Именован нови начелник Службе за дроге: Уместо човека који је открио 5 тона марихуане, постављен кадар из ЈЗО
Досадашњи начелник Службе за сузбијање наркоманије и кријумчарење наркотика УКП Раде Поповић и званично је смењен са те функције, а на њу је постављен Душан Перовановић.
Сада већ бивши начелник такозване Службе за дроге Управе криминалистичке полиције Раде Поповић, водио је истрагу која је довела до заплене 5 тона марихуане у месту Коњух крај Крушевца. Марихуана је заплењена у складиштима фирме "Флораком" чији је власник Раде Спасојевић, одборник Српске напредне странке у Крушевцу.
За начелника Службе за дроге именован је Душан Перовановић, који је пре тога био припадник Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО) чији је командант био садашњи начелник УКП Марко Кричак. Перовановић је ранио радио у оквиру Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК), као и у Сектору унутрашње контроле.
Осим бившег начелника Поповића, смењен је и његов заменик Никола Ђоковић, који је распоређен на ново радно место.
Занимљиво је да је и поступајућа тужитељка из Јавног тужилаштва за организовани криминал, Ирена Бјелош, морати да се врати у Више јавно тужилаштво у Београду, одакле је упућена у ЈТОК, јер су у међувремену усвојени такозвани "Мрдићевих закони", којима се онемогућава упућивање тужилаца у посебна тужилаштва.
Nova
📌 Нажалост, у Србији добри резултати подразумевају смену🙉
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Досадашњи начелник Службе за сузбијање наркоманије и кријумчарење наркотика УКП Раде Поповић и званично је смењен са те функције, а на њу је постављен Душан Перовановић.
Сада већ бивши начелник такозване Службе за дроге Управе криминалистичке полиције Раде Поповић, водио је истрагу која је довела до заплене 5 тона марихуане у месту Коњух крај Крушевца. Марихуана је заплењена у складиштима фирме "Флораком" чији је власник Раде Спасојевић, одборник Српске напредне странке у Крушевцу.
За начелника Службе за дроге именован је Душан Перовановић, који је пре тога био припадник Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО) чији је командант био садашњи начелник УКП Марко Кричак. Перовановић је ранио радио у оквиру Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК), као и у Сектору унутрашње контроле.
Осим бившег начелника Поповића, смењен је и његов заменик Никола Ђоковић, који је распоређен на ново радно место.
Занимљиво је да је и поступајућа тужитељка из Јавног тужилаштва за организовани криминал, Ирена Бјелош, морати да се врати у Више јавно тужилаштво у Београду, одакле је упућена у ЈТОК, јер су у међувремену усвојени такозвани "Мрдићевих закони", којима се онемогућава упућивање тужилаца у посебна тужилаштва.
Nova
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍14🤯11❤2🤬2🤡2
Студенти у блокади београдских факултета и зборови грађана су предали писмо у Специјалном суду , а поводом афере "Генералштаб":
Медији
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
студенти и грађани
Поштовани,
Обраћамо вам се као студенти и грађани Републике Србије поводом почетка главног претреса у кривичном поступку покренутом по оптужном предлогу Јавног тужилаштва за организовани криминал, а који се односи на поступак престанка својства културног добра комплекса зграда Генералштаба у Београду.
Свесни смо уставне позиције и надлежности суда, као и начела независности и непристрасности судске власти. Овим обраћањем не желимо да утичемо на судско одлучивање, нити да прејудицирамо исход поступка, већ да изразимо информисани интерес јавности за предмет од изузетног значаја за владавину права и систем заштите културног наслеђа.
Према наводима оптужног предлога, предметни поступак се односи на радње које су, како се наводи, предузете супротно важећим прописима, пре свега одредбама Закона о културном наслеђу. Посебно се указује на повреду чланова 41–44 и члана 61 наведеног закона, којима је прописана обавезност спровођења стручног поступка, прибављања законом предвиђене документације, јавног оглашавања и поштовања рокова, као и искључива надлежност Републичког завода за заштиту споменика културе за припрему предлога одлуке о престанку својства културног добра.
Даље, оптужним предлогом се указује да је поступање спроведено супротно члану 43 став 2 Закона о културном наслеђу, којим је јасно одређена надлежност централне установе заштите, као и супротно одредбама Устава Републике Србије, нарочито члану 89 став 2, којим је утврђена обавеза државе да штити културно наслеђе као добро од општег интереса.
У кривичноправном смислу, оптужним предлогом се указује на постојање оправдане сумње у извршење кривичних дела злоупотребе службеног положаја из члана 359 Кривичног законика, као и кривичних дела фалсификовања службене исправе из члана 357 Кривичног законика, а све у вези са прекорачењем службених овлашћења и сачињавањем и употребом исправа са неистинито приказаним чињеницама.
Сматрамо важним да истакнемо да овај предмет превазилази оквир појединачног управног или кривичног случаја. Исход поступка има потенцијалне системске последице по функционисање институција заштите културног наслеђа, поштовање законских процедура и поверење јавности у принцип одговорности носилаца јавних функција. Управо због тога је овај случај изазвао пажњу не само домаће, већ и међународне јавности.
Нашим присуством и овим обраћањем желимо да потврдимо да јавност овај поступак прати пажљиво, са познавањем релевантног правног оквира, и са очекивањем да ће суд у потпуности утврдити чињенично стање и применити закон у складу са својим уставним и законским овлашћењима, одлучујући о индивидуалној одговорности искључиво на основу изведених доказа.
Уверени смо да је законито, стручно и транспарентно вођење овог поступка од кључног значаја за очување владавине права и заштиту културног наслеђа као добра од општег интереса.
С поштовањем,
студенти и грађани.
Медији
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
студенти и грађани
👍32👏3🏆1
Епштајнови фајлови потресају норвешку монархију. Да ли ће издржати?
Норвешка краљевска породица је у рушевинама. Из објављених истражних материјала постало је јасно да је крунисана принцеза Мете-Марит, супруга будућег краља Хокона, два пута била позвана од стране Епштајна „у посету“ на његов приватни острво у Карипском мору, а касније је два пута долазила код њега у вилу на Флориди, …остављајући децу и мужа.
Норвешка штампа недвосмислено наговештава супружничку неверу од стране крунисане принцезе. Новине Aftenposten већ расправљају о прикладности Мете-Марит као будуће краљице.
А у норвешком парламенту овог уторка разматрано је питање укидања монархије у Норвешкој, што, имајући у виду однос снага, за сада представља безнадежан подухват. Међутим, сада свако у Норвешкој може покренути питање о томе да, како неки норвешки политичари кажу, „краљевски двор је лудница, треба га укинути“.
