од 500 дипломатских представништава, мноштва бискупа, монсињора монашких редова… који систематски сакупљају различите информације, не само о (не)раду потчињених већ и о политици и амбицијама конкурентских цркава и држава. На крају, обавештајне информације Ватикан добија и од различитих римокатоличких организација уједињених у асоцијацију „Католичка акција“, али и од политичких партија римокатолика. Све те информације се шаљу у Конгрегацију свете канцеларије, где их потом огроман апарат аналитичара проучава и класификује, тј. прослеђују на даље решавање. Томас Морган, аутор књиге о Ватикану, написао је:
наставак у коментару
✍️ Зоран Милошевић
Печат
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
ВАТИКАН И ТАЈНЕ СЛУЖБЕ
Ватиканска обавештајна служба постала је јавности позната после објављивања докумената у оквиру акције познате као „Vatileaks“ (асоцијација на „Викиликс“), али и монографије шпанско-перуанског новинара Ерика Фратинија „Шпијуни папе“ („Lespie del papa“) у којој је изнео податке, на основу архивске грађе из Латинске Америке и САД, о неким операцијама ватиканске тајне службе од времена њене обнове па до 2008. године, при чему је аргументовао став да ова служба увек значајно мења ток људске историје
Папска обавештајна служба имала је велико искуство, али и традицију сакупљања и анализа информација, као и извођења тајних, специјалних операција. Према речима најчувенијег ловца на нацисте Симона Визентала, обавештајна служба Ватикана је чак ефикаснија од израелског Мосада. Тренутно у свом саставу има 200 агената, које је одлично обучио бивши официр тајних служби Италије (Sisde) Доминико Ђани. У службу су инкорпорирани кардинали (наравно у тајности), монсињори, свештеници и поверљиви световни сарадници. Према традицији њихов рад тајно координира ред језуита, основао га је Игњатије Лојола у 15. веку, а који у свом саставу има и религиозни и војни део.
АРГЕНТИНСКА ВЕЗА
За време папе Војтиле, шеф ватиканске обавештајне службе био је кардинал из Пјаченце Луиђи Поджи, који је умро 2010. у 93. години. Није случајно што је још као млад свештеник био именован за чувара тајног архива Ватикана. Сада се претпоставља да је нови шеф Хосе Луис Уболди из Буенос Ајреса, сива еминенција ватиканске тајне службе у Аргентини и, наравно, одличан друг папе Франциска, уз то, поверљив је човек Рубена ди Монтеа, бившег архиепископа Мерседес-Лухана. Дакле, није само први човек Римокатоличке цркве из Аргентине већ и први човек њихове тајне службе.
Има мишљења да тајна служба Ватикана ништа не заборавља, а са новим временом прихвата и нове методе рада, попут праћења, уклањања и људи и докумената, као и манипулисања појединцима или друштвеним групама. Добар пример манипулације тајне службе Ватикана је „Википедија“, где муњевито уклањају сваку нежељену или погрешну информацију о Ватикану. А седамдесетих година прошлог века, према доступним подацима, умела је да се носи и са ЦИА и Мосадом, као и да заштити Ватикан од напада Ал Каиде.
Познато је, премда се у јавности о томе мало говори, да Ватикан има одличну обавештајну службу. У литератури се срећу различита имена, мада је део истраживача назива „Sodalitium pianum“, како се звала када ју је 1566. године оснивао велики инквизитор Пије V за заштиту хришћанства од раскола и борбу са опозицијом (неки аутори тврде пак да је формирана 1500, са геслом „Мачем за крст“). Ова обавештајна служба званично је престала са радом 1922. године за време папе Бенедикта XV, док Барбара Ћиоли у часопису Летера 43 наводи да она заправо никада није престала да постоји. Прикупљене информације и досијеи су били на располагању папи и папским службама, од дипломатске до мисионарске.
СИМБОЛИКА КЉУЧЕВА
На грбу Ватикана налазе се два кључа. Једним да све отвори и учини доступним људима, а другим да закључа оно што није за јавност. Дакле, како би знали шта се планира и шта крију државе у међународној политици, папе су организовале обавештајну, тајну службу. Фактички је опслужује сва римокатоличка црквена јерархија, уз помоћ више од 500 дипломатских представништава, мноштва бискупа, монсињора монашких редова… који систематски сакупљају различите информације, не само о (не)раду потчињених већ и о политици и амбицијама конкурентских цркава и држава. На крају, обавештајне информације Ватикан добија и од различитих римокатоличких организација уједињених у асоцијацију „Католичка акција“, али и од политичких партија римокатолика. Све те информације се шаљу у Конгрегацију свете канцеларије, где их потом огроман апарат аналитичара проучава и класификује, тј. прослеђују на даље решавање. Томас Морган, аутор књиге о Ватикану, написао је:
наставак у коментару
✍️ Зоран Милошевић
Печат
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👏18❤1😈1
1/3
КАКО ПОМОЋИ ЗАБЛУДЕЛИМ СРПСКИМ ПОРИЦАТЕЉИМА СРБОЦИДА ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ 1941-1945?
