Младен Ненадић о фотографији са осимњиченима за надстрешницу
Спорна фотографија
Главни јавни тужилац за организовани криминал Младен Ненадић одговорио је на питање Информера како је настала фотографија коју режимски медији користе као наводни доказ „завере тужилаштва“
Главни тужилац ТОК-а седи у „кафанском окружењу“, у друштву некадашњег кошаркаша Дејана Бодироге и ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића. За истим столом је и проректор Небојша Бојовић, који је и бивши председник скупштине Инфраструктура Железнице Србије, који је на тој функцији био у време пада надстрешнице и након њеног пада поднео оставку, и у друштву су и са бившим извршним директором Инфраструктура Железнице Србије Милутином Милошевићем.
Ову фотографију прорежимски медији су нудили као круцијални доказ за наводну „заверу тужилаштва“. Младен Ненадић је гостовао на Правном факултету, а Информер је био присутан и поставио му је питање у вези са фотографијом. Ненадић је рекао да је реч о приватном слављу поводом рођења детета, на које је био позван као гост.
Он је алудирао на прославу Нове године у организацији листа Информер, на којој је, према јавно доступним информацијама, наступао осуђени убица, указујући на двоструке аршине у представљању догађаја у јавности.
Ненадић је поручио да покушаји дискредитације тужилаца кроз медијске конструкције представљају део ширег притиска на правосуђе и да неће утицати на његов рад нити на рад Тужилаштва за организовани криминал.
Анонимни грађанин
Анонимни грађанин поднео је кривичну пријаву против јавног тужиоца за организовани криминал Младена Ненадића због заједничке фотографије са „потенцијално осумњиченима за пад надстрешнице“ средином лета 2025.
Пријаву је због „кривичног дела Кршења закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика“ поднео „забринути грађанин“.
„Да ли се ту ради о некаквом недозвољеном утицању од стране тужиоца Ненадића на Милошевића и Бојовића или је пак обрнуто? Нема сумње да је испијање вина у веселој кафанској атмосфери са лицима која су дубоко повезана са актуелно једним од најзначајнијих предмета у држави у најблажу руку неуобичајено, тим пре што поступање Јавног тужилаштва за организовани криминал у овом случају прате бројне контроверзе. Сасвим је логично очекивати да ће састанци и договори између главног тужиоца Ненадића и Бојовића и Милошевића као потенцијално осумњичених за пад надстрешнице довести до тога да се њихови искази фингирају и ускладе, а да Јавно тужилаштво за организовани криминал опструише и саботира кривични поступак, или пак оптужи нека друга лица, а Бојовића и Милошевића спаси од одговорности“, наведено је у кривичној пријави.
У пријави је истакнуто и да се „без претеривања за Ђокића може рећи да је главни инспиратор и покровитељ садашњег стања на универзитету које карактеришу узурпација зграда универзитета и факултета ( које су власништво државе ), тако да је у њима онемогућено оно чему служе – а то је одржавање наставе и испита; већ се користе од стране протестаната блокадера за одржавање нелегалних и нелегитимних пленума на којима се чак планирају и терористички акти и позива на државни удар“.
Бурно је тим поводом реаговала и некадашња потпредседница Владе Србије и некадашња министарка Зорана Михајловић.
🤨 Време
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Спорна фотографија
Главни јавни тужилац за организовани криминал Младен Ненадић одговорио је на питање Информера како је настала фотографија коју режимски медији користе као наводни доказ „завере тужилаштва“
Главни тужилац ТОК-а седи у „кафанском окружењу“, у друштву некадашњег кошаркаша Дејана Бодироге и ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића. За истим столом је и проректор Небојша Бојовић, који је и бивши председник скупштине Инфраструктура Железнице Србије, који је на тој функцији био у време пада надстрешнице и након њеног пада поднео оставку, и у друштву су и са бившим извршним директором Инфраструктура Железнице Србије Милутином Милошевићем.
Ову фотографију прорежимски медији су нудили као круцијални доказ за наводну „заверу тужилаштва“. Младен Ненадић је гостовао на Правном факултету, а Информер је био присутан и поставио му је питање у вези са фотографијом. Ненадић је рекао да је реч о приватном слављу поводом рођења детета, на које је био позван као гост.
„Када идем на такве догађаје, не питам ко ће још бити присутан. Дошао сам због позива, као и сваки други гост“, рекао је Ненадић.Он је нагласио да на том окупљању није било музике, нити било каквих елемената који би могли да се доведу у везу са криминалним околностима:
„У мом друштву није било људи повезаних са наркотицима, нити оних који су некога лишили живота.“
Он је алудирао на прославу Нове године у организацији листа Информер, на којој је, према јавно доступним информацијама, наступао осуђени убица, указујући на двоструке аршине у представљању догађаја у јавности.
Ненадић је поручио да покушаји дискредитације тужилаца кроз медијске конструкције представљају део ширег притиска на правосуђе и да неће утицати на његов рад нити на рад Тужилаштва за организовани криминал.
Анонимни грађанин
Анонимни грађанин поднео је кривичну пријаву против јавног тужиоца за организовани криминал Младена Ненадића због заједничке фотографије са „потенцијално осумњиченима за пад надстрешнице“ средином лета 2025.
Пријаву је због „кривичног дела Кршења закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика“ поднео „забринути грађанин“.
„Да ли се ту ради о некаквом недозвољеном утицању од стране тужиоца Ненадића на Милошевића и Бојовића или је пак обрнуто? Нема сумње да је испијање вина у веселој кафанској атмосфери са лицима која су дубоко повезана са актуелно једним од најзначајнијих предмета у држави у најблажу руку неуобичајено, тим пре што поступање Јавног тужилаштва за организовани криминал у овом случају прате бројне контроверзе. Сасвим је логично очекивати да ће састанци и договори између главног тужиоца Ненадића и Бојовића и Милошевића као потенцијално осумњичених за пад надстрешнице довести до тога да се њихови искази фингирају и ускладе, а да Јавно тужилаштво за организовани криминал опструише и саботира кривични поступак, или пак оптужи нека друга лица, а Бојовића и Милошевића спаси од одговорности“, наведено је у кривичној пријави.
У пријави је истакнуто и да се „без претеривања за Ђокића може рећи да је главни инспиратор и покровитељ садашњег стања на универзитету које карактеришу узурпација зграда универзитета и факултета ( које су власништво државе ), тако да је у њима онемогућено оно чему служе – а то је одржавање наставе и испита; већ се користе од стране протестаната блокадера за одржавање нелегалних и нелегитимних пленума на којима се чак планирају и терористички акти и позива на државни удар“.
Бурно је тим поводом реаговала и некадашња потпредседница Владе Србије и некадашња министарка Зорана Михајловић.
„Па наравно, они су се сликали као ‘екипица’ која је дуго спремана да изазива хаос, и дође на власт; поделили су функције.., али авај. Од ректора до специјалног тужиоца, државни службеници који раде против државе. Ми их сви плаћамо а они руше ли руше".
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍14❤3
1/3
ЗБОГ ВУЧИЋЕВЕ АНТИСРПСКЕ И АНТИДРЖАВНЕ ПОЛИТИКЕ СРБИ СУ ПОСТАЛИ СТРАНЦИ НА СВЕТОЈ КОСОВСКО – МЕТОХИЈСКОЈ ЗЕМЉИ
„Косово и Метохија су саставни део живота сваког православног Србина, као што је сваки Србин нераскидиво везан за Косово и Метохију. То није само територија. То је питање нашег духовног бића.“ (Свети патријарх Павле)
„Александар Вучић је темпирна бомба подметнута под Србију!“ (Указање Светога Саве мојој супрузи Драгици)
„…Он (Александар Вучић)…недуго по Шешељевом одласку у Хаг дефинитивно је „пристао на сарадњу“…Потпуно је проучен… Знају све рупе у његовој биографији, аномалије у структури личности, сексуалне и друге склоности, јаке и слабе тачке… Оним на шта се обавезао, он је Косово већ предао (још 2005.године)…“ (Бранислав Матић, 1965, пјесник и новинар; „Нација online“, 28.август 2017.)
„…За Србију је чланство у ЕУ стратешко опредељење и приоритет спољне политике и то се неће мењати…“ (Borba.me, 15.oктобар 2025.)
„Вучићева молба за Мацута и Брнабић: испуните све што ЕУ тражи и оно што вам изгледа понижавајуће.“ (Gledaj.rs, 9.oктобар 2025.) (Александар Вучић)
Дана 15.марта 2026.године, почиње да се примјењује Закон о странцима лажне државе „Republika e Kosovës“ (у даљем тексту: RK). Захваљујући Александру Вучићу и његовом режиму, Срби са Косова и Метохије стављени су пред избор: или да постану држављани RK или да буду проглашени странцима. Значи, Срби који живе на Косову и Метохији, или су власници кућа и станова на Космету морају да се интегришу у „косоварске“ институције и да посједују њихова лична документа, или ће бити проглашени странцима и протјерани са своје вишемиленијумске земље.