Ово је скандал – додатак томе што је принцеза Марта-Луиза, рођена сестра крунисаног принца Хокона, недавно удата за америчког црнца Дурека Верета, који себе проглашава „шаманом и рептилијом“.
А у среду, 4. фебруара, у Ослу почиње судски процес против сина Мете-Марит из првог брака, Маријуса Борга Хојбија. Он је оптужен за 38 кривичних дела, укључујући четири силовања. Младић није био члан краљевског двора, али је увек био члан краљевске породице након што се његова мајка удала за крунисаног принца Хокона.
Норвежани су у шоку због своје краљевске породице. Темељи Норвешке се љуљају. Епштајнови фајлови су криза целог западног света, који је упао у најодвратније пороке.
Игор Пшеничников
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Норвешка краљевска породица је у рушевинама. Из објављених истражних материјала постало је јасно да је крунисана принцеза Мете-Марит, супруга будућег краља Хокона, два пута била позвана од стране Епштајна „у посету“ на његов приватни острво у Карипском мору, а касније је два пута долазила код њега у вилу на Флориди, …остављајући децу и мужа.
Норвешка штампа недвосмислено наговештава супружничку неверу од стране крунисане принцезе. Новине Aftenposten већ расправљају о прикладности Мете-Марит као будуће краљице.
А у норвешком парламенту овог уторка разматрано је питање укидања монархије у Норвешкој, што, имајући у виду однос снага, за сада представља безнадежан подухват. Међутим, сада свако у Норвешкој може покренути питање о томе да, како неки норвешки политичари кажу, „краљевски двор је лудница, треба га укинути“.
Ово је скандал – додатак томе што је принцеза Марта-Луиза, рођена сестра крунисаног принца Хокона, недавно удата за америчког црнца Дурека Верета, који себе проглашава „шаманом и рептилијом“.
А у среду, 4. фебруара, у Ослу почиње судски процес против сина Мете-Марит из првог брака, Маријуса Борга Хојбија. Он је оптужен за 38 кривичних дела, укључујући четири силовања. Младић није био члан краљевског двора, али је увек био члан краљевске породице након што се његова мајка удала за крунисаног принца Хокона.
Норвежани су у шоку због своје краљевске породице. Темељи Норвешке се љуљају. Епштајнови фајлови су криза целог западног света, који је упао у најодвратније пороке.
Игор Пшеничников
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🔥26😁12🤣3❤1😱1
Вида Петровић Шкеро навела је да у прилог њеном ставу да Селаковићу неће бити скинут имунитет говоре изјаве носилаца извршне и законодавне власти.
оценила је Вида Петровић Шкеро поводом судског поступка који је почео пред Специјалним судом против Селаковића и још три особе на основу оптужног предлога Јавног тужилаштва за организовани криминал у вези са Генералштабом.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
"Наше руководство и највиши функционери сматрау да је удар на државу ако се покушава да се утврди да ли је неки министар, који је узгред грађанин ове земље, извршио неко кривично дело или није... Цело понашање наше власти иде на то да се омогући корупција и вршење кривичних дела и од носилаца власти",
оценила је Вида Петровић Шкеро поводом судског поступка који је почео пред Специјалним судом против Селаковића и још три особе на основу оптужног предлога Јавног тужилаштва за организовани криминал у вези са Генералштабом.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍21
Forwarded from Уз свој народ
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Време вам истиче‼️⏰️⌛️
Линк од целе емисије
👇👇👇
https://youtu.be/B8ZPTobcGDY?si=Qc7yUWj0tyueYCsZ
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
Линк од целе емисије
👇👇👇
https://youtu.be/B8ZPTobcGDY?si=Qc7yUWj0tyueYCsZ
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
👍20👏7😁3
Зашто кажеш Пета, а мислиш на страх од образоване омладине.
ШИКАНИРАЊЕ УЧЕНИКА ПЕТЕ БГ ГИМНАЗИЈЕ Повратак вербалног деликта у одбрани директорке Данке Нешовић
Постоји опција да буде удаљен из школе, што не значи да ће се десити, а њему спочитавају вербални деликт, што је неприхватљиво, као и повреду угледа Данке Нешовић. Највећи страх је да га удаље из школе, а уколико донесу ту меру, жалићемо се,
каже Горан Цветковић, адвокат Савета родитеља Пете београдске гимназије.
<....>
У тој политици застрашивања, масовна хапшења, уцене, праћења, само су неки елементи. Други, подмуклији, састоји се од претњи потенцијалним жртвама. Догађаји којима присуствујемо очигледно упућују на повратак правним и теоријским основама терора и владавине страхом. Србија би заиста могла да се суочи са тим да вербални деликт буде третиран као кривично дело, иако не постоји у закону.
опширније
Директно
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🤬33❤3🔥1👏1
Axios: преговори између Ирана и САД отказани.
Америчке власти су саопштиле за Axios:
Иран није пристао да разговара са САД о другим питањима, ван оквира нуклеарног програма.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Америчке власти су саопштиле за Axios:
Рекли смо Иранцима да имате две опције – или прихватите ове услове, или ништа, они су одговорили – ништа!
Иран није пристао да разговара са САД о другим питањима, ван оквира нуклеарног програма.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🔥23👍4
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Режим је угасио Србију на Косову и Метохији, а заставе су покривале Јудин пољубац у образ нашег наслеђа.
Косово и Метохија је пример перверзне коруптократије режима и свих његових саучесника.
⚖️ Милена Јевтић – правница
❗️„Ћутали сте, прећуткивали сте тихи геноцид. Ћутање није злато, ћутање је саучесништво.“
🗺 Изјава са студентског протеста „Ћутање (ни)је злато“ у Косовској Митровици.
#МиленаЈевтић #КосовскаМитровица #Студенти #СрбиНаКосову
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Косово и Метохија је пример перверзне коруптократије режима и свих његових саучесника.
⚖️ Милена Јевтић – правница
❗️„Ћутали сте, прећуткивали сте тихи геноцид. Ћутање није злато, ћутање је саучесништво.“
🔴 „Доста нам је ваших политичких игара, да будемо жетони на табли док глумите дипломатију. Вама су ово теме, нама је ово живот.“
➡️ „Доста ми је вас у фотељама, у оделима, иза застава – одлучујете о свему, а не ризикујете ништа. Ваш страх је лош наслов, наш је да ли смемо мирно да изађемо из куће.“
#МиленаЈевтић #КосовскаМитровица #Студенти #СрбиНаКосову
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
💯51🙏9❤4👍2🤡2
Политичари одликовани од стране Српске православне цркве (СПЦ).
