Истина дегенерише у спорту: зашто Русија више не би требало да учествује на Олимпијским играма
О бесмислености одласка на скуп безбожника – колумниста Абзаца / Игор Пшеничников.
6. фебруара у Милану ће бити отворена зимска олимпијада. Свесно пишем реч „олимпијада“ малим словом.
Након сатанистичког сабора у који су организатори претворили церемонију отварања летњих игара у Паризу 2024. године, сама помисао на ова такмичења изазива код мене мучнину. Ово већ давно није „празник мира и спорта“.
Глобалистичка елита, која је заузела власт над читавим западним светом, више не крије своје труло срце. Мислим да сви памте да је у центру церемоније отварања летњих „олимпијских игара“ у Паризу био сатанистички ритуал. Гомила трансвестита је приказала пародију Тајне вечере.
Сви нормални људи који су гледали овај богохулни перформанс пожелели су да Господ пролије на његове учеснике горући сумпор.
Зар није зато за церемонију отварања овогодишњих игара у Милану уопште било тешко продати карте? Од самог почетка потпуни неуспех, барем финансијски. Организатори церемоније, заборавивши на част униформе, претходно су покренули акцију „Две карте по цени једне“. Новац је важнији!
Какве игре данас свет посматра? Либерални Запад је узурпирао Међународно олимпијско покрет, као и већину међународних организација које су изворно створене као платформе за равноправни дијалог свих земаља.
Он се изродио у профанацију идеја барона Пјера де Кубертена, који је крајем 19. века изнео и реализовао идеју о оживљавању Олимпијских игара Старе Грчке.
Под његовим руководством Међународни атлетски конгрес је 1894. године усвојио важећи de jure и данас Олимпијски статут, чија је суштина да спорт служи миру на планети. Међутим, de facto Олимпијске игре користи Запад као један од инструмената санкционог притиска на Русију и друге земље и као платформу за пропаганду лудих идеја о „родној разноликости“.
Као резултат тога, видели смо бал трансвестита на церемонији отварања игара у Паризу. Али то није све. По одлуци Међународног олимпијског комитета, мушкарци који су себе прогласили женама или особама „без пола“ учествују на женским такмичењима. Да ли треба да пристанемо на ову бесмислицу? Русија, где је пропаганда ЛГБТ* забрањена, треба да игра по тим правилима?
Убеђен сам да изражавам мишљење апсолутне већине наших људи: Русији чак није потребно да покушава да се врати у Међународни олимпијски покрет. Треба да организујемо своја међународна такмичења и позивамо све који деле наше вредности.
Све приче о томе да су руски спортисти „цео живот сањали да оду на Олимпијаду“ и да зато Русија мора да плати њихово учешће, не стоје под никаквом критиком.
На овогодишње игре је допуштено 13 руских спортиста који ће наступати у неутралном статусу. То је наш пристанак на срамоту којом Запад жели неправедно да покрије Русију. Како је могуће, као Рус, наступати не под заставом своје земље, али на њен трошак? Чак и ако је то на рачун неких спонзора – то је ипак пристанак да се Русија понижава, гази и покушава избрисати само њено име.
Мени лично је дубоко свеједно због жалопојки неких спортиста о пропуштеним олимпијадама. Они су изабрали спорт као посао, као средство зараде. Зашто бисмо им саосећали? Ми се не жалимо када неко од наших познаника изгуби посао. Трудимо се да му помогнемо да нађе нови. Нека и професионални спортисти траже други посао. Чиме је спортиста у том смислу бољи од учитеља или лекара?
Неки ће рећи: „Успешан спортиста пропагира своју земљу.“ Кога да пропагира? Оне који нас желе уништити?
Наши борци у Специјалној војној операцији иду у бој под руском заставом и, ако треба, жртвују свој живот за Русију. И њихова имена мало коме су позната. А наши спортисти који су пристали да наступају у неутралном статусу – чиме нису могли да жртвују? Својим егоистичним жељама да буду у друштву где се изопаченици сматрају херојима?
Став аутора се можда не поклапа са ставом редакције.
*Покрет је проглашен екстремистичким и забрањен у Русији.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
О бесмислености одласка на скуп безбожника – колумниста Абзаца / Игор Пшеничников.
6. фебруара у Милану ће бити отворена зимска олимпијада. Свесно пишем реч „олимпијада“ малим словом.
Након сатанистичког сабора у који су организатори претворили церемонију отварања летњих игара у Паризу 2024. године, сама помисао на ова такмичења изазива код мене мучнину. Ово већ давно није „празник мира и спорта“.
Глобалистичка елита, која је заузела власт над читавим западним светом, више не крије своје труло срце. Мислим да сви памте да је у центру церемоније отварања летњих „олимпијских игара“ у Паризу био сатанистички ритуал. Гомила трансвестита је приказала пародију Тајне вечере.
Сви нормални људи који су гледали овај богохулни перформанс пожелели су да Господ пролије на његове учеснике горући сумпор.
Зар није зато за церемонију отварања овогодишњих игара у Милану уопште било тешко продати карте? Од самог почетка потпуни неуспех, барем финансијски. Организатори церемоније, заборавивши на част униформе, претходно су покренули акцију „Две карте по цени једне“. Новац је важнији!
Какве игре данас свет посматра? Либерални Запад је узурпирао Међународно олимпијско покрет, као и већину међународних организација које су изворно створене као платформе за равноправни дијалог свих земаља.
Он се изродио у профанацију идеја барона Пјера де Кубертена, који је крајем 19. века изнео и реализовао идеју о оживљавању Олимпијских игара Старе Грчке.
Под његовим руководством Међународни атлетски конгрес је 1894. године усвојио важећи de jure и данас Олимпијски статут, чија је суштина да спорт служи миру на планети. Међутим, de facto Олимпијске игре користи Запад као један од инструмената санкционог притиска на Русију и друге земље и као платформу за пропаганду лудих идеја о „родној разноликости“.
