Трампов излив беса: Како је форум у Давосу показао смрт евроатлантске солидарности

Колумниста листа „Абзац“ Игор Пшеничников разматра симптоме краја.

Изгледа као да је 56. годишње заседање Светског економског форума (WEF), које се тренутно одржава у Давосу, сазвано искључиво да би се свету показало да је хваљеној евроатлантској солидарности наређено да умре.

Формално, WEF, основан 1971. године, и даље покушава да се представи као водећи светски сајам таштине, где лидери „слободног света“ и челници највећих транснационалних корпорација сваке године долазе да честитају једни другима што су међу арбитрима судбине планете и што су на „правој“ страни историје.

У стварности, тренутна седница форума сазвана је искључиво да би се расправљало о будућности западног света, чији главни стуб, Америка, напушта своју улогу и препушта своје вазале њиховој судбини. То су показале беспомоћне конвулзије Запада пред одлучношћу председника Трампа да „Америку поново учини великом“ и да себе представи као (још увек?) некрунисаног краља света. Давос је постао одраз фундаменталних глобалних промена.

Окидач за ове промене је Трампова непоколебљива посвећеност припајању Гренланда Сједињеним Државама. „Нема повратка по овом питању“, изјавио је шеф Беле куће уочи форума. Ова фраза је дефинисала значење и тон говора водећих европских актера у Давосу.

Трамп је и главна личност и централна тема форума. А лидери 65 земаља и 850 водећих светских корпорација дошли су у алпско одмаралиште само да пажљиво и учтиво оплакују човека који је спреман да уништи НАТО да би стекао Гренланд, који је увео драконске тарифе више од стотину земаља и који не признаје никакав други морал осим свог. То је позориште апсурда.

„Како ћемо сада да живимо?!“ – ово питање буквално виси у ходницима и на панел дискусијама у Давосу. Изгледа да је Европа већ постигла консензус да мора да крене сама, без САД, и да изгради свој економски и војни потенцијал како би постала мање зависна од Америке.

Али то ће трајати годинама, ако не и деценијама. А шта се може учинити данас, када европска предузећа и финансијска тржишта остају, и наставиће да буду још дуго времена, зависни од куповне моћи америчких потрошача? А шта је са Украјином? На крају крајева, без Америке, колико год се Европа трудила, неће моћи да се носи са Русијом. Није случајно што се форум фокусирао на извештај америчког тинк-тенка „Евраазија група“, који САД назива „главним извором глобалног ризика у 2026. години“.

Европски лидери, узнемирени Трамповом непопустљивошћу око Гренланда, желе да представе јединствени фронт у Давосу.

Француски председник Макрон рекао је да Европска унија не би требало да се покорава „закону најјачег“.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, без директног помињања Трампа, нагласила је да су „брзина и обим промена довели до формирања консензуса у Европи о независности“ и да је „дошло време да се искористи ова прилика и изгради нова, независна Европа“.

Белгијски премијер Барт де Вевер рекао је да се ЕУ налази „на раскрсници“ и да мора да одлучи како да се извуче из „веома лоше ситуације“ након што је покушао да умири Трампа: „Морамо се ујединити и рећи Доналду Трампу: 'Прелазиш црвене линије'. Или ћемо деловати заједно или ћемо се поделити.“

Учесници састанка у Давосу не предлажу никакве стварне мере. Они само дају грандиозне изјаве и лоше прикривену, наметнуту сервилност према Трампу. Плаше се.

WEF се издувава као гумени балон. Како и сами његови нижерангирани учесници признају, мото форума, „Тежња ка бољем свету“, одавно је упитан.

Они који су највише заинтересовани за одржавање статуса кво – милијардери који воде највеће банке и технолошке компаније – годинама делују као „агенти промена“. А светски политички лидери их све време слушају.

Сада се сви заједно само држе Трампа и у суштини ништа не одлучују, иако се хвале као Макрон и фон дер Лајен. Мораће да прихвате анексију Гренланда и распад НАТО-а — савеза који је био лепак који је држао цео западни свет заједно.