Војислав Шешељ:
Добио је више црквених одликовања. Између осталог, Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка му је доделила Орден Светог владике Мардарија 2022. године, а претходно је примио одликовања од митрополита Амфилохија и владике Филарета.
Драган Марковић Палма:
Добио је Орден Светог Саве првог степена, највише признање које црква додељује. Уручен му је на предлог Владике Јована, а патријарх Иринеј је освештао цркву Светог Јована Крститеља у Кончареву, чији је Марковић ктитор. Добио је и Орден Светих Крагујевачких Новомученика првог степена од Епархије шумадијске.
Александар Вулин:
Такође је носилац Ордена Светог Саве. Поред тога, уручено му је црквено-друштвено одликовање „Крст вожда Ђорђа Стратимировића“.
Синиша Мали:
Одликован је Орденом Великомученика Крагујевачких првог степена од стране Епархије шумадијске 2019. године. Такође, сазнаје се да му је СПЦ уручила и Орден Светог Саве првог степена у мају 2020. године.
Братислав Гашић:
Заједно са својим братом, одликован је Орденом Светог краља Милутина 2015. године за ктиторски допринос изградњи цркве у селу Барзиловица.
Милорад Вучелић:
Патријарх српски Порфирије уручио му је Орден Светог Саве другог степена 2021. године за заслуге и допринос Цркви, нарочито кроз његов рад у медијима.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Војислав Шешељ:
Добио је више црквених одликовања. Између осталог, Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка му је доделила Орден Светог владике Мардарија 2022. године, а претходно је примио одликовања од митрополита Амфилохија и владике Филарета.
Драган Марковић Палма:
Добио је Орден Светог Саве првог степена, највише признање које црква додељује. Уручен му је на предлог Владике Јована, а патријарх Иринеј је освештао цркву Светог Јована Крститеља у Кончареву, чији је Марковић ктитор. Добио је и Орден Светих Крагујевачких Новомученика првог степена од Епархије шумадијске.
Александар Вулин:
Такође је носилац Ордена Светог Саве. Поред тога, уручено му је црквено-друштвено одликовање „Крст вожда Ђорђа Стратимировића“.
Синиша Мали:
Одликован је Орденом Великомученика Крагујевачких првог степена од стране Епархије шумадијске 2019. године. Такође, сазнаје се да му је СПЦ уручила и Орден Светог Саве првог степена у мају 2020. године.
Братислав Гашић:
Заједно са својим братом, одликован је Орденом Светог краља Милутина 2015. године за ктиторски допринос изградњи цркве у селу Барзиловица.
Милорад Вучелић:
Патријарх српски Порфирије уручио му је Орден Светог Саве другог степена 2021. године за заслуге и допринос Цркви, нарочито кроз његов рад у медијима.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💩37🙉18🤮9❤8😈2👍1🤡1😭1
Forwarded from Уз свој народ
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Милан Ћулибрк:
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
"Марихуана у Коњуху је државни посао, да није тако, провладини таблоиди би писали о томе"
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
💯39❤1🤮1
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић:
Сећање на ђенерала Милана Недића не припада искључиво прошлости, већ и савременом преиспитивању односа према правди, одговорности и људском достојанству
Датум 4. фебруар 1946. године представља један од најмрачнијих тренутака у послератној историји Србије. Тога дана насилно је окончан живот армијског ђенерала Милана Ђ. Недића, председника Владе народног спаса за време Другог светског рата, у околностима које до данас остају предмет дубоких историјских, правних и моралних расправа. Његова исценирана смрт, наступила у притвору комунистичко-злочиначке Озне у Београду, симболички и стварно означава почетак епохе у којој је револуционарна правда надвладала принципе правне државе и људског достојанства.
Начин на који је ђенералу Недићу злочиначки одузет живот – исценираним „самоубиством” када га је антисрбско-брозоморна комунистичка крвава рука насилно гурнула са вишеспратнице – у колективном сећању добија значење које превазилази биолошки чин смрти. Он постаје знак суровости новог окупационог политичког поретка и његове неспремности да се суочи са сложеношћу историјских улога у условима трагичне окупације коју су црвени узурпатори продужили до данашњег дана. У том смислу, смрт ђенерала Милана Недића није само лична трагедија, већ и историјски догађај који открива дубоке пукотине у моралним темељима компартијског послератног тероризираног друштва.
Више је него нужно констатовати да је ђенерал Недић припадао генерацији србских официра и државника чији је политички и морални хоризонт био обликован идејом службе Србској држави и србском народу. Његово деловање током рата, као и одлука да прихвати улогу у изузетно сложеним и трагичним околностима, остају предмет историјске анализе, и не могу никада бити наметнути од стране црвених комунистичких окупатора, као део револуционарног суда. Управо одсуство такве анализе и замена исте идеолошком преком пресудом без суда, представља један од кључних проблема разумевања његове судбине.
Посматран из шире перспективе, кончина ђенерала Милана Ђ. Недића може се тумачити као пример страдања појединца у судару великих идеологија, у којем је човек сведен на симбол, а живот на средство политичке поруке. У том контексту, његова смрт добија обележје мучеништва не у теолошком, већ у историјско-егзистенцијалном смислу: као сведочанство о цени коју појединац плаћа када историја изгуби меру, а осиона ненародна власт милост.
Сећање на ђенерала Милана Недића, стога, не припада искључиво прошлости, већ и савременом преиспитивању односа према правди, одговорности и људском достојанству. Оно опомиње да ниједна идеологија, ма колико се представљала као носилац историјске нужности, нема право да укине право на живот и истину. Управо у том опомињућем карактеру лежи трајни значај његове судбине за историјску свест србског народа.
Вјечнаја Ти памјат, славни наш ђенерале и србска мајко!
Стање ствари
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Насилна смрт ђенерала Милана Ђ. Недића – један од најмрачнијих тренутака у послератној историји Србије
Сећање на ђенерала Милана Недића не припада искључиво прошлости, већ и савременом преиспитивању односа према правди, одговорности и људском достојанству
Датум 4. фебруар 1946. године представља један од најмрачнијих тренутака у послератној историји Србије. Тога дана насилно је окончан живот армијског ђенерала Милана Ђ. Недића, председника Владе народног спаса за време Другог светског рата, у околностима које до данас остају предмет дубоких историјских, правних и моралних расправа. Његова исценирана смрт, наступила у притвору комунистичко-злочиначке Озне у Београду, симболички и стварно означава почетак епохе у којој је револуционарна правда надвладала принципе правне државе и људског достојанства.