Хришћански је помоћи залуталима да се ослободе својих заблуда, да пронађу и усвоје истину. Исто тако, не узвраћати увредама на увреде, дисквалификацијама на дисквалификације, клеветама на клевете, отровом на отров.
Једини прави противотров је понудити им знање и, истовремено, упутити их на морал и етику, на искреност, поштење и – пристојност. Јер са жаљењем се мора констатовати, да им све те вредности, неке у већој а неке у мањој мери, недостају.
Основна област, којом се (у оквиру историографије) бавим деценијама, је Србоцид хрватске државе 1941-1945, закључно са његовом основном парадигмом, логором смрти Јасеновац.
Истовремено, често тематизујем континуитет историје тј. третирања Срба од стране Запада и анализирам паралеле између догађања у време Другог светског рата и у време последњих балканских ратова при насилном распаду друге Југославије на крају 20. века.
То је нешто, што по природи ствари не може да прија једном великом делу хрватске јавности, политичарима, академицима, медијима… Но радо подвлачим, да са те стране до данас нисам дожвео неке нарочито „ниске ударце“, мада наравно ни аплаузе.
Сасвим другачији третман доживљавам, међутим, од једног дела српске „интелигенције“ (Арчибалд Рајс: „Са све надмоћнијим ступањем на власт интелигенције, појављују се људи који схватају каква се лична корист може извући из српске склоности за страначку политику.“), који све време не презају од увреда, ниподаштавања, клевета.
У почетку сам се кратко време питао, ако су они против мојих истраживања и објављивања, зашто се не служе аргументима тј. зашто нападају тако лично и острашћено?
Одговор је, свакако, врло брзо дошао и гласи, јер они једноставно немају противаргументе и, истовремено, имају очигледно врло проблематичан однос према моралу и етици. На страну то, да се ни на једном факултету не учи основна пристојност, јер се она напросто очекује.
Ову чудну констелацију односа желим да илуструјем једним примером.
Немачки историчар Александер Корб се прочуо по тврдњама у свом докторском раду, да се у хрватској држави 1941-1945. није десио никакав геноцид над Србима, да локални римокатолички клир и Ватикан са том државом нису имали никакав близки однос а камоли сарадњу при бруталним поступцима према Србима, да се највеће умирање у Јасеновцу догодило услед и током једне поплаве Саве, да је и Јадовно био један нормални радни логор, да су усташе местимично рушиле српске цркве, јер су партизани користили њихове торњеве као осматрачнице, да су усташе (у једном каснијем прилогу) били заправо идеалистички визионари, који су сањали нови и правденији светски поредак… и…и…и…
Тог истог Корба су пак перјанице овог дела српске „интелигенције“, званично „највиши српски ауторитети“ за питање Србоцида и Јасеновца здушно позивали на своје „међународне конференције о Јасеновцу“, водали га и гостили по Београду и Бањалуци, да би просвећивао неуке Србе и лечио их од ненаучних и наравно само националистичких глупости.
Ја сам се ето показао тврдоглавим, отпорним на његово поучавање и усудио се да игноришем и тако значајну, по њиховом схватању вероватно и обавезујућу подршку дотичних „највиших српских ауторитета“ за питање Србоцида и Јасеновца.
Написао сам, уместо тога, једну аргументовану реплику овом дословце бестидном ревизионисти историје и тачку по тачку побио његове поставке. Тај текст је био објављен у Зборнику за друштвене науке Матице српске а потом сам тим поводом дао и један интервју недељнику „Печат“.
Доле уводни део коментара тог иступа у јавности од стране гласила Матице хрватске:
„Hrvatska revija 1, 2014. Matica hrvatska
Višedimenzionalna povijest ratnog ustaštva
наставак у коментару
✍️ Владимир Умељић
Искра
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
КАКО ПОМОЋИ ЗАБЛУДЕЛИМ СРПСКИМ ПОРИЦАТЕЉИМА СРБОЦИДА ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ 1941-1945?
Хришћански је помоћи залуталима да се ослободе својих заблуда, да пронађу и усвоје истину. Исто тако, не узвраћати увредама на увреде, дисквалификацијама на дисквалификације, клеветама на клевете, отровом на отров.
