Зашто је српско страдање увек „проблематично“, а туђе увек „несумњиво“
Постоји једна необична и упорна законитост у савременом јавном говору: туђе страдање се прихвата као чињеница, српско се увек најпре испитује. Туђе жртве се именују без ограде, српске се стављају под наводнике. Туђи бол је доказ сам по себи, српски бол мора да положи испит моралне подобности. И што је страдање веће, то је сумња систематичнија.
Ово није питање историографије. Ово је питање антропологије греха.
У колективној психологији Запада, жртва није онај ко страда, већ онај ко се уклапа у наратив. Страдање није чињеница, него статус. А статус се додељује.
Зато је српско страдање „проблематично“. Не зато што није документовано – напротив, управо зато што јесте. Оно је превише истрајно, превише дуго, превише упорно, и што је најопасније: не пристаје да буде последња реч.
Српско страдање није пасивна патња, већ активна меморија. Оно не тражи само сажаљење, него истину. А истина увек угрожава моћ.
Туђе страдање је „несумњиво“ јер не ремети структуру света. Српско је проблем јер у себи носи оптужницу – не само против починилаца, већ против система који је злочине дозволио, прећутао или накнадно оправдао.
Стари Завет већ познаје овај механизам. Јов не страда зато што је крив, већ зато што је праведан. И управо то изазива саблазан.
Ово питање није питање ђавола, већ је питање света. Свет не може да поднесе страдање које није последица кривице. Праведно страдање разбија логику узрока и последице на којој почива свака самозадовољна цивилизација.
Српско страдање је управо такво: оно се не да свести на казну. Оно није „лекција историје“, није „последица погрешне политике“, није „колатерал“. Оно стоји као Јов- без оправдања, без признања кривице, али и без одрицања од Бога.
Зато мора бити релативизовано. Јер ако је српско страдање стварно, онда је свет неправедан. А то је мисао коју савремени човек не подноси.
Његош у Луче микрокозме не пише о страдању као историјском инциденту, већ као космичком принципу. Он зна да је бол место суда:
За Његоша, жртва није пораз, него испит слободе. Народ који страда, а не одриче се истине, постаје опасан, не војно, него онтолошки. Он подсећа да историја није последњи суд.
Зато се српско страдање мора свести на „контроверзу“, „контекст“, „обострану кривицу“. Јер ако је жртва могућа без кривице, онда је зло могуће без оправдања.
А то руши читаву архитектуру модерног морализма.
Зашто доказ није довољан?!
Српско страдање је документовано: логори, јаме, покољи, протеривања, геноцид. Али проблем није у недостатку доказа. Проблем је у одбијању смисла.
Јер признати српско мучеништво значи признати да постоји историјска неправда која није исправљена. Значи признати да зло није увек поражено. Значи признати да жртва није увек „на правој страни историје“.
А то је јерес модерног доба.
Српско страдање је необориво не зато што је веће од других, него зато што је смислено. Оно није култ жртве, него сведочанство истине. Оно није политика, него суд историји.
И као свако истинско мучеништво, оно не тражи аплауз. Оно тражи да буде изговорено без наводника.
Јер, како каже Писмо:
Српско страдање је тај камен. Одбачен, али носив. Проблематичан, јер држи тежину света који би хтео да се прави невин.
✍️ Марија Поповић
Видовдан
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Постоји једна необична и упорна законитост у савременом јавном говору: туђе страдање се прихвата као чињеница, српско се увек најпре испитује. Туђе жртве се именују без ограде, српске се стављају под наводнике. Туђи бол је доказ сам по себи, српски бол мора да положи испит моралне подобности. И што је страдање веће, то је сумња систематичнија.
Ово није питање историографије. Ово је питање антропологије греха.
У колективној психологији Запада, жртва није онај ко страда, већ онај ко се уклапа у наратив. Страдање није чињеница, него статус. А статус се додељује.
Зато је српско страдање „проблематично“. Не зато што није документовано – напротив, управо зато што јесте. Оно је превише истрајно, превише дуго, превише упорно, и што је најопасније: не пристаје да буде последња реч.
Српско страдање није пасивна патња, већ активна меморија. Оно не тражи само сажаљење, него истину. А истина увек угрожава моћ.
Туђе страдање је „несумњиво“ јер не ремети структуру света. Српско је проблем јер у себи носи оптужницу – не само против починилаца, већ против система који је злочине дозволио, прећутао или накнадно оправдао.
Стари Завет већ познаје овај механизам. Јов не страда зато што је крив, већ зато што је праведан. И управо то изазива саблазан.
„Зар се Јов боји Бога узалуд?“ (Јов 1,9)
Ово питање није питање ђавола, већ је питање света. Свет не може да поднесе страдање које није последица кривице. Праведно страдање разбија логику узрока и последице на којој почива свака самозадовољна цивилизација.
Српско страдање је управо такво: оно се не да свести на казну. Оно није „лекција историје“, није „последица погрешне политике“, није „колатерал“. Оно стоји као Јов- без оправдања, без признања кривице, али и без одрицања од Бога.
Зато мора бити релативизовано. Јер ако је српско страдање стварно, онда је свет неправедан. А то је мисао коју савремени човек не подноси.
Његош у Луче микрокозме не пише о страдању као историјском инциденту, већ као космичком принципу. Он зна да је бол место суда:
„Страдање је мјера духа, у њему се вага вјечност.“
За Његоша, жртва није пораз, него испит слободе. Народ који страда, а не одриче се истине, постаје опасан, не војно, него онтолошки. Он подсећа да историја није последњи суд.
Зато се српско страдање мора свести на „контроверзу“, „контекст“, „обострану кривицу“. Јер ако је жртва могућа без кривице, онда је зло могуће без оправдања.
А то руши читаву архитектуру модерног морализма.
Зашто доказ није довољан?!
Српско страдање је документовано: логори, јаме, покољи, протеривања, геноцид. Али проблем није у недостатку доказа. Проблем је у одбијању смисла.
Јер признати српско мучеништво значи признати да постоји историјска неправда која није исправљена. Значи признати да зло није увек поражено. Значи признати да жртва није увек „на правој страни историје“.
А то је јерес модерног доба.
Српско страдање је необориво не зато што је веће од других, него зато што је смислено. Оно није култ жртве, него сведочанство истине. Оно није политика, него суд историји.
И као свако истинско мучеништво, оно не тражи аплауз. Оно тражи да буде изговорено без наводника.
