"Иницијатива: предлог за доношење одлуке о престанку својства културног добра" сачинио сам, да није знао да треба да га јавно огласи и да је сматрао да на то има право. Иницијативу је лично, на руке, предао Славици Јелачи која је у горњем десном углу тог акта параграфирала примерак који је он задржао за себе и како је навео, грешком га понео у стан, у ком га је полиција пронашла.

Јелача је пред Јавним тужилаштвом за организовани криминал навела да је по пријему докумената предмет увела у поступање кроз Секретаријат Министарства културе, а не кроз надлежни Сектор за заштиту културног наслеђа и дигитализацију.
Објаснила је да јој је предмет додељен од претпостављеног јер се, како је рекла, радило о процедури која се води по Пословнику Владе, тврдећи да јој нико није указао да су акти незаконити. Јелача је у одбрани навела да је поступала искључиво формално, без улажења у садржај и законитост иницијатива које су, након обраде, прослеђиване министарствима и Влади.
Навела је и да јој је министар рекао да се крене у процедуру пред Владом, те да је њен задатак био да иницијативе претвори у предлоге одлука Министарства културе ради скидања заштите са Генералштаба и њиховог упућивања Влади Србије.

Демантовање лажи ВМРО ДПМНЕ

Већ пет година сам ван политике, након што сам поднео оставку на све политичке и државне функције. Пет година, готово сваког дана откако сам отишао, странка ВМРО-ДПМНЕ, њено руководство, њихови портпароли и медији не престају да се баве мном, ширећи континуиране лажи, клевете и увреде.

Јавно се извињавам посланику Петрушевском и странци ВМРО-ДПМНЕ због свих тих лажи, клевета и увреда, укључујући и намерну злоупотребу мог имена у тој инсценираној драми о одузимању десетина тона медицинског канабиса, због наводног неправилног складиштења и складиштења.
Очигледна је лаж да сам на било који начин повезан са случајевима канабиса који су представљени јавности.

Очигледна је и дрска лаж коју сам пријавио Управи царина.

И без икаквог стида, подједнако су гнусне и њихове друге лажи о мени, које понављају готово свакодневно откако сам се повукао из политике, а посебно у ове скоро две године колико су на власти, попут оне да градим неке небодере од 40 спратова у Дубаију, да вршим притисак да купим болницу др Жана Митрева, да се мешам у рад правосудних и других институција, као и низ других измишљотина и конструкција.

Већ пет година трпим свакодневне увреде. Сви знају да никада нисам желео да тужим, борио сам се за слободу говора. Никоме се нисам светио за оно што су ми урадили 27. априла у Парламенту, никада нисам злоупотребио свој политички положај, али доста је било!

Ако се не извине у законски прописаном року, поднећу тужбу против Петрушевског и ВМРО-ДПМНЕ. Борићу се свим законским средствима да скинем ову љагу са свог имена.

Чињеница да власт показује снагу и „мишиће“ није знак да је у офанзиви, већ да је реч о нечему што се зове страх,

фаза у којој тежак болесник жели да на достојанствен начин оде са овог света – у овом случају, са политичке сцене – уз обезбеђене нормалне услове за одлазак, а не да оде осрамоћен.