Начин на који је ђенералу Недићу злочиначки одузет живот – исценираним „самоубиством” када га је антисрбско-брозоморна комунистичка крвава рука насилно гурнула са вишеспратнице – у колективном сећању добија значење које превазилази биолошки чин смрти. Он постаје знак суровости новог окупационог политичког поретка и његове неспремности да се суочи са сложеношћу историјских улога у условима трагичне окупације коју су црвени узурпатори продужили до данашњег дана. У том смислу, смрт ђенерала Милана Недића није само лична трагедија, већ и историјски догађај који открива дубоке пукотине у моралним темељима компартијског послератног тероризираног друштва.
Више је него нужно констатовати да је ђенерал Недић припадао генерацији србских официра и државника чији је политички и морални хоризонт био обликован идејом службе Србској држави и србском народу. Његово деловање током рата, као и одлука да прихвати улогу у изузетно сложеним и трагичним околностима, остају предмет историјске анализе, и не могу никада бити наметнути од стране црвених комунистичких окупатора, као део револуционарног суда. Управо одсуство такве анализе и замена исте идеолошком преком пресудом без суда, представља један од кључних проблема разумевања његове судбине.
Посматран из шире перспективе, кончина ђенерала Милана Ђ. Недића може се тумачити као пример страдања појединца у судару великих идеологија, у којем је човек сведен на симбол, а живот на средство политичке поруке. У том контексту, његова смрт добија обележје мучеништва не у теолошком, већ у историјско-егзистенцијалном смислу: као сведочанство о цени коју појединац плаћа када историја изгуби меру, а осиона ненародна власт милост.
Сећање на ђенерала Милана Недића, стога, не припада искључиво прошлости, већ и савременом преиспитивању односа према правди, одговорности и људском достојанству. Оно опомиње да ниједна идеологија, ма колико се представљала као носилац историјске нужности, нема право да укине право на живот и истину. Управо у том опомињућем карактеру лежи трајни значај његове судбине за историјску свест србског народа.
Вјечнаја Ти памјат, славни наш ђенерале и србска мајко!
Стање ствари
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤32🕊6💩3🖕3
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Професор Уставног права Владан Петров, уједно и председник Уставног суда Србије није мутав, али јесте мутиран...хоће то кад почнеш да причаш са позиција условне недодирљивости, а ниси питао да ли смеш да износиш своје мишљење...јербо чим си рекао нешто што личи на сопствено мишљење укључено је дугме mute...бар тако личи одлука Уставног суда Петров ће са медијима комуницирати само преко службе...(службе суда наравно).
Не зна човек да ли да се смеје или да плаче, у сваком случају реакција суда је за жаљење јер до сада је Петров иако кодекс понашања судија Уставног суда то забрањује и више него довољно пута показао да је политички пристрасан што искључује прво и најсветије правило за судије,а то је непристрасност и не учествовање у дневно политичким препуцавањима политичких актера у Србији...јербо колико је времена провео на телевизији могао је многа питања уставности и законитости рада и деловања споменутих разних актера на један пристојан и уставом прописани начин да коментарише и у складу са УСТАВОМ који бар за судије Уставног суда мора бити СВЕТИЊА која се поштује без обзира на последице...реши, укаже, у крајњем случају и нареди поштовање Устава и Закона....јербо за судије Уставног суда се бирају најбољи од најбољих, најпоштенији од најпоштенијих, најчаснији од најчаснијих....али...то али изгледа увек зезне ствар, па буде све супротно од нога што би требало, нажалост!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Не зна човек да ли да се смеје или да плаче, у сваком случају реакција суда је за жаљење јер до сада је Петров иако кодекс понашања судија Уставног суда то забрањује и више него довољно пута показао да је политички пристрасан што искључује прво и најсветије правило за судије,а то је непристрасност и не учествовање у дневно политичким препуцавањима политичких актера у Србији...јербо колико је времена провео на телевизији могао је многа питања уставности и законитости рада и деловања споменутих разних актера на један пристојан и уставом прописани начин да коментарише и у складу са УСТАВОМ који бар за судије Уставног суда мора бити СВЕТИЊА која се поштује без обзира на последице...реши, укаже, у крајњем случају и нареди поштовање Устава и Закона....јербо за судије Уставног суда се бирају најбољи од најбољих, најпоштенији од најпоштенијих, најчаснији од најчаснијих....али...то али изгледа увек зезне ствар, па буде све супротно од нога што би требало, нажалост!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💯30❤2💊1
Шиптарски терористи га отели и убили
Албански терористи су 24. јуна 1999. године отели доктора Андрију Томановића, начелника Хирушке клинике КБЦ-а у Приштини, редовног професора Медицинског факултета Универзитета у Приштини, члана Међународног удружења хирурга и потпредседника Црвеног крста Косова и Метохије.
Доктор Томановић је отет у свом стану по поврату са Хирушке клинике, где је радио пуних тридесет и шест година. Датум његове отмице обележава се као Дан убијених и отетих здравствених радника на Косову и Метохији, у периоду од 1998. до 2000. године.
У том периоду отети су или убијени др Јосиф Васић, Миле Вуксановић, Стамен Генев, др Златоје Глигоријевић, Светомир Микић, Борислав Павић, Душко Патрногић, др Небојша Петковић, др Александар Станојевић, Александар Тодоровски, др Андрија Томановић, др Ђорђе Тошковић и Димитрије Шабић.
Сви они били су хуманисти, пожртвовани, одговорни и племенити људи, одани својим етичким и професионалним принципима и Хипократовој заклетви, лекари који су бринули о здрављу и животима грађана на Косову и Метохији, без обзира на њихову веру и нацију. Били су спона између Срба и Албанаца, које су без разлике лечили, а њиховим отмицама и убиствима неко је желео и да те везе заувек прекине.
„Злочини над српским здравственим радницима на Косову и Метохији нису расветљени, нити су злочинци пронађени и приведени правди, што само потврђује чињеницу да је правда за српски народ на Косову и Метохији и даље недостижна“
Заташкавање злочина и напори Приштине да се они препусте забораву, велика су препрека успостављању трајног мира и међунационалног поверења. Зато је наша дужност да, одлучно и без одустајања, захтевамо од правосуђа привремених институција у Приштини и представника међународних организација на Косову и Метохији да не затварају очи пред злочинима и да у име човечности и будућности престану да занемарују и заташкавају отмице и убиства српских здравствених радника, али и све друге нерасветљене случајеве“.
Памтимо!