Јер, како каже Писмо:
„Камен који одбацише зидари, постаде глава од угла.“ (Пс. 118,22)
Српско страдање је тај камен. Одбачен, али носив. Проблематичан, јер држи тежину света који би хтео да се прави невин.
✍️ Марија Поповић
Видовдан
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍43❤10
Једина опозиција нарко картелу на челу са нелеченим нарцисом јесу студенти и професори
Госпођа Јелена Павловић, увек смирено у срж давно огољене истине, коју не виде само они који неће да виде и они који имају корист од обневиделости.
У Србији, једина опозиција вулгарном нарко картелу на челу са нелеченим нарцисом, јесу студенти и професори.
Све што се овде декларише као опозиција, С В Е, и на левом и на десном крилу, су играчи секте, који имају вечни интерес да секту одржавају на власти: наш новац, НАШ буџетски новац капље редовно за више него лагодан живот.
Разноразне „принадлежности“, трошкови пута, одвојеног живота, смештаја, учешћа у раду разних одбора, агенција…. Све се то редовно гули са народне грбаче.
За узврат, нема се никаква одговорност, апсолутни рај за „опозиционе“ вучићијеве јуришнике: мало пред камерама лапрдаш глупости, имаш имунитет па те боли увце, накривио си капу, док си кашику умочио у народни казан. Лижеш народни мед, па га пљуцнеш помало на секташе, у стилу „ал’ сам му рек’о!“, ништа се не питаш, ни за шта не одговараш, паре теку редовно, размећеш се незарађеним и Бог да те види!
Кад треба на делу да нешто докажеш, нема те нигде, „службено си одсутан“, „на пријему си у амбасади“, „на хуманитарној мисији си“ итд.
Не постоји опозиција у Републици Србији.
Постоје само професионални недавачи скупштинског тапацирунга, јефтиних ћевапа и бесплатног, увек доступног паркинга у центру града.
Ствар је одавно кристално јасна:
Студенти и професори су једна страна.
Неписмени нарко картел са „опозиционим“ пудлицама и чивавицама је друга страна.
И народ.
Глас Божји.
* * *
Никада студенти садашњи, сви ми, који смо студенти били, наша деца, од којих ће многа студенти бити, не смемо да заборавимо да је у нашој дугој историји постојало једно мрачно доба.
Мрачно доба, током кога смо живи и здрави, духовно, интелектуално и вредносно обогаљени оружјем које се звало пропагандно медијско ђубре.
Мрачно доба, током кога су се дипломе куповале као крушке, током кога су се факултети завршавали и без завршених средњих школа.
Током кога су се магистратуре и докторати бранили 30. фебруара у суботу.
Током кога су се средње школе завршавале у четвртој и петој деценији живота.
Током кога су приватни „факултети“ ницали попут печурака после кише, а акредитације добијали тако што су њихови власници уцењивали „државнике“ да ће објавити списак политичара и државних чиновника који су код њих пазарили звања, титуле и дипломе.
Током кога су се керамичари и шофери, заденути лажним дипломама и прескупим оделима, усуђивали да редовне студенте државних универзитета називају „талогом друштва“.
Током кога су СВЕ што државу чини државом, обезвредили и разорили полумутави, немушти, неспособни да саставе 2 просте непроширене реченице, неуки за одговорне функције којима су награђивани за своје бешчашће и незнање.
Током кога су многи са правим дипломама, тужилачким, судијским, инспекторским функцијама, вредност својих регуларно стечених диплома уништили својом безличношћу, ситничарењем, својом грамзивошћу и похлепом, својом умишљеношћу да је њихов лични материјални интерес претежнији од интереса целе земље и народа.
И током кога су, веровали или не, постојали неки који се усуђују да криве студенте што не пристају да се школују, раде и живе на начин који је овде постао подразумевајућ и што неће да се слижу и смешају са таквом љигавошћу и таквим смрадинама. Што неће да лижу дупета неупоредиво горих од себе или да се учлане у секту најгорег олоша и несоја, да би се запослили. Што неће да им шефују неписмене незналице и безвредне протуве.
наставак у коментару
✍️ Сашка Љубичић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Госпођа Јелена Павловић, увек смирено у срж давно огољене истине, коју не виде само они који неће да виде и они који имају корист од обневиделости.
У Србији, једина опозиција вулгарном нарко картелу на челу са нелеченим нарцисом, јесу студенти и професори.
Све што се овде декларише као опозиција, С В Е, и на левом и на десном крилу, су играчи секте, који имају вечни интерес да секту одржавају на власти: наш новац, НАШ буџетски новац капље редовно за више него лагодан живот.
Разноразне „принадлежности“, трошкови пута, одвојеног живота, смештаја, учешћа у раду разних одбора, агенција…. Све се то редовно гули са народне грбаче.
За узврат, нема се никаква одговорност, апсолутни рај за „опозиционе“ вучићијеве јуришнике: мало пред камерама лапрдаш глупости, имаш имунитет па те боли увце, накривио си капу, док си кашику умочио у народни казан. Лижеш народни мед, па га пљуцнеш помало на секташе, у стилу „ал’ сам му рек’о!“, ништа се не питаш, ни за шта не одговараш, паре теку редовно, размећеш се незарађеним и Бог да те види!
Кад треба на делу да нешто докажеш, нема те нигде, „службено си одсутан“, „на пријему си у амбасади“, „на хуманитарној мисији си“ итд.
Не постоји опозиција у Републици Србији.
Постоје само професионални недавачи скупштинског тапацирунга, јефтиних ћевапа и бесплатног, увек доступног паркинга у центру града.
Ствар је одавно кристално јасна:
Студенти и професори су једна страна.
Неписмени нарко картел са „опозиционим“ пудлицама и чивавицама је друга страна.
И народ.
Глас Божји.
* * *
Никада студенти садашњи, сви ми, који смо студенти били, наша деца, од којих ће многа студенти бити, не смемо да заборавимо да је у нашој дугој историји постојало једно мрачно доба.
Мрачно доба, током кога смо живи и здрави, духовно, интелектуално и вредносно обогаљени оружјем које се звало пропагандно медијско ђубре.
Мрачно доба, током кога су се дипломе куповале као крушке, током кога су се факултети завршавали и без завршених средњих школа.
Током кога су се магистратуре и докторати бранили 30. фебруара у суботу.
Током кога су се средње школе завршавале у четвртој и петој деценији живота.
Током кога су приватни „факултети“ ницали попут печурака после кише, а акредитације добијали тако што су њихови власници уцењивали „државнике“ да ће објавити списак политичара и државних чиновника који су код њих пазарили звања, титуле и дипломе.