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Српски народ у Старој Србији (1839–1846)

[Засновано на историјскким документима]

Оспоравања да у Старој Србији у XIX веку није било насилне исламизације, иако су лишена аргумената и у супротности са обиљем архивске грађе, представљају добар повод да се управо на основу извора покаже колико је та појава била стварна, систематска и трагична по српски народ.

Овај текст је документаристичка и наративна обрада научног рада др Александра М. Савића, заснованог превасходно на необјављеној архивској грађи српског порекла, домаћим и страним изворима и релевантној историографији. Тон и структура прилагођени су широј читалачкој публици, уз очување научне утемељености и историјске прецизности. Акценат је стављен на положај српског народа у Старој Србији у доба танзиматских реформи, као и на последице које су ове реформе имале у пракси.
---

Историјски оквир: од Гилхане до Старе Србије

Проглашењем Гилханског хатишерифа 1839. године Османско царство је формално ушло у доба танзимата – реформског периода који је, барем на папиру, обећавао једнакост поданика, сигурност живота, части и имовине. Намера је била јасна: унутрашња стабилизација Царства и заустављање његовог политичког и друштвеног урушавања.

Међутим, у европском делу Царства, а нарочито у Старој Србији, овај реформски заокрет није донео олакшање хришћанском становништву. Напротив – период након 1839. године обележен је порастом насиља, безвлашћа и самовоље, при чему је српски живаљ постао непосредна жртва отпора реформи.

Стара Србија, као географски и историјски појам, обухватала је просторе јужно и југозападно од тадашње Кнежевине Србије – области које су вековима чиниле језгро српске средњовековне државе и духовности. Управо на тим просторима, у првој половини XIX века, сударили су се реформски декрети Цариграда и сурова провинцијска стварност.

Реформе на папиру, зулуми у стварности

Проглашење једнакости муслимана и немуслимана изазвало је жесток отпор у муслиманском становништву, посебно у провинцијама. У Старој Србији тај отпор је попримио облик отвореног насиља. Арнаутске разбојничке чете, уз прећутну или отворену подршку локалних власти, шириле су страх и несигурност: пљачке, паљевине, отмице, силовања и убиства постали су свакодневица.

Путеви су били небезбедни, села изложена произвољном опорезивању, а српске жалбе властима или су игнорисане или су се завршавале још тежим репресалијама. Манастири и цркве били су мета глобљења и скрнављења, а насилна исламизација појединаца и читавих породица није била изузетак већ правило у појединим крајевима.

Сведочанства из Нишке, Прокупачке, Пиротске, Лесковачке, Приштинске и Вучитрнске казе говоре о потпуном распаду правне сигурности. Српски сељак је, како су савременици бележили, остао без мира и без образа – изложен самовољи локалних моћника и разбојника.

Побуне и њихова цена

У таквим околностима оружани отпор није био питање избора, већ последње средство опстанка. Током 1841. године избија краткотрајна побуна у Нишком санџаку, са надом да ће захватити и шири простор Старе Србије. Устанак је брзо и сурово угушен, а последице су биле погубне.

Након слома побуне, арбанашке башибозучке јединице добијају практично слободне руке. Села су пљачкана, становништво убијано или приморавано на бекство, а харач је наплаћиван уз претњу потпуног уништења. Иако су османске власти формално слале комисије да испитају злоупотребе, у пракси се мало тога променило.

Покушаји да се неправде документују и пријаве често су се завршавали трагично. Појединци који су истрајавали у захтевима за правдом, попут народних представника и опуномоћеника, плаћали су то сопственим животима.

Арбанашка антиреформна побуна и врхунац насиља

Период 1843–1844. године представља врхунац страдања. Антиреформна побуна Дервиша Цара додатно је распламсала зулуме над хришћанима. У многим крајевима Старе Србије спаљивана су села и светиње, девојке су насилно потурчаване и удаване, а породице уништаване до последњег члана.