Као резултат тога, видели смо бал трансвестита на церемонији отварања игара у Паризу. Али то није све. По одлуци Међународног олимпијског комитета, мушкарци који су себе прогласили женама или особама „без пола“ учествују на женским такмичењима. Да ли треба да пристанемо на ову бесмислицу? Русија, где је пропаганда ЛГБТ* забрањена, треба да игра по тим правилима?
Убеђен сам да изражавам мишљење апсолутне већине наших људи: Русији чак није потребно да покушава да се врати у Међународни олимпијски покрет. Треба да организујемо своја међународна такмичења и позивамо све који деле наше вредности.
Све приче о томе да су руски спортисти „цео живот сањали да оду на Олимпијаду“ и да зато Русија мора да плати њихово учешће, не стоје под никаквом критиком.
На овогодишње игре је допуштено 13 руских спортиста који ће наступати у неутралном статусу. То је наш пристанак на срамоту којом Запад жели неправедно да покрије Русију. Како је могуће, као Рус, наступати не под заставом своје земље, али на њен трошак? Чак и ако је то на рачун неких спонзора – то је ипак пристанак да се Русија понижава, гази и покушава избрисати само њено име.
Мени лично је дубоко свеједно због жалопојки неких спортиста о пропуштеним олимпијадама. Они су изабрали спорт као посао, као средство зараде. Зашто бисмо им саосећали? Ми се не жалимо када неко од наших познаника изгуби посао. Трудимо се да му помогнемо да нађе нови. Нека и професионални спортисти траже други посао. Чиме је спортиста у том смислу бољи од учитеља или лекара?
Неки ће рећи: „Успешан спортиста пропагира своју земљу.“ Кога да пропагира? Оне који нас желе уништити?
Наши борци у Специјалној војној операцији иду у бој под руском заставом и, ако треба, жртвују свој живот за Русију. И њихова имена мало коме су позната. А наши спортисти који су пристали да наступају у неутралном статусу – чиме нису могли да жртвују? Својим егоистичним жељама да буду у друштву где се изопаченици сматрају херојима?
Став аутора се можда не поклапа са ставом редакције.
*Покрет је проглашен екстремистичким и забрањен у Русији.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👏32💯4❤2
✍ Сашка Љубичић
У свитање самог почетка устанка, Карађорђе се још једном, последњи пут, запутио на "преговоре" с Турцима, а са њим беху београдски митрополит Леонтије, прота Матија Ненадовић и Јанко Катић.
Старац Фочо и дахијски представници упиташе устанике којим су добром свратили, да брзо кажу и да иду.
Започео је прота Матија Ненадовић:
"Какав зулум подносимо, ни за недељу дана не би се могло испричати! Ми, бедни Срби, у својој отаџбини дом свој изгубисмо и са децом нашом по шумама скитамо и горким сузама наше нејачи дрвеће и земљу заливамо, поља наша необрађена чекају ратаре и нигде на своме прибежиште немамо!"
Карађорђе је севнуо очима ка агама, па увидевши да се прота преко мере осећајима препустио, устаде и стаде пред дахије:
"Ми смо се договорили, да не причам све, али ово је најважније:
Да се дахије искорене из Србије.
Да се харач не повећава.
Да кадије суде по закону.
Да Срби могу слободно обнављати спаљене цркве и манастире и обављати верске обичаје.
Да је трговина по нахијама слободна.
Да народ сам бира себи кнезове."
Као одговор на захтеве устаника, дахије су се смејуљиле, подозриво гледајући Карађорђа, па изађоше са својом понудом:
Пет стотина кеса златника.
Звање врховног кнеза у Београдском пашалуку за Карађорђа.
Забрана дахијама да бораве и задржавају се по селима.
И гаранција једног страног владара.
Карађорђе је на мах схватио да су и он и његови саборци залуду дошли. Није пристао на понуду:
"Не може се крв српска тако јефтино купити!
Догод ја гледам гробове нашије сербски кнезова које су дахије исекле и догод ви не убијете мене као и друге кнезове што сте исекли, међу нама, којекуде, од данас више неће добро бити!
Праштајте, аге, на вашем времену и нашем доласку, али од мира нема ништа!
Тек од сада ћете чути и видети бојева!"
А шта ћемо ми, данашњи кукавци и невољници, опевати о себи?
Сучим ћемо изаћ' пред Лазара и пред друге српске витезове, који живе доклен сунца грије?!
Данас се крв српска и празна глава српска купују вц папиром, ка(х)вом и сокницама.
Не зна се шта је празније и шта шупљијим звекетом звечи: празне главе, празне душе или продате гузице...
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
У свитање самог почетка устанка, Карађорђе се још једном, последњи пут, запутио на "преговоре" с Турцима, а са њим беху београдски митрополит Леонтије, прота Матија Ненадовић и Јанко Катић.
Старац Фочо и дахијски представници упиташе устанике којим су добром свратили, да брзо кажу и да иду.
Започео је прота Матија Ненадовић:
"Какав зулум подносимо, ни за недељу дана не би се могло испричати! Ми, бедни Срби, у својој отаџбини дом свој изгубисмо и са децом нашом по шумама скитамо и горким сузама наше нејачи дрвеће и земљу заливамо, поља наша необрађена чекају ратаре и нигде на своме прибежиште немамо!"
Карађорђе је севнуо очима ка агама, па увидевши да се прота преко мере осећајима препустио, устаде и стаде пред дахије:
"Ми смо се договорили, да не причам све, али ово је најважније:
Да се дахије искорене из Србије.
Да се харач не повећава.
Да кадије суде по закону.
Да Срби могу слободно обнављати спаљене цркве и манастире и обављати верске обичаје.
Да је трговина по нахијама слободна.
Да народ сам бира себи кнезове."
Као одговор на захтеве устаника, дахије су се смејуљиле, подозриво гледајући Карађорђа, па изађоше са својом понудом:
Пет стотина кеса златника.
Звање врховног кнеза у Београдском пашалуку за Карађорђа.