Једини прави противотров је понудити им знање и, истовремено, упутити их на морал и етику, на искреност, поштење и – пристојност. Јер са жаљењем се мора констатовати, да им све те вредности, неке у већој а неке у мањој мери, недостају.
Основна област, којом се (у оквиру историографије) бавим деценијама, је Србоцид хрватске државе 1941-1945, закључно са његовом основном парадигмом, логором смрти Јасеновац.
Истовремено, често тематизујем континуитет историје тј. третирања Срба од стране Запада и анализирам паралеле између догађања у време Другог светског рата и у време последњих балканских ратова при насилном распаду друге Југославије на крају 20. века.
То је нешто, што по природи ствари не може да прија једном великом делу хрватске јавности, политичарима, академицима, медијима… Но радо подвлачим, да са те стране до данас нисам дожвео неке нарочито „ниске ударце“, мада наравно ни аплаузе.
Сасвим другачији третман доживљавам, међутим, од једног дела српске „интелигенције“ (Арчибалд Рајс: „Са све надмоћнијим ступањем на власт интелигенције, појављују се људи који схватају каква се лична корист може извући из српске склоности за страначку политику.“), који све време не презају од увреда, ниподаштавања, клевета.
У почетку сам се кратко време питао, ако су они против мојих истраживања и објављивања, зашто се не служе аргументима тј. зашто нападају тако лично и острашћено?
Одговор је, свакако, врло брзо дошао и гласи, јер они једноставно немају противаргументе и, истовремено, имају очигледно врло проблематичан однос према моралу и етици. На страну то, да се ни на једном факултету не учи основна пристојност, јер се она напросто очекује.
Ову чудну констелацију односа желим да илуструјем једним примером.
Немачки историчар Александер Корб се прочуо по тврдњама у свом докторском раду, да се у хрватској држави 1941-1945. није десио никакав геноцид над Србима, да локални римокатолички клир и Ватикан са том државом нису имали никакав близки однос а камоли сарадњу при бруталним поступцима према Србима, да се највеће умирање у Јасеновцу догодило услед и током једне поплаве Саве, да је и Јадовно био један нормални радни логор, да су усташе местимично рушиле српске цркве, јер су партизани користили њихове торњеве као осматрачнице, да су усташе (у једном каснијем прилогу) били заправо идеалистички визионари, који су сањали нови и правденији светски поредак… и…и…и…
Тог истог Корба су пак перјанице овог дела српске „интелигенције“, званично „највиши српски ауторитети“ за питање Србоцида и Јасеновца здушно позивали на своје „међународне конференције о Јасеновцу“, водали га и гостили по Београду и Бањалуци, да би просвећивао неуке Србе и лечио их од ненаучних и наравно само националистичких глупости.
Ја сам се ето показао тврдоглавим, отпорним на његово поучавање и усудио се да игноришем и тако значајну, по њиховом схватању вероватно и обавезујућу подршку дотичних „највиших српских ауторитета“ за питање Србоцида и Јасеновца.
Написао сам, уместо тога, једну аргументовану реплику овом дословце бестидном ревизионисти историје и тачку по тачку побио његове поставке. Тај текст је био објављен у Зборнику за друштвене науке Матице српске а потом сам тим поводом дао и један интервју недељнику „Печат“.
Доле уводни део коментара тог иступа у јавности од стране гласила Матице хрватске:
„Hrvatska revija 1, 2014. Matica hrvatska
Višedimenzionalna povijest ratnog ustaštva
Gojko Borić
Alexander Korb: „Im Schatten des Weltkriegs – Massengewalt der Ustaša gegen Serben, Juden und Roma in Kroatien 1941-1945“, naklada Hamburger Edition HIS Verlages, Hamburg, 2013.
наставак у коментару
✍️ Владимир Умељић
Искра
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤15👍4
Манастир Светог цара Уроша у Горњем Неродимљу, само 5 км од Урошевца. Посвећен српском цару Урошу, сину Цара Душана.
Оно што су Свети Архангели за Призрен то је манастир цара Уроша за Неродимље. По предању саградила га је мајка цара Уроша после његове смрти. Предање даље каже да када је царица Јелена кренула за Призрен да тамо сахрани свог сина у манастиру Св. Архангелима да воловска кола на којима га је возила су стала и нису хтела даље да мрдну. То је био знак да се ту сахрани, и ту је саградила манастир.
Манастир су минирали шиптари 1999.-те године, након доласка КФОР-а. У Неродимљу се Срби више не рађају, нити се чују неродимска звона.
Лаку ноћ Србијо
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
❤27😢17