Досије Косово

Наставак у коментару

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ ИЛИ КАКО СМО ПУКЛИ КАО ДРЖАВА Нисам ја будала - као неки други

Самозадовољство као најстрашнији од свих порока. Као - ја сам најпаметнији. Они хоће мене. Ја сам најпоштенији, ја сам најбољи и сви ме мрзе. Што је типична црта свих наших политичара. Тако се понашају. Као да могу да кажу било шта и без икаквих последица на нечији живот. Они се баве нечим невидљивим. Е, кад човек у то поверује и кад једном стекне такав параноидни став, онда ће сваки блеф, свака ложњава која стигне из надлежних полицијских, односно БИА извора, учвршћивати у том уверењу. Али, није паметно слутити; још мање то јавно говорити, поготово ако сте политичар на власти.

На дневном реду Скупштине Србије су били такозвани Мрдићеви закони, али је главна тема била Селаковићева одбрана. Министар културе искористио је наставак седнице да јавност убеди да није крив за случај "Генералштаб" у којем се терети за злоупотребу службеног положаја и фалсификовање службеног потписа. Трајало је то цирка 40 минута. Слатко се испричао.

Пошто они неће да се боре на политичком терену као политичари, него политизују јавно тужилаштво, а ја сам као министар политичар, ја ћу се бранити са ове позиције. Па нисам ја будала као неки други да признајем. Прво зашто, зато што то није тачно

- казао је министар Селаковић.

Значи ниси будала и зато не признајеш иначе би признао? Јасно је да министар Селаковић има интимне склоности само према Србима из владајуће странке, који имају огроман идеолошки потенцијал, они су савршено средство за митологизацију прошлости, за креирање наратива о Србији која је вазда била слободарска. Додуше, све је то гола лагарија. За СНС су сви обични грађани само материјал за стварање њима пожељне историје, непресушни ресурс. Случај "Генералштаб" би привремено могао да се закомпликује, ако се окривљени министар позове на имунитет. Ако буде желео моћи ће, али тек када кривични поступак против њега формално почне. Хоће ли употребити адут имунитета, хоће ли му Влада имунитет укинути или ће га председник помиловати, као што је обећао?

А, народ, јагањци Божји, скрушени и голубије душе какви су, неће моћи ништа да учине сем да се моле за грешне душе учесника оваквих шоуа са Андрићевог венца. Такве чистунске патриотске склоности министра Селаковића, сумњиве већ саме по себи, у нормалним друштвима смештене су на маргину, или у затворску ћелију. Они нас подсећају да су на улици јачи од изабране власти; они се, наравно, позивају на демократију и слободу мишљења, збора и договора. Избацићемо и нашу народну мудрост, која додаје да је свакоме његова задњица као дуња. То, међутим и уз дужно поштовање за свачије мишљење, има своје границе. То је поштовање закона и то не из разлога верског новорадикалског чистунства.

И то је то. Србија га тражила није, али га је зато добила и сада су му други криви. Тако је то кад човек покушава да се извуче из неприлике било каквим путем, а не промишљеним. Зна он ко је на чијој страни и с ким договора нема. Министар културе је у потпуности објаснио зашто је Србија прсла као држава.

Direktno

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Душан Јањић: За крађу америчких председничких избора одговорни БИА и Вучић

Политички аналитичар Душан Јањић изјавио је да за намештање председничких избора у Сједињеним Америчким Државама (САД) 2020. године сматра одговорним Безбедносно-информативну агенцију (БИА) и председника Србије Александра Вучића.

Јањић је агенцији Бета казао да је после јучерашњег говора америчког председника Доналда Трампа у Давосу апсолутно јасно да је истрага о намештању избора у току и да обухвата и Београд.

"До сада је било неколико најава, о покретању истраге о крађи америчких председничких избора, преко друштвених мрежа и да је једна ИП адреса из Србије коришћења за кампању против Трампа. То до сада није било потврђено, али после јучерашњег говора председника Трампа у Давосу сада је апсолутно јасно да је истрага у току и да обухвата и Београд", казао је.