Забрана дахијама да бораве и задржавају се по селима.
И гаранција једног страног владара.
Карађорђе је на мах схватио да су и он и његови саборци залуду дошли. Није пристао на понуду:
"Не може се крв српска тако јефтино купити!
Догод ја гледам гробове нашије сербски кнезова које су дахије исекле и догод ви не убијете мене као и друге кнезове што сте исекли, међу нама, којекуде, од данас више неће добро бити!
Праштајте, аге, на вашем времену и нашем доласку, али од мира нема ништа!
Тек од сада ћете чути и видети бојева!"
А шта ћемо ми, данашњи кукавци и невољници, опевати о себи?
Сучим ћемо изаћ' пред Лазара и пред друге српске витезове, који живе доклен сунца грије?!
Данас се крв српска и празна глава српска купују вц папиром, ка(х)вом и сокницама.
Не зна се шта је празније и шта шупљијим звекетом звечи: празне главе, празне душе или продате гузице...
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤31👏19💯4🤮1
Вучић 24 часа борави у нашим телевизорима и тамани измишљене унутрашње непријатеље
АФОРИЗМИ И САТИРИЧНИ КОМЕНТАРИ
1) Сатанистичке наркосексуалне оргије су обавезан пробни тест кандидата за западне државнике. Тек ако ту задовоље, могу се бирати на највише државне функције.
2) Александар Вучић је казао да, као шеф државе, нема право да каже да се у Јасеновцу десио геноцид, јер „то би значило наредних сто година лоших односа са Хрватском“. Предсједнику стожерне српске земље нимало не смета што је Хрватска неоусташка држава, етнички очишћена од Срба и за српски дом спремна?!
3) Зашто служе свакодневни и сваконоћни ТВ интервјуи са предсједником Србије? За обмањивање јавности, тестирање лојалности новинара и одговарање на питања која му милују уши.
4) Александар Вучић 24 часа борави у нашим телевизорима. И тамани измишљене унутрашње непријатеље на одушевљење опраних мозгова!
5) Срби: побједници у рату, поражени у миру.
6) Српски језик је толико популаран да се њиме говори на више матерњих језика.
7) Србин или Црногорац, питање је (функције, стана, пословног простора…) сад!
8) Државне цокуле, државни пендрек и државна чарапа на празној глави чине – полицајца батинаша!
9) Дјецу револуције доносе масонске роде.
10) Глобалистичка истина се преноси fake news-oвима!
11) Наши криминалци на највишим функцијама спајају углед, черупање државног и задовољство.
12) Што је држава мања, памет владара је веће богатство.
13) Лијек се прво промућка, па се употријеби. Владајући бирач се прво употријеби, па он почне да мућка.
14) И дебели костури власти су мршави интелектуалци.
15) Тај корумпирани државник је ружан као лопов!
16) Није проблем што сви мисле исто, већ што мисле као Један.
17) Наркомафијашка власт као да је у подземље пропала!
18) Подобан и непросвећен чиновник је купио диплому и постао министар образовања!
19) Он је највећи алкохоличар међу политичарима и највећи политичар међу алкохоличарима!
20) Прије деликатне операције власти примјењује се анестезија јавности.
21) Шеф на полтрона гледа из птичје, а полтрон на шефа из жабље перспективе.
22) Бој се онога ко се Бога не боји и стиди се онога ко се људи не стиди.
23) Низак карактер је био толико амбициозан да није могао да чека тајну вечеру. Продао је вјеру за – молитвени доручак!
24) Најприје је Бог створио човјека. А онда су мали богови узели човјечанство у своје руке.
25) Упорно инсистирати на претпоставци невиности у информативном разговору са нашом полицијом штетно је за леђа, бубреге и друге виталне органе приведеног.
26) Средњи прст је индикатор асоцијалног понашања.
27) Круна на глави празни главу.
28) Био је толики демагог да је одушевио и залутале на митинг подршке власти.
29) Да би шефу могао тражити длаку у јајету, мораш претходно да му титраш јаја!
30) Заиграла је мечка пред глобалистичким вратима. Тачније, руски медвед.
✍️ Милан Гајовић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
АФОРИЗМИ И САТИРИЧНИ КОМЕНТАРИ
1) Сатанистичке наркосексуалне оргије су обавезан пробни тест кандидата за западне државнике. Тек ако ту задовоље, могу се бирати на највише државне функције.
2) Александар Вучић је казао да, као шеф државе, нема право да каже да се у Јасеновцу десио геноцид, јер „то би значило наредних сто година лоших односа са Хрватском“. Предсједнику стожерне српске земље нимало не смета што је Хрватска неоусташка држава, етнички очишћена од Срба и за српски дом спремна?!
3) Зашто служе свакодневни и сваконоћни ТВ интервјуи са предсједником Србије? За обмањивање јавности, тестирање лојалности новинара и одговарање на питања која му милују уши.
4) Александар Вучић 24 часа борави у нашим телевизорима. И тамани измишљене унутрашње непријатеље на одушевљење опраних мозгова!
5) Срби: побједници у рату, поражени у миру.
6) Српски језик је толико популаран да се њиме говори на више матерњих језика.
7) Србин или Црногорац, питање је (функције, стана, пословног простора…) сад!
8) Државне цокуле, државни пендрек и државна чарапа на празној глави чине – полицајца батинаша!
9) Дјецу револуције доносе масонске роде.
10) Глобалистичка истина се преноси fake news-oвима!
11) Наши криминалци на највишим функцијама спајају углед, черупање државног и задовољство.
12) Што је држава мања, памет владара је веће богатство.
13) Лијек се прво промућка, па се употријеби. Владајући бирач се прво употријеби, па он почне да мућка.
14) И дебели костури власти су мршави интелектуалци.
15) Тај корумпирани државник је ружан као лопов!
16) Није проблем што сви мисле исто, већ што мисле као Један.
17) Наркомафијашка власт као да је у подземље пропала!