Од 15.марта они ће моћи да живе на КиМ, путују, користе моторна возила само ако посједују личну карту, путну исправу, возачку дозволу, саобраћајну дозволу…
Срби, као страни држављани, моћи ће да бораве на КиМ само ако: поштују законе RK; имају довољно средстава за издржавање; немају забрану уласка и боравка; и не представљају пријетњу по безбједност, јавни ред и јавно здравство. Испуњавање услова ће зависти од тумачења полиције, а они ће према Србима, више је него јасно, бити рестриктивни. У случају добијања дозволе за привремени боравак, неопходна је дозвола за рад.
Одредбе Закона о странцима ће посебно погодити Србе који немају „косоварска“ документа, али и оне који их имају, а који су запослени у, једино преосталим, српским институцијама на КиМ (у области здравства и образовања). Циљ власти RK је њихово потпуно гашење. Значи, у невољи ће се наћи, како студенти који студирају на Универзитету у Приштини, са сједиштем у Косовској Митровици, тако и српско здравствено особље.
За Србе без „косоварских“ личних карата, а који не буду прибавили прописане дозволе боравка, последице ће бити изрицање новчане казне и протјеривање или забрана уласка на територију RK. Другим ријечима, Срби са КиМ налазе се пред новим прогоном односно етничким чишћењем.
Наведено поступање „косоварских“ власти представља спровођење споразума између Србије и RK, од 2013. до 2023.године, које је прихватио Александар Вучић и његов режим.
Тачка 7 Првог бриселског споразума из 2013.године гласи:
„На Косову ће постојати једна полиција под називом Косовска полиција. Све полицијске јединице на сјеверу Косова биће интегрисане у оквир Косовске полиције…“
Такође, у Споразуму о путу ка нормализацији односа између Косова и Србије (Други бриселски споразум), од 27.фебруара 2023.године (који је, по својој правној природи, споразум између двије независне државе), предвиђено је:
„Стране ће међусобно развијати нормалне добросусједске односе на основу једнаких права. Обје стране ће међусобно признати своја документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске печате“ (члан 1)
„Обје стране ће се руководити циљевима и принципима постављеним у Повељи УН, посебно оних о сувереној једнакости свих држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, праву на самоопредјељење, заштити...
наставак у коментару
✍️ Милан Гајовић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
ЗБОГ ВУЧИЋЕВЕ АНТИСРПСКЕ И АНТИДРЖАВНЕ ПОЛИТИКЕ СРБИ СУ ПОСТАЛИ СТРАНЦИ НА СВЕТОЈ КОСОВСКО – МЕТОХИЈСКОЈ ЗЕМЉИ
„Косово и Метохија су саставни део живота сваког православног Србина, као што је сваки Србин нераскидиво везан за Косово и Метохију. То није само територија. То је питање нашег духовног бића.“ (Свети патријарх Павле)
„Александар Вучић је темпирна бомба подметнута под Србију!“ (Указање Светога Саве мојој супрузи Драгици)
„…Он (Александар Вучић)…недуго по Шешељевом одласку у Хаг дефинитивно је „пристао на сарадњу“…Потпуно је проучен… Знају све рупе у његовој биографији, аномалије у структури личности, сексуалне и друге склоности, јаке и слабе тачке… Оним на шта се обавезао, он је Косово већ предао (још 2005.године)…“ (Бранислав Матић, 1965, пјесник и новинар; „Нација online“, 28.август 2017.)
„…За Србију је чланство у ЕУ стратешко опредељење и приоритет спољне политике и то се неће мењати…“ (Borba.me, 15.oктобар 2025.)
„Вучићева молба за Мацута и Брнабић: испуните све што ЕУ тражи и оно што вам изгледа понижавајуће.“ (Gledaj.rs, 9.oктобар 2025.) (Александар Вучић)
Дана 15.марта 2026.године, почиње да се примјењује Закон о странцима лажне државе „Republika e Kosovës“ (у даљем тексту: RK). Захваљујући Александру Вучићу и његовом режиму, Срби са Косова и Метохије стављени су пред избор: или да постану држављани RK или да буду проглашени странцима. Значи, Срби који живе на Косову и Метохији, или су власници кућа и станова на Космету морају да се интегришу у „косоварске“ институције и да посједују њихова лична документа, или ће бити проглашени странцима и протјерани са своје вишемиленијумске земље.
Од 15.марта они ће моћи да живе на КиМ, путују, користе моторна возила само ако посједују личну карту, путну исправу, возачку дозволу, саобраћајну дозволу…
Срби, као страни држављани, моћи ће да бораве на КиМ само ако: поштују законе RK; имају довољно средстава за издржавање; немају забрану уласка и боравка; и не представљају пријетњу по безбједност, јавни ред и јавно здравство. Испуњавање услова ће зависти од тумачења полиције, а они ће према Србима, више је него јасно, бити рестриктивни. У случају добијања дозволе за привремени боравак, неопходна је дозвола за рад.
Одредбе Закона о странцима ће посебно погодити Србе који немају „косоварска“ документа, али и оне који их имају, а који су запослени у, једино преосталим, српским институцијама на КиМ (у области здравства и образовања). Циљ власти RK је њихово потпуно гашење. Значи, у невољи ће се наћи, како студенти који студирају на Универзитету у Приштини, са сједиштем у Косовској Митровици, тако и српско здравствено особље.
За Србе без „косоварских“ личних карата, а који не буду прибавили прописане дозволе боравка, последице ће бити изрицање новчане казне и протјеривање или забрана уласка на територију RK. Другим ријечима, Срби са КиМ налазе се пред новим прогоном односно етничким чишћењем.
Наведено поступање „косоварских“ власти представља спровођење споразума између Србије и RK, од 2013. до 2023.године, које је прихватио Александар Вучић и његов режим.
Тачка 7 Првог бриселског споразума из 2013.године гласи:
„На Косову ће постојати једна полиција под називом Косовска полиција. Све полицијске јединице на сјеверу Косова биће интегрисане у оквир Косовске полиције…“
Такође, у Споразуму о путу ка нормализацији односа између Косова и Србије (Други бриселски споразум), од 27.фебруара 2023.године (који је, по својој правној природи, споразум између двије независне државе), предвиђено је:
„Стране ће међусобно развијати нормалне добросусједске односе на основу једнаких права. Обје стране ће међусобно признати своја документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске печате“ (члан 1)
„Обје стране ће се руководити циљевима и принципима постављеним у Повељи УН, посебно оних о сувереној једнакости свих држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, праву на самоопредјељење, заштити...
наставак у коментару
✍️ Милан Гајовић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💯30💩4❤3😢1
Повод за ово разматрање представља 81. годишњица Јалте (4. фебруар 1945), конференције која је симболично означила успостављање послератног светског поретка и поделу сфера утицаја између великих сила. Више од осам деценија касније, свет се поново налази у фази дубоке геополитичке транзиције, у којој се темељи тог поретка убрзано урушавају. Питање новог светског поретка данас више није теоријска расправа, већ процес у току, чије се контуре све јасније обликују ван традиционалних центара моћи.
Савремени међународни систем показује знаке стратешког замора. Униполарни модел, успостављен након Хладног рата, губи способност да производи стабилност, док глобалне институције слабе, а конфликти се продужавају. У таквом окружењу, реалистичка школа међународних односа поново добија на значају. Хенри Кисинџер упозоравао је да свет улази у период трајне нестабилности јер више не постоји заједничко разумевање легитимног међународног поретка, већ супротстављени наративи без јасних граница моћи.
Ову дијагнозу додатно продубљује Џон Миршајмер, који тврди да је ширење Натоа представљало кршење основних принципа равнотеже моћи. Велике силе, како истиче, не прихватају војне савезе у свом непосредном окружењу, а игнорисање те реалности довело је до конфликата чије последице данас највише осећа Европа.
Европска унија се у том процесу показала као политички и стратешки ограничен актер. Деценијама ослоњена на амерички безбедносни кишобран, ЕУ данас нема ни јединствену визију ни стварну аутономију. Њена политика према рату у Украјини и Володимиру Зеленском све мање је резултат самосталног одлучивања, а све више рефлекс трансатлантске дисциплине. Нато, уместо стабилизујућег фактора, постаје инструмент продужавања конфликта без јасног политичког излаза.
Француски историчар и демограф Емануел Тод оцењује да Запад улази у фазу структуралног опадања. Према његовом мишљењу, савремени сукоби разоткривају дубоке демографске, индустријске и културне слабости западних друштава, која више не производе стабилност, већ зависност - војну, политичку и економску.