Према његовим речима, у САД постоји нешто су "овдашњи полуобразовани политичари и експерти из БИА пренебрегли".

"У САД постоји Национална безбедносна агенција која контролише сајбер сјекурити, поготово у ситуацијама које утичу на америчке интересе и демократију. Ако се покаже да је то тачно, а немамо разлога да сумњамо да Трамп измишља, треба очекивати процесуирање свих људи који су учествовали у намештању америчких избора. Не искључујем могућност да је то БИА радила преко неке приватне агенције, али блиско везане с влашћу и с концептом борбе против обојене револуције", рекао је Јањић.

Мислим да је у томе учествовао један број људи које су сада почели да склањају из врха БИА, додао је, али то их неће спасити.

"Поставља се питање докле ће истрага ићи и да ли ће обухватити и Александра Вучића, који све контролише у Србији. То би била веома тешка ситуација за Вучића, јер би се показало да једна држава води сајбер-криминалну акцију против друге државе, у овом случају против САД за позицију председника. Ко ће све бити обухваћен кривичним гоњењем одлучиће амерички тужиоц", истакао је аналитичар.

Наводе да иза намештања избора у САД стоји српска фирма "Roaming Networks", Јањић је оценио као "досипање воде на Вучићеву воденицу".

"У тој истрази мора да буде укључено Одељење за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а Србије. Док се не докаже да у БИА не постоји тим за борбу против обојене револуције, а Александар Вулин је трвдио да постоји, за учешће у намештању америчких избора у оперативном смислу сматрам одговорну БИА, а у политичком и криминалном Александра Вучића", закључио је Јањић.

Председник САД Доналд Трамп је јуче на Светском економском форуму у Давосу најавио ускоро покретање кривичног гоњења због украдених избора 2020. године.

"Људи ће ускоро бити кривично гоњени за оно што су урадили. Били су то намештени избори", рекао је Трамп.

Он је почетком децембра прошле године повезао српску компанију "Dominion voting systems" с лажирањем председничких избора у САД 2020. године.

Трамп је на друштвеним мрежама поделио објаву у којој се наводи да је Илон Маск успео да спречи намештање избора 2024. тако што је онеспособио компјутере поменуте компаније у Србији.

Доналд Трамп је 2020. године изгубио председничке изборе од Џоа Бајдена, али је још у току изборне ноћи тврдио да су демократе покрале изборе на којима су у чак 28 америчких држава кориштене машине за електронско гласање и оптички уређаји за пребројавање гласачких листића компаније "Dominion voting systems".

Седиште ове компаније је у Канади, а има ћерке фирме за развој софтвера у САД, Канади и Србији, а на српском тржишту је присутна од 2011. године.

Амерички сајт "Stolen elections facts" је својевремено објаво да је "Доминион" отворио свој дата центар у Београду преко српске компаније "Roaming Networks", познате и као "Dot networks", која послује и на америчком тржишту.

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Мирослав Здравковић: Циљеви Комитета 300 и лични коментари

Много тога што је др Џон Колман навео се остварује у развијеном делу света. Милијардери захваљујући новцу имају велику моћ, а уколико се још и удружују, имају већу моћ од малих држава

Након ишчитавања комплетног Орвела, преведеног на српски, прочитао сам „Врли нови свет“ Олдоса Хакслија, „Рат светова“ Х. Џ. Велса, и логично, и сазрело, се наметнула за читање књига др Џона Колмана „Комитет 300“(пдф). У њој су чак и као чланови комитета наведени Хаксли, као религијски (и наркомански) вођа ове организације, који је заједно са Битлсима (дрогом) покорио САД, а по угледу на опијумске ратове против Кине, и Велс као футуристичар са нарученом књигом „Отворена завера“. Велс се тада хвалио да ће маштом бити могуће победити у ратовима без употребе оружја.
Овде цитирам циљеве Комитета 300, како их је др. Џон Колман „набацао“, након навођења Велсове „Отворене завере“, као и своје коментаре испод тих циљева.
Треба имати на уму да је књига написана 1991. године и да је период од 35 година веома дуг, и упоредив са периодом од 1955. до 1990, те да су се догодиле велике промене у технологији, у односима моћи, па су и владајуће елите, које постоје, мењале своје циљеве и методе спровођења силе ради испуњавања циљева.