18) Подобан и непросвећен чиновник је купио диплому и постао министар образовања!
19) Он је највећи алкохоличар међу политичарима и највећи политичар међу алкохоличарима!
20) Прије деликатне операције власти примјењује се анестезија јавности.
21) Шеф на полтрона гледа из птичје, а полтрон на шефа из жабље перспективе.
22) Бој се онога ко се Бога не боји и стиди се онога ко се људи не стиди.
23) Низак карактер је био толико амбициозан да није могао да чека тајну вечеру. Продао је вјеру за – молитвени доручак!
24) Најприје је Бог створио човјека. А онда су мали богови узели човјечанство у своје руке.
25) Упорно инсистирати на претпоставци невиности у информативном разговору са нашом полицијом штетно је за леђа, бубреге и друге виталне органе приведеног.
26) Средњи прст је индикатор асоцијалног понашања.
27) Круна на глави празни главу.
28) Био је толики демагог да је одушевио и залутале на митинг подршке власти.
29) Да би шефу могао тражити длаку у јајету, мораш претходно да му титраш јаја!
30) Заиграла је мечка пред глобалистичким вратима. Тачније, руски медвед.
✍️ Милан Гајовић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍25❤2🤮1
Црква Ваведења Пресвете Богородице у Липљану саграђена је у 14. веку и представља непокретно културно добро од изузетног значаја. У липљанској порти налази се и друга црква, подигнута 1934. године, посвећена Светим мученицима Флору и Лавру.
Након агресије НАТО пакта 1999. и погрома 2004. године, већина Срба напустила је Липљан. Данас у њему живи албанска већина, уз мањи број Срба у околини цркава Ваведења Пресвете Богородице и Светих мученика Флора и Лавра.
Лаку ноћ Србијо
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🥰22❤7😢3🕊1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
📁 Откријте најбоље Телеграм канале у овом каталогу да бисте пратили догађаје уживо и били у току са најновијим геополитичким, финансијским и културним вестима.
👉 ДОДАЈ КАНАЛЕ
Ако сте заинтересовани да постанете део овог каталога, контактирајте нас директним порукама.
👉 ДОДАЈ КАНАЛЕ
Ако сте заинтересовани да постанете део овог каталога, контактирајте нас директним порукама.
Каблови посечени, питања остају: политички притисак или примена закона?
Док градске службе уклањају инфраструктуру нишког кабловског оператера Јотел, грађани упозоравају да се истовремено уклањају и право на слободан избор медија.
Без судских одлука, али уз озбиљне оптужбе за политички притисак и селективну примену закона, сеча каблова отвара питање – ко у Нишу одлучује шта грађани смеју да гледају и чују?
Управа Јотела наводи да су стубови и оптички каблови посечени противправно и без судских налога, оптужујући градске службе да су поступале мимо закона. Из тог разлога покренули су неколико тужби и кривичну пријаву против директора Дирекције за изградњу града Ниша, по чијем налогу је извршено уклањање каблова Јотела.
Кажу да се на овај начин, новцем из градског буџета, свесно гуши конкуренција на тржишту кабловских оператера.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Док градске службе уклањају инфраструктуру нишког кабловског оператера Јотел, грађани упозоравају да се истовремено уклањају и право на слободан избор медија.
Без судских одлука, али уз озбиљне оптужбе за политички притисак и селективну примену закона, сеча каблова отвара питање – ко у Нишу одлучује шта грађани смеју да гледају и чују?
Управа Јотела наводи да су стубови и оптички каблови посечени противправно и без судских налога, оптужујући градске службе да су поступале мимо закона. Из тог разлога покренули су неколико тужби и кривичну пријаву против директора Дирекције за изградњу града Ниша, по чијем налогу је извршено уклањање каблова Јотела.
Кажу да се на овај начин, новцем из градског буџета, свесно гуши конкуренција на тржишту кабловских оператера.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍19🤮9😡7❤1🥰1
Троугао моћи: „Црвена деца“!
На Балкану данас не постоји класична подјела власти. Постоји троугао моћи: НВО сектор, медији и политика. А у његовом центру стоје – “Црвена деца“.
Невладине организације нијесу овдје настале да би штитиле друштво, већ да би га преваспитавале. Оне служе као регрутни центри. Ту се тестира лојалност, бруси језик, учи који су „исправни“ ставови и које теме су забрањене. Ко прође – иде даље. Ко пита превише – остаје без грантова.
НВО сектор производи кадрове, не идеје.
Његов задатак није критика система, већ селекција подобних људи за систем. Зато су сви исти: исти рјечник, исте фразе, иста „забринутост“, иста мета – сопствени народ.
Друга тачка троугла су медији.
Не као коректив власти, већ као логистика операције. Медији више не информишу, него усмјеравају. Они не постављају питања, већ бране наратив. Ко год доведе у питање агенду НВО сектора или одлуке власти – проглашава се екстремистом, руским агентом, националистом, ретроградним елементом. Медији служе да црвену децу прикажу као „младе, образоване, прогресивне“, чак и када су неспособни, бахати и политички стерилни. Скандали се перу, грешке релативизују, одговорност брише. Критика се не демантује – етикетира се.
Трећа тачка је политика.
Ту црвена деца завршавају каријеру. Без изборне базе, без народне подршке, без стварног легитимитета – али са пуним медијским покрићем и међународном заштитом. Њих не бира народ, њих поставља систем. Када уђу у институције, они више не представљају државу, већ мрежу која их је довела. Њихове одлуке нијесу политичке, већ оперативне. Њихова лојалност није уставна, већ пројектна. Држава се претвара у сервис за спровођење туђих интереса.
У том троуглу нема случајности. НВО сектор производи кадар. Медији производе легитимитет. Политика производи моћ. А народ? Народ служи као сметња.
У Црној Гори, Србији, Републици Српској и широм региона, овај модел функционише идентично. Промијене се заставе, промијене се пароле, али структура остаје иста. Црвена деца се само селе из једног пројекта у други. Зато се никада не рјешавају кључна питања. Зато је држава стално у „транзицији“. Зато су кризе вјечне. Јер циљ није стабилна држава – циљ је управљива држава.