✍️ Зоран Векић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Албански терористи су 24. јуна 1999. године отели доктора Андрију Томановића, начелника Хирушке клинике КБЦ-а у Приштини, редовног професора Медицинског факултета Универзитета у Приштини, члана Међународног удружења хирурга и потпредседника Црвеног крста Косова и Метохије.
Доктор Томановић је отет у свом стану по поврату са Хирушке клинике, где је радио пуних тридесет и шест година. Датум његове отмице обележава се као Дан убијених и отетих здравствених радника на Косову и Метохији, у периоду од 1998. до 2000. године.
У том периоду отети су или убијени др Јосиф Васић, Миле Вуксановић, Стамен Генев, др Златоје Глигоријевић, Светомир Микић, Борислав Павић, Душко Патрногић, др Небојша Петковић, др Александар Станојевић, Александар Тодоровски, др Андрија Томановић, др Ђорђе Тошковић и Димитрије Шабић.
Сви они били су хуманисти, пожртвовани, одговорни и племенити људи, одани својим етичким и професионалним принципима и Хипократовој заклетви, лекари који су бринули о здрављу и животима грађана на Косову и Метохији, без обзира на њихову веру и нацију. Били су спона између Срба и Албанаца, које су без разлике лечили, а њиховим отмицама и убиствима неко је желео и да те везе заувек прекине.
„Злочини над српским здравственим радницима на Косову и Метохији нису расветљени, нити су злочинци пронађени и приведени правди, што само потврђује чињеницу да је правда за српски народ на Косову и Метохији и даље недостижна“
Заташкавање злочина и напори Приштине да се они препусте забораву, велика су препрека успостављању трајног мира и међунационалног поверења. Зато је наша дужност да, одлучно и без одустајања, захтевамо од правосуђа привремених институција у Приштини и представника међународних организација на Косову и Метохији да не затварају очи пред злочинима и да у име човечности и будућности престану да занемарују и заташкавају отмице и убиства српских здравствених радника, али и све друге нерасветљене случајеве“.
Памтимо!
✍️ Зоран Векић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
😢37🙏33🕊7❤5🤬1🤣1
КОГА ПОЗИВА СТУДЕНТ?
Пре скоро две године, написао сам текст где критикујем срамно ћутање на причу о интеграцији просвете. Два дана након објаве истог, на дан Универзитета, са свечаности осута је паљба да ми који говоримо о опасностима по Универзитет јесмо страни плаћеници. Да јесмо, не би ми, вероватно, била дијагностикована трострука дискус хернија настала због природе посла којим се, пре, али и током читавог студирања бавим како бих завршио студије, већ би ми једини посао био трабуњање по друштвеним мрежама, блебетање о некаквим правима, а у опису мог профила, стајало председник невладине организације или тако нешто.
Нисмо ми страни плаћеници, већ сте ви унутрашњи непријатељи.
Данас, када је све већ јасно шта ће се десити, опет ћуте телетабиси из Српске листе, који су били изричити у изјавама да до интеграције неће доћи.
Данас, када је група студената Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици организовала протестни скуп, појавило се нешто више од 40 људи. Где су студенти, где су професори, где су грађани?
Димитрије Ракочевић, студент Филозофског факултета, рекао је:
Кога позива студент? Ко да устане?
Онај професор што је дошао у кафану преко пута школе у Ранилугу да зове ученике да се врате на наставу? Нећемо, профо, није легла уплата! Одговорили су. Биће у току дана, рекао им је, а они су га оладили речима да ће се вратити на час када им буду дали паре. Није вам јасно о чему је реч?
Просто, деце на Косову је све мање, те професори месечно издвајају новац за ученике како би их платили да им долазе на часове, односно уписали школе у којима предају. Не, не воле их баш толико да им плаћају да им преносе знање, већ их плаћају да би имали посао, јер, ако нема ученика, нема ни посла. Износ који професори дају ученицима, по сведочењу ученика који не желе јавно да говоре, разликује се од школе до школе. Плус, свако од ученика, приликом уписа, бира хоће да му школа (професори) купе мобилни телефон, бицикл, скутер.
Ко да устане?
Директор једне од тих школа који је звао ученика да дође и подигне диплому, а он је одбио речима да му је донесе кући, цитирам:
Ко да устане?
Министар који говори о скраћивању школског часа на 30 минута, док их на Косову укидају.
Ко да устане?
Колеге му из Новог Сада које су изгласале забрану употребе заставе "Нема предаје"?
Ко да устане?
Очекујемо ли да устану они из моје приче једном девојком: У читаоници студентског дома у Косовској Митровици није било никог сем те студенткиње и мене. Мало смо читали, мало размењивали мишљења на различите теме. Зашто си уписала гимназију, упитао сам је. Нисам хтела да упишем гимназију, али сам морала, одговорила је. Морала? Зашто? Био је услов, ако сестра и ја упишемо гимназију, тетка ће добити посао. Што си прихватила, осуђивачки сам јој одбрусио. Шта сам могла да радим кад ме је цела фамилија притискала?!
Све је накарадно, изопачено, извитоперено, ишчашено.
Кога позива студент?
Кратковиде професоре, слепе родитеље, ученике научене неморалности, хипокризији, недостојности? Или оне који су нас све заједно, уз помоћ прећуткивања народа, издали?
Позива све, али их неће дозвати.
Неће.
Зато што су сви оглувели од личних интереса, зато ће уместо нашег опстанка, остати срамота.
📱 Јован Зафировић
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Пре скоро две године, написао сам текст где критикујем срамно ћутање на причу о интеграцији просвете. Два дана након објаве истог, на дан Универзитета, са свечаности осута је паљба да ми који говоримо о опасностима по Универзитет јесмо страни плаћеници. Да јесмо, не би ми, вероватно, била дијагностикована трострука дискус хернија настала због природе посла којим се, пре, али и током читавог студирања бавим како бих завршио студије, већ би ми једини посао био трабуњање по друштвеним мрежама, блебетање о некаквим правима, а у опису мог профила, стајало председник невладине организације или тако нешто.
Нисмо ми страни плаћеници, већ сте ви унутрашњи непријатељи.
Данас, када је све већ јасно шта ће се десити, опет ћуте телетабиси из Српске листе, који су били изричити у изјавама да до интеграције неће доћи.
Данас, када је група студената Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици организовала протестни скуп, појавило се нешто више од 40 људи. Где су студенти, где су професори, где су грађани?
Димитрије Ракочевић, студент Филозофског факултета, рекао је:
„Устаните, угрожен је наш Универзитет, није више реч ко је на којој страни, ради се о нашем опстанку.“
Кога позива студент? Ко да устане?
