Пожар у Специјалном суду
Ватра захватила више канцеларија: Осам ватрогасних возила интервенише на гашењу пожара у Специјалном суду
Ватрогасне екипе стигле су на терен у 08.25, када је утврђено да дим излази са последње етаже зграде Специјалног суда и да је пожар захватио више канцеларија.
За сада нема информација о повређенима, а узрок пожара биће познат након истраге.
📌 Неверне Томе се већ питају шта би могао да буде узрок и разлог пожара...да није нека архива!?
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Ватра захватила више канцеларија: Осам ватрогасних возила интервенише на гашењу пожара у Специјалном суду
Ватрогасне екипе стигле су на терен у 08.25, када је утврђено да дим излази са последње етаже зграде Специјалног суда и да је пожар захватио више канцеларија.
За сада нема информација о повређенима, а узрок пожара биће познат након истраге.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🔥20💯8😁1
Студенти у анкети о томе да ли су верници, зашто су почели да протестују и која је за њих најважнија вредност
Институт за филозофију и друштвену теорију и Факултет политичких наука спровео је велико истраживање под називом "Студенти у блокади: Од слушаонице до улице" које открива ставове студената о најважнијим темама.
Истраживање је спроведено у периоду од априла до маја 2025. године. Метода прикупљања података било је анкетирање студената током студенских пленума и састанака радних група, а анкетни упитник је имао 50 питања, пише Нова.рс.
Учествовали су студенти шест државних универзитета у Србији који су били у блокади - Универзитет у Београду, Универзитет у Новом Саду, Универзитет у Нишу, Универзитет у Крагујевцу, Државни универзитет у Новом Пазару, Универзитет уметности.
Како се наводи, истраживање је обухватило студенте широког спектра факултета и одсека у свим научним пољима, укључујући и случајеве где су заједнички пленумима присуствовали студенти из више јединица.
Величина узорка на којем је обављено истраживање је износило 973 студента, а истраживање је одобрио Етички комитет Факултета политичких наука Универзитета у Београду. У истраживању је учестовало 53,6 одсто девојака и 46,4 одсто младића. Учествовало је највише студената са Универзитета у Београду и то 42,6 одсто, затим са Универзитета у Новом Саду 23,5 одсто, са Универзитета у Нишу 12,7 одсто, Универзитета у Крагујевцу 12,5 одсто, Државног универзитета у Новом Пазару 5,2 и Универзитета уметности 3,6.
На питање о религији, чак 31,8 одсто студента се изјаснило да су верници и да практикују веру, односно да иду у цркву и да посте, док се 29,6 одсто њих изјаснило да верују, али не практикују веру. Око 17,2 одсто се изјаснило да су агностици, док се 14,9 одсто студената изјаснило као атеисти.
Студенти који највише практикују веру долазе са Државног Универзитета у Новом Пазару - 74 одсто, док Универзитет у Београду броји 29,9 одсто таквих студената, Универзитет у Новом Саду 30 одсто, а Универзитет у Крагујевцу 49,6 одсто. Што се тиче студената који су атеисти, односно агностици, највише их долази са Универзитета уметности и то 27,3 одсто, односно 36,4 одсто. Истраживање истиче да је 51,2 одсто испитаника похађало веронауку, док је 48,8 одсто похађало грађанско васпитање у школама.
Колико им је вера важна за лични живот на скали од 1 до 10, већина студената се изјаснила са одговорима између бројева 5 и 6, а за студенте са Државног Универзитета у Новом Пазару везује се бројка 8,51. Међутим, чак 84 одсто студената је истакло да је важно да у Србији постоји верска толеранција и суживот.
На питање шта је од вредности најважније за једно друштво, студенти су могли да бирају између друштвене правде, слободе, демократије, једнакости, солидарности, безбедности, економске стабилности...
Као најважнију вредност они су истакли друштвену правду са 21,5 одсто. Одмах за њом је слобода са 20,7 одсто, демократија 18,6 одсто, једнакост са 11,7 одсто, солидарност 11,5 одсто, безбедност и национални идентитет по 5,4 одсто и економска стабилност са 5,1.