„Укратко, намера и сврха Комитета 300 је да доведе до тога да људи прихвате:

1. Светску владу и јединствен монетарни систем под влашћу сталних, неизабраних, наследних олигарха, који се бирају сами међу својим редовима а у облику феудалног система, попут оног из Средњег века. <.....>
2. Неће бити средњег слоја. Постојаће само владари и потчињени. Сви закони ће бити једнообразни, под правним системом светских судова који ће примењивати једнаке законске одредбе и иза којих ће стајати полицијске снаге светске владе и јединствена светска војска, за спровођење закона у свим бившим земљама без икаквих државних граница. <.....>
3. Систем ће бити утемељен на државној помоћи. Они који буду послушни и подложни светској влади биваће награђивани средствима за живот. <.....>
4. Биће забрањено поседовање било каквог оружја.
5. Биће дозвољена само једна религија, и то у виду Цркве светске владе, која, као што ћемо видети, постоји још од 1920. <.....>
6. Увешће се стање у коме неће постојати никаква слобода појединца нити икакав концепт слободе. Неће бити ствари као што су републиканизам, суверенитет нити права која припадају народу. Национални понос и расни идентитет ће бити уништени, а они који само спомену расно порекло биће подвргнути казнама у периоду транзиције.
7. Свака особа ће бити потпуно индоктринирана, тако да верује да је биће које припада светској влади, са идентификационим бројем који ће бити јасно назначен на самој особи како би био лако доступан, а та информација ће се налазити у главној бази података НАТО-вог компјутерског система у Бриселу, у Белгији, из које ће свака агенција светске владе моћи да сваког тренутка добије податке. <....>
8. Брак ће постати законом забрањен и неће бити породичног живота какав познајемо данас.
9. Деца ће у раном периоду узраста бивати одузета родитељима те ће их одгајати установе као државно власништво. <.....>
10. Жене ће бити деградиране непрестаним деловањем покрета за „ослобађање жена“.
11. Слободан секс ће бити законска обавеза.
12. За кршење само једног правила до 20-те године живота прекршиоци ће бити строго кажњавани.
13. Жене ће да науче процес спонтаног побачаја, који ће морати да упражњавају након што роде двоје деце, а информације о томе ће се складиштити у личном досијеу сваке жене у регионалним компјутерским системима светске владе. Ако жена остане трудна након што роди двоје деце, биће насилно одведена у клинику за побачај, где ће јој, осим побачаја, урадити и стерилизацију.
14. Порнографија ће да се промовише и обавезно приказује у свим позориштима и биоскопима, укључујући и хомосексуалну и лезбијску порнографију.

наставак у коментару

Стање ствари

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Обе појаве се јављају у условима окупације. О рајинском менталитету је писао Јован Цвијић. Своди се на формирање потчињене класе, одн. раје, која се прилагођава окупацији да би смањила своју угроженост у условима суровости или насиља окупатора. Предосећајући шта се од ње очекује, рајинска душа се сама нуди да угоди окупатору, прихватајући његов начин живота, културу, а често и језик, потчињавајући и унижавајући себе и поништавајући свој идентитет. Ово се ради да би се смањила угроженост или предупредила непријатност која може доћи од стране отвореног или прикривеног окупатора.

Квислингизација је много сложенијa форма потчињавања окупатору, која укључује рајинизам као одлику поданичког менталитета, али има и друге карактеристике што за последицу има већу штету по национални идентитет. Квислингизација подразумева, осим рајинског менталитета, и отворену спремност да се служи окупатору, као непосредни управљач за његове интересе. Осим тога, квислингизација подразумева, да се у служењу окупатору оде толико далеко да се буде сурови непријатељ сопственом народу и држави ради свог устоличења или опстанка на власти. Посебно је погубно по народ и државу што се квислингизација развија у условима отворене или прикривене окупације и своју снагу црпе из моћи окупатора, те своје постојање заснива на његовој подршци.