Током кога су се керамичари и шофери, заденути лажним дипломама и прескупим оделима, усуђивали да редовне студенте државних универзитета називају „талогом друштва“.
Током кога су СВЕ што државу чини државом, обезвредили и разорили полумутави, немушти, неспособни да саставе 2 просте непроширене реченице, неуки за одговорне функције којима су награђивани за своје бешчашће и незнање.
Током кога су многи са правим дипломама, тужилачким, судијским, инспекторским функцијама, вредност својих регуларно стечених диплома уништили својом безличношћу, ситничарењем, својом грамзивошћу и похлепом, својом умишљеношћу да је њихов лични материјални интерес претежнији од интереса целе земље и народа.
И током кога су, веровали или не, постојали неки који се усуђују да криве студенте што не пристају да се школују, раде и живе на начин који је овде постао подразумевајућ и што неће да се слижу и смешају са таквом љигавошћу и таквим смрадинама. Што неће да лижу дупета неупоредиво горих од себе или да се учлане у секту најгорег олоша и несоја, да би се запослили. Што неће да им шефују неписмене незналице и безвредне протуве.
наставак у коментару
✍️ Сашка Љубичић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤22👏13💯5🤮1
Зашто Трамп веома жели да увуче Русију у нову трку у наоружању
О последицама непродужења Споразума о смањењу стратешког офанзивног наоружања – коментатор „Абзаца“ Игор Пшеничников.
5. фебруара званично је истекао Споразум између Русије и САД о смањењу стратешког офанзивног наоружања (ДСНВ), који су стране потписале 8. априла 2010. године, а ступио је на снагу 5. фебруара 2011. године.
Како је написао наш МИП, „завршава се животни циклус“ овог споразума, који је ограничавао број интерконтиненталних балистичких и неких других ракета, као и нуклеарних бојевих глава за Русију и САД.
Сада Русија и САД нису ограничене у ничему што се тиче нуклеарног оружја и средстава његовог достављања. И главно питање је да ли је заиста тачно да су обе земље застале у ниском старту пред неограниченом и неконтролисаном трком нуклеарног наоружања.
Да би се боље схватио обим могућих претњи целој планети, истичем забрињавајућу изјаву генералног секретара УН Антонија Гутереша, који је коначно правилно и брзо реаговао на догађај који носи опасност целом свету. Он је истакао да престанак важења ДСНВ ствара безпрецедентни ризик за глобалну безбедност.
И заиста, први пут после више од 50 година на планети нико – а пре свега Русија и САД – нема никаква обавезна ограничења на стратешке нуклеарне арсенале.
Русија је више пута указивала на дестабилизујуће активности САД у области противракетне одбране, супротно утврђеној у ДСНВ нераскидивој вези између стратешког офанзивног и стратешког одбрамбеног наоружања. Америка је свесно ометала одржавање равнотеже снага, што је и био смисао споразума.
Због тога је у фебруару 2023. године Русија суспендовала важење ДСНВ, али је истовремено изјавила намеру да добровољно одржава квантитативна ограничења на наоружање до фебруара 2026. године. Тада је том примеру приступила и америчка страна.
Прошле јесени Владимир Путин је изјавио да је Русија спремна да након истека споразума још годину дана поштује квантитативна ограничења предвиђена документом. Председник САД Трамп је у пролазу новинарима рекао да је то добра идеја. Међутим, званичан одговор из Беле куће на предлог Русије није уследио. И зато се данас догодило оно што се догодило.
У насталим околностима Русија је саопштила да је сада слободна у избору даљих корака и „непрекидно спремна на одлучне војно-техничке контрамере ради сузбијања потенцијалних додатних претњи националној безбедности“.
Накуљени нуклеарни арсенали обе стране су довољни да униште Земљу неколико десетина пута. Зато се поставља питање: зашто и ми и Американци треба да производимо нове ракете и нуклеарне бојеве главе?
Једно од најлогичнијих објашњења непожељности администрације Трампа да смањује залихе нуклеарног оружја јесте намера да врши психолошки притисак на Москву и примора је да се увуче у трку у наоружању која, како се у Вашингтону сигурно сматра, може да је исцрпи и доведе до економског колапса.
То се већ догодило. У марту 1983. године председник САД Рејган је најавио покретање такозване Стратешке одбрамбене иницијативе (СОИ), познате као програм „Звездане ратове“. Она је наводно предвиђала стварање система противракетне одбране са елементима космичке базе, који би онемогућио да руски пројектили погоде америчке копнене и морске циљеве из космоса.
Као резултат, СССР је увучен у скупу трку у наоружању која је исцрпљивала његове економске ресурсе. Како се касније испоставило, СОИ је био блеф, осмишљен управо да економски ослаби Совјетски Савез и доведе до његовог распада. Што се и догодило.
Веома је могуће да Трамп следи „заповести“ Рејгана, нудећи Русији исти пут који је Совјетски Савез прошао осамдесетих година до свог нестанка почетком деведесетих.
Очигледно ми је да он не жели нуклеарни рат, јер у том случају... (завршетак прочитајте овде)
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
О последицама непродужења Споразума о смањењу стратешког офанзивног наоружања – коментатор „Абзаца“ Игор Пшеничников.
5. фебруара званично је истекао Споразум између Русије и САД о смањењу стратешког офанзивног наоружања (ДСНВ), који су стране потписале 8. априла 2010. године, а ступио је на снагу 5. фебруара 2011. године.
Како је написао наш МИП, „завршава се животни циклус“ овог споразума, који је ограничавао број интерконтиненталних балистичких и неких других ракета, као и нуклеарних бојевих глава за Русију и САД.
Сада Русија и САД нису ограничене у ничему што се тиче нуклеарног оружја и средстава његовог достављања. И главно питање је да ли је заиста тачно да су обе земље застале у ниском старту пред неограниченом и неконтролисаном трком нуклеарног наоружања.
Да би се боље схватио обим могућих претњи целој планети, истичем забрињавајућу изјаву генералног секретара УН Антонија Гутереша, који је коначно правилно и брзо реаговао на догађај који носи опасност целом свету. Он је истакао да престанак важења ДСНВ ствара безпрецедентни ризик за глобалну безбедност.
И заиста, први пут после више од 50 година на планети нико – а пре свега Русија и САД – нема никаква обавезна ограничења на стратешке нуклеарне арсенале.