Црвена деца нијесу случајна појава. Она су инсталација.
И док год НВО сектор, медији и политика функционишу као један затворени круг, Балкан неће бити слободан простор, већ лабораторија. А лабораторије се не воде у интересу мишева.
Шта значи појам „Црвена деца“?
Израз „Црвена деца“ не односи се на године, већ на идеолошко поријекло и ментални склоп. То су људи који су политички, друштвено или вриједносно формирани у насљеђу бившег комунистичког система, без обзира на то што се данас представљају као либерали, прогресивци, европејци или реформисти. „Црвена“ у овом контексту не значи нужно формално чланство у некадашњим партијама, већ наслијеђени начин размишљања: презир према народу, увјерење да елита зна боље од грађана, склоност ауторитету, али само ако долази „одозго“, увјерење да циљ оправдава средства. „Деца“ не означава биолошку младост, већ незрелост у односу према слободи и одговорности. То су људи који никада нијесу морали да се боре за систем у којем живе, већ су у њега били уведени кроз привилегије, везе и идеолошку подобност.
наставак у коментару
✍ Тихомир Бурзановић
Српска24 / Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
На Балкану данас не постоји класична подјела власти. Постоји троугао моћи: НВО сектор, медији и политика. А у његовом центру стоје – “Црвена деца“.
Невладине организације нијесу овдје настале да би штитиле друштво, већ да би га преваспитавале. Оне служе као регрутни центри. Ту се тестира лојалност, бруси језик, учи који су „исправни“ ставови и које теме су забрањене. Ко прође – иде даље. Ко пита превише – остаје без грантова.
НВО сектор производи кадрове, не идеје.
Његов задатак није критика система, већ селекција подобних људи за систем. Зато су сви исти: исти рјечник, исте фразе, иста „забринутост“, иста мета – сопствени народ.
Друга тачка троугла су медији.
Не као коректив власти, већ као логистика операције. Медији више не информишу, него усмјеравају. Они не постављају питања, већ бране наратив. Ко год доведе у питање агенду НВО сектора или одлуке власти – проглашава се екстремистом, руским агентом, националистом, ретроградним елементом. Медији служе да црвену децу прикажу као „младе, образоване, прогресивне“, чак и када су неспособни, бахати и политички стерилни. Скандали се перу, грешке релативизују, одговорност брише. Критика се не демантује – етикетира се.
Трећа тачка је политика.
Ту црвена деца завршавају каријеру. Без изборне базе, без народне подршке, без стварног легитимитета – али са пуним медијским покрићем и међународном заштитом. Њих не бира народ, њих поставља систем. Када уђу у институције, они више не представљају државу, већ мрежу која их је довела. Њихове одлуке нијесу политичке, већ оперативне. Њихова лојалност није уставна, већ пројектна. Држава се претвара у сервис за спровођење туђих интереса.
У том троуглу нема случајности. НВО сектор производи кадар. Медији производе легитимитет. Политика производи моћ. А народ? Народ служи као сметња.
У Црној Гори, Србији, Републици Српској и широм региона, овај модел функционише идентично. Промијене се заставе, промијене се пароле, али структура остаје иста. Црвена деца се само селе из једног пројекта у други. Зато се никада не рјешавају кључна питања. Зато је држава стално у „транзицији“. Зато су кризе вјечне. Јер циљ није стабилна држава – циљ је управљива држава.
Црвена деца нијесу случајна појава. Она су инсталација.
И док год НВО сектор, медији и политика функционишу као један затворени круг, Балкан неће бити слободан простор, већ лабораторија. А лабораторије се не воде у интересу мишева.
Шта значи појам „Црвена деца“?
Израз „Црвена деца“ не односи се на године, већ на идеолошко поријекло и ментални склоп. То су људи који су политички, друштвено или вриједносно формирани у насљеђу бившег комунистичког система, без обзира на то што се данас представљају као либерали, прогресивци, европејци или реформисти. „Црвена“ у овом контексту не значи нужно формално чланство у некадашњим партијама, већ наслијеђени начин размишљања: презир према народу, увјерење да елита зна боље од грађана, склоност ауторитету, али само ако долази „одозго“, увјерење да циљ оправдава средства. „Деца“ не означава биолошку младост, већ незрелост у односу према слободи и одговорности. То су људи који никада нијесу морали да се боре за систем у којем живе, већ су у њега били уведени кроз привилегије, везе и идеолошку подобност.
наставак у коментару
✍ Тихомир Бурзановић
Српска24 / Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍25👏7💯7🖕2🙉2❤1✍1
Евроазија
Прича се да је жив. У Тел Авиву.
Ако није жив, ко пушта све те фајлове... Мало по мало...
Ако није жив, ко пушта све те фајлове... Мало по мало...
Да ли је педофил Епштајн жив?
У причи о објављивању последње огромне количине докумената из судског процеса против сутенера-педофила Епштајна постоји главно отворено питање: да ли је Епштајн заиста извршио самоубиство у затворској ћелији 10. августа 2019. године?
Да, у његовој смрти било је заинтересованих много високопозиционираних личности. Могао је у замену за смањење казне да открије многа имена својих клијената из светске „елите“. Али могло је испливати и нешто друго, а то је да је сва активност Епштајна у укључивању светске „елите“ у „медене замке“ била усмерена од стране израелског Мосада.
Међутим, у овом контексту није чак ни најважније то што је Епштајн радио за Израел, већ то да је његово самоубиство мистификација и да је он заправо жив. Ове гласине су се распламсале током прве објаве материјала о случају Епштајна почетком 2025. године, када је објављен видео снимак снимљен поред затворске ћелије Епштајна у ноћи његове смрти, али у њему недостаје један минут снимка направљен непосредно пре поноћи.