Онај професор што је дошао у кафану преко пута школе у Ранилугу да зове ученике да се врате на наставу? Нећемо, профо, није легла уплата! Одговорили су. Биће у току дана, рекао им је, а они су га оладили речима да ће се вратити на час када им буду дали паре. Није вам јасно о чему је реч?
Просто, деце на Косову је све мање, те професори месечно издвајају новац за ученике како би их платили да им долазе на часове, односно уписали школе у којима предају. Не, не воле их баш толико да им плаћају да им преносе знање, већ их плаћају да би имали посао, јер, ако нема ученика, нема ни посла. Износ који професори дају ученицима, по сведочењу ученика који не желе јавно да говоре, разликује се од школе до школе. Плус, свако од ученика, приликом уписа, бира хоће да му школа (професори) купе мобилни телефон, бицикл, скутер.
Ко да устане?
Директор једне од тих школа који је звао ученика да дође и подигне диплому, а он је одбио речима да му је донесе кући, цитирам:
"Ти си ме натерао да упишем школу, ти ми диплому и донеси."
Ко да устане?
Министар који говори о скраћивању школског часа на 30 минута, док их на Косову укидају.
Ко да устане?
Колеге му из Новог Сада које су изгласале забрану употребе заставе "Нема предаје"?
Ко да устане?
Очекујемо ли да устану они из моје приче једном девојком: У читаоници студентског дома у Косовској Митровици није било никог сем те студенткиње и мене. Мало смо читали, мало размењивали мишљења на различите теме. Зашто си уписала гимназију, упитао сам је. Нисам хтела да упишем гимназију, али сам морала, одговорила је. Морала? Зашто? Био је услов, ако сестра и ја упишемо гимназију, тетка ће добити посао. Што си прихватила, осуђивачки сам јој одбрусио. Шта сам могла да радим кад ме је цела фамилија притискала?!
Све је накарадно, изопачено, извитоперено, ишчашено.
Кога позива студент?
Кратковиде професоре, слепе родитеље, ученике научене неморалности, хипокризији, недостојности? Или оне који су нас све заједно, уз помоћ прећуткивања народа, издали?
Позива све, али их неће дозвати.
Неће.
Зато што су сви оглувели од личних интереса, зато ће уместо нашег опстанка, остати срамота.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👏19😭9❤3💯3
Адвокат Синише Малог сада чува леђа и Селаковићу: Ко је Игор Исаиловић, од Београђанке, преко БИГЗ-а и EXPO 2027, до Генералштаба
У афери "Генералштаб" међу адвокатима који заступају Селаковића и остале окривљене нашао се и Игор Исаиловић, београдски адвокат познат по блиским везама са врхом власти и дугогодишњој сарадњи са министром финансија Синишом Малим.
Исаиловићево појављивање у овом поступку само је најновија епизода у низу послова и ангажмана који га годинама сврставају међу најутицајније, али и најконтроверзније адвокате блиске Српској напредној странци (СНС). Од случаја Синише Малог и афере са пореклом новца, преко послова везаних за EXPO 2027, до Београђанке, БИГЗ-а и бројних фирми са офшор адресама – Исаиловићево име се упорно појављује на местима где се укрштају политика, крупни бизнис и јавни новац.
Човек од поверења Синише Малог
У ширу јавност Исаиловић је доспео још 2017. године, када је бивша супруга Синише Малог, Марија Мали, за КРИК говорила о притисцима да Агенцији за борбу против корупције достави изјаву којом би се оправдало порекло 95.000 евра у готовини.
испричала је тада Марија Мали.
Она је Исаиловића описала као најближег сарадника Синише Малог, наводећи да „не постоји ниједан посао који је Мали икада радио, а да Исаиловић у њему није учествовао“. Њихова сарадња, према њеним речима, почела је још док је Исаиловић био на почетку каријере, а Мали радио на пословима око продаје „Гранд кафе“.
опширније nova.rs
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
У афери "Генералштаб" међу адвокатима који заступају Селаковића и остале окривљене нашао се и Игор Исаиловић, београдски адвокат познат по блиским везама са врхом власти и дугогодишњој сарадњи са министром финансија Синишом Малим.
Исаиловићево појављивање у овом поступку само је најновија епизода у низу послова и ангажмана који га годинама сврставају међу најутицајније, али и најконтроверзније адвокате блиске Српској напредној странци (СНС). Од случаја Синише Малог и афере са пореклом новца, преко послова везаних за EXPO 2027, до Београђанке, БИГЗ-а и бројних фирми са офшор адресама – Исаиловићево име се упорно појављује на местима где се укрштају политика, крупни бизнис и јавни новац.
Човек од поверења Синише Малог
У ширу јавност Исаиловић је доспео још 2017. године, када је бивша супруга Синише Малог, Марија Мали, за КРИК говорила о притисцима да Агенцији за борбу против корупције достави изјаву којом би се оправдало порекло 95.000 евра у готовини.
Синиша и његов адвокат Игор Исаиловић дошли су на идеју да прикажу да сам после смрти оца пронашла новац који сам потом користила за свакодневне потребе. Стигла ми је порука од Исаиловића: ‘Марија, треба да потпишеш изјаву за Агенцију за борбу против корупције’. Одбила сам,
испричала је тада Марија Мали.
Она је Исаиловића описала као најближег сарадника Синише Малог, наводећи да „не постоји ниједан посао који је Мали икада радио, а да Исаиловић у њему није учествовао“. Њихова сарадња, према њеним речима, почела је још док је Исаиловић био на почетку каријере, а Мали радио на пословима око продаје „Гранд кафе“.
опширније nova.rs
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤬23💩4❤2
😁28
Зашто је српско страдање увек „проблематично“, а туђе увек „несумњиво“
Постоји једна необична и упорна законитост у савременом јавном говору: туђе страдање се прихвата као чињеница, српско се увек најпре испитује. Туђе жртве се именују без ограде, српске се стављају под наводнике. Туђи бол је доказ сам по себи, српски бол мора да положи испит моралне подобности. И што је страдање веће, то је сумња систематичнија.
Ово није питање историографије. Ово је питање антропологије греха.
У колективној психологији Запада, жртва није онај ко страда, већ онај ко се уклапа у наратив. Страдање није чињеница, него статус. А статус се додељује.
Зато је српско страдање „проблематично“. Не зато што није документовано – напротив, управо зато што јесте. Оно је превише истрајно, превише дуго, превише упорно, и што је најопасније: не пристаје да буде последња реч.
Српско страдање није пасивна патња, већ активна меморија. Оно не тражи само сажаљење, него истину. А истина увек угрожава моћ.