Русија је више пута указивала на дестабилизујуће активности САД у области противракетне одбране, супротно утврђеној у ДСНВ нераскидивој вези између стратешког офанзивног и стратешког одбрамбеног наоружања. Америка је свесно ометала одржавање равнотеже снага, што је и био смисао споразума.
Због тога је у фебруару 2023. године Русија суспендовала важење ДСНВ, али је истовремено изјавила намеру да добровољно одржава квантитативна ограничења на наоружање до фебруара 2026. године. Тада је том примеру приступила и америчка страна.
Прошле јесени Владимир Путин је изјавио да је Русија спремна да након истека споразума још годину дана поштује квантитативна ограничења предвиђена документом. Председник САД Трамп је у пролазу новинарима рекао да је то добра идеја. Међутим, званичан одговор из Беле куће на предлог Русије није уследио. И зато се данас догодило оно што се догодило.
У насталим околностима Русија је саопштила да је сада слободна у избору даљих корака и „непрекидно спремна на одлучне војно-техничке контрамере ради сузбијања потенцијалних додатних претњи националној безбедности“.
Накуљени нуклеарни арсенали обе стране су довољни да униште Земљу неколико десетина пута. Зато се поставља питање: зашто и ми и Американци треба да производимо нове ракете и нуклеарне бојеве главе?
Једно од најлогичнијих објашњења непожељности администрације Трампа да смањује залихе нуклеарног оружја јесте намера да врши психолошки притисак на Москву и примора је да се увуче у трку у наоружању која, како се у Вашингтону сигурно сматра, може да је исцрпи и доведе до економског колапса.
То се већ догодило. У марту 1983. године председник САД Рејган је најавио покретање такозване Стратешке одбрамбене иницијативе (СОИ), познате као програм „Звездане ратове“. Она је наводно предвиђала стварање система противракетне одбране са елементима космичке базе, који би онемогућио да руски пројектили погоде америчке копнене и морске циљеве из космоса.
Као резултат, СССР је увучен у скупу трку у наоружању која је исцрпљивала његове економске ресурсе. Како се касније испоставило, СОИ је био блеф, осмишљен управо да економски ослаби Совјетски Савез и доведе до његовог распада. Што се и догодило.
Веома је могуће да Трамп следи „заповести“ Рејгана, нудећи Русији исти пут који је Совјетски Савез прошао осамдесетих година до свог нестанка почетком деведесетих.
Очигледно ми је да он не жели нуклеарни рат, јер у том случају... (завршетак прочитајте овде)
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💯14🌭2❤1👏1
Forwarded from Уз свој народ
Евроазија
"Што се грбо роди време не исправи"....и више него довољно шанси за исправљање је било...али...као што студенти кажу "Ми радимо своје.." 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 |📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај| | @evroaz| @evroazp |
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
❤29🙏9🔥2🥴1🌭1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Одлично је ово са правосуђем што ради Вучић, јер је потпуно оголио систем. Речи председника Уставног суда Владана Петрова да треба отпустити све судије и тужиоце који не слушају председника су корисне за све нас. Он је само јавно изговорио оно што је било у пракси до сада. И треба званично да се у сваку судску одлуку унесе да се доноси у име Александра, Андреја, Данила, Вукана, Милице Вучић, јер је у пракси тако. Они су само омогућили да сви сада знамо оно што су до сада малобројни знали а многи осећали на својој кожи али нису схватали, е сада су отворили очи народу. Сад када чујете некога да после овога каже како има часних и поштених судија и тужилаца, знајте да је део система или припадник СНС криминалног клана.
📱 Срђан Ного
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍29👏5❤2🤮1💩1
Forwarded from Уз свој народ
Сретнимо се поново. Сви заједно!
Сретење 2026
Студенти објаснили детаље предстојећег скупа у Крагујевцу на Сретење....
Скуп почиње у преподневним сатима у недељу 15. фебруара, а биће одржан на две локације. Тачније, окупљање почиње на једној локацији у Крагујевцу, са које ће се, надамо се, велика колона, преселити на другу, надомак града. На другој локацији, која је у близини Крагујевца, до које ћемо пешачити, биће одржани говори.
У Крагујевцу ћемо одржати 16 минута тишине, а потом ћемо кренути на другу локацију, где ће се одиграти централни део догађаја. Биће нам потребно неко време да стигнемо до тамо, тако да ће скуп сигурно трајати до касних поподневних сати. На локацији изван града говориће студенти и наши гости. Они ће се обратити окупљенима, а теме говора су Устав, безакоње, непоштовање студената и грађана, репресија према нама у целој земљи, као и према свима који се усуђују да мисле својом главом. Говорићемо и о аутономији Универзитета, указати на проблеме нашег, али и свих других у Србији.
Они који не буду дошли у Крагујевац, могу доћи директно на другу локацију, уколико не желе да пешаче, а објавићемо је до краја дана.
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
❤30👍2🤮1
Брнабић са новим шефом УНМИК-а о ситуацији на КиМ и поштовању Резолуције 1244 СБ УН
Председник Народне скупштине Ана Брнабић разговарала је у Београду са новим шефом УНМИК-а Петером Дуеом, а теме раговора били су безбедносна ситуација на Косову и Метохији, улога УНМИК-а и поштовање Резолуције СБ УН 1244.
„Настављамо отворену комуникацију и конструктивну сарадњу, у циљу заштите права српског народа и очувања безбедности на терену“, истакла је Брнабић, саопштено је из Скупштине Србије.
Шеф УНМИК-а се данас састао и са министром унутрашњих послова Ивицом Дачићем и директором Канцеларије за Косово и Метохију Петром Петковићем."
Танјуг
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Председник Народне скупштине Ана Брнабић разговарала је у Београду са новим шефом УНМИК-а Петером Дуеом, а теме раговора били су безбедносна ситуација на Косову и Метохији, улога УНМИК-а и поштовање Резолуције СБ УН 1244.
„Настављамо отворену комуникацију и конструктивну сарадњу, у циљу заштите права српског народа и очувања безбедности на терену“, истакла је Брнабић, саопштено је из Скупштине Србије.
Шеф УНМИК-а се данас састао и са министром унутрашњих послова Ивицом Дачићем и директором Канцеларије за Косово и Метохију Петром Петковићем."
Танјуг
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤮23💩14🤣9❤3🤔1🖕1
Генерација З је постала прва генерација откако су записи почели да буду мање интелигентни од својих родитеља, а стручњак је открио разлог. Доктор Џаред Куни Хорват, бивши учитељ који је постао неуронаучник, открио је да је генерација рођена између 1997. и почетка 2010-их когнитивно заостала због прекомерног ослањања на дигиталну технологију у школи.