Епштајн је био под надзором због „ризика од самоубиства“, али је тај надзор касније укинут. Предвиђено је да ће са њим живети сапатник у ћелији. Међутим, његов сапатник је премештен у другу ћелију само дан пре „смрти“ Епштајна. А двојица чувара који су требали да прате Епштајна у тренутку „смрти“ спавали су на радном месту и касније су то признали. Рекли су да нису ништа видели.
Али најважније је нешто друго. Пре око годину дана у несистемским америчким медијима појавила се фотографија коју је неко направио, а на којој се види као да безживотно тело Епштајна износе на носилима из зграде затвора на Менхетну. При томе лице покојника није било покривено чаршавом, а леш није био стављен у одговарајућу полиетиленску кесу, што је уобичајено. Као да је некоме било потребно да покаже да је Епштајн мртав.
Постављена је претпоставка да је за мистификацију коришћен леш Ентонија Родема, млађег брата Хилари Клинтон, који је био веома сличан Епштајну и који је преминуо у 64. години 7. јуна 2019, односно два месеца пре вероватне „смрти“ сутенера. Покојник је могао бити чуван у хладњачкој комори и није сахрањен, а потом представљен као тело Епштајна.
Ако је ова верзија тачна, онда се слика интересантно саставља. Облаци су се надвили над Епштајном још почетком 2019. године. Он је ухапшен 6. јула 2019. Они који су били заинтересовани да га ослободе морали су унапред да се припреме за мистификацију са „самоубиством“ и заменом „леша“. И по чудном случају, био је доступан прави леш Ентонија Родема, скоро двојника Епштајна. У вези с тим поставља се питање о природи смрти брата Хилари Клинтон. Да ли је он можда убијен по вољи оних који су већ унапред припремали мистификацију?
Несистемски амерички медији су претпоставили да је Епштајн пребачен у Израел као посебно успешан агент и да мирно саветује израелско руководство о томе кога из светске „елите“ и на који начин могу уцењивати у интересу Израела.
✍️ Игор Пшеничников
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
У причи о објављивању последње огромне количине докумената из судског процеса против сутенера-педофила Епштајна постоји главно отворено питање: да ли је Епштајн заиста извршио самоубиство у затворској ћелији 10. августа 2019. године?
Да, у његовој смрти било је заинтересованих много високопозиционираних личности. Могао је у замену за смањење казне да открије многа имена својих клијената из светске „елите“. Али могло је испливати и нешто друго, а то је да је сва активност Епштајна у укључивању светске „елите“ у „медене замке“ била усмерена од стране израелског Мосада.
У објављеним сада документима постоји навод са референцом на податке ФБИ. У документима се, између осталог, наводи да је Епштајна лично инструкторисао бивши премијер Израела Ехуд Барак, који се често лично састајао са Епштајном и „узимао“ од њега све информације о његовим контактима са разним високопозиционираним личностима из политике и бизниса.
Међутим, у овом контексту није чак ни најважније то што је Епштајн радио за Израел, већ то да је његово самоубиство мистификација и да је он заправо жив. Ове гласине су се распламсале током прве објаве материјала о случају Епштајна почетком 2025. године, када је објављен видео снимак снимљен поред затворске ћелије Епштајна у ноћи његове смрти, али у њему недостаје један минут снимка направљен непосредно пре поноћи.
Епштајн је био под надзором због „ризика од самоубиства“, али је тај надзор касније укинут. Предвиђено је да ће са њим живети сапатник у ћелији. Међутим, његов сапатник је премештен у другу ћелију само дан пре „смрти“ Епштајна. А двојица чувара који су требали да прате Епштајна у тренутку „смрти“ спавали су на радном месту и касније су то признали. Рекли су да нису ништа видели.
Али најважније је нешто друго. Пре око годину дана у несистемским америчким медијима појавила се фотографија коју је неко направио, а на којој се види као да безживотно тело Епштајна износе на носилима из зграде затвора на Менхетну. При томе лице покојника није било покривено чаршавом, а леш није био стављен у одговарајућу полиетиленску кесу, што је уобичајено. Као да је некоме било потребно да покаже да је Епштајн мртав.
Међутим, истражни новинари су упоредили облик носа и ушне школјке на фотографији наводног „леша Епштајна“ и утврдили да се не поклапају са одговарајућим деловима тела Епштајна са његових фотографија из живота. Дакле, на носилима је лежао леш друге особе.
Постављена је претпоставка да је за мистификацију коришћен леш Ентонија Родема, млађег брата Хилари Клинтон, који је био веома сличан Епштајну и који је преминуо у 64. години 7. јуна 2019, односно два месеца пре вероватне „смрти“ сутенера. Покојник је могао бити чуван у хладњачкој комори и није сахрањен, а потом представљен као тело Епштајна.
Ако је ова верзија тачна, онда се слика интересантно саставља. Облаци су се надвили над Епштајном још почетком 2019. године. Он је ухапшен 6. јула 2019. Они који су били заинтересовани да га ослободе морали су унапред да се припреме за мистификацију са „самоубиством“ и заменом „леша“. И по чудном случају, био је доступан прави леш Ентонија Родема, скоро двојника Епштајна. У вези с тим поставља се питање о природи смрти брата Хилари Клинтон. Да ли је он можда убијен по вољи оних који су већ унапред припремали мистификацију?
Породица Клинтон била је као нико други заинтересована да судски процес против Епштајна не буде одржан. Али највише од свих у томе је могао бити заинтересован Мосад, који је могао себи поставити задатак да спаси свог агента и паралелно спречи потпуно откривање информација о израелској глобалној операцији компромитовања светске „елите“.
Несистемски амерички медији су претпоставили да је Епштајн пребачен у Израел као посебно успешан агент и да мирно саветује израелско руководство о томе кога из светске „елите“ и на који начин могу уцењивати у интересу Израела.
✍️ Игор Пшеничников
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍22❤4🤣1
Бриселским споразумом предао је све надлежности Србије, а спровођењем Охридског споразума признао је све елементе државности тзв Косова. Као ученик кнеза лажи, он је у сукобу са истином. Зато је ударио и на Лазара. Да ли ће он остварити коначну победу, одредиће наш однос са истином?!
Друштвене мреже
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Друштвене мреже
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💩48🤬6🖕5💊2❤1
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
💩31❤3
Forwarded from Уз свој народ
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Купујемо бакар, чистимо подруме !
Аутор карикатуре је Миго Самарџић, сликар и карикатуриста из Новог Сада
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
Аутор карикатуре је Миго Самарџић, сликар и карикатуриста из Новог Сада
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
😁26❤5👍4🥰1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Ако је неко мислио да ће бити расписан тендер за складиште злата погрешио је...гувернер је само хтела да се похвали да имамо злато и да не знамо шта ћемо са њим...али као што чујете проблем је решен и пре него је настао...али што би рекао наш народ "бем ти швалерацију за коју нико не зна"...па тако и са златом.
Незванично, како чаршија прича једна од локација за проширење трезора је село Коњух код Крушевца....скрајнуто са пута, а ипак има добар прилаз, а и неће га више спомињати јер је тренутак за славу прошао пре неколико дана, полако већ улази у заборав!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Незванично, како чаршија прича једна од локација за проширење трезора је село Коњух код Крушевца....скрајнуто са пута, а ипак има добар прилаз, а и неће га више спомињати јер је тренутак за славу прошао пре неколико дана, полако већ улази у заборав!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💩34🤣12🤩2❤1🖕1💊1
Министар културе Никола Селаковић изјавио је данас да категорички не признаје кривицу у случају "Генералштаб" јер, како је истакао, не постоји никакво кривично дело и додао да се тај поступак води са циљем да се удари директно на председника Александра Вучића.
📌 Као у некада популарној серији "Невен" - "Питам се питам се.." шта је министар Селаковић као министар правде урадио да се фактор грађана као носилаца суверенитета не брише? Очигледно ништа, чим сада тврди да је тај суверенитет готово избрисан скроз?! А имао је прилику...али није, јербо је дозволио разноразним УСАИД, НАЛЕД, СОРОШ и иним организацијама да креирају политику не само правосуђа...до те мере да су многи функционери више волели те разноразне антисрпске организације од сопственог народа и државе...
На крају крајева зашто су удомили оне који су како каже 2006. Уставом и 2009. законима
правосуђе довели на ивицу пропасти?
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Овде би они који су креирали ову политичку креацију од поступка, желели да се представљају као 'тужилачка власт'. Али ако је неко власт, требало би да га бира онај ко је носилац суверенитетам, а то су грађани. Судска власт јесте власт, али код нас је закувано још 2006. Уставом, па после тога 2009. законима који су спроводили тај Устав и довели до катастрофалне реформе правосуђа. Фактор грађана као носилаца суверенитета у избору носилаца судске власти је све више и више брисан, брисан до последњих уставних амандмана, када је готово избрисан скроз,рекао је Селаковић.
На крају крајева зашто су удомили оне који су како каже 2006. Уставом и 2009. законима
правосуђе довели на ивицу пропасти?
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
💯22💩11❤7
Како је Ђорђе постао Грк Зорба – геноцид Грка над Србима
Да ли сте знали, да је незванична химна Грчке посвећена једном Србину?
Грчки плес Сиртаки, настао је 1964- е, за потребе филма Грк Зорба. Филм је рађен у грчко- британској копродукцији. Компоново га је за потребе филма, чувени грчки композитор, Микис Теодоракис. Једно предање из тог доба каже, да га је Теодоракис поједноставио, јер Ентони Квин који је играо Грка Зорбу, није био дичан грчким плесовима. Свакако Зорба и сиртаки остају симбол Грчке, а сам Зорба један од највећих ликова новије грчке историје.
Ко је био Грк Зорба?
Рођен као Ђорђе 1865. г. у селу Кулиндар ( који су Грци касније преименовали у Колиндрос ) 50 км западно од Солуна. Његово презиме није познато, као и много тога из његове биографије које је покривено велом тајне.
Након грчког рата за независност 1830- е и осамостаљења па до данас, на простору Грчке константно се затире србско име. То су озаконили и у њиховом Уставу, да „ко живи на територији од Грка отетих оружјем мора се изјашњавати Грком“. Зорба, рођен у Македонији, где су Грци били велика мањина или их није ни било, све до Балканских ратова и грчко- турске размене становништва 1920-е, од кад постају апсолутна већина.
Рођен у Турској, одлази у помоћ поробљеној браћи на Криту, такође у Турској. Узима учешће у Критском устанку и постаје један од вођа. Пошто је Србски језик забрањен у Грчкој држави, име му транскриптују у Гјоргиос, краће Јоргос Зобрас( грч. Србин ). Тамо ратује и са самим Венизелосом, каснијим саветником за правду принца Ђорђа, премијером Грчке и једним од највећих прогонитеља Срба. 2004-е подижу споменик Венизелосу у Београду ко „највећем Србском пријатељу икада“. А Срби, који су ослободили већи део Егејске Македоније, добили су од Венизелоса само гробље. И парцелу за гробље у Солуну, до тад већински насељеном Србима. Само у време Венизелосове владе, са простора Егејске Македоније нестало је око 1.200.000 Срба. Краљ Александар, мирно је посматрао грчки геноцид над Србима и ако је о томе штампа извештавала. И писма њему, са свих страна Егејске Македоније. На све је остао нем, не желивши да се замера “ браћи Грцима“ .
Своју историјску грешку крваво смо платили. Епилог устанка свима је познат, Крит је прво добио аутономију у оквиру турске царевине, а затим се припаја Грчкој 1913- е, баш у доба Венизелоса, када почињу највећи прогони и геноцид над србским живљем у Егејској Македонији, чији ће модул 3/3 преписати усташе 1941-е. А сам Ђорђе, разочаран у дела свог саборца Венизелоса и немогућност живљења на свом огњишту са својим идентитетом, одлази са ћерком за Србију 1922-е. Тачније, бежи од грчког геноцида над Србима. Живео је у Нишу и Скопљу. Умро је 1941-е и сахрањен у селу где је живео, подно планине Водно( данас Скопље ), одакле је 1954. г, премештен на гробље Бутел у Скопљу, где је и данас Георгиос Зорбас.
Вео мистерије око Ђорђа Србина и данас трају, највише ко последица наше индолентости и одрицања етничких простора који су насељавали Грчку до XIX и XX века. Сами Грци, у недостатку тих епских јунака који „ломе царства“, искористили су његово име за мит о модерној Грчкој, а од самог Ђорђа дезертера направили су историјску фикцију. А његов „пријатељ“ Казанцакис, направио је од њега личност, која никад није крочила на Крит и нема везе са историјом Грчке. Већ је био рударски инжењер, који је поседовао руднике у Нишу и Скопљу, а његов лик је употребљен због нарави, страсти и духа слободе. Сам Казанцакис, након објаве романа, наишао је на осуду од Зорбине породице за клевету. Нашом немарношћу, грчком пропагандом и Какојанисовим филмом, широком аудиторијуму.. на личност Ђорђа Србина стављена је тачка.
Остао је само његов романо- филмски лик и Сиртаки. Као сведочанство народа који је до XIX и XX века насељавао обале Белог мора. Остаје као споменик Беломорским Србима, а и млађим нараштајима да потпуно расветле његов лик и дело. Посебно треба да га се сете, док на летовањима играју његов Сиртаки.
✍️ Снежана Савковић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Да ли сте знали, да је незванична химна Грчке посвећена једном Србину?
Грчки плес Сиртаки, настао је 1964- е, за потребе филма Грк Зорба. Филм је рађен у грчко- британској копродукцији. Компоново га је за потребе филма, чувени грчки композитор, Микис Теодоракис. Једно предање из тог доба каже, да га је Теодоракис поједноставио, јер Ентони Квин који је играо Грка Зорбу, није био дичан грчким плесовима. Свакако Зорба и сиртаки остају симбол Грчке, а сам Зорба један од највећих ликова новије грчке историје.
Ко је био Грк Зорба?
Рођен као Ђорђе 1865. г. у селу Кулиндар ( који су Грци касније преименовали у Колиндрос ) 50 км западно од Солуна. Његово презиме није познато, као и много тога из његове биографије које је покривено велом тајне.
Након грчког рата за независност 1830- е и осамостаљења па до данас, на простору Грчке константно се затире србско име. То су озаконили и у њиховом Уставу, да „ко живи на територији од Грка отетих оружјем мора се изјашњавати Грком“. Зорба, рођен у Македонији, где су Грци били велика мањина или их није ни било, све до Балканских ратова и грчко- турске размене становништва 1920-е, од кад постају апсолутна већина.
Рођен у Турској, одлази у помоћ поробљеној браћи на Криту, такође у Турској. Узима учешће у Критском устанку и постаје један од вођа. Пошто је Србски језик забрањен у Грчкој држави, име му транскриптују у Гјоргиос, краће Јоргос Зобрас( грч. Србин ). Тамо ратује и са самим Венизелосом, каснијим саветником за правду принца Ђорђа, премијером Грчке и једним од највећих прогонитеља Срба. 2004-е подижу споменик Венизелосу у Београду ко „највећем Србском пријатељу икада“. А Срби, који су ослободили већи део Егејске Македоније, добили су од Венизелоса само гробље. И парцелу за гробље у Солуну, до тад већински насељеном Србима. Само у време Венизелосове владе, са простора Егејске Македоније нестало је око 1.200.000 Срба. Краљ Александар, мирно је посматрао грчки геноцид над Србима и ако је о томе штампа извештавала. И писма њему, са свих страна Егејске Македоније. На све је остао нем, не желивши да се замера “ браћи Грцима“ .
Своју историјску грешку крваво смо платили. Епилог устанка свима је познат, Крит је прво добио аутономију у оквиру турске царевине, а затим се припаја Грчкој 1913- е, баш у доба Венизелоса, када почињу највећи прогони и геноцид над србским живљем у Егејској Македонији, чији ће модул 3/3 преписати усташе 1941-е. А сам Ђорђе, разочаран у дела свог саборца Венизелоса и немогућност живљења на свом огњишту са својим идентитетом, одлази са ћерком за Србију 1922-е. Тачније, бежи од грчког геноцида над Србима. Живео је у Нишу и Скопљу. Умро је 1941-е и сахрањен у селу где је живео, подно планине Водно( данас Скопље ), одакле је 1954. г, премештен на гробље Бутел у Скопљу, где је и данас Георгиос Зорбас.
Вео мистерије око Ђорђа Србина и данас трају, највише ко последица наше индолентости и одрицања етничких простора који су насељавали Грчку до XIX и XX века. Сами Грци, у недостатку тих епских јунака који „ломе царства“, искористили су његово име за мит о модерној Грчкој, а од самог Ђорђа дезертера направили су историјску фикцију. А његов „пријатељ“ Казанцакис, направио је од њега личност, која никад није крочила на Крит и нема везе са историјом Грчке. Већ је био рударски инжењер, који је поседовао руднике у Нишу и Скопљу, а његов лик је употребљен због нарави, страсти и духа слободе. Сам Казанцакис, након објаве романа, наишао је на осуду од Зорбине породице за клевету. Нашом немарношћу, грчком пропагандом и Какојанисовим филмом, широком аудиторијуму.. на личност Ђорђа Србина стављена је тачка.
Остао је само његов романо- филмски лик и Сиртаки. Као сведочанство народа који је до XIX и XX века насељавао обале Белог мора. Остаје као споменик Беломорским Србима, а и млађим нараштајима да потпуно расветле његов лик и дело. Посебно треба да га се сете, док на летовањима играју његов Сиртаки.
✍️ Снежана Савковић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍37❤10🔥3👏3👎1