Туђе страдање је „несумњиво“ јер не ремети структуру света. Српско је проблем јер у себи носи оптужницу – не само против починилаца, већ против система који је злочине дозволио, прећутао или накнадно оправдао.
Стари Завет већ познаје овај механизам. Јов не страда зато што је крив, већ зато што је праведан. И управо то изазива саблазан.
Ово питање није питање ђавола, већ је питање света. Свет не може да поднесе страдање које није последица кривице. Праведно страдање разбија логику узрока и последице на којој почива свака самозадовољна цивилизација.
Српско страдање је управо такво: оно се не да свести на казну. Оно није „лекција историје“, није „последица погрешне политике“, није „колатерал“. Оно стоји као Јов- без оправдања, без признања кривице, али и без одрицања од Бога.
Зато мора бити релативизовано. Јер ако је српско страдање стварно, онда је свет неправедан. А то је мисао коју савремени човек не подноси.
Његош у Луче микрокозме не пише о страдању као историјском инциденту, већ као космичком принципу. Он зна да је бол место суда:
За Његоша, жртва није пораз, него испит слободе. Народ који страда, а не одриче се истине, постаје опасан, не војно, него онтолошки. Он подсећа да историја није последњи суд.
Зато се српско страдање мора свести на „контроверзу“, „контекст“, „обострану кривицу“. Јер ако је жртва могућа без кривице, онда је зло могуће без оправдања.
А то руши читаву архитектуру модерног морализма.
Зашто доказ није довољан?!
Српско страдање је документовано: логори, јаме, покољи, протеривања, геноцид. Али проблем није у недостатку доказа. Проблем је у одбијању смисла.
Јер признати српско мучеништво значи признати да постоји историјска неправда која није исправљена. Значи признати да зло није увек поражено. Значи признати да жртва није увек „на правој страни историје“.
А то је јерес модерног доба.
Српско страдање је необориво не зато што је веће од других, него зато што је смислено. Оно није култ жртве, него сведочанство истине. Оно није политика, него суд историји.
И као свако истинско мучеништво, оно не тражи аплауз. Оно тражи да буде изговорено без наводника.
Јер, како каже Писмо:
Српско страдање је тај камен. Одбачен, али носив. Проблематичан, јер држи тежину света који би хтео да се прави невин.
✍️ Марија Поповић
Видовдан
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Постоји једна необична и упорна законитост у савременом јавном говору: туђе страдање се прихвата као чињеница, српско се увек најпре испитује. Туђе жртве се именују без ограде, српске се стављају под наводнике. Туђи бол је доказ сам по себи, српски бол мора да положи испит моралне подобности. И што је страдање веће, то је сумња систематичнија.
Ово није питање историографије. Ово је питање антропологије греха.
У колективној психологији Запада, жртва није онај ко страда, већ онај ко се уклапа у наратив. Страдање није чињеница, него статус. А статус се додељује.
Зато је српско страдање „проблематично“. Не зато што није документовано – напротив, управо зато што јесте. Оно је превише истрајно, превише дуго, превише упорно, и што је најопасније: не пристаје да буде последња реч.
Српско страдање није пасивна патња, већ активна меморија. Оно не тражи само сажаљење, него истину. А истина увек угрожава моћ.
Туђе страдање је „несумњиво“ јер не ремети структуру света. Српско је проблем јер у себи носи оптужницу – не само против починилаца, већ против система који је злочине дозволио, прећутао или накнадно оправдао.
Стари Завет већ познаје овај механизам. Јов не страда зато што је крив, већ зато што је праведан. И управо то изазива саблазан.
„Зар се Јов боји Бога узалуд?“ (Јов 1,9)
Ово питање није питање ђавола, већ је питање света. Свет не може да поднесе страдање које није последица кривице. Праведно страдање разбија логику узрока и последице на којој почива свака самозадовољна цивилизација.
Српско страдање је управо такво: оно се не да свести на казну. Оно није „лекција историје“, није „последица погрешне политике“, није „колатерал“. Оно стоји као Јов- без оправдања, без признања кривице, али и без одрицања од Бога.
Зато мора бити релативизовано. Јер ако је српско страдање стварно, онда је свет неправедан. А то је мисао коју савремени човек не подноси.
Његош у Луче микрокозме не пише о страдању као историјском инциденту, већ као космичком принципу. Он зна да је бол место суда:
„Страдање је мјера духа, у њему се вага вјечност.“
За Његоша, жртва није пораз, него испит слободе. Народ који страда, а не одриче се истине, постаје опасан, не војно, него онтолошки. Он подсећа да историја није последњи суд.
Зато се српско страдање мора свести на „контроверзу“, „контекст“, „обострану кривицу“. Јер ако је жртва могућа без кривице, онда је зло могуће без оправдања.
А то руши читаву архитектуру модерног морализма.
Зашто доказ није довољан?!
Српско страдање је документовано: логори, јаме, покољи, протеривања, геноцид. Али проблем није у недостатку доказа. Проблем је у одбијању смисла.
Јер признати српско мучеништво значи признати да постоји историјска неправда која није исправљена. Значи признати да зло није увек поражено. Значи признати да жртва није увек „на правој страни историје“.
А то је јерес модерног доба.
Српско страдање је необориво не зато што је веће од других, него зато што је смислено. Оно није култ жртве, него сведочанство истине. Оно није политика, него суд историји.
И као свако истинско мучеништво, оно не тражи аплауз. Оно тражи да буде изговорено без наводника.
Јер, како каже Писмо:
„Камен који одбацише зидари, постаде глава од угла.“ (Пс. 118,22)
Српско страдање је тај камен. Одбачен, али носив. Проблематичан, јер држи тежину света који би хтео да се прави невин.
✍️ Марија Поповић
Видовдан
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍43❤10
Једина опозиција нарко картелу на челу са нелеченим нарцисом јесу студенти и професори
Госпођа Јелена Павловић, увек смирено у срж давно огољене истине, коју не виде само они који неће да виде и они који имају корист од обневиделости.
У Србији, једина опозиција вулгарном нарко картелу на челу са нелеченим нарцисом, јесу студенти и професори.
Све што се овде декларише као опозиција, С В Е, и на левом и на десном крилу, су играчи секте, који имају вечни интерес да секту одржавају на власти: наш новац, НАШ буџетски новац капље редовно за више него лагодан живот.
Разноразне „принадлежности“, трошкови пута, одвојеног живота, смештаја, учешћа у раду разних одбора, агенција…. Све се то редовно гули са народне грбаче.