Када је реч о Балкану, „јалтски поредак“ је фактички потврдио поделу утицаја договорену још у јесен 1944. године између Винстона Черчила и Јосифа Стаљина, у такозваном „споразуму о процентима“. Према тој подели, Југославија је била предвиђена као простор равнотеже - 50 одсто совјетског и 50 одсто западног утицаја, Грчка готово у потпуности у западној сфери (око 90 одсто), док су Бугарска и Румунија биле под доминантним совјетским утицајем (75–90 одсто). Албанија је такође припала источном блоку, док је Турска остала чврсто везана за западни безбедносни оквир. Ова процентуална подела показује да Балкан није био обликован принципима, већ договорима великих сила.
Та логика није нестала са формалним крајем „јалтског поретка“, већ је трансформисана и пренета у савремени безбедносни оквир. Данашња доминација Натоа на Балкану представља наставак исте матрице управљања простором кроз спољашњи надзор, а не кроз унутрашњу равнотежу. У том континуитету, Косово и Метохија се појављују не као изузетак, већ као последица дуготрајног процеса у коме се регионална питања решавају према интересима великих сила, а не према принципима међународног права или вољи локалног становништва.
У таквом глобалном окружењу појављују се нови центри баланса. Абу Даби се намеће као пример актера који разуме логику света у транзицији. Одржавајући односе са водећим силама и државама глобалног југа, он не бира стране, већ управља интересима, ослањајући се на прагматизам и дугорочно стратешко позиционирање.
Јалта“ на Балкану никада није завршена - она је само променила облик. Нато је преузео улогу спољног арбитра, док Косово и Метохија представљају највидљивији израз континуитета политике у којој се територије, утицаји и суверенитети и даље третирају као део геополитичке расподеле, а не као питање права.
Ако је Техеран 1943. био увод, а Јалта потврда једног поретка, Абу Даби данас постаје траса његовог наследника.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Савремени међународни систем показује знаке стратешког замора. Униполарни модел, успостављен након Хладног рата, губи способност да производи стабилност, док глобалне институције слабе, а конфликти се продужавају. У таквом окружењу, реалистичка школа међународних односа поново добија на значају. Хенри Кисинџер упозоравао је да свет улази у период трајне нестабилности јер више не постоји заједничко разумевање легитимног међународног поретка, већ супротстављени наративи без јасних граница моћи.
Ову дијагнозу додатно продубљује Џон Миршајмер, који тврди да је ширење Натоа представљало кршење основних принципа равнотеже моћи. Велике силе, како истиче, не прихватају војне савезе у свом непосредном окружењу, а игнорисање те реалности довело је до конфликата чије последице данас највише осећа Европа.
Европска унија се у том процесу показала као политички и стратешки ограничен актер. Деценијама ослоњена на амерички безбедносни кишобран, ЕУ данас нема ни јединствену визију ни стварну аутономију. Њена политика према рату у Украјини и Володимиру Зеленском све мање је резултат самосталног одлучивања, а све више рефлекс трансатлантске дисциплине. Нато, уместо стабилизујућег фактора, постаје инструмент продужавања конфликта без јасног политичког излаза.
Француски историчар и демограф Емануел Тод оцењује да Запад улази у фазу структуралног опадања. Према његовом мишљењу, савремени сукоби разоткривају дубоке демографске, индустријске и културне слабости западних друштава, која више не производе стабилност, већ зависност - војну, политичку и економску.
Када је реч о Балкану, „јалтски поредак“ је фактички потврдио поделу утицаја договорену још у јесен 1944. године између Винстона Черчила и Јосифа Стаљина, у такозваном „споразуму о процентима“. Према тој подели, Југославија је била предвиђена као простор равнотеже - 50 одсто совјетског и 50 одсто западног утицаја, Грчка готово у потпуности у западној сфери (око 90 одсто), док су Бугарска и Румунија биле под доминантним совјетским утицајем (75–90 одсто). Албанија је такође припала источном блоку, док је Турска остала чврсто везана за западни безбедносни оквир. Ова процентуална подела показује да Балкан није био обликован принципима, већ договорима великих сила.
Та логика није нестала са формалним крајем „јалтског поретка“, већ је трансформисана и пренета у савремени безбедносни оквир. Данашња доминација Натоа на Балкану представља наставак исте матрице управљања простором кроз спољашњи надзор, а не кроз унутрашњу равнотежу. У том континуитету, Косово и Метохија се појављују не као изузетак, већ као последица дуготрајног процеса у коме се регионална питања решавају према интересима великих сила, а не према принципима међународног права или вољи локалног становништва.
У таквом глобалном окружењу појављују се нови центри баланса. Абу Даби се намеће као пример актера који разуме логику света у транзицији. Одржавајући односе са водећим силама и државама глобалног југа, он не бира стране, већ управља интересима, ослањајући се на прагматизам и дугорочно стратешко позиционирање.
Јалта“ на Балкану никада није завршена - она је само променила облик. Нато је преузео улогу спољног арбитра, док Косово и Метохија представљају највидљивији израз континуитета политике у којој се територије, утицаји и суверенитети и даље третирају као део геополитичке расподеле, а не као питање права.
Ако је Техеран 1943. био увод, а Јалта потврда једног поретка, Абу Даби данас постаје траса његовог наследника.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👏13👍2❤1
Грађани и верујући народ окупио се данас испред Храма Светог Саве у Краљеву уочи контролне посете делегације, односно синодалне комисије из Београда Епархији жичкој и митрополиту Јустину. У знак подршке владики који је у више наврата подржао студентске и грађанске протесте у Србији, верници су формирали шпалир на самом улазу, а митрополит Јустин је неколико пута силазио међу окупљене како би замолио да у складу са вером, у миру и без звиждања дочекају делегацију.
Неколико минута касније, аутомобилима до саме порте пристигла је комисија, а након спорадичних добацивања, окупљени народ је запевао Светосавску химну и ,,испратио“ црквене званичнике, архиепсикопа новосадског и митрополита бачког Иринеја, митрополита будимљанско- никшићког Методија, протојереја ставрофора др Велибора Џомића, протојереја Владана Симића и Милана Андрића до самог улаза у унутрашње просторије.
Подсетимо, синодална комисија је у Краљево јутрос пристигла због испитивања пословања Епархије жичке и митрополита Жичког који, према речима окупљених грађана, већ дуже време трпи систрематске притиске који нису црквене, већ политичке природе, јер је, како наводе, својим јавним и јасним ставовима одбио да се повинује интересима моћи.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Неколико минута касније, аутомобилима до саме порте пристигла је комисија, а након спорадичних добацивања, окупљени народ је запевао Светосавску химну и ,,испратио“ црквене званичнике, архиепсикопа новосадског и митрополита бачког Иринеја, митрополита будимљанско- никшићког Методија, протојереја ставрофора др Велибора Џомића, протојереја Владана Симића и Милана Андрића до самог улаза у унутрашње просторије.
Подсетимо, синодална комисија је у Краљево јутрос пристигла због испитивања пословања Епархије жичке и митрополита Жичког који, према речима окупљених грађана, већ дуже време трпи систрематске притиске који нису црквене, већ политичке природе, јер је, како наводе, својим јавним и јасним ставовима одбио да се повинује интересима моћи.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🙏34🥰6🕊5❤4
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Разбијени прозори, уништен аутомобил и фасада: У експлозији испред виле Здравка Чолића причињена велика материјална штета
Према тренутним информацијама са терена:
Истрага:
На месту инцидента се налазе полиција и тужилац, а увиђај је у току.
Последице:
Још увек нема детаљних података о материјалној штети или евентуалним повредама, али се наводи да је ситуација под надзором надлежних органа.
Локација:
Кућа се налази на Дедињу, у делу познатом по бројним вилама познатих личности.
Медији
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Према тренутним информацијама са терена:
Истрага:
На месту инцидента се налазе полиција и тужилац, а увиђај је у току.
Последице:
Још увек нема детаљних података о материјалној штети или евентуалним повредама, али се наводи да је ситуација под надзором надлежних органа.
Локација:
Кућа се налази на Дедињу, у делу познатом по бројним вилама познатих личности.
Медији
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤬18🤣8
Србија, Косовска Митровица, Марко Јакшић:
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
РЕШЕЊЕ ПОСТОЈИ!
Пратећи захтеве ЕУ Влада Републике Србије је 2009. године донела Уредбу о поступку утврђивања испуњености прописаних услова за издавање пасоша за лица са подручја АП Косово и Метохија чиме је централизовала издавање пасоша искључиво у Координационој управи која се налази у Београду, а уједно као меру да људе одавде онемогући да дођу до безвизних пасоша процедуру промене пребивалишта за лица из јужне покрајине, противно важећим прописима, искомпиковала поступцима додатне провере и контроле која не важи ни за кога другог у Републици Србији.
Након одустајања од прокламоване политике ''Нема предаје КМ остаје'' и тишине званичног Београда приликом нестанка таблица са ознакама градова са КиМ (КМ, ПР, УР, ГЛ, ПЗ, ПЕ и ЂА), односно спровођења обавеза преузетих Охридским споразумом, велики број грађана са КиМ, посебно оних са Севера, није пристао на прелазак на РКС таблице већ је решење потражио у пререгистрацији аутомобила на таблице градова у централној Србији и њихово коришћење на основу овлашћења. За већину њих то представља очување последњих веза са Србијом, иако не трена изоставити и практичне разлоге као што су не поседовање косовских докумената, цене аутомобила у Србији и на Косову и сл. Међутим, власти на Косову најавиле су стриктну примену Закона о возилима од 15. марта која ту могућност ограничава и уз најаву строгих казни против тога, што компликује свакодневницу већини Срба на овим просторима.
РЕШЕЊЕ ЈЕ ЈЕДНОСТАВНО!!!! Уколико све то није део договора и агенде коју је прихватила тренутна власт у Србији, онда након укидања виза носиоцима косовских пасоша, а потом и онима који поседују пасоше Координационе управе за КиМ, стекли су се услови да се напред поменута уредба укине и да се лицима са Косова и Метохије омогући да несметано као сви остали грађани РС могу једноставно да промене своје пребивалиште и да тако дођу у ситуацију да своја возила пререгиструју на своје име према адресама пребивалишта по местима у централној Србији, или да и даље возе на постојећа овлашћења јер Ветон Ељшани рече у једном интервјуу: ''ако је Србин са Косова и има и документа из Србије он може да вози на овлашћење.''. Односно, ова власт која се ''уби'' колико се бори за Србе са Космета може и на неки други амфирмативни начин да људима одавде олакша привремену промену пребивалишта/боравишта да би поменути проблем наједноставније решили, на начин који чува њихово достојанство и тежњу да буду повезани са Србијом у ова тешка и неподношљива времена за Србе на Косову и Метохији.
Наравно, ОСИМ ако и ово питање, као и измештање институција након њиховог затварања, или интеграција здравственог и образовног система коју је Бисљими наговестио, није уствари добровољно испуњавање обавеза из бриселских и охридских договора и испуручивање несретних Срба, уз њихов (не)добровољни пристанак де-факто признатом Косову на коме су непожељни. Ћутање режима у Србији, и њихових представника на Космету, фамозне листе јединства, потврђују да су они у ствари све време саучесници у свему лошем што нам се дешава ових година.
Ако у остатку Србије још има оних који брину о положају Срба на Косову и Метохији а нису део владајућег режима или се боре против њега, јавно заговарање овог решења у наредним данима би показало да ипак воде рачуна о будућности ове шаке јада овде, у супротном тишина ће показати да се око Космета превише не тангирају.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤮11👍8😢6❤1🤡1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Интеграција школства и здравства – Питање осетљиво, конкретних одговора нема
Врло осетљива тема о интеграцији српског образовања и здравства покренута је данас на дебати у Медија центру Чаглавица, али без јасних порука забринутом српском становништву. И даље је нејасно када ће интеграција почети и шта очекује ученике, професоре, пацијенте, лекаре... Бесник Бисљими, заменик в.д. премијера Косова није дошао на дебату
Образовање и здравство у систему Републике Србије су два најзначајнија стуба за Србе на Косову. Са тиме се слаже и бивши министар у косовској влади Ненад Рашић који, како каже, инсистира на пипремању становништва за оно што је „неминовно“ јер је „статус кво неодржим“. Рашић наглашава да је предвиђено да интеграција, било да се помиње у техничким или политичким споразумима, мора бити у складу са Уставом и законима Косова.
Рашић „не зна детаље“ али оптимиста да ће Влада имати „већи степен толеранције“
Председник странке За слободу, правду и опстанак каже да нема сазнања да су неки разговори почели о интеграцији, нити је он укључен.
каже Рашић наводећи да нема сазнања о томе да „ико ради на развијању система, методологије, начина за интеграцију просвете и здравства“.
Рашић такође наглашава да не зна ни ко су представници експертског тима који ће се бавити олакшавањем примене закона о странцима и закона о возилима. Међутим, оно што подвлачи је да „нико није причао о интеграцији образовања и здравства у периоду од та два месеца“.
казао је Рашић.
Иако не зна детаље око екпертског тима за олакшавање спровођења закона о странцима и возилима, Рашић износи незванична сазнања да ће бити олакшано функционисање за лекаре, професоре и студенте који долазе из Србије и раде и студирају на Косову.
Оптимиста је и по питању интеграције школства и здравства, нагласивши да ће будућа влада „имати већи степен толеранције“ према Србима.
казао је Рашић.
наставак у коментару
Радио КиМ
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Врло осетљива тема о интеграцији српског образовања и здравства покренута је данас на дебати у Медија центру Чаглавица, али без јасних порука забринутом српском становништву. И даље је нејасно када ће интеграција почети и шта очекује ученике, професоре, пацијенте, лекаре... Бесник Бисљими, заменик в.д. премијера Косова није дошао на дебату
Образовање и здравство у систему Републике Србије су два најзначајнија стуба за Србе на Косову. Са тиме се слаже и бивши министар у косовској влади Ненад Рашић који, како каже, инсистира на пипремању становништва за оно што је „неминовно“ јер је „статус кво неодржим“. Рашић наглашава да је предвиђено да интеграција, било да се помиње у техничким или политичким споразумима, мора бити у складу са Уставом и законима Косова.
Рашић „не зна детаље“ али оптимиста да ће Влада имати „већи степен толеранције“
Председник странке За слободу, правду и опстанак каже да нема сазнања да су неки разговори почели о интеграцији, нити је он укључен.
Нисмо, иако ја по природи посла имам прилику да се виђам са различитим представницима, било да се ради о представницима у косовској влади, било међународним представницима и дипломатама. До овог момента, ми немамо ниједан значајни помак, за који сам ја свестан или знам, у правцу било какве интеграције такве врсте,
каже Рашић наводећи да нема сазнања о томе да „ико ради на развијању система, методологије, начина за интеграцију просвете и здравства“.
Рашић такође наглашава да не зна ни ко су представници експертског тима који ће се бавити олакшавањем примене закона о странцима и закона о возилима. Међутим, оно што подвлачи је да „нико није причао о интеграцији образовања и здравства у периоду од та два месеца“.
То се неће дешавати сада у овом периоду са ова два закона који имају рок до средине марта, него тај ће процес трајати знатно дуже и по мом мишљењу, баш због те осетљивости, биће много темељитији и вероватно ћемо у једном моменту на један транспарентан начин бити информисани око тога шта се буде дешавало,
казао је Рашић.
Иако не зна детаље око екпертског тима за олакшавање спровођења закона о странцима и возилима, Рашић износи незванична сазнања да ће бити олакшано функционисање за лекаре, професоре и студенте који долазе из Србије и раде и студирају на Косову.
Оптимиста је и по питању интеграције школства и здравства, нагласивши да ће будућа влада „имати већи степен толеранције“ према Србима.
Сада, барем оно што ја знам биће много више простора за констурктивне идеје, ако их не буде сам премијер показивао, ја вам обећавам да ћу ја унутар мојих капацитета, колики год буду, покушати да вам отворим врата за оно што би евентуално могли, желели или хоћете да предложите као једно системско решење које може да помогне свим грађанима, поготову Србима који се с првамо сматрају најдискриминисанијима,
казао је Рашић.
наставак у коментару
Радио КиМ
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤔14👎1
Он је поставио и питање како је могуће да БИА која га је у то време, како је навео, пратила, нема сазнања да је Оливера Ивановића у истом тренутку неко други пратио и припремао логистику за извршење његовог убиства.
упитао је Ивановић, додајући да је Оливер Ивановић био на мерама БИА-е, односно канцеларије ове агенције у Краљеву која је, како је рекао, задужена за регион Новог Пазара, али и севера Косова.
додао је.
Осврнуо се и на то када је некадашњи директор БИА-е Братислав Гашић у Народном парламенту Србије изнео тврдње да убицу Оливера Ивановића крије Немачка. Гашић је седео пред фасциклом насловљеном са “Оливер Ивановић”. Немачке власти су демантовале наводе Гашића.
опширније👇
radiokim.net
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Ако га је убио неки Албанац, Кинез, Јапанац, Француз, Италијан, дајте да видимо шта сте ви урадили у томе да га заштитите. Где су камере, десетине и стотине камера које контролише БИА? Где су ти снимци?,
упитао је Ивановић, додајући да је Оливер Ивановић био на мерама БИА-е, односно канцеларије ове агенције у Краљеву која је, како је рекао, задужена за регион Новог Пазара, али и севера Косова.
Он је праћен, он је био на мерама. На истим мерама на којима је био и адвокат Миша Огњановић. Како је могуће да, БИА која те прати, снима, региструје то све, нема сазнања да те у истом тренутку неко други прати и да ти прави логистику за убиство? И онда се они склоне, нестану и то нико не зна са ове стране. Само знамо да је Албанац. Много нелогичности и много врло чудних ствари и околности у свему ономе што смо доживели за осам година тог језивог ћутања државе која на тај начин суштински само хоће да прикрије тај случај,
додао је.
Осврнуо се и на то када је некадашњи директор БИА-е Братислав Гашић у Народном парламенту Србије изнео тврдње да убицу Оливера Ивановића крије Немачка. Гашић је седео пред фасциклом насловљеном са “Оливер Ивановић”. Немачке власти су демантовале наводе Гашића.
опширније👇
radiokim.net
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍23❤2🔥1💩1
Дана 29. јануара 2026. године, зидови грчког православног саборног храма Свете Тројице у Њујорку били су сведоци догађаја који многи верници већ отворено називају „тријумфом апостасије“. Под сводовима храма, у присуству светих икона, одиграо се велики екуменистички спектакл у режији поглавара Грчке архиепископије Америке (Константинопољске патријаршије), архиепископа Елпидофора (Ламбринијадиса).
Оно што је званично названо „заједничком молитвом“, у стварности се претворило у демонстративно гажење православних канона. Списак званица подсећао је на екуменистички „винегрет“1: ту су били присутни католички кардинал Долан, јерарси-монофизити, као и представници бројних протестантских деноминација — од лутерана до англиканаца.
Међутим, овога пута архиепископ Елпидофор је отишао још корак даље. Први пут у историји саборног храма, вођење молитве је препуштено женама-„свештенослужитељима“. Једна од њих била је Кирстен Гвидеро2, која је, стојећи на амвону директно испред иконостаса, читала молитве, док су православни епископи и клирици покорно одговарали са: „Господи помилуј“. Још већи изазов било је учешће Кетрине Фостер3 — „бискупа“ Евангелистичко-лутеранске цркве у Америци, која се отворено декларише као особа хомосексуалне оријентације.
Под овом „различитошћу“, архиепископ заправо проповеда јеретичку „теорију грана“. Он отворено одбацује догму о томе да је Православна црква једина истинита Црква Христова. У његовом разумевању, Православље је само једна од многих равноправних деноминација, која је дужна да се прилагођава савременим либералним стандардима и актуелној политичкој агенди.
„Седите и ћутите“ — то је незванично наређење које малобројни ревносни свештеници добијају од своје управе. Паства, паралисана лажним разумевањем послушности, наставља да пуни црквене касе из којих се финансирају овакви „празници јереси“.
Како наводе медији, догађаји у Њујорку нису случајан инцидент, већ доследна стратегија Фанара усмерена на растварање Православља у глобалном религијском сурогату. Архиепископ Елпидофор плански тестира границе стрпљења верника, сваки пут уводећи све шокантније елементе: од заједничких молитви са Јеврејима и муслиманима до признавања „свештенства“ ЛГБТ активистима.
Православље у Америци се нашло пред страшним изазовом. Ако данас заједничка „молитва“ под вођством жене-лезбејке постаје рутина, шта ће сутра остати од вере за коју су мученици проливали крв?
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Оно што је званично названо „заједничком молитвом“, у стварности се претворило у демонстративно гажење православних канона. Списак званица подсећао је на екуменистички „винегрет“1: ту су били присутни католички кардинал Долан, јерарси-монофизити, као и представници бројних протестантских деноминација — од лутерана до англиканаца.
Међутим, овога пута архиепископ Елпидофор је отишао још корак даље. Први пут у историји саборног храма, вођење молитве је препуштено женама-„свештенослужитељима“. Једна од њих била је Кирстен Гвидеро2, која је, стојећи на амвону директно испред иконостаса, читала молитве, док су православни епископи и клирици покорно одговарали са: „Господи помилуј“. Још већи изазов било је учешће Кетрине Фостер3 — „бискупа“ Евангелистичко-лутеранске цркве у Америци, која се отворено декларише као особа хомосексуалне оријентације.
У свом говору, који су критичари већ назвали „антиправославним манифестом“, архиепископ Елпидофор је позвао вернике да „изађу из оквира наше црквене затворености“ и да „прихвате различитост која постоји у Телу Христовом“.
Под овом „различитошћу“, архиепископ заправо проповеда јеретичку „теорију грана“. Он отворено одбацује догму о томе да је Православна црква једина истинита Црква Христова. У његовом разумевању, Православље је само једна од многих равноправних деноминација, која је дужна да се прилагођава савременим либералним стандардима и актуелној политичкој агенди.
У овом контексту, најболнија тачка остаје реакција православног света. Упркос очигледним канонским преступима, званичне структуре — било да је реч о Православној цркви у Америци (OCA) или познатим манастирима — ограничавају се, у најбољем случају, на приватну критику на друштвеним мрежама.
„Седите и ћутите“ — то је незванично наређење које малобројни ревносни свештеници добијају од своје управе. Паства, паралисана лажним разумевањем послушности, наставља да пуни црквене касе из којих се финансирају овакви „празници јереси“.
Како наводе медији, догађаји у Њујорку нису случајан инцидент, већ доследна стратегија Фанара усмерена на растварање Православља у глобалном религијском сурогату. Архиепископ Елпидофор плански тестира границе стрпљења верника, сваки пут уводећи све шокантније елементе: од заједничких молитви са Јеврејима и муслиманима до признавања „свештенства“ ЛГБТ активистима.
Православље у Америци се нашло пред страшним изазовом. Ако данас заједничка „молитва“ под вођством жене-лезбејке постаје рутина, шта ће сутра остати од вере за коју су мученици проливали крв?
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
😈31🤬16❤2🤷♂1🤯1🤮1🙈1
Forwarded from Заштитимо Јадар и Рађевину 🇷🇸
Најаваљене промене у школству само су спровођење наређења из Давоса која се наравно не могу спровести ако народ не буде желео. Међутим, народ већ дуже сматра да су школе и образовни кадар непотребна рупа у буџету, да је све вишак и на штету па тако и стручног кадра има све мање.
У сваком случају, сви који хоће врло лако могу да виде да су резултати оног што би требало да је образовни систем уз тек по неку мрвицу васпитног, пропаст која штанца вуковце и још боље – производи родитеље вуковаца и да је та пропаст управо последица „модернизације“ коју ће ова полуписмена државна управа, од све прилике, да спроведе до оног што ће бити крај тог образовног система.
Традиционално и класично образовање је никад протребније, ма шта неко мислио о томе.
За оне који не знају или се праве да не знају – традиционално и класично образовање не подразумева батине и клечање на кукурузима мада ни ту нема бриге јер и кукуруза је у Србији све мање.
Човек који не може да прочита дужи текст губи способност повезивања узрока и последице и идеалан је за манипулацију – нема пропаганде коју му не можеш подвалити. Док „елита“ из Давоса својој деци даје класично образовање, наша деца се ограничавају на екране и допаминске петље при чему губе способност за дубоки рад и сад када смо то у Србији коначно детектовали, ми нећемо радити на томе да се деци врате отете способности него ће се стечене лоше навике и поремећаји гајити и хранити, за почетак моронском идејом о часовима од пола сата. Нестручни кадар који своју некомпетенцију покрива поклоњеним оценама и подстицањем варања на проверама је увелико наметнут и фаворизован.
Овдашња жгадија радо спроводи све агенде јер је необразованим и когнитивно осакаћеним народом најлакше владати. Ако народ не може да прочита три реченице, он не може да прочита ни закон, ни типик, ни историју, па чак ни да препозна када му се „свој на своме” сервира као маркетиншки трик.
Традиционално образовање ће ускоро постати облик гериле. Оно више није само стицање знања, већ чин отпора. Када научиш дете да прочита књигу од 300 страна, ти си га заправо наоружао против тог истог Давоса.
Класни сукоб увелико прераста у сукоб мислећих и дигитално хипнотисаних.
Будућност неће припасти онима са најбржим интернетом, већ „аристократији духа” која сачува способност дубоке пажње. Док елита из Давоса пројектује свет у којем су широке масе сведене на ниво когнитивних инвалида способних само за конзумацију кратких садржаја и извршавање наредби, образовање по класичном моделу постаје најопасније оружје отпора.
Те елите нису случајно ту где јесу; оне су своју моћ изградиле на познавању психологије, историје и механизама контроле. Да би им се стало на пут, није довољан само бунт, већ интелектуална равноправност. Снага да се одбије „линија мањег отпора” тј. одбијање да ти алгоритам жваће мисли заправо је једини начин да човек поново постане свој на своме. Ко не влада својом пажњом, не може да влада ни својом судбином, а камоли државом
„Елита“ није глупа и необразована, него зла. Не можеш их победити глупошћу и необразованошћу, колико ти треба доброта толико су ти потребни и мудрост и знање иначе немаш ништа.
🖼️ Сократова смрт, Жак-Луј Давид, 1787.
У сваком случају, сви који хоће врло лако могу да виде да су резултати оног што би требало да је образовни систем уз тек по неку мрвицу васпитног, пропаст која штанца вуковце и још боље – производи родитеље вуковаца и да је та пропаст управо последица „модернизације“ коју ће ова полуписмена државна управа, од све прилике, да спроведе до оног што ће бити крај тог образовног система.
Традиционално и класично образовање је никад протребније, ма шта неко мислио о томе.
За оне који не знају или се праве да не знају – традиционално и класично образовање не подразумева батине и клечање на кукурузима мада ни ту нема бриге јер и кукуруза је у Србији све мање.
Човек који не може да прочита дужи текст губи способност повезивања узрока и последице и идеалан је за манипулацију – нема пропаганде коју му не можеш подвалити. Док „елита“ из Давоса својој деци даје класично образовање, наша деца се ограничавају на екране и допаминске петље при чему губе способност за дубоки рад и сад када смо то у Србији коначно детектовали, ми нећемо радити на томе да се деци врате отете способности него ће се стечене лоше навике и поремећаји гајити и хранити, за почетак моронском идејом о часовима од пола сата. Нестручни кадар који своју некомпетенцију покрива поклоњеним оценама и подстицањем варања на проверама је увелико наметнут и фаворизован.
Овдашња жгадија радо спроводи све агенде јер је необразованим и когнитивно осакаћеним народом најлакше владати. Ако народ не може да прочита три реченице, он не може да прочита ни закон, ни типик, ни историју, па чак ни да препозна када му се „свој на своме” сервира као маркетиншки трик.
Традиционално образовање ће ускоро постати облик гериле. Оно више није само стицање знања, већ чин отпора. Када научиш дете да прочита књигу од 300 страна, ти си га заправо наоружао против тог истог Давоса.
Класни сукоб увелико прераста у сукоб мислећих и дигитално хипнотисаних.
Будућност неће припасти онима са најбржим интернетом, већ „аристократији духа” која сачува способност дубоке пажње. Док елита из Давоса пројектује свет у којем су широке масе сведене на ниво когнитивних инвалида способних само за конзумацију кратких садржаја и извршавање наредби, образовање по класичном моделу постаје најопасније оружје отпора.
Те елите нису случајно ту где јесу; оне су своју моћ изградиле на познавању психологије, историје и механизама контроле. Да би им се стало на пут, није довољан само бунт, већ интелектуална равноправност. Снага да се одбије „линија мањег отпора” тј. одбијање да ти алгоритам жваће мисли заправо је једини начин да човек поново постане свој на своме. Ко не влада својом пажњом, не може да влада ни својом судбином, а камоли државом
„Елита“ није глупа и необразована, него зла. Не можеш их победити глупошћу и необразованошћу, колико ти треба доброта толико су ти потребни и мудрост и знање иначе немаш ништа.
🖼️ Сократова смрт, Жак-Луј Давид, 1787.
👍23💯14✍3❤1
1/3
„Ја сам држављанин Србије. Никада нећу променити држављанство, никада нигде нећу отићи и побећи. Беже само кукавице, а тужиоци из ТОК нису кукавице, нису били, нити ће бити…“
Тужилаштво за организовани криминал је у катастрофалној ситуацији због доношења нових закона о правосуђу од којих ће користи имати само оптужени у свим нашим предметима, рекао је главни тужилац ЈТОК Младен Ненадић на трибини „Зашто нам (ни)је потребан ЈТОК“ одржаној на Правном факултету у Београду.
Доносимо делове излагања тужиоца Младена Ненадића:
О Слободи и Србији
Надам се да никоме није циљ да не смемо да изађемо на улицу, да не смемо да шетамо, да морамо да се закључавамо у станове и куће, постављамо жичане ограде око кућа уз којима живимо.
Мој циљ, а мислим да је то циљ свих нас, јесте да живимо нормално, и да слободно можемо да шетамо било којим метром квадратним ове наше лепе земље. Ја немам резервну опцију. Ја сам држављанин Србије. Никада нећу променити држављанство, никада нигде нећу отићи и побећи. Беже само кукавице, а тужиоци из ТОК нису кукавице нису били нити ће бити…
ТОК и међународна сарадња
Мојим колегама и мени је жао што је Тужилаштво за организовани криминал познатије у свету него у Србији. Када кажем познати не мислим у неком медијском смислу. Познати смо по свом раду и познати смо по томе што смо са партнерима из целог света, са свих континената укључујући и Аустралију, имали одличну сарадњу. ТОК је 2021. године од стране Париског трибунала за организовани криминал проглашен за најбољу институцију која је са њима радила на изузетно сложеним предметима везано за Скај апликацију. Да је баш нас та институција одабрала да учествујемо у документарном филму који се односи на рад Париског трибунала, Евроџаста и Европола, посвећеног раду на Скај апликацији, онда то некоме нешто значи. Тај документарни филм видело је у Француској око шест милиона људи. Нажалост, нико у Србији није имао слуха да нешто што је добро за Србију и њен правни систем и владавину права прикаже овде.
Избор тужилаца
Стицајем околности када сам долазио на функцију пре 10 година, својим колегама нисам спомињао да сам био у првој екипи специјалних тужилаца, али на жалост веома кратко. Зашто сам био кратко? Зато што сам и тадашњем министру правде Владану Батићу, заједно са републичким тужиоцем, рекао да ћемо радити само по закону. ТОК је увек одбијало да слуша налоге и да ради онако како је била нечија воља.
Зна се како су ти тужиоци бирани. Бирани су по квалитету, стручности, поштењу и по личној храбрости. Од 2009. ТОК више није у саставу Вишег јавног тужилаштва у Београду, зато што се схватило да ТОК треба да има посебну надлежност, иако је и пре тога било надлежно за целу територију Републике Србије, а радили су се и предмети са елементима иностраности. Изменама закона, ТОК је добило посебне надлежности као и Тужилаштво за ратне злочине, и од тада је поред оних чувених предмета о убиству Ђинђића, Земунски клан… радило и неке друге предмете, посебно оне везане за високу и тешку корупцију.
Поређење са Словенијом и Албанијом
Пре неколико месеци сам био у службеној посети специјалном тужиоцу Албаније, јер без сарадње полиција Албаније и Србије ми не можемо да се померимо ни за макац. Колега из Албаније ми је рекао да имају 20 тужилаца, 16 финансијских форензичара и 60 полицајаца који су под директном ингеренцијом специјалног тужиоца. Рекао сам му да му завидим. Албанија има 2,5 милиона становника, Србија 6,7 милиона, а ми имамо два финансијска форензичара, и на папиру на располагању комплетну полицију, али смо дошли у ситуацију да немамо полицију која хоће да сарађује са ТОК.
Пошто говоримо о томе да ли је или није потребно да имамо ТОК, даћу још један податак. Словенија има 20 специјалних тужилаца, а полиција тамо не може да каже: „Не, ја не могу да урадим ништа по вашем захтеву зато што имамо превише посла или имамо неке друге обавезе.“ Нажалост, ми смо сада у тој ситуацији.
Ударне групе
Ми смо имали 5 ударних група које сам ја као главни тужилац....
наставак у коментару
✍️ Милан Радоњић / Радар
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
„Ја сам држављанин Србије. Никада нећу променити држављанство, никада нигде нећу отићи и побећи. Беже само кукавице, а тужиоци из ТОК нису кукавице, нису били, нити ће бити…“
Тужилаштво за организовани криминал је у катастрофалној ситуацији због доношења нових закона о правосуђу од којих ће користи имати само оптужени у свим нашим предметима, рекао је главни тужилац ЈТОК Младен Ненадић на трибини „Зашто нам (ни)је потребан ЈТОК“ одржаној на Правном факултету у Београду.
Доносимо делове излагања тужиоца Младена Ненадића:
О Слободи и Србији
Надам се да никоме није циљ да не смемо да изађемо на улицу, да не смемо да шетамо, да морамо да се закључавамо у станове и куће, постављамо жичане ограде око кућа уз којима живимо.
Мој циљ, а мислим да је то циљ свих нас, јесте да живимо нормално, и да слободно можемо да шетамо било којим метром квадратним ове наше лепе земље. Ја немам резервну опцију. Ја сам држављанин Србије. Никада нећу променити држављанство, никада нигде нећу отићи и побећи. Беже само кукавице, а тужиоци из ТОК нису кукавице нису били нити ће бити…
ТОК и међународна сарадња
Мојим колегама и мени је жао што је Тужилаштво за организовани криминал познатије у свету него у Србији. Када кажем познати не мислим у неком медијском смислу. Познати смо по свом раду и познати смо по томе што смо са партнерима из целог света, са свих континената укључујући и Аустралију, имали одличну сарадњу. ТОК је 2021. године од стране Париског трибунала за организовани криминал проглашен за најбољу институцију која је са њима радила на изузетно сложеним предметима везано за Скај апликацију. Да је баш нас та институција одабрала да учествујемо у документарном филму који се односи на рад Париског трибунала, Евроџаста и Европола, посвећеног раду на Скај апликацији, онда то некоме нешто значи. Тај документарни филм видело је у Француској око шест милиона људи. Нажалост, нико у Србији није имао слуха да нешто што је добро за Србију и њен правни систем и владавину права прикаже овде.
Избор тужилаца
Стицајем околности када сам долазио на функцију пре 10 година, својим колегама нисам спомињао да сам био у првој екипи специјалних тужилаца, али на жалост веома кратко. Зашто сам био кратко? Зато што сам и тадашњем министру правде Владану Батићу, заједно са републичким тужиоцем, рекао да ћемо радити само по закону. ТОК је увек одбијало да слуша налоге и да ради онако како је била нечија воља.
Зна се како су ти тужиоци бирани. Бирани су по квалитету, стручности, поштењу и по личној храбрости. Од 2009. ТОК више није у саставу Вишег јавног тужилаштва у Београду, зато што се схватило да ТОК треба да има посебну надлежност, иако је и пре тога било надлежно за целу територију Републике Србије, а радили су се и предмети са елементима иностраности. Изменама закона, ТОК је добило посебне надлежности као и Тужилаштво за ратне злочине, и од тада је поред оних чувених предмета о убиству Ђинђића, Земунски клан… радило и неке друге предмете, посебно оне везане за високу и тешку корупцију.
Поређење са Словенијом и Албанијом
Пре неколико месеци сам био у службеној посети специјалном тужиоцу Албаније, јер без сарадње полиција Албаније и Србије ми не можемо да се померимо ни за макац. Колега из Албаније ми је рекао да имају 20 тужилаца, 16 финансијских форензичара и 60 полицајаца који су под директном ингеренцијом специјалног тужиоца. Рекао сам му да му завидим. Албанија има 2,5 милиона становника, Србија 6,7 милиона, а ми имамо два финансијска форензичара, и на папиру на располагању комплетну полицију, али смо дошли у ситуацију да немамо полицију која хоће да сарађује са ТОК.
Пошто говоримо о томе да ли је или није потребно да имамо ТОК, даћу још један податак. Словенија има 20 специјалних тужилаца, а полиција тамо не може да каже: „Не, ја не могу да урадим ништа по вашем захтеву зато што имамо превише посла или имамо неке друге обавезе.“ Нажалост, ми смо сада у тој ситуацији.
Ударне групе
Ми смо имали 5 ударних група које сам ја као главни тужилац....
наставак у коментару
✍️ Милан Радоњић / Радар
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👏21💯5❤2💩2🤡1
Звезда у успону...С(Мрдић) објаснио да је нови сет правосудних закона донет да се не би хапсили министри СНС-а али и председник Вучић!🤦♂️
📌 Шта је у неким главама не знамо, али нам је "цењени" правник овим изјавама открио шта је у његовој... за очекивати је доношење нових закона о замени народа, али не другим народом, него...
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🤣43
Александар Роџерс: КО ЈЕ ОВДЕ ЛУД?
Једна од мојих омиљених тема је разоткривање зомбираних мозгова. Они стално вриште да на нас утиче пропаганда, док су они „свесни“, „просвећени“ (woke) и генерално слободномислеће личности.
Па да почнемо.
Године 1991, Украјина је пожелела да се отцепи од тоталитарне, империјалне, окупаторске Москве. Зла Москва је рекла: „У реду, идите.“
Године 2014, Крим и Донбас су одлучили да се отцепе од добре Украјине. Добра Украјина је рекла: „Умрите сви!“, искључила Криму воду и струју, живе људе спалила у Одеси, пуцала на мирни празнични марш у Маријупољу и почела да бомбардују Донбас, убијајући тамо старце и децу.
Одмах је очигледно да је Москва зла, а Кијев добар.
Године 1999, у Југославији је избила из иностранства инспирисана побуна Косовара, који су захтевали „независност“. Српска војска је почела да сузбија сепаратисте.
Онда је добри НАТО извршио инвазију на Србију и почео да бомбардује електране, мостове, болнице и цркве (као и зграду телевизијског центра).
До 2022. године, Украјина је осам година бомбардовала Донбас. Онда је зла Русија одлучила да интервенише и покушала је да убеди кијевски режим да прихвати Истанбулски споразум. Само четири године касније почела је да бомбардује електране (не цркве или болнице).
Али НАТО је добар, а Русија је зла.
Борис Џонсон је рекао: „До последњег хохола!“ и независни су пожурили да послушају наређење из Лондона. Таква је то независност.
Да би извршили наређење „до последњег“, хорде људоловаца на улицама Кијева, Одесе и Лавова произвољно хватају пролазнике.
Али „робови“ – то су Руси, пази да не помешаш.
Кад се Украјина одвоји од Русије, то је добро, „слобода и право народа на самоопредељење“.
Кад Каталонија покуша да се одвоји од Шпаније, или Ирска и Шкотска од Британије, то је лоше, то је сепаратизам, то је кажњиво.
Талибани против СССР-а – „борци за слободу“.
Исти талибани против САД – „терористи“.
Садам Хусеин против Ирана – добар, савезник САД и Британије, изволи хемијско оружје.
Садам Хусеин против Кувајта – тиранин, диктатор, ратни злочинац.
Уго Чавез и Николас Мадуро, који су победили на легитимним изборима – диктатори.
Зеленски, који је укинуо изборе и узурпирао власт – бранилац демократије.
САД врше инвазију на Ирак, Авганистан и Либију – свет заснован на правилима.
Израел, бомбардујући Газу, Либан, Сирију, Катар и Иран – свет заснован на правилима.
Русија спроводи специјалну војну операцију – агресија! 32.000 санкција! Галактика је у опасности!
Режим Зеленског напада термоелектрану у Белгороду – ура, свака част!
Русија, као одговор (!), напада термоелектрану у Кијеву – геноцид, помагајте!
Русија има трговински суфицит и растуће златне и девизне резерве – руска економија је у рушевинама.
У САД, 38 билиона долара дуга – просперитет и стабилност.
Пуцњава на периферији Москве (једна у неколико година) – то је то, „вратиле се деведесете“.
У Чигагу током викенда 70 жртава пуцњаве – ништа посебно, миран викенд.
У Русији се ништа не дешава, све је нормално – режим је на ивици колапса, сваког дана ће се срушити.
У САД, Национална гарда улази у Минеаполис да би сузбила нереде, док гувернер отворено протестује и стаје на страну побуњеника – ништа се не дешава, влада стабилност.
Па реците ми, децо, ко је овде у ствари луд, притом тотално?
Искра
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Једна од мојих омиљених тема је разоткривање зомбираних мозгова. Они стално вриште да на нас утиче пропаганда, док су они „свесни“, „просвећени“ (woke) и генерално слободномислеће личности.
Па да почнемо.
Године 1991, Украјина је пожелела да се отцепи од тоталитарне, империјалне, окупаторске Москве. Зла Москва је рекла: „У реду, идите.“
Године 2014, Крим и Донбас су одлучили да се отцепе од добре Украјине. Добра Украјина је рекла: „Умрите сви!“, искључила Криму воду и струју, живе људе спалила у Одеси, пуцала на мирни празнични марш у Маријупољу и почела да бомбардују Донбас, убијајући тамо старце и децу.
Одмах је очигледно да је Москва зла, а Кијев добар.
Године 1999, у Југославији је избила из иностранства инспирисана побуна Косовара, који су захтевали „независност“. Српска војска је почела да сузбија сепаратисте.
Онда је добри НАТО извршио инвазију на Србију и почео да бомбардује електране, мостове, болнице и цркве (као и зграду телевизијског центра).
До 2022. године, Украјина је осам година бомбардовала Донбас. Онда је зла Русија одлучила да интервенише и покушала је да убеди кијевски режим да прихвати Истанбулски споразум. Само четири године касније почела је да бомбардује електране (не цркве или болнице).
Али НАТО је добар, а Русија је зла.
Борис Џонсон је рекао: „До последњег хохола!“ и независни су пожурили да послушају наређење из Лондона. Таква је то независност.
Да би извршили наређење „до последњег“, хорде људоловаца на улицама Кијева, Одесе и Лавова произвољно хватају пролазнике.
Али „робови“ – то су Руси, пази да не помешаш.
Кад се Украјина одвоји од Русије, то је добро, „слобода и право народа на самоопредељење“.
Кад Каталонија покуша да се одвоји од Шпаније, или Ирска и Шкотска од Британије, то је лоше, то је сепаратизам, то је кажњиво.
Талибани против СССР-а – „борци за слободу“.
Исти талибани против САД – „терористи“.
Садам Хусеин против Ирана – добар, савезник САД и Британије, изволи хемијско оружје.
Садам Хусеин против Кувајта – тиранин, диктатор, ратни злочинац.
Уго Чавез и Николас Мадуро, који су победили на легитимним изборима – диктатори.
Зеленски, који је укинуо изборе и узурпирао власт – бранилац демократије.
САД врше инвазију на Ирак, Авганистан и Либију – свет заснован на правилима.
Израел, бомбардујући Газу, Либан, Сирију, Катар и Иран – свет заснован на правилима.
Русија спроводи специјалну војну операцију – агресија! 32.000 санкција! Галактика је у опасности!
Режим Зеленског напада термоелектрану у Белгороду – ура, свака част!
Русија, као одговор (!), напада термоелектрану у Кијеву – геноцид, помагајте!
Русија има трговински суфицит и растуће златне и девизне резерве – руска економија је у рушевинама.
У САД, 38 билиона долара дуга – просперитет и стабилност.
Пуцњава на периферији Москве (једна у неколико година) – то је то, „вратиле се деведесете“.
У Чигагу током викенда 70 жртава пуцњаве – ништа посебно, миран викенд.
У Русији се ништа не дешава, све је нормално – режим је на ивици колапса, сваког дана ће се срушити.
У САД, Национална гарда улази у Минеаполис да би сузбила нереде, док гувернер отворено протестује и стаје на страну побуњеника – ништа се не дешава, влада стабилност.
Па реците ми, децо, ко је овде у ствари луд, притом тотално?
Искра
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👏48❤7👍3✍2😁1
1/3
Трамп је одушевљен – Моди је издао Путина. Индија је одбацила руску нафту. Амерички стручњак је упозорио: „Означиће нас као непријатеља.“
САД су потписале трговински споразум са Индијом. Трамп тврди да ће Њу Делхи престати да купује нафту од Русије. Индијски премијер Моди није ништа рекао о томе. Кремљ је такође тврдио да није чуо ништа од њега о том питању. Па шта се дешава? Обе земље раде оно што им користи. Али у стварности, ствари нису баш онакве какве изгледају на први поглед.
Вау! Доналд Трамп је постигао још један споразум. Са Индијом. Након телефонског разговора са њеним лидером, Нарендром Модијем, амерички председник је на свом налогу на друштвеним мрежама објавио да је трговински споразум између две земље постигнут и да „ступа на снагу одмах“. „САД ће увести смањене... царине, смањујући стопу са 25% на 18%, а Индија ће постепено смањивати своје и елиминисати нецаринске баријере са циљем да их сведе „на нулу“.
Генерално, према Трамповим речима, имали су добар разговор о многим стварима, укључујући трговину и нашу Организацију Северноатлантског савеза, а Моди је наводно „пристао да престане да купује руску нафту и да купује много више од САД и, потенцијално, Венецуеле“. Ово ће, како је тврдио, „помоћи у заустављању рата у Украјини“.
Да ли је ово заиста истина?
Хајде, међутим, да објаснимо зашто је Трамп, у име Модија, који није ништа рекао о нафти, изговорио овај одломак: окупатор Беле куће покушава да искористи Украјину као параван да би прикрио своје континуирано протеривање Русије са енергетских тржишта где се такмичимо са Американцима и да пронађе употребу за венецуеланску нафту, коју је тешко прерадити, да прода, такорећи, украдену робу. Иако Трамп искрено верује да је сва нафта на западној хемисфери, и заправо сва она , америчка.
Сједињене Америчке Државе су 6. августа 2025. године увеле додатне царине од 25% Индији на увоз руске нафте и нафтних деривата. Крајем августа, америчке царине на индијску робу и услуге повећане су на 50%.
А Њу Делхи је одбио брутални притисак САД, што је разбеснело Трампа, који је био потпуно неспреман. Како је он, „највећи човек на планети “, могао да лупа ногом, прети, а да га неки одрепани не послушају?!
Након што је добио одговарајући одбитак, амерички председник је, међутим, променио став и сада је понудио Индији... профитабилан договор.
Као одговор, „један од Трампових највећих пријатеља“, „моћни и поштовани лидер Индије“ (како амерички председник сада назива индијског премијера), написао је на друштвеним мрежама:
Ове речи су биле прожете уобичајеним ласкањем које помаже када се комуницира са садашњим америчким председником. И ми смо криви за то. Али то је био само одговор – знак куртоазности – на Трампов следећи одломак:
Трамп, међутим, није поменуо фактор који му је далеко важнији од Русије и Украјине – битку са ЕУ око Индије. ЕУ, након што је нагло променила свој бес према „националисти“ и „ Путиновом пријатељу “ Модију, ...
наставак у коментру
✍ Сергей Латишев
m.tsargrad.tv
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Трамп је одушевљен – Моди је издао Путина. Индија је одбацила руску нафту. Амерички стручњак је упозорио: „Означиће нас као непријатеља.“
САД су потписале трговински споразум са Индијом. Трамп тврди да ће Њу Делхи престати да купује нафту од Русије. Индијски премијер Моди није ништа рекао о томе. Кремљ је такође тврдио да није чуо ништа од њега о том питању. Па шта се дешава? Обе земље раде оно што им користи. Али у стварности, ствари нису баш онакве какве изгледају на први поглед.
Вау! Доналд Трамп је постигао још један споразум. Са Индијом. Након телефонског разговора са њеним лидером, Нарендром Модијем, амерички председник је на свом налогу на друштвеним мрежама објавио да је трговински споразум између две земље постигнут и да „ступа на снагу одмах“. „САД ће увести смањене... царине, смањујући стопу са 25% на 18%, а Индија ће постепено смањивати своје и елиминисати нецаринске баријере са циљем да их сведе „на нулу“.
Поред тога, рекао је Трамп, премијер се обавезао да ће купити много више америчких производа – поред америчке енергије, технологије, пољопривредних производа, угља и још много тога – у укупном износу већем од 500 милијарди долара.
Генерално, према Трамповим речима, имали су добар разговор о многим стварима, укључујући трговину и нашу Организацију Северноатлантског савеза, а Моди је наводно „пристао да престане да купује руску нафту и да купује много више од САД и, потенцијално, Венецуеле“. Ово ће, како је тврдио, „помоћи у заустављању рата у Украјини“.
Да ли је ово заиста истина?
Хајде, међутим, да објаснимо зашто је Трамп, у име Модија, који није ништа рекао о нафти, изговорио овај одломак: окупатор Беле куће покушава да искористи Украјину као параван да би прикрио своје континуирано протеривање Русије са енергетских тржишта где се такмичимо са Американцима и да пронађе употребу за венецуеланску нафту, коју је тешко прерадити, да прода, такорећи, украдену робу. Иако Трамп искрено верује да је сва нафта на западној хемисфери, и заправо сва она , америчка.
Сједињене Америчке Државе су 6. августа 2025. године увеле додатне царине од 25% Индији на увоз руске нафте и нафтних деривата. Крајем августа, америчке царине на индијску робу и услуге повећане су на 50%.
А Њу Делхи је одбио брутални притисак САД, што је разбеснело Трампа, који је био потпуно неспреман. Како је он, „највећи човек на планети “, могао да лупа ногом, прети, а да га неки одрепани не послушају?!
Након што је добио одговарајући одбитак, амерички председник је, међутим, променио став и сада је понудио Индији... профитабилан договор.
Као одговор, „један од Трампових највећих пријатеља“, „моћни и поштовани лидер Индије“ (како амерички председник сада назива индијског премијера), написао је на друштвеним мрежама:
Било ми је задовољство разговарати данас са мојим драгим пријатељем, председником Трампом. Одушевљен сам што ће царине на производе произведене у Индији сада бити смањене за 18%. У име 1,4 милијарде становника Индије, захваљујем председнику Трампу на овој дивној објави. Када две највеће светске економије и демократије раде заједно, то користи нашем народу и отвара огромне могућности за обострано корисну сарадњу. Лидерство председника Трампа је од виталног значаја за глобални мир, стабилност и просперитет. Индија у потпуности подржава његове напоре за мир. Радујем се блиској сарадњи са њим како бисмо наше партнерство подигли на невиђени ниво.
Ове речи су биле прожете уобичајеним ласкањем које помаже када се комуницира са садашњим америчким председником. И ми смо криви за то. Али то је био само одговор – знак куртоазности – на Трампов следећи одломак:
Наше невероватно пријатељство са Индијом ће само јачати. Премијер Моди и ја смо људи који постижу резултате. То се не може рећи за већину.
Трамп, међутим, није поменуо фактор који му је далеко важнији од Русије и Украјине – битку са ЕУ око Индије. ЕУ, након што је нагло променила свој бес према „националисти“ и „ Путиновом пријатељу “ Модију, ...
наставак у коментру
✍ Сергей Латишев
m.tsargrad.tv
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤16😁7🤔1
Америчка војска оборила је ирански дрон који се приближио носачу авиона америчке морнарице у Арапском мору, изјавио је званични представник САД.
Ажурирање: Ирански дрон Shahed-139 летео је у правцу носача авиона и оборен је од стране америчког ловца F-35.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Ажурирање: Ирански дрон Shahed-139 летео је у правцу носача авиона и оборен је од стране америчког ловца F-35.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤬15
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
ВСУ у овом тренутку гранатирају Белгород, део града је без струје
Над Белгородом ради ПВО, обарајући украјинске ракете. Мештани пријављују неколико десетина експлозија. Део града је без струје услед непријатељске артиљеријске ватре.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Над Белгородом ради ПВО, обарајући украјинске ракете. Мештани пријављују неколико десетина експлозија. Део града је без струје услед непријатељске артиљеријске ватре.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🙏27😡5