ТРАМП: Не занима ме то што Европа шаље трупе
Бела кућа је саопштила да је одржан састанак између америчких званичника и високих представника Данске и Гренланда, да је био продуктиван и упозорила да слање европских трупа на Гренланд неће утицати на став председника САД Доналда Трампа о тој територији.
Керолајн Ливит, портпарол Беле куће рекла је на конференцији за новинаре да су на састанку били министар спољних послова Данске и Гренланда Ларс Локе Расмусена и Вивијан Моцфелт и потпредседник САД Џеј Ди Венсом и државни секретар Марк Рубио.Она је додала да су се стране сложиле да оснују радну групу која ће наставити да води техничке разговоре о "аквизицији Гренланда“.
Према њеним речима "ти разговори ће се одржавати сваке две до три недеље" и додала:
Агенције
📌 Да подсетимо - Данске и гренландске власти упозориле су САД да не заузимају острво, напомињући да очекују поштовање њиховог територијалног интегритета.
Гренланд је био данска колонија до 1953. године, остао је део краљевине Данске, али је 2009. године добио аутономију, што му је омогућило да самостално управља и одређује сопствену унутрашњу политику.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Бела кућа је саопштила да је одржан састанак између америчких званичника и високих представника Данске и Гренланда, да је био продуктиван и упозорила да слање европских трупа на Гренланд неће утицати на став председника САД Доналда Трампа о тој територији.
Керолајн Ливит, портпарол Беле куће рекла је на конференцији за новинаре да су на састанку били министар спољних послова Данске и Гренланда Ларс Локе Расмусена и Вивијан Моцфелт и потпредседник САД Џеј Ди Венсом и државни секретар Марк Рубио.Она је додала да су се стране сложиле да оснују радну групу која ће наставити да води техничке разговоре о "аквизицији Гренланда“.
Према њеним речима "ти разговори ће се одржавати сваке две до три недеље" и додала:
Али председник је сасвим јасно ставио до знања свој приоритет, жели да САД добију Гренланд, сматра да је то најбоље за националну безбедност.Навела је и да слање трупа из европских земаља на Гренланд неће утицати на Трампову одлуку о стицању те територије.
Агенције
Гренланд је био данска колонија до 1953. године, остао је део краљевине Данске, али је 2009. године добио аутономију, што му је омогућило да самостално управља и одређује сопствену унутрашњу политику.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
❤12😁10
„Нико не зна што су муке тешке,
Ко не пређе Албанију пјешке.“
1️⃣ 5️⃣ јануар 1️⃣ 9️⃣ 1️⃣ 6️⃣
1️⃣ 1️⃣ 1️⃣ година од када је први српски војник ступио ногом на острво Крф
Милостиви руски царе, помози!
- тако је регент Александар Карађорђевић започео писмо које је децембра 1915. године упутио руском цару Николају Другом Романову.
Српски војници су очекивали да ће у Скадру наићи на магацине са храном и да ће њиховој муци, после пређених скоро 500 километара пешке, напокон доћи крај. Та очекивања нису била нереална, таква обећања добили су од савезника на почетку повлачења. У Скадру их је, међутим, дочекала глад. Почела је сезона киша, било је веома хладно, а нигде склоништа и заклона за изнемогле српске војнике. Умирање у Скадру је једна од најстрашнијих етапа Албанске голготе.
Управо у том тренутку руски цар Николај II Романов донео је одлуку од пресудног значаја. Својим ауторитетом и одлучном дипломатском интервенцијом он је захтевао од савезника да се српска војска хитно евакуише и спаси. Порука је била јасна: ако Србија буде напуштена, Русија ће преиспитати своје учешће у рату.
Цар Николај Други је упутио је ултимативно писмо савезницима и запријетио да ће Русија иступити из рата и потписати сепаратни мир са Њемачком, ако савезници, прије свега, Француска и Италија, не пошаљу своје бродове и превезу српске војнике и старешине у Грчку. Писмо је гласило:
Након тога, савезничке државе су пребациле српску војску на Крф, почетком 1916.године.
15. јануар је званично Дан српско-руског братства.
📌 Примећујемо да Србија за разлику од ранијих година није обележила овај дан!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Ко не пређе Албанију пјешке.“
Милостиви руски царе, помози!
Моја војска стоји данас пред најжалоснијим свршетком. С надом и уверењем да ће се на јадранском приморју снабдети и реорганизовати на миру уз обећану помоћ савезника, ја сам је превео преко албанских и црногорских планина. Ништа од обећаног што је потребно за издржавање и реорганизацију овде нисмо нашли ...
- тако је регент Александар Карађорђевић започео писмо које је децембра 1915. године упутио руском цару Николају Другом Романову.
Српски војници су очекивали да ће у Скадру наићи на магацине са храном и да ће њиховој муци, после пређених скоро 500 километара пешке, напокон доћи крај. Та очекивања нису била нереална, таква обећања добили су од савезника на почетку повлачења. У Скадру их је, међутим, дочекала глад. Почела је сезона киша, било је веома хладно, а нигде склоништа и заклона за изнемогле српске војнике. Умирање у Скадру је једна од најстрашнијих етапа Албанске голготе.
Управо у том тренутку руски цар Николај II Романов донео је одлуку од пресудног значаја. Својим ауторитетом и одлучном дипломатском интервенцијом он је захтевао од савезника да се српска војска хитно евакуише и спаси. Порука је била јасна: ако Србија буде напуштена, Русија ће преиспитати своје учешће у рату.
Цар Николај Други је упутио је ултимативно писмо савезницима и запријетио да ће Русија иступити из рата и потписати сепаратни мир са Њемачком, ако савезници, прије свега, Француска и Италија, не пошаљу своје бродове и превезу српске војнике и старешине у Грчку. Писмо је гласило:
Уколико се рпска војска одмах не избави из Албаније, Русија раскида савез са Антантом и склапа сепаратни мир са Њемачком.
Након тога, савезничке државе су пребациле српску војску на Крф, почетком 1916.године.
15. јануар је званично Дан српско-руског братства.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍25❤16🙏6🤣1
Финансије факултета у Србији од почетка године су под новим режимом. Централизовани систем Министарства финансија СПИРИ, преузео је контролу над приходима високошколских установа, уз гашење њихових старих рачуна и увођење нових, евиденционих. Сходно новим прописима, за свако плаћање изнад 100.000 динара факултети морају да добију одобрење Министарства просвете, а које потом реализује Управа за трезор. Министар просвете наводи да систем већ користи 106 високошколских установа и да нема простора за даље одлагање његове примене, упркос захтеву свих Универзитета у Београду.
Станковић: Више од 50 одсто високошколских установа примењује СПИРИ, нема одлагања
Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да се Систем за припрему, извршење, рачуноводство и извештавање примењује у 106 високошколских установа и да се повећава број факултета који уводе тај систем, нагласивши да нема одлагања примене.
''У овом тренутку више од 50 одсто високошколских установа успешно примењује систем СПИРИ. Још нису сви почели да га примењују, с обзиром да има факултета који исплаћују зараду одједном'', рекао је Дејан Вук Станковић за ТВ Пинк.
Нагласио је да нема одлагања примене тог система на факултетима, што је раније тражио ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић и навео да је то став Владе Србије, Министарства просвете и Министарства финансија. Станковић је рекао да је употреба тог система у високошколским установама требало да почне 2022. године, а да се већ примењује у основном и средњем образовању.
казао је министар.
Истакао је да СПИРИ чини "транспарентним" и "јавно доступним" све податке о финансирању образовних установа и да омогућава контролу трошења новца, додајући да су направљени евиденциони рачуни, на којима се виде приливи средстава из различитих извора и на који начин се троше средства. Када је реч о финансирању високошколских установа, Станковић је рекао да између 70 и 75 одсто средстава долази од државе, а остатак од међународних пројеката или пројеката који финансира Фонд за науку, као и да се сопствени приходи факултета остварују употребом ресурса које им је дала држава.
Тврди да су нетачни наводи да ће за сва плаћања већа од 100.000 динара факултети морати да чекају одобрење Министарства. Додаје да се то догађа само ако факултети желе да изврше плаћања на данашњи дан.
рекао је Станковић и додао је да ће се инспекцијским надзором утврђивати уколико новац буде коришћен у неке друге сврхе и ко је одговоран за то.
Станковић је рекао да је противљење увођењу тог система покушај да се пронађе нови повод за "политичке игре на универзитету" и да се задржи садашње стање пре увођења СПИРИ-ја. Истакао је да је циљ да се успостави јасна и доступна информацију око тога како се користи новац који потиче од буџетских корисника.
казао је Станковић.
наставак у коментару
Медији
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Станковић: Више од 50 одсто високошколских установа примењује СПИРИ, нема одлагања
Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да се Систем за припрему, извршење, рачуноводство и извештавање примењује у 106 високошколских установа и да се повећава број факултета који уводе тај систем, нагласивши да нема одлагања примене.
''У овом тренутку више од 50 одсто високошколских установа успешно примењује систем СПИРИ. Још нису сви почели да га примењују, с обзиром да има факултета који исплаћују зараду одједном'', рекао је Дејан Вук Станковић за ТВ Пинк.
Нагласио је да нема одлагања примене тог система на факултетима, што је раније тражио ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић и навео да је то став Владе Србије, Министарства просвете и Министарства финансија. Станковић је рекао да је употреба тог система у високошколским установама требало да почне 2022. године, а да се већ примењује у основном и средњем образовању.
Наравно да постоји одређена посебност када је реч о функционисању факултета, али се ради на томе да се отклоне све недоумице које се тичу нормалног функционисања,
казао је министар.
Истакао је да СПИРИ чини "транспарентним" и "јавно доступним" све податке о финансирању образовних установа и да омогућава контролу трошења новца, додајући да су направљени евиденциони рачуни, на којима се виде приливи средстава из различитих извора и на који начин се троше средства. Када је реч о финансирању високошколских установа, Станковић је рекао да између 70 и 75 одсто средстава долази од државе, а остатак од међународних пројеката или пројеката који финансира Фонд за науку, као и да се сопствени приходи факултета остварују употребом ресурса које им је дала држава.
Људи који раде на факултету су запослени као државни службеници. А чији је то имовина, па државна. А чији је приход - факултетски. Е па да видимо да постоји тај приход, а не да тај приход не буде видљив. Може и сад да буде видљив, али преко СПИРИ-ја ће бити једноставније,рекао је Станковић.
Тврди да су нетачни наводи да ће за сва плаћања већа од 100.000 динара факултети морати да чекају одобрење Министарства. Додаје да се то догађа само ако факултети желе да изврше плаћања на данашњи дан.
Ако имате ургентно плаћање, онда ће доћи на одобрење Министарства просвете, а у року од пет дана се редовно врше. Не пада ми на памет да било коме било шта опструирам. Дајте ми разложење, дајте ми спецификацију зашто ћете тај новац да користите, биће потписано истог секунда,
рекао је Станковић и додао је да ће се инспекцијским надзором утврђивати уколико новац буде коришћен у неке друге сврхе и ко је одговоран за то.
Станковић је рекао да је противљење увођењу тог система покушај да се пронађе нови повод за "политичке игре на универзитету" и да се задржи садашње стање пре увођења СПИРИ-ја. Истакао је да је циљ да се успостави јасна и доступна информацију око тога како се користи новац који потиче од буџетских корисника.
Taj новац иде за образовање, за школовање деце, за усвајање нових знања и вештина, за напредак овог друштва. Ми морамо да знамо као одговорна држава како се и на који начин тај новац алоцира, како се он преноси, зашто се преноси, колика је висина примања, да би могли да поступамо одговорно и као министарство и као високошколске установе и као средњошколске установе,
казао је Станковић.
наставак у коментару
Медији
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🖕18😈5❤1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Да ли је овај човек био кичма Срба на северу КиМ?
📌 Нажалост, убијен је други пут када није сахрањен у Косовској Митровици.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Морам да издржим, јер ако поклекнем, признаћу им да су јачи од свега у шта сам веровао.Не може ово зло навек трајати.
Једном ће ваљда и правде бити.
Никада, али никада нећу отићи са Косова и Метохије.
Оливер Ивановић
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🙏43😢15🕊2
Јован Мирић: Лов дједа Дане
Дједово приповедање доносило је нама унуцима прилику да живо замишљамо Лику, његов завичај и нашу постојбину. То је био наш први биоскоп
Мој дјед Дане био је врстан ловац, то су му сви признавали. А волео је и да прича о лову, само што су приче биле различите. Прича о непосредно прошлом лову била је у неку руку извештај: у које доба је кренуо из куће, којим се планинским странама тамо у Лици кретао, где је чекао вука, како се вук појавио, како је опалио из пушке… Прича о лањском, или неком другом негдашњем лову, била је права приповест. Ловио је дјед и куне и зечеве, али ми се чини да је приповедао само о лову на вука, најважнијег становника личких шума.
– Узмем ти ја пушку, па ћу поред Рњакових станова на Локву Коритску. Ту ћу чекати вука, јер он долази к благу које се скупља око локве да пије.
Ми унуци гледамо му уста испод жутог брка, напрегнуто ишчекујући које ће слике одатле изаћи. То је био наш први биоскоп.
А дјед ту мало застане да припали цигарету, држећи је између пожутелог кажипрста и средњег прста и отресајући пепео малим прстом. И наставља, седећи на троношцу заогрнут кожуном.
– Чучнем иза зидића, драгости моја, и чекам. Одмиче јутро, неће вујо, опрезна је то звијер – врти дјед главом као да се вајка.
– Пазим боʼме и ја, гледам куд вјетар пуше да ме не нањуши па да утекне прије негʼ што га опазим. Слушам клепку на овцама отуда од Трнавца, знам да ће вујо пожурити к њима, да ће проћи покрај локве, чучим и чекам. Дан се одуљио…
Потом пристижу драматични моменти: како се вук појавио, како се дјед притајио, како је подигао пушку, опалио. Или како га је вук опазио, како је одједном утекао на страну, и како је он потрчао попреко да му пресече пут и поново га нациља.
– Угледам ти ја, драгости моја, вука како полагано прилази, све ногу пред ногу, полако, полако… Сваки час застане, дигне главу, њуши зрак, окреће се амо-тамо да види има ли ђе кога. И таман кад се примаче да дигнем пушку на њ, кад он побјеже устрану. Алʼ знам ја куд ће он, знам све његове стазе и пртине, па ти ја потеци, потеци упопријек, да га јопе дочекам, у Бујадницама. Неће га он мени лако утећи!
И ту ми унуци с узбуђењем чекамо наставак приповедања, сасвим сигурни да ће дјед стићи до Бујадница пре вука. И да ће га убити. Чекамо оно његово што је изговарао на крају ранијих прича о неком другом, такође бившем лову.
– Стигнем ти ја до Бујадница, заузмем мјесто и чекам. Видим да сам стигаʼ прије њега. Сад ће он, само што није. Кад ти он, драгости моја, рупи из шуме право преда ме, није ме опазио. Ја се придигнем, нанишаним и, пук – ту дјед лупи дланом о длан – богами, упрдим га.
Дједово приповедање доносило је нама унуцима прилику да живо замишљамо Лику, његов завичај и нашу постојбину. Ја сам се тако уживљавао у приповедање као да сам пратио дједа док хита за вуком. Све је било близу, на дохват руке такорећи, драгости моја. Крај приче, убијање вука, дочекивао сам и као своју победу над звери, као извршење правде над оним ко је отимао благо од пастира.
Дјед Дане био је висок и плећат, с ручердама и дугачким прстима. Стога је имао надимак Дашина, одмила Дашо. Није ишао у школу, али је писао и читао, био је самоук. У старости, после бабине смрти, волео је да узима књиге из сеоске библиотеке и носи их кући, да чита нека друга приповедања. Кад је доселио у бачку равницу, у Колут, није више ишао у лов. И пушка му је остала тамо у Лици, отели је усташе пре него што су запалили кућу. И његов последњи лички лов, онај пред рат, био је пренет у приповест о бившем, није више било скорашњег лова за извештај – куда се тачно кретао, где је вука дочекао, како га је упрдио.
Ја сам после пошао у школе, па на факултет, у Београд. У школи сам престао да говорим ијекавски, научио сам други говор. Све речи дошле су нове, екавске, осим што нисам никако хтео да мењам једну реч – дјед. Дане. Али не умем да причам као он, па ти, драгости моја, само препричавам о сећању на његово приповедање о лову на вука. Тамо у Лици, некада давно.
Стање ствари
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Дједово приповедање доносило је нама унуцима прилику да живо замишљамо Лику, његов завичај и нашу постојбину. То је био наш први биоскоп
Мој дјед Дане био је врстан ловац, то су му сви признавали. А волео је и да прича о лову, само што су приче биле различите. Прича о непосредно прошлом лову била је у неку руку извештај: у које доба је кренуо из куће, којим се планинским странама тамо у Лици кретао, где је чекао вука, како се вук појавио, како је опалио из пушке… Прича о лањском, или неком другом негдашњем лову, била је права приповест. Ловио је дјед и куне и зечеве, али ми се чини да је приповедао само о лову на вука, најважнијег становника личких шума.
– Узмем ти ја пушку, па ћу поред Рњакових станова на Локву Коритску. Ту ћу чекати вука, јер он долази к благу које се скупља око локве да пије.
Ми унуци гледамо му уста испод жутог брка, напрегнуто ишчекујући које ће слике одатле изаћи. То је био наш први биоскоп.
А дјед ту мало застане да припали цигарету, држећи је између пожутелог кажипрста и средњег прста и отресајући пепео малим прстом. И наставља, седећи на троношцу заогрнут кожуном.
– Чучнем иза зидића, драгости моја, и чекам. Одмиче јутро, неће вујо, опрезна је то звијер – врти дјед главом као да се вајка.
– Пазим боʼме и ја, гледам куд вјетар пуше да ме не нањуши па да утекне прије негʼ што га опазим. Слушам клепку на овцама отуда од Трнавца, знам да ће вујо пожурити к њима, да ће проћи покрај локве, чучим и чекам. Дан се одуљио…
Потом пристижу драматични моменти: како се вук појавио, како се дјед притајио, како је подигао пушку, опалио. Или како га је вук опазио, како је одједном утекао на страну, и како је он потрчао попреко да му пресече пут и поново га нациља.
– Угледам ти ја, драгости моја, вука како полагано прилази, све ногу пред ногу, полако, полако… Сваки час застане, дигне главу, њуши зрак, окреће се амо-тамо да види има ли ђе кога. И таман кад се примаче да дигнем пушку на њ, кад он побјеже устрану. Алʼ знам ја куд ће он, знам све његове стазе и пртине, па ти ја потеци, потеци упопријек, да га јопе дочекам, у Бујадницама. Неће га он мени лако утећи!
И ту ми унуци с узбуђењем чекамо наставак приповедања, сасвим сигурни да ће дјед стићи до Бујадница пре вука. И да ће га убити. Чекамо оно његово што је изговарао на крају ранијих прича о неком другом, такође бившем лову.
– Стигнем ти ја до Бујадница, заузмем мјесто и чекам. Видим да сам стигаʼ прије њега. Сад ће он, само што није. Кад ти он, драгости моја, рупи из шуме право преда ме, није ме опазио. Ја се придигнем, нанишаним и, пук – ту дјед лупи дланом о длан – богами, упрдим га.
Дједово приповедање доносило је нама унуцима прилику да живо замишљамо Лику, његов завичај и нашу постојбину. Ја сам се тако уживљавао у приповедање као да сам пратио дједа док хита за вуком. Све је било близу, на дохват руке такорећи, драгости моја. Крај приче, убијање вука, дочекивао сам и као своју победу над звери, као извршење правде над оним ко је отимао благо од пастира.
Дјед Дане био је висок и плећат, с ручердама и дугачким прстима. Стога је имао надимак Дашина, одмила Дашо. Није ишао у школу, али је писао и читао, био је самоук. У старости, после бабине смрти, волео је да узима књиге из сеоске библиотеке и носи их кући, да чита нека друга приповедања. Кад је доселио у бачку равницу, у Колут, није више ишао у лов. И пушка му је остала тамо у Лици, отели је усташе пре него што су запалили кућу. И његов последњи лички лов, онај пред рат, био је пренет у приповест о бившем, није више било скорашњег лова за извештај – куда се тачно кретао, где је вука дочекао, како га је упрдио.
Ја сам после пошао у школе, па на факултет, у Београд. У школи сам престао да говорим ијекавски, научио сам други говор. Све речи дошле су нове, екавске, осим што нисам никако хтео да мењам једну реч – дјед. Дане. Али не умем да причам као он, па ти, драгости моја, само препричавам о сећању на његово приповедање о лову на вука. Тамо у Лици, некада давно.
Стање ствари
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤31👏6🙏1🤡1
Селаковић мисли да је СРБЕНДА КАД ВРЕЂА ЖЕНЕ "Лисице без крзна - воле да боли"
Власт СНС-а је донела ауторитаризам и појачану репресију. Запушити уста је најлакши начин да се власт ослободи контроле и да крене да ради само у сопствену корист. Ова власт репресију обнавља на некултуран начин. Па ипак, не иде то више тако лако. Певачицу Ану Бекуту незадовољни Чачани гађали су грудвама. Зато се хапси. Остаће забележено у историји снежних мећава да је у ноћи између 13. и 14. јануара 2026. године председник Србије разговарао телефоном у три ујутру са храбром Аном Бекутом. Један телефонски позив из Абу Дабија је све претворио у лавину.
Безброј речи које чујете од СНС-а чине вам се агресивно, поданички, папагајски и увредљиво за здрав разум. Имате утисак да вас фарба један увежбани тим лажова на крупно и на ситно. Немате право ни да постојите, а камоли да тражите реч. Е, тај одговор је суштина СНС приче. Систем власти СНС све више губи на ефикасности због тога што ти људи који су некад дошли нису имали ни минимум самосталности.
Председник Србије Александар Вучић казао је да не може да верује да су блокадери напали певачицу Ану Бекуту током наступа у Чачку.
- Замислите како би изгледало да дођу сутра на власт. Шта би радили, силовали жене, водили децу у јањичаре? Дошла жена да пева, а они је гађају леденицама - навео је Вучић.
Сличан наратив искористила је и десна Вучићева рука, председница Скупштине Ана Брнабић која је говорила о "мржњи према женама, традицији и народу", претварајући догађај у још једну епизоду културног рата. А министар културе Никола Селаковић који је присуствовао седници, посебно се осврнуо на лисице које је прошле године у парламент покушала да унесе посланица Јелена Јеринић, за које тврди да су играчка.
- Узбуде се људи чим чују лисице, воле људи да се везују. Не знам да ли су биле са крзном или без? Без? А добро, значи воле да боли - рекао је Селаковић на седници Скупштине Србије одржаној у среду.
А и колегинице, које су седеле иза њега (посебно она што је тада била председавајућа, неке од њих су гестовима показивале и алудирале на лисице, уз (циничан) подмех? У међувремену, Маријан Ристичевић показује на своје међуножје, то је омиљена мода Маријанова. Однос лепог и ружног у небројаним овдашњим примерима настао као производ фанатичне мржње према другачијем. Напредњачка представа о нормалности је пропала. У парламенту, који је давно претворен у шталу, напредњаци загађују све око себе. Учествују у стварању новог света, усклађеног са идејама које су по својим изворима и по учинку незамисливе. Ружна им је помисао да их једнога дана неће бити овде, и да ће поново постати оно што заиста јесу - нико и ништа.
Скупштина не представља грађане и не ради као контролор Владе, и толико је деградирана од извршне власти да не чуди да људи мисле да тамо седе неки простаци, част појединцима. Иначе, Кодекс о понашању народних посланика више нико и не помиње. Некакву комисију која би требало да се стара о примени нисмо ни запамтили, јер се никад није ни огласила.
Саучешће преминулој Култури.
✍ Д. Љутић / Direktno
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Власт СНС-а је донела ауторитаризам и појачану репресију. Запушити уста је најлакши начин да се власт ослободи контроле и да крене да ради само у сопствену корист. Ова власт репресију обнавља на некултуран начин. Па ипак, не иде то више тако лако. Певачицу Ану Бекуту незадовољни Чачани гађали су грудвама. Зато се хапси. Остаће забележено у историји снежних мећава да је у ноћи између 13. и 14. јануара 2026. године председник Србије разговарао телефоном у три ујутру са храбром Аном Бекутом. Један телефонски позив из Абу Дабија је све претворио у лавину.
Безброј речи које чујете од СНС-а чине вам се агресивно, поданички, папагајски и увредљиво за здрав разум. Имате утисак да вас фарба један увежбани тим лажова на крупно и на ситно. Немате право ни да постојите, а камоли да тражите реч. Е, тај одговор је суштина СНС приче. Систем власти СНС све више губи на ефикасности због тога што ти људи који су некад дошли нису имали ни минимум самосталности.
Председник Србије Александар Вучић казао је да не може да верује да су блокадери напали певачицу Ану Бекуту током наступа у Чачку.
- Замислите како би изгледало да дођу сутра на власт. Шта би радили, силовали жене, водили децу у јањичаре? Дошла жена да пева, а они је гађају леденицама - навео је Вучић.
Сличан наратив искористила је и десна Вучићева рука, председница Скупштине Ана Брнабић која је говорила о "мржњи према женама, традицији и народу", претварајући догађај у још једну епизоду културног рата. А министар културе Никола Селаковић који је присуствовао седници, посебно се осврнуо на лисице које је прошле године у парламент покушала да унесе посланица Јелена Јеринић, за које тврди да су играчка.
- Узбуде се људи чим чују лисице, воле људи да се везују. Не знам да ли су биле са крзном или без? Без? А добро, значи воле да боли - рекао је Селаковић на седници Скупштине Србије одржаној у среду.
А и колегинице, које су седеле иза њега (посебно она што је тада била председавајућа, неке од њих су гестовима показивале и алудирале на лисице, уз (циничан) подмех? У међувремену, Маријан Ристичевић показује на своје међуножје, то је омиљена мода Маријанова. Однос лепог и ружног у небројаним овдашњим примерима настао као производ фанатичне мржње према другачијем. Напредњачка представа о нормалности је пропала. У парламенту, који је давно претворен у шталу, напредњаци загађују све око себе. Учествују у стварању новог света, усклађеног са идејама које су по својим изворима и по учинку незамисливе. Ружна им је помисао да их једнога дана неће бити овде, и да ће поново постати оно што заиста јесу - нико и ништа.
Скупштина не представља грађане и не ради као контролор Владе, и толико је деградирана од извршне власти да не чуди да људи мисле да тамо седе неки простаци, част појединцима. Иначе, Кодекс о понашању народних посланика више нико и не помиње. Некакву комисију која би требало да се стара о примени нисмо ни запамтили, јер се никад није ни огласила.
Саучешће преминулој Култури.
✍ Д. Љутић / Direktno
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👏20💯7👍2
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
📁 Откријте најбоље Телеграм канале у овом каталогу да бисте пратили догађаје уживо и били у току са најновијим геополитичким, финансијским и културним вестима.
👉 ДОДАЈ КАНАЛЕ
Ако сте заинтересовани да постанете део овог каталога, контактирајте нас директним порукама.
👉 ДОДАЈ КАНАЛЕ
Ако сте заинтересовани да постанете део овог каталога, контактирајте нас директним порукама.
👍9
⚡️ Упозорење за руске држављане који планирају посету Републици Молдавији
У Москви се и даље бележи много случајева дискриминације, неоправданог малтретирања и неприкладног поступања према руским држављанима који улазе у Републику Молдавију од стране представника молдавских власти.
По доласку на аеродром Кишињев, власници руских пасоша редовно подлежу понижавајућим прегледима и контролама.
Чести су случајеви вишечасовног чекања у транзитној зони без обезбеђених основних услова за живот и могућности комуникације са спољним светом. Било је примера када су руски држављани провели више од два дана на аеродрому. Након тога често следи одбијање уласка у земљу под измишљеним изговорима.
Долази до произвољне примене законодавства, принудног задржавања на граници и кривичног гоњења без пружања убедљивих доказа.
При одласку из Кишињева користи се практика вештачког одлагања прегледа, због чега путници касне на укрцавање на лет.
При томе, молдавске власти не омогућавају приступ руским држављанима запосленима у Амбасади Русије у Кишињеву. Одговарајући захтеви руске дипломатске мисије се игноришу.
Тако да је пружање конзуларне подршке практично немогуће.
❗️ У вези с тим Министарство иностраних послова Русије снажно препоручује руским држављанима да узму у обзир поменуте ризике и по могућству се уздрже од путовања у Републику Молдавију.
МИД Русије
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
У Москви се и даље бележи много случајева дискриминације, неоправданог малтретирања и неприкладног поступања према руским држављанима који улазе у Републику Молдавију од стране представника молдавских власти.
По доласку на аеродром Кишињев, власници руских пасоша редовно подлежу понижавајућим прегледима и контролама.
Чести су случајеви вишечасовног чекања у транзитној зони без обезбеђених основних услова за живот и могућности комуникације са спољним светом. Било је примера када су руски држављани провели више од два дана на аеродрому. Након тога често следи одбијање уласка у земљу под измишљеним изговорима.
Долази до произвољне примене законодавства, принудног задржавања на граници и кривичног гоњења без пружања убедљивих доказа.
При одласку из Кишињева користи се практика вештачког одлагања прегледа, због чега путници касне на укрцавање на лет.
При томе, молдавске власти не омогућавају приступ руским држављанима запосленима у Амбасади Русије у Кишињеву. Одговарајући захтеви руске дипломатске мисије се игноришу.
Тако да је пружање конзуларне подршке практично немогуће.
❗️ У вези с тим Министарство иностраних послова Русије снажно препоручује руским држављанима да узму у обзир поменуте ризике и по могућству се уздрже од путовања у Републику Молдавију.
МИД Русије
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🔥13😡6❤1👍1
Курти је рекао амбасадорима да ће интеграција паралелних образовних и здравствених система у правни оквир земље бити следећи корак.
У саопштењу се каже да је Курти рекао,
📌 Поводом ове вести преЦедник је дао коментар.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
У саопштењу се каже да је Курти рекао,
да ће се тај процес интеграције спроводити у координацији са Европском унијом и уз осигуравање да се узму у обзир забринутости и савети невећинске српске заједнице на Косову. Поновио је посвећеност Владе Републике Косово владавини права, једнакој примени закона и јачању правног поретка, наводећи да је наредни период неопходан за потпуно функционисање ових процеса.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🤣15🤬8❤1
Српски великани
JОВАН ЦВИЈИЋ, један од највећих српских научника, водећи географ крајем 19. и почетком 20. века, утицајан интелектуалац и велики национални радник, чије име од 1961. године носи Географски институт САНУ.
Рођен је 30 септембра/12. октобра 1865. године у Лозници, а умро 16. јануара 1927. године у Београду.
Према аутобиографским наводима, његов прадеда Цвијо Спасојевић, звани Врело, хајдучки харамбаша и устаник у Првом српском устанку, доселио су се у Лозницу из Дробњака из Херцеговине и ту се после 1815. године смирио, отворио трговину и стекао имање. Његов деда Живко и отац Тодор такође су били трговци.
Цвијић је своје детињство провео је у Лозници где је завршио основну школу и два разреда гимназије, а онда је прешао у Шабац где је наставио да учи гимназију. Тамо му је географију предавао касније познати географ Владимир Карић, који је на њега обратио посебну пажњу и утицао да 1881. године упише 5. разред гимназије у Београду. По успешно завршеној гимназији, а по наговору професора Карића, Цвијић се уписује на Природно-математички одсек Велике школе (1884). Са завршеним студијама (1888) кратко је био наставник у Другој београдској гимназији. У јесен 1889. отпутовао је у Беч на усавршавање, које се окончало 22. јануара 1893. године одбраном докторске дисертације (Das Karstphänomen). Одмах затим вратио се у Београд да би 21. марта исте године био наименован за редовног професора Велике школе, и све је то било када је имао 27,5 година. У читавој својој каријери био је само у том једном звању (пуних 34 године), а чак није доживео ни пензионисање, јер је умро у 62. години живота.
С невероватном упорношћу преузимао је истраживачка путовања која су трајала готово четири деценије. Приликом претварања Велике школе у Универзитет (1905) био је два пута ректор Универзитета (1907/8 и 1919/20). За дописног члана Српске академије наука Цвијић је изабран 1895, а за редовног члана 1899. године. Биран је и за преседник академије наука, и то од 1921. године па до своје смрти. За време Балканских и Првог светског рата био је саветник у Влади и у Врховној команди за географска и етнографска питања, затим учесник у више мисија у иностранству, у Лондону 1906. и 1915, Паризу 1915. и 1917–1918, где је држао предавања на Сорбони, а суделовао на Мировној конференцији, као експерт, у Паризу 1919/20. године. Као човек од високог угледа у друштву више пута је био предлаган за председника владе, што он никада није прихватио, као ни учешће у било којој партији. Задржао је право да као велики познавалац домаћих прилика јавно износи своје погледе и предлоге, кроз разне чланке, брошуре и говоре.
После првог светског рата, Цвијић је као ректор Универзитета организовао брзу и потпуну обнову опустелог и делимично порушеног Универзитета. Живо је учествовао у оснивању пет нових факултета: Медицинског, Пољопривредног и Теолошког у Београду; филозофског у Скопљу и Правног у Суботици, а залагао се за оснивање Фармацеутског и Ветеринарско-медицинског. Као професор на Великој школи Цвијић је био утемељивач првих географских установа и покретач првих географских часописа.
Основао је Географски завод (1893) – прву географску установу у јужнословенским земљама; Српско географско друштво (1910) – прво географско друштво на Балканском полуострву; покренуо је часопис „Преглед географске, геолошке и метеоролошке литературе о Балканском Полуострву“ (1892–1895). У издању Академије покренуо је „Српски етнографски зборник“ (1902) са посебно значајним одељењем „Насеља и порекло становништва“ где је за његовог живота изашло 24 књиге. Као председник Српског географског друштва покренуо је „Гласник Географског друштва“ (1912), који и данас излази.
наставак у коментару
Географски институт
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
JОВАН ЦВИЈИЋ, један од највећих српских научника, водећи географ крајем 19. и почетком 20. века, утицајан интелектуалац и велики национални радник, чије име од 1961. године носи Географски институт САНУ.
Рођен је 30 септембра/12. октобра 1865. године у Лозници, а умро 16. јануара 1927. године у Београду.
Према аутобиографским наводима, његов прадеда Цвијо Спасојевић, звани Врело, хајдучки харамбаша и устаник у Првом српском устанку, доселио су се у Лозницу из Дробњака из Херцеговине и ту се после 1815. године смирио, отворио трговину и стекао имање. Његов деда Живко и отац Тодор такође су били трговци.
Цвијић је своје детињство провео је у Лозници где је завршио основну школу и два разреда гимназије, а онда је прешао у Шабац где је наставио да учи гимназију. Тамо му је географију предавао касније познати географ Владимир Карић, који је на њега обратио посебну пажњу и утицао да 1881. године упише 5. разред гимназије у Београду. По успешно завршеној гимназији, а по наговору професора Карића, Цвијић се уписује на Природно-математички одсек Велике школе (1884). Са завршеним студијама (1888) кратко је био наставник у Другој београдској гимназији. У јесен 1889. отпутовао је у Беч на усавршавање, које се окончало 22. јануара 1893. године одбраном докторске дисертације (Das Karstphänomen). Одмах затим вратио се у Београд да би 21. марта исте године био наименован за редовног професора Велике школе, и све је то било када је имао 27,5 година. У читавој својој каријери био је само у том једном звању (пуних 34 године), а чак није доживео ни пензионисање, јер је умро у 62. години живота.
С невероватном упорношћу преузимао је истраживачка путовања која су трајала готово четири деценије. Приликом претварања Велике школе у Универзитет (1905) био је два пута ректор Универзитета (1907/8 и 1919/20). За дописног члана Српске академије наука Цвијић је изабран 1895, а за редовног члана 1899. године. Биран је и за преседник академије наука, и то од 1921. године па до своје смрти. За време Балканских и Првог светског рата био је саветник у Влади и у Врховној команди за географска и етнографска питања, затим учесник у више мисија у иностранству, у Лондону 1906. и 1915, Паризу 1915. и 1917–1918, где је држао предавања на Сорбони, а суделовао на Мировној конференцији, као експерт, у Паризу 1919/20. године. Као човек од високог угледа у друштву више пута је био предлаган за председника владе, што он никада није прихватио, као ни учешће у било којој партији. Задржао је право да као велики познавалац домаћих прилика јавно износи своје погледе и предлоге, кроз разне чланке, брошуре и говоре.
После првог светског рата, Цвијић је као ректор Универзитета организовао брзу и потпуну обнову опустелог и делимично порушеног Универзитета. Живо је учествовао у оснивању пет нових факултета: Медицинског, Пољопривредног и Теолошког у Београду; филозофског у Скопљу и Правног у Суботици, а залагао се за оснивање Фармацеутског и Ветеринарско-медицинског. Као професор на Великој школи Цвијић је био утемељивач првих географских установа и покретач првих географских часописа.
Основао је Географски завод (1893) – прву географску установу у јужнословенским земљама; Српско географско друштво (1910) – прво географско друштво на Балканском полуострву; покренуо је часопис „Преглед географске, геолошке и метеоролошке литературе о Балканском Полуострву“ (1892–1895). У издању Академије покренуо је „Српски етнографски зборник“ (1902) са посебно значајним одељењем „Насеља и порекло становништва“ где је за његовог живота изашло 24 књиге. Као председник Српског географског друштва покренуо је „Гласник Географског друштва“ (1912), који и данас излази.
наставак у коментару
Географски институт
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🔥12❤6👏2🤡2
https://kossev.info/pocela-podela-informativnih-flajera-na-prelazima-kampanja-o-zakonima-o-strancima-i-vozilima/?fbclid=IwdGRjcAPXTQRjbGNrA9dM_mV4dG4DYWVtAjExAHNydGMGYXBwX2lkDDM1MDY4NTUzMTcyOAABHjL3YSK0-p7Nc4gTY3K9Z01kpbA89Ld3E_TN3mtfGPWO4IeZxX4OtfPfygQ1_aem_QM5JLmwIBn3ohkJPS6Oxmg
Помоз Бог странци, дојучерашњи староседеоци на КиМ....
Живела суседна земља Србија.
И наравно млада исламска република, такозвана "Иран у Европи", Косова репубљик.
И живео премудри, безмуди, вођа, Копиљко Муслију Вучићи из Чипурића.
И Дредоје Куртић, бивши затвореник и деликвент.
Живела Орвелова 1984.
Живело ментално здравље.
Ииии збогом логико, памети... Правда је додуше мртва већ 27.година.
А ове године, у Београду, скинимо хуљу. Амин Боже дај. Мирно ко Непалци. Од Гандија 'леба нема.
Глас Косова и Метохије
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Помоз Бог странци, дојучерашњи староседеоци на КиМ....
Живела суседна земља Србија.
И наравно млада исламска република, такозвана "Иран у Европи", Косова репубљик.
И живео премудри, безмуди, вођа, Копиљко Муслију Вучићи из Чипурића.
И Дредоје Куртић, бивши затвореник и деликвент.
Живела Орвелова 1984.
Живело ментално здравље.
Ииии збогом логико, памети... Правда је додуше мртва већ 27.година.
А ове године, у Београду, скинимо хуљу. Амин Боже дај. Мирно ко Непалци. Од Гандија 'леба нема.
Глас Косова и Метохије
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
KoSSev
Počela podela informativnih flajera na prelazima: Kampanja o zakonima o strancima i vozilima do 15. marta, potom puna primena …
Počela podela informativnih flajera na prelazima: Kampanja o zakonima o strancima i vozilima do 15. marta, potom puna primena Vesti - KoSSev
👏15🏆3👍1
АКЦИЈА ВИХОР НА СНАЗИ! Изрешетан Живко Бакић Жића: Сачекуша у шуми током шетње са НАНОГВИЦОМ, убица у бекству
Тело бившег фудбалера Црвене звезде и Земуна, Живка Бакића Жиће, пронађено у шуми код Велике Иванче. Егзекутор знао тачно време његове "слободне шетње".
опширније
🔽 🔽 🔽
telegraf.rs
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Тело бившег фудбалера Црвене звезде и Земуна, Живка Бакића Жиће, пронађено у шуми код Велике Иванче. Егзекутор знао тачно време његове "слободне шетње".
опширније
telegraf.rs
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
😁10👌3👍1🤣1
ВУК ЦВИЈИЋ: ВЛАСТ ХОЋЕ ДА ЗАУСТАВИ ИСТРАГЕ У ТУЖИЛАШТВУ ЗА ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ
Новинар Вук Цвијић оценио је данас да би амандман на предлог измене Закона о јавним тужилаштвима, који су предложили посланици Српске напредне странке (СНС), зауставио најзначајније истраге у Тужилаштву за организовани криминал (ТОК).
Цвијић је навео да се предлаже да тужиоцима који су упућени из других тужилаштава у ТОК мандат траје најдуже три године, што по његовим речима практично значи да би мандати чак 11 тужилаца, који су упућени у ТОК као испомоћ, убрзо били окончани, чиме би се зауставиле бројне истраге, али и поступци где су суђења за организовани криминал већ почела.
Према његовим речима, све наведене истраге су сложене и за њихов наставак су потребни тужиоци који су упознати с предметима и на њима раде од самог покретања поступака. „Међутим, поменутим амандманом, на већ упитну предложену измену Закона о јавним тужилаштвима, истраге и поступци против организованог криминала би врло брзо били заустављени“, истакао је Цвијић.
Предлог измена постојећег Закона о јавним тужилаштвима поднео је посланик СНС-а Угљеша Мрдић, а на тај његов предлог амандман је 13. јануара поднела посланица владајуће странке Оља Петровић. „Овим су напредњаци показали да им не сметају само поступци за високу корупцију – пад надстрешнице у Новом Саду и Генералштаб, којим су обухваћени актуелни и бивши министри – већ и истраге против организованих криминалних група које се сумњиче за производњу тона наркотика и бројна убиства. С обзиром на то да Министарство унутрашњих послова (МУП) већ дуже време одбија да достави ТОК-у Скај комуникацију добијену преко европских институција, овај амандман јасно указује на то да режим жели нешто да сакрије“, навео је Цвијић.
Он је подсетио да се у до сада доступној Скај комуникацији, на пример Шарићевог нарко-картела, већ индиректно и директно спомињу највиши државни функционери почевши од Александра Вучића, за кога се верује да стоји иза надимка Оскар. „Досадашњим задржавањем Скај комуникације, и сада предлогом новог амандмана који би изменио закон тако да се одмах зауставе тужилачке истраге и поступци за организовани криминал, упућује да су везе напредњака са мафијом много јаче него што се до сада претпостављало“, оценио је новинар и додао да је „Радар“ већ раније открио да власт не бира средства да заустави истраге ТОК-а.
„Тако је МУП Србије повукао свих 32 полицајца из радне групе Тужилаштва за организовани криминал у случају корупције за реконструкцију новосадске Железничке станице и изградњу пруге од тог града до границе са Мађарском. С предлогом измена Закона о јавим тужилаштвима и овим амандманом планирају да практично потпуно зауставе рад ТОК-а“, закључио је Цвијић.
Извор: Бета
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Новинар Вук Цвијић оценио је данас да би амандман на предлог измене Закона о јавним тужилаштвима, који су предложили посланици Српске напредне странке (СНС), зауставио најзначајније истраге у Тужилаштву за организовани криминал (ТОК).
Цвијић је навео да се предлаже да тужиоцима који су упућени из других тужилаштава у ТОК мандат траје најдуже три године, што по његовим речима практично значи да би мандати чак 11 тужилаца, који су упућени у ТОК као испомоћ, убрзо били окончани, чиме би се зауставиле бројне истраге, али и поступци где су суђења за организовани криминал већ почела.
„У ТОК-у тренутно ради 20 поступајућих тужилаца, а усвајањем предложеног амандмана њихов број био би више него преполовљен. Тако би се зауставили поступци у случају Јовањице 1 и 2, као и истрага за Јовањицу 3, нова истрага за нарко-картел Дарка Шарића, поступак и наставак истраге за ‘Врачарце’, поступак који се води против ‘Балканског картела’, суђење Романову за велику пљачку, све финансијске истраге…“, објаснио је новинар.
Према његовим речима, све наведене истраге су сложене и за њихов наставак су потребни тужиоци који су упознати с предметима и на њима раде од самог покретања поступака. „Међутим, поменутим амандманом, на већ упитну предложену измену Закона о јавним тужилаштвима, истраге и поступци против организованог криминала би врло брзо били заустављени“, истакао је Цвијић.
Предлог измена постојећег Закона о јавним тужилаштвима поднео је посланик СНС-а Угљеша Мрдић, а на тај његов предлог амандман је 13. јануара поднела посланица владајуће странке Оља Петровић. „Овим су напредњаци показали да им не сметају само поступци за високу корупцију – пад надстрешнице у Новом Саду и Генералштаб, којим су обухваћени актуелни и бивши министри – већ и истраге против организованих криминалних група које се сумњиче за производњу тона наркотика и бројна убиства. С обзиром на то да Министарство унутрашњих послова (МУП) већ дуже време одбија да достави ТОК-у Скај комуникацију добијену преко европских институција, овај амандман јасно указује на то да режим жели нешто да сакрије“, навео је Цвијић.
Он је подсетио да се у до сада доступној Скај комуникацији, на пример Шарићевог нарко-картела, већ индиректно и директно спомињу највиши државни функционери почевши од Александра Вучића, за кога се верује да стоји иза надимка Оскар. „Досадашњим задржавањем Скај комуникације, и сада предлогом новог амандмана који би изменио закон тако да се одмах зауставе тужилачке истраге и поступци за организовани криминал, упућује да су везе напредњака са мафијом много јаче него што се до сада претпостављало“, оценио је новинар и додао да је „Радар“ већ раније открио да власт не бира средства да заустави истраге ТОК-а.
„Тако је МУП Србије повукао свих 32 полицајца из радне групе Тужилаштва за организовани криминал у случају корупције за реконструкцију новосадске Железничке станице и изградњу пруге од тог града до границе са Мађарском. С предлогом измена Закона о јавим тужилаштвима и овим амандманом планирају да практично потпуно зауставе рад ТОК-а“, закључио је Цвијић.
Извор: Бета
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💯24✍2🤮1
Српски великани
ЈОВАН РИСТИЋ, рођен 16. јануара 1831. године у Крагујевцу, био је један од најзначајнијих државника Србије током 19. века, остајући упамћен као дипломата, историчар и академик. Преминуо је 23. августа 1899. године у Београду.
Као истакнути првак, а потом и вођа Либералне странке, Ристић је био кључна фигура у српској политици од 1868. до 1893. године. Током овог периода, он је био сива еминенција и имао је значајну улогу у многим важним догађајима у Србији. Два пута је био намесник у име малолетних владара — први пут у име кнеза Милана Обреновића, а потом и у име краља Александра Обреновића. Искористивши Миланово малолетство, успео је да усвоји Намеснички устав и постао представник Кнежевине Србије на Берлинском конгресу, где је проглашена независност Србије.
Ристић је био редовни члан Српске краљевске академије, а 1899. године је био и њен председник.
Родитељи Јована Ристића, отац Риста и мајка Марија, били су сиромашни, а он је рано остао без оца. У свом „Тестаменту“, Ристић је изразио захвалност Богу што је успео да се извуче из сиромаштва и заузме значајно место у друштву. Његови одлични резултати у основној школи уверили су породичног пријатеља да га пошаље у средњу школу у Београду. Током студија, постао је истакнути члан Дружине младежи српске.
По завршетку школовања на београдском Лицеју, Ристић је студирао у Берлину и Хајделбергу, а касније и на Сорбони. Иако је желео да постане историчар, игром случаја постао је државни намештеник и запослио се у Министарству унутрашњих дела. Овај корак био је одлучујући за његову политичку каријеру, а убрзо се оженио Софијом, ћерком богатог београдског трговца Хаџи Томе, што му је додатно приближило династији Обреновић.
Јован Ристић остаје упамћен као једна од кључних фигура српске историје, чије је политичке активности и визија обликовале будућност Србије у 19. веку. Након што је стекао углед у Министарству унутрашњих дела, Јован Ристић је постао један од најближих сарадника Илије Гарашанина, утицајног политичара и оснивача Либералне странке. Њихово партнерство је обележило значајан период у српској политици, који се одликовао напорима за модернизацију Србије и заштиту њених интереса на међународној сцени.
Ристићев наступ на Берлинском конгресу 1878. године био је од кључне важности за успостављање независности Србије. Током овог конгреса, он је ефикасно представљао српске интересе, инсистирајући на признању територијалних и политичких права Србије. Овај успех довео је до значајних промена у међународном статусу Србије, што је додатно учврстило Ристићеву позицију у српској политици.
Иако је био лидер Либералне странке, Ристић је познат по својој умерености и способностима да посредује између различитих политичких струја у Србији. Његова способност да балансира између либералних и конзервативних интереса омогућила му је да задржи стабилност у време политичких турбуленција. Ристић је веровао у значај дијалога и компромиса, што га је учинило популарним међу различитим друштвеним групама.
Поред политике, Ристић је оставио дубок траг и у области културе и образовања. Као члан Српске краљевске академије, активно је радио на промоцији науке и културе у Србији. Посебно је допринео популаризацији светске литературе, а током свог рада у „Српским новинама“, иницирао је бројне књижевне и образовне пројекте.
наставак у коментару
Препоручујемо📱 Jovan Ristić/HistoryCast, ep. 46 (Гост емисије историчар Данијел Радовић)
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
ЈОВАН РИСТИЋ, рођен 16. јануара 1831. године у Крагујевцу, био је један од најзначајнијих државника Србије током 19. века, остајући упамћен као дипломата, историчар и академик. Преминуо је 23. августа 1899. године у Београду.
Као истакнути првак, а потом и вођа Либералне странке, Ристић је био кључна фигура у српској политици од 1868. до 1893. године. Током овог периода, он је био сива еминенција и имао је значајну улогу у многим важним догађајима у Србији. Два пута је био намесник у име малолетних владара — први пут у име кнеза Милана Обреновића, а потом и у име краља Александра Обреновића. Искористивши Миланово малолетство, успео је да усвоји Намеснички устав и постао представник Кнежевине Србије на Берлинском конгресу, где је проглашена независност Србије.
Ристић је био редовни члан Српске краљевске академије, а 1899. године је био и њен председник.
Родитељи Јована Ристића, отац Риста и мајка Марија, били су сиромашни, а он је рано остао без оца. У свом „Тестаменту“, Ристић је изразио захвалност Богу што је успео да се извуче из сиромаштва и заузме значајно место у друштву. Његови одлични резултати у основној школи уверили су породичног пријатеља да га пошаље у средњу школу у Београду. Током студија, постао је истакнути члан Дружине младежи српске.
По завршетку школовања на београдском Лицеју, Ристић је студирао у Берлину и Хајделбергу, а касније и на Сорбони. Иако је желео да постане историчар, игром случаја постао је државни намештеник и запослио се у Министарству унутрашњих дела. Овај корак био је одлучујући за његову политичку каријеру, а убрзо се оженио Софијом, ћерком богатог београдског трговца Хаџи Томе, што му је додатно приближило династији Обреновић.
Јован Ристић остаје упамћен као једна од кључних фигура српске историје, чије је политичке активности и визија обликовале будућност Србије у 19. веку. Након што је стекао углед у Министарству унутрашњих дела, Јован Ристић је постао један од најближих сарадника Илије Гарашанина, утицајног политичара и оснивача Либералне странке. Њихово партнерство је обележило значајан период у српској политици, који се одликовао напорима за модернизацију Србије и заштиту њених интереса на међународној сцени.
Ристићев наступ на Берлинском конгресу 1878. године био је од кључне важности за успостављање независности Србије. Током овог конгреса, он је ефикасно представљао српске интересе, инсистирајући на признању територијалних и политичких права Србије. Овај успех довео је до значајних промена у међународном статусу Србије, што је додатно учврстило Ристићеву позицију у српској политици.
Иако је био лидер Либералне странке, Ристић је познат по својој умерености и способностима да посредује између различитих политичких струја у Србији. Његова способност да балансира између либералних и конзервативних интереса омогућила му је да задржи стабилност у време политичких турбуленција. Ристић је веровао у значај дијалога и компромиса, што га је учинило популарним међу различитим друштвеним групама.
Поред политике, Ристић је оставио дубок траг и у области културе и образовања. Као члан Српске краљевске академије, активно је радио на промоцији науке и културе у Србији. Посебно је допринео популаризацији светске литературе, а током свог рада у „Српским новинама“, иницирао је бројне књижевне и образовне пројекте.
наставак у коментару
Препоручујемо
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🏆11❤4👍2
За то време, глуматање у Призрену.
Пале свеће за "жртве српског геноцида".
🙄🙄🙄🙄🙄🙄🙄🙄
Одлучите се жуге. Или сте побијени од стране Срба или вас и Трампа 500 милиона. Не може оба.
Ја колико видим, ви сте 99% становништва у нашој покрајини.
Једини геноцид, математика каже, је био над Србима.
Играјте се ви. Правите перформансе 😂😂😂глумите.
У Рачку су побијени терористи, које је Вилијем Вокер и његова свита, борца "за људска права", обукла у тренерке и цивилну одећу.
Били су мушкарци. С ранама од метка.
Не цивили. Нису клани.
Али лупајте ви. Верују вам ваши партнери, истоветне сподобе.
Док смо живи, ми што се сећамо, лајаћемо истину нек је ветар носи. Учићемо све који желе да чују. До краја света и века има да се зна за ваш грех.
Глас Косова и Метохије
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Пале свеће за "жртве српског геноцида".
🙄🙄🙄🙄🙄🙄🙄🙄
Одлучите се жуге. Или сте побијени од стране Срба или вас и Трампа 500 милиона. Не може оба.
Ја колико видим, ви сте 99% становништва у нашој покрајини.
Једини геноцид, математика каже, је био над Србима.
Играјте се ви. Правите перформансе 😂😂😂глумите.
У Рачку су побијени терористи, које је Вилијем Вокер и његова свита, борца "за људска права", обукла у тренерке и цивилну одећу.
Били су мушкарци. С ранама од метка.
Не цивили. Нису клани.
Али лупајте ви. Верују вам ваши партнери, истоветне сподобе.
Док смо живи, ми што се сећамо, лајаћемо истину нек је ветар носи. Учићемо све који желе да чују. До краја света и века има да се зна за ваш грех.
Глас Косова и Метохије
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💩25👏14❤3✍3
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
🙈МИРОТОЧИВА ЉУБИНКИНА КЋЕР🙈
До данас сам наивно мислио да мироточе само иконе. Међутим, чух да је 78 дана мироточила и Љубинкина кћер 😂😂😂😂😂 Не зна се само која. Јелена, нашироко позната као поборник традиционалне сексуалне орјентације 😂 и божанство (ЛГБ)РТ Балкана, или друга ћерка коју је сестра Јелена запослила за УРЕДНИКА ЗАБАВНОГ ПРОГРАМА 😀 (ЛГБ)РТ Балкана. Забавни програм тамо иначе не постоји, али плата од 3500 евра за непостојеће радно мјесто, сестри уредно лијеже сваки мјесец и исплаћује се из државног буџета Руске Федерације.
Иначе Љубинку 78-одневна суза на лицу њене мироточиве кћери није поколебала да настави да прима новац из канцеларије ЦИА у Амбасади САД у Будимпешти. Тамо су се доларима пуниле јакне Веље Илића и финансирала сва издајничка олош, укључујући Љубинку и њен недељник Демократију, да 5. октобра 2000. доврше оно што нису могле НАТО бомбе и УЧК пјешадија.
Више мојих пријатеља и пратилаца ТГ канала, које нисам имао прилике лично да упознам, обраћало ми се са сугестијама да не треба да се бавим Спутњиком Србија и (ЛГБ)РТ Балканом. Говоре ми у глас: "БРАТЕ ТИ СИ ОЗБИЉАН НОВИНАР И АНАЛИТИЧАР, ОВО ШТО ПИШЕШ ЈЕ ТЕМА ЗА ЖУТУ ШТАМПУ, ТЕБИ ТО НЕ ПРИЛИЧИ". Свима понаособ објашњавао сам да моје тангирање ове теме није жута штампа, већ геополитика.
Како геополитика, како се у исти кош могу убацити америчка агресија на Венецуелу са фрустртираном 74-орогодишња баба и америчка агресија на Венецуелу. Могу, јер су и једно и друго лице система 🇷🇺 и 🇺🇸. Агресија на Венецуелу показала је колико је озбиљно организован и ефикасан обавјештајни систем САД, почевши од прецизно прикупљених инфпрмација до врбовања најистакнутијих фигура режима.
Да би разумјели зашто се 2022. у Украјини, Сирији 2024, или такође Венецуели 2026, десило супротно довољно је да погледате Љубинку и њену мироточиву кћи. Исплаћене су им десетине милиона евра из државног буџета Руске Федерације да би створиле телевизију, која по праћености није ни међу 100 у Србији, односно портал (ЛГБ)РТ Балкан, који по рејтингу није ни међу 200. Просуле су десетине милиона евра руског државног новца и запослиле фамилију, зетове и пријатеље, на стварна фиктивна радна мјеста попут оног УРЕДНИК ЗАБАВНОГ ПРОГРАМА НА (ЛГБ)РТ Балкан.
Да ли је овако нешто могуће у систему иза кога стоје САД? Венецуела је показала да не. Украјина, Сирија и такође Венецуела да су тамо са руске стране дјеловали клонови Љубинке и њене мироточиве кћери. Оне су нажалост парадигма како Руска Федерација реализује своје геостратешке интересе у оним земљама гдје је већина становништва наклоњена Русији.
Толико од мене на ову тему до даљњег. Кад год се запитате како је Русија могла да изгуби Венецуелу, Сирију и Украјину окрените на кабловској (ЛГБ)РТ Балкан и све ће вам се тамо нажалост само каз'ти...
😁наставиће се😁
Игор Дамјановић
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
До данас сам наивно мислио да мироточе само иконе. Међутим, чух да је 78 дана мироточила и Љубинкина кћер 😂😂😂😂😂 Не зна се само која. Јелена, нашироко позната као поборник традиционалне сексуалне орјентације 😂 и божанство (ЛГБ)РТ Балкана, или друга ћерка коју је сестра Јелена запослила за УРЕДНИКА ЗАБАВНОГ ПРОГРАМА 😀 (ЛГБ)РТ Балкана. Забавни програм тамо иначе не постоји, али плата од 3500 евра за непостојеће радно мјесто, сестри уредно лијеже сваки мјесец и исплаћује се из државног буџета Руске Федерације.
Иначе Љубинку 78-одневна суза на лицу њене мироточиве кћери није поколебала да настави да прима новац из канцеларије ЦИА у Амбасади САД у Будимпешти. Тамо су се доларима пуниле јакне Веље Илића и финансирала сва издајничка олош, укључујући Љубинку и њен недељник Демократију, да 5. октобра 2000. доврше оно што нису могле НАТО бомбе и УЧК пјешадија.
Више мојих пријатеља и пратилаца ТГ канала, које нисам имао прилике лично да упознам, обраћало ми се са сугестијама да не треба да се бавим Спутњиком Србија и (ЛГБ)РТ Балканом. Говоре ми у глас: "БРАТЕ ТИ СИ ОЗБИЉАН НОВИНАР И АНАЛИТИЧАР, ОВО ШТО ПИШЕШ ЈЕ ТЕМА ЗА ЖУТУ ШТАМПУ, ТЕБИ ТО НЕ ПРИЛИЧИ". Свима понаособ објашњавао сам да моје тангирање ове теме није жута штампа, већ геополитика.
Како геополитика, како се у исти кош могу убацити америчка агресија на Венецуелу са фрустртираном 74-орогодишња баба и америчка агресија на Венецуелу. Могу, јер су и једно и друго лице система 🇷🇺 и 🇺🇸. Агресија на Венецуелу показала је колико је озбиљно организован и ефикасан обавјештајни систем САД, почевши од прецизно прикупљених инфпрмација до врбовања најистакнутијих фигура режима.
Да би разумјели зашто се 2022. у Украјини, Сирији 2024, или такође Венецуели 2026, десило супротно довољно је да погледате Љубинку и њену мироточиву кћи. Исплаћене су им десетине милиона евра из државног буџета Руске Федерације да би створиле телевизију, која по праћености није ни међу 100 у Србији, односно портал (ЛГБ)РТ Балкан, који по рејтингу није ни међу 200. Просуле су десетине милиона евра руског државног новца и запослиле фамилију, зетове и пријатеље, на стварна фиктивна радна мјеста попут оног УРЕДНИК ЗАБАВНОГ ПРОГРАМА НА (ЛГБ)РТ Балкан.
Да ли је овако нешто могуће у систему иза кога стоје САД? Венецуела је показала да не. Украјина, Сирија и такође Венецуела да су тамо са руске стране дјеловали клонови Љубинке и њене мироточиве кћери. Оне су нажалост парадигма како Руска Федерација реализује своје геостратешке интересе у оним земљама гдје је већина становништва наклоњена Русији.
Толико од мене на ову тему до даљњег. Кад год се запитате како је Русија могла да изгуби Венецуелу, Сирију и Украјину окрените на кабловској (ЛГБ)РТ Балкан и све ће вам се тамо нажалост само каз'ти...
😁наставиће се😁
Игор Дамјановић
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👏21💯9👍6❤4✍1