У условима „демократске“ окупације Србије од стране тзв. колективног запада, која траје већ 25 година, али која није отворена, него прикривена у форми „сарадње“, у којој Србија мора да сарађује, али на своју штету, а окупатори не морају да поштују чак ни обавезе из потписаних споразума, у Србији се код једног мањег дела народа развио рајински менталитет према колективном западу, са свим особеностима моралне мимикрије и подаништва до нивоа гађења.

Бити свестан да ти је прикривени, одн. „демократски“ окупатор сатро државу, тако што је најпре економски уништио санкцијама, а онда је бесомучно бомбардовао користећи и муницију са осиромашеним уранијумом, како би од те државе одвојио око 15% територије, и трчати у загрљај таквом окупатору је тежак облик менталне конфузије, идентитетског конвертитства и недостатка елементарног поштовања према самом себи и свом роду.

Окупатор у сваком покореном народу рачуна на овакве отпаднике од свог рода и усмерава свој наступ према њима како би пронашао савезнике и непосредне извршиоце у управљању покореном државом.

Тек онда се јавља и квислингизација, као продужетак рајинског менталитета, зато што у редовима покореног народа увек има оних који радо желе да се ставе на услугу окупатору и да спроводе његове налоге, како би за себе обезбедили одређене привилегије и себе извукли испод палице окупатора.

Бројни су били примери квислингизације у свету, посебно у колонијалном систему, а било их је и у Европи.

Како се данас може објаснити „дипломатска“ предаја Косова и Метохије у процесу који се може назвати тзв. пузајућа независност КиМ, економско уништавање државе у форми неолибералног капитализма, уништавање преосталих остатака банкарског сектора, а посебно намере за отварање десетине нових рудника и копање литијума, планови за масовно насељавање државе мигранатима кроз њихово запошљавање под привилегованијим условима у односу на домаће становништво, планови за деградирање високог образовања и његово потпуно стављање под контролу тренутних управљача државом, наставак деградације институција државе запошљавањем службеника са купљеним дипломама и именовањем министара и државних секретара за које се јавно зна да су такође купили дипломе, уништавање и провлачење кроз медијско плато политичких неистомишљеника, и све то да би се очувала криминална структура власти до највиших нивоа институција државе, како би се заштитили криминални послови и капитал стечен пљачком државе, њених природних ресурса, економских потенцијала, и у крајњој линији пљачка и понижавање грађана, који су принуђени да живе у оваквој држави у којој постоји формална равноправност свих, али....

наставак у коментару

✍️ Слободан

Борба за истину

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Зашто су Срби прозвали Вучића званичним представником Урсуле фон дер Лајен

О настављеној помами – колумниста „Абзаца“ Игор Пшенићников.

Данас се у Бриселу одржава нови круг преговора између Београда и Приштине под окриљем ЕУ. Званично је саопштено да српска делегација намерава да покрене питање положаја Срба на Косову, који су редовно угрожавани од стране косовских власти. Али то је само оно што је на површини и, како се каже, за унутрашњу употребу.

У ствари, званични Београд тражи начин да званично призна Косово, јер је то главни услов за приступање Србије ЕУ, што председник земље Александар Вучић упорно жели, а против чега се већина Срба изјашњава.

Недавно спроведено истраживање Европске комисије показало је да само 33% становника Србије подржава тежње председника. То је најнижи проценат у региону Западног Балкана. Укупни ниво поверења у Европску унију у земљи износи 38%. У истом истраживању наводи се да је то мање него ниво поверења у Кину (57%) и Русију, која је заузела прво место по овом показатељу са 59%.