Када је реч о политици, истраживање је показало да се чак 84,5 одсто студената највише информише преко друштвених мрежа - преко Инстаграма, Твитера, Фејсбука и Редита. Њих 47,3 одсто се информишу преко онлајн новина и портала. Телевизија је на трећем месту са 21,3 одсто, а потом и Вибер и WхатсАпп групе које броје 18,4 одсто. Мањи број (5,1 одсто) информише се преко подкаста, док су штампане новине и радио избор тек 1,4, односно 1,2 одсто испитаних.
наставак у коментару
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Институт за филозофију и друштвену теорију и Факултет политичких наука спровео је велико истраживање под називом "Студенти у блокади: Од слушаонице до улице" које открива ставове студената о најважнијим темама.
Истраживање је спроведено у периоду од априла до маја 2025. године. Метода прикупљања података било је анкетирање студената током студенских пленума и састанака радних група, а анкетни упитник је имао 50 питања, пише Нова.рс.
Учествовали су студенти шест државних универзитета у Србији који су били у блокади - Универзитет у Београду, Универзитет у Новом Саду, Универзитет у Нишу, Универзитет у Крагујевцу, Државни универзитет у Новом Пазару, Универзитет уметности.
Како се наводи, истраживање је обухватило студенте широког спектра факултета и одсека у свим научним пољима, укључујући и случајеве где су заједнички пленумима присуствовали студенти из више јединица.
Величина узорка на којем је обављено истраживање је износило 973 студента, а истраживање је одобрио Етички комитет Факултета политичких наука Универзитета у Београду. У истраживању је учестовало 53,6 одсто девојака и 46,4 одсто младића. Учествовало је највише студената са Универзитета у Београду и то 42,6 одсто, затим са Универзитета у Новом Саду 23,5 одсто, са Универзитета у Нишу 12,7 одсто, Универзитета у Крагујевцу 12,5 одсто, Државног универзитета у Новом Пазару 5,2 и Универзитета уметности 3,6.
На питање о религији, чак 31,8 одсто студента се изјаснило да су верници и да практикују веру, односно да иду у цркву и да посте, док се 29,6 одсто њих изјаснило да верују, али не практикују веру. Око 17,2 одсто се изјаснило да су агностици, док се 14,9 одсто студената изјаснило као атеисти.
Студенти који највише практикују веру долазе са Државног Универзитета у Новом Пазару - 74 одсто, док Универзитет у Београду броји 29,9 одсто таквих студената, Универзитет у Новом Саду 30 одсто, а Универзитет у Крагујевцу 49,6 одсто. Што се тиче студената који су атеисти, односно агностици, највише их долази са Универзитета уметности и то 27,3 одсто, односно 36,4 одсто. Истраживање истиче да је 51,2 одсто испитаника похађало веронауку, док је 48,8 одсто похађало грађанско васпитање у школама.
Колико им је вера важна за лични живот на скали од 1 до 10, већина студената се изјаснила са одговорима између бројева 5 и 6, а за студенте са Државног Универзитета у Новом Пазару везује се бројка 8,51. Међутим, чак 84 одсто студената је истакло да је важно да у Србији постоји верска толеранција и суживот.
На питање шта је од вредности најважније за једно друштво, студенти су могли да бирају између друштвене правде, слободе, демократије, једнакости, солидарности, безбедности, економске стабилности...
Као најважнију вредност они су истакли друштвену правду са 21,5 одсто. Одмах за њом је слобода са 20,7 одсто, демократија 18,6 одсто, једнакост са 11,7 одсто, солидарност 11,5 одсто, безбедност и национални идентитет по 5,4 одсто и економска стабилност са 5,1.
Када је реч о политици, истраживање је показало да се чак 84,5 одсто студената највише информише преко друштвених мрежа - преко Инстаграма, Твитера, Фејсбука и Редита. Њих 47,3 одсто се информишу преко онлајн новина и портала. Телевизија је на трећем месту са 21,3 одсто, а потом и Вибер и WхатсАпп групе које броје 18,4 одсто. Мањи број (5,1 одсто) информише се преко подкаста, док су штампане новине и радио избор тек 1,4, односно 1,2 одсто испитаних.
наставак у коментару
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤17👏5🙈1
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
❤50
Рат против православља у Украјини: Мазепа, Бандера и сукоб који траје столећима
Украјина није никаква посебна држава, а ни засебна "нација", већ само руска погранична територија. Једна од руских пограничних области. И борба за Украјину није ништа ново; то је, пре, константа руске историје.
Ко не верује, нека чита. Рецимо, књигу руског класика Михаила Булгакова "Бела гарда", која почиње речима: "Велика беше година и страшна од рођења Христова 1918, а од почетка револуције друга. Беше у изобиљу лети сунца, зими снега, а нарочито високо у небу стајаху две звезде: звезда пастирска – вечерња Венера и црвени дрхтави Марс...".
У тој Украјини и у таквом, престоном Кијеву, хетман је још "украјинствовао", али сви су знали да неће још дуго. Да ће ускоро доћи бољшевици – Руси, и помести читав тај циркус. Такозвану независну Украјину прогласили су 1917. године први пут Немци, окупатори. И наметали руском становништву нови, измишљени језик, у коме је, пише Булгаков, мачка кит ("кот это кит").
Потом је "тама прекрила омражени град. Мостови су ишчезли... са неба се спустио понор и преплавио базаре, уличице, језерца... Велики град је нестао, као да никад није ни постојао. Тама је прогутала све...", читамо у роману Булгакова "Мајстор и Маргарита".
Нешто слично се догодило са Кијевом и крајем 2025, у коме су на споменику писцу Булгакову обмотали главу селотејпом. У ствари, сами Украјинци су себи обмотали главе – уз хистерични смех, псовке и клетве – и сада играју, глуви и слепи, на ивици понора, каже писац Жељко Никчевић, и додаје: "Тешко безумнима. Тешко граду који протерује своје пророке – на такве градове Господ шаље таму".
Трагични рефрен историје Украјине је: "Сине, да ли су ти помогли твоји Пољаци?" (из романа руског писца Николаја Гогоља "Тарас Буљба"). Издаја Украјинаца се мора превазићи, пише руски филозоф Александар Дугин, јер је Украјина земља и издајника и светаца; у супротном, све ће се претворити у Бандеру, Мазепу, Зеленског, у Јермака...
Верска димензија украјинског рата
Рат у Украјини је рат против православља, пише бразилски геополитичар Лукас Лејроз на сајту "Фондација стратешке културе", а то му даје "дубоко узнемирујуће идеолошке, културне и верске димензије".
Ништа ново. Рат на територији Украјине траје столећима, а ову верску димензију рата против самог православља, такође описује Гогољ, рођен у Полтави, опет на територији данашње Украјине.
Такозване оружане снаге Украјине (ОСУ) показују да њихово понашање у тренутном сукобу далеко превазилази границе конвенционалне војне конфронтације, примећује Лејроз.
Само у 2025, у Белгородској области тешко су оштећене 42 православне цркве. Треба ли јаснији доказ, додаје он, да је у питању свесна политика духовног и културног уништења, а не колатерална штета у војним операцијама.
У априлу 2025, догодило се потпуно уништење храма "Нови Јерусалим", једног од најважнијих духовних центара региона. Док су верници износили реликвије из запаљеног храма, надлетали су их украјински дронови. Овај чин, уочава Лејроз, био је очигледан гест вандализма, само један у иначе дугом низу, који је читавом хришћанском свету показао да је овде у питању напад на православну веру.
Наравно, такви чинови се не одвијају у историјском вакууму. Напротив: они су део дуге традиције верског раскола.
Издајници Мазепа и Бандера
Иван Мазепа, личност коју данас слави "украјински национализам" издао је 1708. цара Петра Првог и заклео се на верност шведском краљу Карлу Дванаестом током Великог северног рата.
Мазепин чин је много гори од политичке издаје. Свако величање Мазепе данас подлеже црквеној анатеми, што повлачи изопштење из целокупне православне заједнице и њених светих тајни.
наставак у коментару
rt.rs
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Украјина није никаква посебна држава, а ни засебна "нација", већ само руска погранична територија. Једна од руских пограничних области. И борба за Украјину није ништа ново; то је, пре, константа руске историје.
Ко не верује, нека чита. Рецимо, књигу руског класика Михаила Булгакова "Бела гарда", која почиње речима: "Велика беше година и страшна од рођења Христова 1918, а од почетка револуције друга. Беше у изобиљу лети сунца, зими снега, а нарочито високо у небу стајаху две звезде: звезда пастирска – вечерња Венера и црвени дрхтави Марс...".
У тој Украјини и у таквом, престоном Кијеву, хетман је још "украјинствовао", али сви су знали да неће још дуго. Да ће ускоро доћи бољшевици – Руси, и помести читав тај циркус. Такозвану независну Украјину прогласили су 1917. године први пут Немци, окупатори. И наметали руском становништву нови, измишљени језик, у коме је, пише Булгаков, мачка кит ("кот это кит").
Потом је "тама прекрила омражени град. Мостови су ишчезли... са неба се спустио понор и преплавио базаре, уличице, језерца... Велики град је нестао, као да никад није ни постојао. Тама је прогутала све...", читамо у роману Булгакова "Мајстор и Маргарита".
Нешто слично се догодило са Кијевом и крајем 2025, у коме су на споменику писцу Булгакову обмотали главу селотејпом. У ствари, сами Украјинци су себи обмотали главе – уз хистерични смех, псовке и клетве – и сада играју, глуви и слепи, на ивици понора, каже писац Жељко Никчевић, и додаје: "Тешко безумнима. Тешко граду који протерује своје пророке – на такве градове Господ шаље таму".
Трагични рефрен историје Украјине је: "Сине, да ли су ти помогли твоји Пољаци?" (из романа руског писца Николаја Гогоља "Тарас Буљба"). Издаја Украјинаца се мора превазићи, пише руски филозоф Александар Дугин, јер је Украјина земља и издајника и светаца; у супротном, све ће се претворити у Бандеру, Мазепу, Зеленског, у Јермака...
Верска димензија украјинског рата
Рат у Украјини је рат против православља, пише бразилски геополитичар Лукас Лејроз на сајту "Фондација стратешке културе", а то му даје "дубоко узнемирујуће идеолошке, културне и верске димензије".
Ништа ново. Рат на територији Украјине траје столећима, а ову верску димензију рата против самог православља, такође описује Гогољ, рођен у Полтави, опет на територији данашње Украјине.
Такозване оружане снаге Украјине (ОСУ) показују да њихово понашање у тренутном сукобу далеко превазилази границе конвенционалне војне конфронтације, примећује Лејроз.
Недавни догађаји у Белгородској области откривају систематски образац насиља над православним духовним наслеђем, уочава бразилски геополитичар, што само потврђује да украјинска кампања није усмерена на стратешке циљеве, већ, пре свега, против централних симбола источнохришћанске вере.
Само у 2025, у Белгородској области тешко су оштећене 42 православне цркве. Треба ли јаснији доказ, додаје он, да је у питању свесна политика духовног и културног уништења, а не колатерална штета у војним операцијама.
У априлу 2025, догодило се потпуно уништење храма "Нови Јерусалим", једног од најважнијих духовних центара региона. Док су верници износили реликвије из запаљеног храма, надлетали су их украјински дронови. Овај чин, уочава Лејроз, био је очигледан гест вандализма, само један у иначе дугом низу, који је читавом хришћанском свету показао да је овде у питању напад на православну веру.
Наравно, такви чинови се не одвијају у историјском вакууму. Напротив: они су део дуге традиције верског раскола.
Издајници Мазепа и Бандера
Иван Мазепа, личност коју данас слави "украјински национализам" издао је 1708. цара Петра Првог и заклео се на верност шведском краљу Карлу Дванаестом током Великог северног рата.
Мазепин чин је много гори од политичке издаје. Свако величање Мазепе данас подлеже црквеној анатеми, што повлачи изопштење из целокупне православне заједнице и њених светих тајни.
наставак у коментару
rt.rs
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤10👏9🤣1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
❤41🙏6
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Прослава Богојављења у Кормињану код Каменице окупила је јутрос велики број верника који су, у духу традиције и очувања обичаја Косовског Поморавља, присуствовали литургији, освећењу воде и традиционалном пливању за Часни крст у хладној Биначкој Морави, преноси РТВ пулс.
Јутрос су се верници најпре окупили у цркви Свете Богородице у Кормињану, где је свештеник Слободан Марковић служио литургију и велико освећење воде, а након завршене лицитације за куповину Часног крста, присутни верници су кренули ка реци на улазу у село. Дванаесторица младића су се окупала у хладној води Биначке Мораве са Часним крстом, иако је у том тренутку жива на термометру показивала -10 степени.
БОГ СЕ ЈАВИ!
ВАИСТИНУ СЕ ЈАВИ!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Јутрос су се верници најпре окупили у цркви Свете Богородице у Кормињану, где је свештеник Слободан Марковић служио литургију и велико освећење воде, а након завршене лицитације за куповину Часног крста, присутни верници су кренули ка реци на улазу у село. Дванаесторица младића су се окупала у хладној води Биначке Мораве са Часним крстом, иако је у том тренутку жива на термометру показивала -10 степени.
БОГ СЕ ЈАВИ!
ВАИСТИНУ СЕ ЈАВИ!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤32🙏10
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
❤46🙏7
Средњошколац Матеја Касаловић први је данас допливао до Часног крста на Богојављење, које је традиционално обележено пливањем на језеру Газиводе. Овим успехом наставио је породичну традицију, будући да је пре две године победу на истој манифестацији однео његов старији брат Александар. 😇 ❤️
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
❤🔥51🙏8
(С)Мрдић каже да Младен Ненадић мора бити саслушан због пожара који се јутрос догодио у Јавном тужилаштву за организовани криминал, те да овај догађај јасно показује сав јавашлук који влада у овој институцији.
Јутрошњи пожар у Јавном тужилаштву за организовани криминал (ЈТОК), којим руководи Младен Ненадић, показује сав јавашлук који влада у овој институцији која је, како наводи, отета да би била употребљена у обојеној револуцији и рушењу сопствене државе. Снимак пожара објављујем да Ненадић не би сакрио оно што се догодило, јер је склон кршењу закона и прикривању истине. Јавност треба да зна да гори део рачуноводства и архиве.
Снимак: С(Мрдић) као путник кроз време.
📌 Коментар админа са канала
УЗ СВОЈ НАРОД:
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Јутрошњи пожар у Јавном тужилаштву за организовани криминал (ЈТОК), којим руководи Младен Ненадић, показује сав јавашлук који влада у овој институцији која је, како наводи, отета да би била употребљена у обојеној револуцији и рушењу сопствене државе. Снимак пожара објављујем да Ненадић не би сакрио оно што се догодило, јер је склон кршењу закона и прикривању истине. Јавност треба да зна да гори део рачуноводства и архиве.
Снимак: С(Мрдић) као путник кроз време.
УЗ СВОЈ НАРОД:
Чисте се докази и замећу трагови. Крај им је близу, то је већ свима јасно. Наравно и њима ...
Ко год има неки доказ о непочинству снс кримилалаца или оних који се на њих наслањају, нека чува доказе, нека прави сопствену тајну архиву. Сви имамо мобилне телефоне, сликајте све што вам је сумњиво, кад дође време, раздвојићемо шта јесте, а шта није. Крупне доказе не објављујте по каналима, нека су скривени, доћи ће време кад ће бити веома искористљиви. Свако на свом радном месту, документујте све што вам се чини противзаконитим или отворено криминалним. Има нас више, неће моћи све да сакрију, сликајте и пакујте на фолдере, на више места, на флеш меморије и картице.
Посебно је ово битно за оне који су на нижим нивоима инволвирани у снс мафију, по државним установама и министарствима. За оне који су зарад мрвица са стола које су им у крило падале, пропуштали и аминовали велике крађе и непочинства надређених. Тако ће показати макар мрвицу патриотизма, због које би им било опроштено учешће у незаконитим активностима шефова, који су отимали и пљачкали од Српског народа и Српске државе. Верујем да су многи такви већ и припремили извесне "материјале" такве садржине, (злу не требало). Срби прикупљајте, сликајте, документујте све што је противзаконито ("леба не једе"), јер долази време кад ће све то бити веома искористљиво. Могући су "случајни" пожари и по градовима у унутрашњости, и ту би такође имало што-шта да се "нађе"
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🤡13❤3👌3🤣2🤪2👍1🙉1
НА БОГОЈАВЉЕЊЕ пре
7️⃣ 1️⃣ 5️⃣ година крунисан је Свети краљ СТЕФАН ДЕЧАНСКИ
Симболично, Никола Петровић Његош је крунисан 1910. године круном краља Стефана Дечанског, као чувар идеје Немањића о средњевековној српској држави. Такође, добро је познато и то, да је родоначелник светородне лозе Немањића баш из Црне Горе, те симболика крунисања књаза Николе добија свој пуни смисао.
Круна Стефана Дечанског је израђена почетком 14. века за потребе крунисања овог српског владара, а затим и за његовог сина – краља и потоњег цара Душана Силног.
Стефан Урош III Немањић или познатији као Стефан Дечански био је ктитор манастира Високи Дечани. Он је био син краља Милутина и отац Душана Силног.
29. октобра 1320. године, умре блажени краљ Милутин. Присталице маћехе Стефанове Симониде, изазваше метеж у корист њеног сина Константина, али већина српских велможа стаде на страну законитог наследника престола, старијег сина Стефана. И на Богојављење 1321. године Стефан би у Призрену у саборној цркви крунисан за краља од стране архиепископа Никодима и целог свештеног сабора српског.
Заједно са оцем, по византијском обичају, крунисан би на краљевство и његов син – „Стефан млади краљ“, коме беше име Душан. Стефан стаде владати под именом Уроша III. А пред крунисање Стефан скиде завој са очију, и свима би очигледно објављено и показано чудесно повраћење вида Стефану молитвеним посредовањем великог чудотворца Светог Николе. И тако се сви уверише да Стефан види као и остали људи.
Ипак, ниједног српског владара није пратила таква судбина као Стефана Дечанског, најнесрећнијег краља Србије у њеној више од миленијума дугој историји. Иако је његова владавина била кратка и омеђена двојицом изузетних државника, Стефан Дечански је успео да остави потомству манастир Високе Дечане и буде канонизован за светитеља.
Манастир Високи Дечани налази се у једној удолини поред речице Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије.
Изградња манастирске цркве Христа Пантократора (Сведржитеља) у Дечанима почела је 1327. године ктиторством српског краља Стефана Дечанског. Главни мајстор био је фра Вита из Котора, а радове је надгледао архиепископ Данило II који се трудио о „саздању и утврђењу“ цркве скупивши „велико мноштво уметничких и вјештих мајстора.
Сам Стефан Дечански је сазидао угаони камен на овој цркви и издао је ктиторску повељу којом је богато обдарио своју задужбину. После смрти краља Стефана, његово дело наставио је његов син краљ Душан и окончао градњу Дечана 1335. године.
У време турског робовања ова царска лавра је опстала, али у врло тешким околностима. Саме пропорције овог манастира (дуг 36 метара, а висок 30 метара), за оно време потпуно неуобичајене доприниеле су да се овај манастир назива Високи Дечани. Племенито једноставан, складних пропорција, овај манастир представља највећи српски средњовековни споменик.
По предању, сам Стефан Дечански је изабрао место на којем манастир сада лежи. Овај манастир се налази на списку Унескове светске баштине заједно са још три манастира СПЦ под именом „Средњовековни споменици на Косову и Метохији“.
Српски манастири Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и црква Богородица Љевишка су културна добра на територији Косова и Метохије која су уписана на листу светске баштине УНЕСКО-а.
Круна Светог краља Стефана Дечанског која је израђена почетком 14. века за потребе крунисања овог српског владара, а затим и за његовог сина – краља и потоњег цара Душана Силног, чува се више од два века у Црној Гори.
Ова круна је поклон Карловачке митрополије Светом Петру Цетињском. То се десило у Сремским Карловцима 1784. године када је Свети Петар Цетињски хиротонисан од карловачког митрополита Мојсија Путника.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Симболично, Никола Петровић Његош је крунисан 1910. године круном краља Стефана Дечанског, као чувар идеје Немањића о средњевековној српској држави. Такође, добро је познато и то, да је родоначелник светородне лозе Немањића баш из Црне Горе, те симболика крунисања књаза Николе добија свој пуни смисао.
Круна Стефана Дечанског је израђена почетком 14. века за потребе крунисања овог српског владара, а затим и за његовог сина – краља и потоњег цара Душана Силног.
Стефан Урош III Немањић или познатији као Стефан Дечански био је ктитор манастира Високи Дечани. Он је био син краља Милутина и отац Душана Силног.
29. октобра 1320. године, умре блажени краљ Милутин. Присталице маћехе Стефанове Симониде, изазваше метеж у корист њеног сина Константина, али већина српских велможа стаде на страну законитог наследника престола, старијег сина Стефана. И на Богојављење 1321. године Стефан би у Призрену у саборној цркви крунисан за краља од стране архиепископа Никодима и целог свештеног сабора српског.
Заједно са оцем, по византијском обичају, крунисан би на краљевство и његов син – „Стефан млади краљ“, коме беше име Душан. Стефан стаде владати под именом Уроша III. А пред крунисање Стефан скиде завој са очију, и свима би очигледно објављено и показано чудесно повраћење вида Стефану молитвеним посредовањем великог чудотворца Светог Николе. И тако се сви уверише да Стефан види као и остали људи.
Ипак, ниједног српског владара није пратила таква судбина као Стефана Дечанског, најнесрећнијег краља Србије у њеној више од миленијума дугој историји. Иако је његова владавина била кратка и омеђена двојицом изузетних државника, Стефан Дечански је успео да остави потомству манастир Високе Дечане и буде канонизован за светитеља.
Манастир Високи Дечани налази се у једној удолини поред речице Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије.
Изградња манастирске цркве Христа Пантократора (Сведржитеља) у Дечанима почела је 1327. године ктиторством српског краља Стефана Дечанског. Главни мајстор био је фра Вита из Котора, а радове је надгледао архиепископ Данило II који се трудио о „саздању и утврђењу“ цркве скупивши „велико мноштво уметничких и вјештих мајстора.
Сам Стефан Дечански је сазидао угаони камен на овој цркви и издао је ктиторску повељу којом је богато обдарио своју задужбину. После смрти краља Стефана, његово дело наставио је његов син краљ Душан и окончао градњу Дечана 1335. године.
У време турског робовања ова царска лавра је опстала, али у врло тешким околностима. Саме пропорције овог манастира (дуг 36 метара, а висок 30 метара), за оно време потпуно неуобичајене доприниеле су да се овај манастир назива Високи Дечани. Племенито једноставан, складних пропорција, овај манастир представља највећи српски средњовековни споменик.
По предању, сам Стефан Дечански је изабрао место на којем манастир сада лежи. Овај манастир се налази на списку Унескове светске баштине заједно са још три манастира СПЦ под именом „Средњовековни споменици на Косову и Метохији“.
Српски манастири Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и црква Богородица Љевишка су културна добра на територији Косова и Метохије која су уписана на листу светске баштине УНЕСКО-а.
Круна Светог краља Стефана Дечанског која је израђена почетком 14. века за потребе крунисања овог српског владара, а затим и за његовог сина – краља и потоњег цара Душана Силног, чува се више од два века у Црној Гори.
Ова круна је поклон Карловачке митрополије Светом Петру Цетињском. То се десило у Сремским Карловцима 1784. године када је Свети Петар Цетињски хиротонисан од карловачког митрополита Мојсија Путника.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
❤🔥26🙏9❤7