За узврат, нема се никаква одговорност, апсолутни рај за „опозиционе“ вучићијеве јуришнике: мало пред камерама лапрдаш глупости, имаш имунитет па те боли увце, накривио си капу, док си кашику умочио у народни казан. Лижеш народни мед, па га пљуцнеш помало на секташе, у стилу „ал’ сам му рек’о!“, ништа се не питаш, ни за шта не одговараш, паре теку редовно, размећеш се незарађеним и Бог да те види!
Кад треба на делу да нешто докажеш, нема те нигде, „службено си одсутан“, „на пријему си у амбасади“, „на хуманитарној мисији си“ итд.
Не постоји опозиција у Републици Србији.
Постоје само професионални недавачи скупштинског тапацирунга, јефтиних ћевапа и бесплатног, увек доступног паркинга у центру града.
Ствар је одавно кристално јасна:
Студенти и професори су једна страна.
Неписмени нарко картел са „опозиционим“ пудлицама и чивавицама је друга страна.
И народ.
Глас Божји.
* * *
Никада студенти садашњи, сви ми, који смо студенти били, наша деца, од којих ће многа студенти бити, не смемо да заборавимо да је у нашој дугој историји постојало једно мрачно доба.
Мрачно доба, током кога смо живи и здрави, духовно, интелектуално и вредносно обогаљени оружјем које се звало пропагандно медијско ђубре.
Мрачно доба, током кога су се дипломе куповале као крушке, током кога су се факултети завршавали и без завршених средњих школа.
Током кога су се магистратуре и докторати бранили 30. фебруара у суботу.
Током кога су се средње школе завршавале у четвртој и петој деценији живота.
Током кога су приватни „факултети“ ницали попут печурака после кише, а акредитације добијали тако што су њихови власници уцењивали „државнике“ да ће објавити списак политичара и државних чиновника који су код њих пазарили звања, титуле и дипломе.
Током кога су се керамичари и шофери, заденути лажним дипломама и прескупим оделима, усуђивали да редовне студенте државних универзитета називају „талогом друштва“.
Током кога су СВЕ што државу чини државом, обезвредили и разорили полумутави, немушти, неспособни да саставе 2 просте непроширене реченице, неуки за одговорне функције којима су награђивани за своје бешчашће и незнање.
Током кога су многи са правим дипломама, тужилачким, судијским, инспекторским функцијама, вредност својих регуларно стечених диплома уништили својом безличношћу, ситничарењем, својом грамзивошћу и похлепом, својом умишљеношћу да је њихов лични материјални интерес претежнији од интереса целе земље и народа.
И током кога су, веровали или не, постојали неки који се усуђују да криве студенте што не пристају да се школују, раде и живе на начин који је овде постао подразумевајућ и што неће да се слижу и смешају са таквом љигавошћу и таквим смрадинама. Што неће да лижу дупета неупоредиво горих од себе или да се учлане у секту најгорег олоша и несоја, да би се запослили. Што неће да им шефују неписмене незналице и безвредне протуве.
наставак у коментару
✍️ Сашка Љубичић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Госпођа Јелена Павловић, увек смирено у срж давно огољене истине, коју не виде само они који неће да виде и они који имају корист од обневиделости.
У Србији, једина опозиција вулгарном нарко картелу на челу са нелеченим нарцисом, јесу студенти и професори.
Све што се овде декларише као опозиција, С В Е, и на левом и на десном крилу, су играчи секте, који имају вечни интерес да секту одржавају на власти: наш новац, НАШ буџетски новац капље редовно за више него лагодан живот.
Разноразне „принадлежности“, трошкови пута, одвојеног живота, смештаја, учешћа у раду разних одбора, агенција…. Све се то редовно гули са народне грбаче.
За узврат, нема се никаква одговорност, апсолутни рај за „опозиционе“ вучићијеве јуришнике: мало пред камерама лапрдаш глупости, имаш имунитет па те боли увце, накривио си капу, док си кашику умочио у народни казан. Лижеш народни мед, па га пљуцнеш помало на секташе, у стилу „ал’ сам му рек’о!“, ништа се не питаш, ни за шта не одговараш, паре теку редовно, размећеш се незарађеним и Бог да те види!
Кад треба на делу да нешто докажеш, нема те нигде, „службено си одсутан“, „на пријему си у амбасади“, „на хуманитарној мисији си“ итд.
Не постоји опозиција у Републици Србији.
Постоје само професионални недавачи скупштинског тапацирунга, јефтиних ћевапа и бесплатног, увек доступног паркинга у центру града.
Ствар је одавно кристално јасна:
Студенти и професори су једна страна.
Неписмени нарко картел са „опозиционим“ пудлицама и чивавицама је друга страна.
И народ.
Глас Божји.
* * *
Никада студенти садашњи, сви ми, који смо студенти били, наша деца, од којих ће многа студенти бити, не смемо да заборавимо да је у нашој дугој историји постојало једно мрачно доба.
Мрачно доба, током кога смо живи и здрави, духовно, интелектуално и вредносно обогаљени оружјем које се звало пропагандно медијско ђубре.
Мрачно доба, током кога су се дипломе куповале као крушке, током кога су се факултети завршавали и без завршених средњих школа.
Током кога су се магистратуре и докторати бранили 30. фебруара у суботу.
Током кога су се средње школе завршавале у четвртој и петој деценији живота.
Током кога су приватни „факултети“ ницали попут печурака после кише, а акредитације добијали тако што су њихови власници уцењивали „државнике“ да ће објавити списак политичара и државних чиновника који су код њих пазарили звања, титуле и дипломе.
Током кога су се керамичари и шофери, заденути лажним дипломама и прескупим оделима, усуђивали да редовне студенте државних универзитета називају „талогом друштва“.
Током кога су СВЕ што државу чини државом, обезвредили и разорили полумутави, немушти, неспособни да саставе 2 просте непроширене реченице, неуки за одговорне функције којима су награђивани за своје бешчашће и незнање.
Током кога су многи са правим дипломама, тужилачким, судијским, инспекторским функцијама, вредност својих регуларно стечених диплома уништили својом безличношћу, ситничарењем, својом грамзивошћу и похлепом, својом умишљеношћу да је њихов лични материјални интерес претежнији од интереса целе земље и народа.
И током кога су, веровали или не, постојали неки који се усуђују да криве студенте што не пристају да се школују, раде и живе на начин који је овде постао подразумевајућ и што неће да се слижу и смешају са таквом љигавошћу и таквим смрадинама. Што неће да лижу дупета неупоредиво горих од себе или да се учлане у секту најгорег олоша и несоја, да би се запослили. Што неће да им шефују неписмене незналице и безвредне протуве.
наставак у коментару
✍️ Сашка Љубичић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤22👏13💯5🤮1