Од када се воде евиденције о когнитивном развоју крајем 19. века, генерација З је сада званично прва група која је икада постигла нижи резултат од генерације пре њих, опадајући у пажњи, памћењу, вештинама читања и математике, способностима решавања проблема и укупном коефицијенту интелигенције.
Хорват је рекао Одбору америчког Сената за трговину, науку и транспорт да је интелигенција генерације З опала упркос томе што ови тинејџери и млади одрасли проводе више времена у школи него деца у 20. веку, пише Дејли мејл.
Узрок, тврди Хорват, директно је повезан са повећањем количине учења које се сада спроводи коришћењем онога што је назвао „образовном технологијом” или Едтех, што укључује рачунаре и таблете. Неуронаучник је објаснио да је ова генерација заостала јер људски мозак никада није био програмиран да учи из кратких клипова виђених на мрежи и читања кратких реченица које сумирају много веће књиге и сложене идеје.
„Више од половине времена које је тинејџер будан, половина тога се одвија гледајући у екран”, рекао је Хорват за Њујорк пост.
Хорват и други стручњаци, говорећи пред Конгресом, објаснили су да су људи еволуирали да најбоље уче кроз праву људску интеракцију, што значи лицем у лице са наставницима и вршњацима, а не са екрана. Додао је да екрани ремете природне биолошке процесе који граде дубоко разумевање, памћење и фокус.
Не ради се о лошој имплементацији, неадекватној обуци или потреби за бољим апликацијама у школама. Научници су рекли да сама технологија није у складу са начином на који наши мозгови природно раде, расту и задржавају информације.
Хорват, директор ЛМЕ Глобал, групе која дели истраживања мозга и понашања са предузећима и школама, рекао је да подаци јасно показују да су когнитивне способности почеле да се стабилизују, па чак и опадају око 2010. године. Стручњак је рекао сенаторима да се школе генерално нису много промениле те године и да се људска биологија развија преспоро да би то био разлог.
„Одговор изгледа да су алати које користимо у школама да бисмо подстакли то учење”, рекао је.
Додао је да САД нису једина земља погођена дигиталним когнитивним падом, напомињући да је његово истраживање обухватило 80 земаља и показало шестодеценијски тренд лошијих резултата учења како се све више технологије користи у учионицама. Штавише, деца која користе рачунаре само пет сати дневно посебно за своје школске задатке постигла су знатно ниже резултате од оних који ретко или никада нису користили технологију у учионици.
Магазин Политика
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Од када се воде евиденције о когнитивном развоју крајем 19. века, генерација З је сада званично прва група која је икада постигла нижи резултат од генерације пре њих, опадајући у пажњи, памћењу, вештинама читања и математике, способностима решавања проблема и укупном коефицијенту интелигенције.
Хорват је рекао Одбору америчког Сената за трговину, науку и транспорт да је интелигенција генерације З опала упркос томе што ови тинејџери и млади одрасли проводе више времена у школи него деца у 20. веку, пише Дејли мејл.
Узрок, тврди Хорват, директно је повезан са повећањем количине учења које се сада спроводи коришћењем онога што је назвао „образовном технологијом” или Едтех, што укључује рачунаре и таблете. Неуронаучник је објаснио да је ова генерација заостала јер људски мозак никада није био програмиран да учи из кратких клипова виђених на мрежи и читања кратких реченица које сумирају много веће књиге и сложене идеје.
„Више од половине времена које је тинејџер будан, половина тога се одвија гледајући у екран”, рекао је Хорват за Њујорк пост.
Хорват и други стручњаци, говорећи пред Конгресом, објаснили су да су људи еволуирали да најбоље уче кроз праву људску интеракцију, што значи лицем у лице са наставницима и вршњацима, а не са екрана. Додао је да екрани ремете природне биолошке процесе који граде дубоко разумевање, памћење и фокус.
Не ради се о лошој имплементацији, неадекватној обуци или потреби за бољим апликацијама у школама. Научници су рекли да сама технологија није у складу са начином на који наши мозгови природно раде, расту и задржавају информације.
Хорват, директор ЛМЕ Глобал, групе која дели истраживања мозга и понашања са предузећима и школама, рекао је да подаци јасно показују да су когнитивне способности почеле да се стабилизују, па чак и опадају око 2010. године. Стручњак је рекао сенаторима да се школе генерално нису много промениле те године и да се људска биологија развија преспоро да би то био разлог.
„Одговор изгледа да су алати које користимо у школама да бисмо подстакли то учење”, рекао је.
Додао је да САД нису једина земља погођена дигиталним когнитивним падом, напомињући да је његово истраживање обухватило 80 земаља и показало шестодеценијски тренд лошијих резултата учења како се све више технологије користи у учионицама. Штавише, деца која користе рачунаре само пет сати дневно посебно за своје школске задатке постигла су знатно ниже резултате од оних који ретко или никада нису користили технологију у учионици.
Магазин Политика
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤11🙏8😁7
Forwarded from Уз свој народ
Иначе он је нарко дилер из Лепосавића. Син му је на одржавању казне због препродаје дроге. Миланов батинаш. Харао СНС-ом и малтретирао оне који неће да гласају за СНС. Иначе води фирму МТС Д.О.О у КМ. Доводи спонзорише на свим местима у фирми. Педофил.
Надам се да народ зна о коме се ради.
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👏32🍾8🔥3❤2👌2🌭1
Поштовани читаоци, терористичка револуција 1905-1907. године која је планула за време Руско-јапанског рата била је угушена захваљујући одлучној активности руских монархиста који су организовано кренули у помоћ држави и Цару. За умне људе у Русији та револуција је била сигнал и потврда тога да само синови пакла могу изазивати револуцију док Отаџбина ратује са спољашњим непријатељем. Због тога и велики идеолог монархизма Лав Тихомиров позива на решавање пре свега "руског питања" а онда би се сама по себи решавала и друга питања. На жалост, монархистичка власт уместо одлучног обрачуна са велеиздајницима, попушта пред либералним притисцима и синови пакла поново у тренутку кад је Отаџбина у рату са спољашњим непријатељем организују нову револуцију која је свету руску земљу залила потоцима крви. Вашој пажњи нудимо текст Лава Тихомирова из 1911. године...