Међутим, треба напоменути да податке истраживања Европске комисије треба делити са пет или чак десет, имајући у виду њихову сумњиву објективност. Реални ниво поверења у Русију у Србији је знатно виши, а неповерење према ЕУ још ниже.

И упркос томе, Вучић наставља да тврдоглаво говори о „европском путу“ своје земље, што изазива крајње недоумице и раздраженост код грађана. Они на друштвеним мрежама не штеде оштре изразе, којима је српски језик веома богат.

Посебно су Срби оштро реаговали на јавне изјаве Вучића у вези са његовим боравком на Светском економском форуму (СЕФ) у Давосу, куда је отишао искључиво ради демонстрације своје привржености „европској идеји“.

Покушавајући да заслужи наклоност бирократије у Бриселу, председник Србије подржава све изјаве Урсуле фон дер Лајен, преносећи их преко националне штампе српској јавности. Због тога су га грађани већ прозвали „званичним представником“ председнице Европске комисије.

Саркастичне осмехе Срба изазива чињеница да Вучић због ове мисије свуда са собом носи велику групу плаћених новинара, „пред којима сам себи поставља питања и сам на њих одговара“.

Излазећи у сусрет ЕУ, Вучић се у потпуности уклопио у Брисел у његовом сукобу са Вашингтоном због Гренланда. На пример, српски председник је с одушевљењем цитирао за националну публику изјаву Урсуле да „одговор Европске уније на америчке санкције биће непоколебљив, пропорционалан и јединствен“.

Кориснике интернета није оставило равнодушним ни патетично понављање Вучићевих речи фон дер Лајен о томе да ће Украјина постати чланица ЕУ и да су односи између ЕУ и Америке завршени.

Судећи по објавама на српским друштвеним мрежама, као и у озбиљним аналитичким издањима попут „Нове српске политичке мисли“, у земљи добро разумеју да конфликт између Европе и САД због Гренланда прети распадом не само НАТО-а, већ и ЕУ.

Поред тога, деградацији последње доприносе дубока економска и социјална криза Старог континента и неслагања земаља чланица ЕУ око њене спољне политике, посебно према Русији и конфликту у Украјини.

Европска унија већ подсећа на тонући „Титаник“. У том контексту, настојање председника Вучића да убаци своју земљу у ту организацију делује као нека врста лудог опсесивног сна.

Срби за све ово налазе само једно објашњење: њихов председник, преводећи речи са друштвених мрежа на пристојан језик, није когнитивно способан.

Председник Вучић, наравно, није више млад. Али његове године још не указују на деменцију. Вероватније је да се овде може дијагностиковати... (завршетак прочитајте овде)

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

✍ Јован Зафировић

ОНО ИЗМЕЂУ

Док читам Тијанићев текст „Шкрге у сузавац - социјализму“, баш код редова

„Срби своје историјско право доказују споменицима своје средњовековне државности, али и одсуством, како кажу, било каквих „зиданих“ доказа албанске значајне присутности у тим крајевима. Друга страна радије креће од Илира и завршава у данашњим законима великих бројева. Оно што је стало између, називамо животом!“,

стиже ми порука од пријатеља.

Вели он, уз приложену фотографију из колоне на административном прелазу „Бела Земља“, да његово чекање траје отприлике као Ђоковићево маратонско Гренд слем финале против Надала. Идем, говори, „до Србије“, да за деду узмем лекове, али на „граници“ је, саопштава, неподношљива гужва.

У току летњег и зимског ферија, гастарбајтери свих националности и верских припадности, направе километарске колоне са обе стране административног прелаза „Бела Земља“, чиме паралишу „оно између“ – живот локалних Срба и Албанаца који имају боравиште у овом делу аутономне покрајине.

На Косову и Метохији, међу Србима, процентуално неприкосновено егзистира старија популација која има највеће потребе у снабдевању медикаментима. Дека поменутог пријатеља нема веће нервозе од будућности свог унука, али они припадници старије популације, чија су деца и унуци далеко од својих родних крајева, па самим тим и родитеља, заслугом политичко – економско – безбедоносно безизлазног лавиринта, имају друге бриге.