† † †
наставак у коментару
Саборник српско-руски
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
† † †
РУСКО ИЛИ ЈЕВРЕЈСКО ПИТАЊЕ
Ми ретко и нерадо говоримо о такозваном „јеврејском питању“, не зато што му не придајемо значај, већ зато што је нама Русима незамисливо да чак и помислимо на решавање јеврејског питања док не решимо „руско“ питање.
Сами Јевреји, разумљиво, могу сматрати да је решење јеврејског питања задовољење свих њихових жеља у вези са својим правима, па чак, можда, и привилегијама. Али за нас би таква формулација ствари била смешна и апсурдна. За нас је једино разумно решење јеврејског питања оно у коме се њихова добробит постиже не само без штете, већ чак и са користима за нашу земљу и за руски народ. А таква одлука не може бити донета док ми, Руси, коначно не дођемо до неке јасне и коначне одлуке о сопственој судбини.
У нашој садашњој ситуацији, ми Руси се налазимо у изузетно слабој позицији. Данашња брига са наше стране о томе да не изазовемо никакво стешњавање Јевреја, веома је слично као када би овца размишљала о томе како може да избегне да на било који начин не увреди јадног вука.
Без обзира на обим својих права, Јевреји нас побеђују у свему. Они преузимају све гране делатности - наравно, оне профитабилне - преузимају интелигенцијске професије, преузимају штампу и кроз њу постају господари јавног мњења. Њихов највећи грех против Русије – водећа улога у револуцији која је унаказала Русију – дао им је у руке радикалне странке које доминирају нашим политичким светом, а посебно Државном думом. Стварна моћ Јевреја у Русији је генерално огромна, и свако повећање њихових права уопште не води ка „једнакости“, већ ка доминацији Јевреја над Русијом и Русима. У таквој ситуацији, може ли ико ко уопште мари за свој народ решавати јеврејско питање?
Ако бисмо претпоставили да је Русија заувек пропала, да је изгубила самосвест, да је изгубила способност да живи у складу са сопственом психологијом, онда вероватно не бисмо имали разлога за посебну бригу. Таква земља би била осуђена на најнесрећнију будућност и, док покушава да буде „копија копије“ разних „напредних земаља“, ипак би била осуђена на ропство од стране других народа – Јевреја или било кога другог. Када би веровање у способност Русије да води велики светски живот коначно било оповргнуто чињеницама, онда би било мало важно како и од кога ћемо пропасти.
Али ми припадамо онима који не губе веру у руски народ, видећи га у данашњем жалосном стању. Још увек се сећамо недавних времена густих магли које су обавијале руске умове, када је, упркос томе, Русија успевала да се брзо поново уздигне чим би је обасјало сунце светле и одлучне националне политике цара Александра III. Наша данашња искушења су још тежа, наш данашњи пад је још дубљи, али то још не значи да Русија и сада није у стању да се дигне из пепела. И када се то деси, када почнемо да решавамо „руско питање“, када вратимо руски народ његовој држави и почнемо да постављамо руски живот на његове сопствене темеље, тада ће наша отаџбина поново постати моћна морална и материјална сила.
наставак у коментару
Саборник српско-руски
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍18❤7
Европска комисија поново позива на ревизију „Мрдићевих закона“
Комесар за правосуђе Европске Уније Мајк Мекграт позвао је данас на састанку у Бриселу са Министром правде Србије Ненадом Вујићем, на обуставу усвојених измена правосудних закона и њихову хитну ревизију.
Кључни детаљи састанка укључују:
Захтев за обуставу и ревизију: Европска комисија је позвала на хитну обуставу примене недавно усвојених правосудних закона (познатих као "Мрдићеви закони") и њихову темељну ревизију.
Оцена ЕУ: Из кабинета комесара Мекграта поручено је да ове измене представљају "корак уназад" за Србију у области владавине права.
Став министра: Министар Вујић је изјавио да су закони допринос ефикасности правосуђа и заштити грађана, уз напомену да је од Венецијанске комисије затражено мишљење.
Контекст: Састанак је одржан у тренутку оштрих критика домаћих струковних удружења судија и тужилаца који су већ захтевали повлачење ових прописа.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Комесар за правосуђе Европске Уније Мајк Мекграт позвао је данас на састанку у Бриселу са Министром правде Србије Ненадом Вујићем, на обуставу усвојених измена правосудних закона и њихову хитну ревизију.
Кључни детаљи састанка укључују:
Захтев за обуставу и ревизију: Европска комисија је позвала на хитну обуставу примене недавно усвојених правосудних закона (познатих као "Мрдићеви закони") и њихову темељну ревизију.
Оцена ЕУ: Из кабинета комесара Мекграта поручено је да ове измене представљају "корак уназад" за Србију у области владавине права.
Став министра: Министар Вујић је изјавио да су закони допринос ефикасности правосуђа и заштити грађана, уз напомену да је од Венецијанске комисије затражено мишљење.
Контекст: Састанак је одржан у тренутку оштрих критика домаћих струковних удружења судија и тужилаца који су већ захтевали повлачење ових прописа.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤗16🤮11🖕1👀1
Прво те издају.
Упропасте све што си 27 година градио и очувао, одбранио.
Онда те понижавају, воде на гласање 2 по 2 за њихове фотеље.
Онда ти онемогуће живот по Српском систему.
Онда ти затворе све институције, угасе документа и таблице.
По фирмама јуре списак ко нема шиптарска документа.
Онда ти каже не можеш да пребациш своју диплому...
Па кад преузму шиптари болнице, што су фино са Вучићем договорили, Српски лекари да остану без посла, а Срби без Српских лекара...
Први лекари у Врању, Рашки, Прокупљу, Медвеђи, Бујановцу, Скопљу...
Знате ли колико километара има од Драгаша, Штрпца до Рашке или Врања!?
Или из Гораждевца???
Систематски сте уништили СРПСКЕ СРЕДИНЕ на КиМ.
Плански.
Нисте неспособни.
Зли сте и погани. Несоји и хуље.
И не бојте се. Бог све види, боље од камера ваших усраних, лоповских медија.
Глас Косова и Метохије
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Упропасте све што си 27 година градио и очувао, одбранио.
Онда те понижавају, воде на гласање 2 по 2 за њихове фотеље.
Онда ти онемогуће живот по Српском систему.
Онда ти затворе све институције, угасе документа и таблице.
По фирмама јуре списак ко нема шиптарска документа.
Онда ти каже не можеш да пребациш своју диплому...
Па кад преузму шиптари болнице, што су фино са Вучићем договорили, Српски лекари да остану без посла, а Срби без Српских лекара...
Први лекари у Врању, Рашки, Прокупљу, Медвеђи, Бујановцу, Скопљу...
Знате ли колико километара има од Драгаша, Штрпца до Рашке или Врања!?
Или из Гораждевца???
Систематски сте уништили СРПСКЕ СРЕДИНЕ на КиМ.
Плански.
Нисте неспособни.
Зли сте и погани. Несоји и хуље.
И не бојте се. Бог све види, боље од камера ваших усраних, лоповских медија.
Глас Косова и Метохије
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤬43😈8❤4🌭3😢1
Forwarded from БУНТ је стање духа ☧
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍15🤣11🔥3🤡3❤1
✍
Иван Максимовић
До сада се над Србима са Косова и Метохије од свих елемената геноцида једино није примењивала, да поједноставим, "албанизација деце". И то се дешава има већ неко време.
Међутим, за разлику од класичне која је обично насилна или макар присилна, под притиском, овде се то дешава уз пристанак саме деце, али нису она та која одлучују. Она су обманута јер им је све представљено потпуно искривљено и нетачно са једне стране а са друге им се нуди оно што је Србима одузето 1999. године - урбани, саврмеени, градски начин живота...
Њихов доживљај је прихватање неминовности која им пружа, пазите, нормалан живот. Формално то јесте тачно, суштински није ни мало. Њихов живот се не мења, њихове средине се не урбанизују и њима није дозвољен боравак, камоли живот, ван ограничених и контролисаних области, кругова, којекаквих кутака.
Она добију импулс нормалности који је и те како, што је и здраво, примамљив посебно у тим годинама. Не само да је то све и да више од тога неће ни добити већ то морају да плате сопственим идентитетом.
Опсег привидне слободе у оквиру кога могу да изразе своју националност јесте (опет контролисани) толики да задовољи захтеве за покриће истинске намере и сврхе оваквих пројеката. Дакле, онолико колико идеолошки творци имају од тога користи да би све остало угушили правдајући се привидним слободама попут тога да су они "Срби".
Циљ је остварен кроз асимилацију деце у један управо њиховом идентитету, без сваке сумње непријатељски наратив какав увек јесте када некога асимилује плански јер потире његову суштину идаје му нови идентитет. У овом случају то није албански већ идентитет "Косовара", новонастале вештачке "нације" која за циљ има да све што је српско присвоји, назове га "косовским" и тако да легитимитет отимању свега што је изворно и суштински српско на овом простору како би баш Србе прогласило за "придошлице", "окупаторе", "агресоре" па чак и "крадљивце културних добара и идентитета!
За то су већ криви, кренимо од најниже рангираних, родитељи, затим они људи из околине који кроз разноразне "институције" косовских Албанаца или Невладиних организација убиру неку личну корист, затим, најснажнијег ефекта - медији, иза њих интелектуалци из српског народа који све ово ћутке посматрају и тиме чине да изгледа као да се то не дешава (!), врхунску одговорност има незаконита власт епархије рашко-призренске која све ово плански одобрава, сарађује са водећим координаторима овог процеса, ствара илузорне представе како се то не дешава и тако даље, и тако даље... дакле, одржава комплетну инфраструктуру тог пројекта и, на крају, као врхунски кривац јесте власт која је на све ово свесно пристала, прихватила процесе, омогућила све могуће механизме да се тако нешто спроводи а спречила све оне који би процес успорили или зауставили и, на крају, користећи полуге власти и утицаја који као државна власт имају, уценила и присилила децу и целокупан српски народ на Косову и Метохији, да буде асимилован и заокружи пројекат албанизације Косова и Метохије.
За све то време народ обманут и не зна шта се дешава, а на појединачне најаве реагује са "то се неће десити" док не самодеца, већ и они млади нарочито испод 25 година старости, много озбиљније као своју државу доживљавају такозвану "републику Косово" него Србију.
И кад покушате да вратите на снимак на почетак, у трену вас контактирају ти са "comununity building", препорука блок и брисање. И, што да не, пријава.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Иван Максимовић
До сада се над Србима са Косова и Метохије од свих елемената геноцида једино није примењивала, да поједноставим, "албанизација деце". И то се дешава има већ неко време.
Међутим, за разлику од класичне која је обично насилна или макар присилна, под притиском, овде се то дешава уз пристанак саме деце, али нису она та која одлучују. Она су обманута јер им је све представљено потпуно искривљено и нетачно са једне стране а са друге им се нуди оно што је Србима одузето 1999. године - урбани, саврмеени, градски начин живота...
Њихов доживљај је прихватање неминовности која им пружа, пазите, нормалан живот. Формално то јесте тачно, суштински није ни мало. Њихов живот се не мења, њихове средине се не урбанизују и њима није дозвољен боравак, камоли живот, ван ограничених и контролисаних области, кругова, којекаквих кутака.
Она добију импулс нормалности који је и те како, што је и здраво, примамљив посебно у тим годинама. Не само да је то све и да више од тога неће ни добити већ то морају да плате сопственим идентитетом.
Опсег привидне слободе у оквиру кога могу да изразе своју националност јесте (опет контролисани) толики да задовољи захтеве за покриће истинске намере и сврхе оваквих пројеката. Дакле, онолико колико идеолошки творци имају од тога користи да би све остало угушили правдајући се привидним слободама попут тога да су они "Срби".
Циљ је остварен кроз асимилацију деце у један управо њиховом идентитету, без сваке сумње непријатељски наратив какав увек јесте када некога асимилује плански јер потире његову суштину идаје му нови идентитет. У овом случају то није албански већ идентитет "Косовара", новонастале вештачке "нације" која за циљ има да све што је српско присвоји, назове га "косовским" и тако да легитимитет отимању свега што је изворно и суштински српско на овом простору како би баш Србе прогласило за "придошлице", "окупаторе", "агресоре" па чак и "крадљивце културних добара и идентитета!
За то су већ криви, кренимо од најниже рангираних, родитељи, затим они људи из околине који кроз разноразне "институције" косовских Албанаца или Невладиних организација убиру неку личну корист, затим, најснажнијег ефекта - медији, иза њих интелектуалци из српског народа који све ово ћутке посматрају и тиме чине да изгледа као да се то не дешава (!), врхунску одговорност има незаконита власт епархије рашко-призренске која све ово плански одобрава, сарађује са водећим координаторима овог процеса, ствара илузорне представе како се то не дешава и тако даље, и тако даље... дакле, одржава комплетну инфраструктуру тог пројекта и, на крају, као врхунски кривац јесте власт која је на све ово свесно пристала, прихватила процесе, омогућила све могуће механизме да се тако нешто спроводи а спречила све оне који би процес успорили или зауставили и, на крају, користећи полуге власти и утицаја који као државна власт имају, уценила и присилила децу и целокупан српски народ на Косову и Метохији, да буде асимилован и заокружи пројекат албанизације Косова и Метохије.
За све то време народ обманут и не зна шта се дешава, а на појединачне најаве реагује са "то се неће десити" док не самодеца, већ и они млади нарочито испод 25 година старости, много озбиљније као своју државу доживљавају такозвану "републику Косово" него Србију.
И кад покушате да вратите на снимак на почетак, у трену вас контактирају ти са "comununity building", препорука блок и брисање. И, што да не, пријава.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤬17😢5👍2🤣1
СРПСКО ДЕТЕ НАЈБОЉЕ НА СВЕТУ! Упознајте Давида Божића - виртуоза на клавиру! Пласидо Доминго остао запањен
Претходне године победио је на међународном такмичењу 'Виртуози' које је одржано у Будимпешти, у конкуренцији младих музичара из више земаља.
Жири такмичења чиниле су светске звезде класичне музике попут Пласида Доминга, Јосеа Carrerasa и Стјепана Хаусера.
Давид Божић долази из музичке породице, изузетан је млади пијаниста и композитор и од малих ногу осваја публику својим талентом. Добитник је бројних награда, укључујући специјалну награду „Принцеза Јелисавета Карађорђевић“ и прво место на Меморијалном такмичењу "Андрија Чикић" прошле године.
Ипак, један Давидов тријумф у светским размерама, који је постигао прошле године, сада је постао виралан на друштвеним мрежама, а сви су одушевљени овим успехом што потврђују бројни коментари.
Наиме, Давид је победио у интернационалном талент-шоу програму "Виртуози", који је одржан у Будимпешти, где је међу учесницима било двадесет младих талентованих музичара, извођача на различитим инструментима из пет земаља: Аустрије, Мађарске, Словеније, Црне Горе и Србије.
Млади виртуози из Србије, одабрани на националном избору на Коларцу су били тринаестогодишња виолинисткиња Нина Ракочевић, једанаестогодишњи пијаниста Давид Божић, двадесетогодишњи саксофониста Вук Петровић и двадесетогодишњи виолиниста Урош Адамовић.
У жирију Карерас, Доминго, Хаусер
Чланови жирија на такмичењу "Виртузи" су светске звезде класичне музике – Пласидо Доминго, Хозе Карерас и Стјепан Хаузер, а ментори такмичарима на позив продукције "Виртуози" били су Силвана Грујић Одговорна уредница Музичке редакције РТС и Петар Чулић – гитариста из Хрватске.
У изузетно јакој интернационалној конкуренцији победио је наш Давид Божић.
казао је усхићено Хозе Карерас.
Рахмањинов највећи узор
Давид свира клавир од своје четврте године, солиста је хора "Колибри" и ученик музичке школе Станковић.
Музика је његов живот – мајка му је професионални музичар и диригент Симфонијског оркестра Уметничког ансамбла Министарства одбране "Станислав Бинички", док је отац научник, а у слободно време пева и свира гитару.
Давидов млађи брат Димитрије такође је кренуо његовим стопама и већ наступају заједно.
Давидов највећи узор је Сергеј Рахмањинов, чија га музика дубоко дира и не може да дочека да му руке порасту, да може да одсвира сва Рахмањиновљева дела. На сцени се осећа као код куће и сан му је да постане светски познати пијаниста и композитор.
Blic
📱 David Božić - Vera Milanković: Concertino for Piano and Orchestra (I. movement) | Virtuosos 2025
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Претходне године победио је на међународном такмичењу 'Виртуози' које је одржано у Будимпешти, у конкуренцији младих музичара из више земаља.
Жири такмичења чиниле су светске звезде класичне музике попут Пласида Доминга, Јосеа Carrerasa и Стјепана Хаусера.
Давид Божић долази из музичке породице, изузетан је млади пијаниста и композитор и од малих ногу осваја публику својим талентом. Добитник је бројних награда, укључујући специјалну награду „Принцеза Јелисавета Карађорђевић“ и прво место на Меморијалном такмичењу "Андрија Чикић" прошле године.
Ипак, један Давидов тријумф у светским размерама, који је постигао прошле године, сада је постао виралан на друштвеним мрежама, а сви су одушевљени овим успехом што потврђују бројни коментари.
Наиме, Давид је победио у интернационалном талент-шоу програму "Виртуози", који је одржан у Будимпешти, где је међу учесницима било двадесет младих талентованих музичара, извођача на различитим инструментима из пет земаља: Аустрије, Мађарске, Словеније, Црне Горе и Србије.
Млади виртуози из Србије, одабрани на националном избору на Коларцу су били тринаестогодишња виолинисткиња Нина Ракочевић, једанаестогодишњи пијаниста Давид Божић, двадесетогодишњи саксофониста Вук Петровић и двадесетогодишњи виолиниста Урош Адамовић.
У жирију Карерас, Доминго, Хаусер
Чланови жирија на такмичењу "Виртузи" су светске звезде класичне музике – Пласидо Доминго, Хозе Карерас и Стјепан Хаузер, а ментори такмичарима на позив продукције "Виртуози" били су Силвана Грујић Одговорна уредница Музичке редакције РТС и Петар Чулић – гитариста из Хрватске.
У изузетно јакој интернационалној конкуренцији победио је наш Давид Божић.
- Има тек 11 година, а већ је уметник -
казао је усхићено Хозе Карерас.
Рахмањинов највећи узор
Давид свира клавир од своје четврте године, солиста је хора "Колибри" и ученик музичке школе Станковић.
Музика је његов живот – мајка му је професионални музичар и диригент Симфонијског оркестра Уметничког ансамбла Министарства одбране "Станислав Бинички", док је отац научник, а у слободно време пева и свира гитару.
Давидов млађи брат Димитрије такође је кренуо његовим стопама и већ наступају заједно.
Давидов највећи узор је Сергеј Рахмањинов, чија га музика дубоко дира и не може да дочека да му руке порасту, да може да одсвира сва Рахмањиновљева дела. На сцени се осећа као код куће и сан му је да постане светски познати пијаниста и композитор.
Blic
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
❤64🏆14👍2