Наиме, једна од њихових, оправдано, највећих брига јесте како доћи до неопходне терапије. Србија, као што је познато, од престанка допремања лекова српским здравственим центрима није пронашла, по свему судећи и неће, решење како да „напуни“ апотеке у српским срединама на Косову, те су пензионери приморани да моле оне млађе – комшије, пријатеље, рођаке, који су моторизовани, који циркулишу на релацији Косово и Метохија – централна Србија за услугу – набавку лекова. Од скора не само набавку лекова, већ и подизање пензија, туђе неге и помоћи, те социјалних давања, али и других неопходности за њихово функционисање.

Безидејност београдских власти у решавању овог изузетног проблема опет је испровоцирала креативност код Срба. Убрзо након протеривања свих експозитура преко којих су Срби могли доћи до динара, северно од Ибра појавила се необична понуда из домена услужне делатности. Оглас је отприлике нудио подизање новца са банкомата у делу који контролоше Србија уз накнаду за обављен посао. Тако се „преживљава“ и јужно од Ибра.

Многи пензионери, који су приморани да сваки динар штеде од својих „увећаних пензија“, како би скрпили месец, морају да се по старе дане мангупирају, због неодговорности свих учесника дијалога, без изузетка, те плаћају да неко уместо њих подиже пензију, јер приличан део њих, често због здравствених проблема, дугих чекања на административним прелазима, али и лоших аутобуских редова вожње, нису у стању да путују.

„Ти,“ добио сам једном приликом примедбу, „све пишеш што знамо и што нам се дешава, уз додатак – доста нам је понекад што живимо, не морамо још да читамо.“
Истина је да аутор ових редова пише што Срби на Косову и Метохији већ знају и шта им се дешава, али сматра да је неупоредиво важније да се пише о „ономе између“ – животу, него да пише о ономе што сви говоре (историји, јунаштву, херојству, како хоћете), чиме се, да поседују знање, не могу похвалити.

Наставак у коментару

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Лаку ноћ Србијо!

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Виктор Орбан:

Јуче у Давосу, председник @ZelenskyyUa је прешао границу.

Нема ништа ново у чињеници да је, како се приближавају избори у Мађарској, поново ставио мађарску владу, и мене лично, на нишан. Међутим, изненађујуће је то што је у свом говору критиковао и сваког другог европског лидера. Каже да је подршка послата Украјини недовољна, оружје недовољно, а одлучност Европе недовољна.

Нисмо дуго чекали на одговор Брисела. Синоћ је @vonderleyen представила мапу пута за развој Украјине. У њој су Бриселчани прихватили сваки украјински захтев. 800 милијарди долара за Украјину, убрзано приступање ЕУ до 2027. и даља подршка све до 2040.

Ту ствари стоје. Председник Зеленски је све погрешно поставио, али Бриселчани су жељни да плате.

И ми ћемо имати неколико речи да кажемо о овоме. Стиже национална петиција, којом можемо послати јасну поруку Бриселу: нећемо плаћати!

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

ОВО ЈЕ ПЛАН ЗА ЗАДРЖАВАЊЕ ВЛАСТИ: Скандалозан предлог измене изборног закона

Александар Вучић и Српска напредна странка планирају скандалозну измену изборнг закона пред саме изборе како би осигурали себи опстанак на власти, тврди уредник Србин.инфо Дејан Златановић у интервју за Правду.

Позивајући се на извор из владајуће, коалиције Златановић тврди да ће режим Александра Вучића променити начин прерасподеле гласова листа које не пређу цензус који су се до сада сразмерно освојеним гласовима делили листама које пређу цензус. По новом предлогу СНС, листа која на изборима освоји највише гласова биће фаворизована у подели гласова који нису прешли цензус.

Златановнић објашњава да ће Вучић у кампањи радити на две ствари, прва је да његова листа има макар 1 посто више гласова од другопласиране, а друга да што више гласова буде расуто испод цензуса.

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |