Forwarded from Созерцање ☦️︎
Сваки пут када неко помене име генерала Драгољуба „Драже“ Михаиловића и улогу његове Југословенске војске (популарно назване „четници“) за време Другог светског рата, помиње се и злочин четничких „црнотројкаша“ у селу Вранић код Београда.
Сигурно сте чули за Вранић и нема шансе да неко бар није начуо да се Вранић доводи у везу са Дражом Михаиловићем и његовим четницима. О томе се учи у школама, постоји спомен-дом убијених у селу Вранић итд.
По наводима Титових комуниста, у селу Вранић је, током ноћи 20/21. децембра 1943. године убијено између 67 и 72 мештана (неки помињу и 82), међу којима је било деце између 5 и 12 година, а убице су били припадници Авалског корпуса Дражине Југословенске војске под командом Светислава Трифковића.
По комунистичким наводима, Светислав Трифковић и командант батаљона Спасоје „Зека“ Дрењанин добили су одликовања од Драже Михаиловића за учињен покољ у том селу. Комунисти су овом догађају дали назив и „Вартоломејска ноћ надомак Београда“.
Злочин у селу Вранић је заправо освета за убијених 12 четничких рањеника, које су мештани тог села, дан пре четничког злочина, у својим кућама поклали. Број страдалих мештана села Вранић је далеко мањи и износи 38.
У том окршају рањено је 12 четника из Посавског одреда и донесена је одлука да се рањеници повуку. У повлачењу четници Посавског одреда намерно бирају да преноће у селу Вранић, како би се оптеретили симпатизери партизана снабдевањем и негом јединице. За збрињавање 12 четничких рањеника одређено је 12 домаћинстава у Вранићу.
Међутим, чим је свануло јутро, стигао је глас о страшном злочину. Свих 12 рањеника у 12 кућа је поклано.
Спасоје Дрењанин „Зека“ је убијен од Титове ОЗН-е у селу Барич 1945. године, приликом акције чишћења терена око Београда.
Да би се разумео злочин у Вранићу, важно је напоменути и улогу праве терористичке организације зване „Космајски партизански одред“ коме су припадали поједини мештани Вранића.
У тим злочинима над цивилима нарочито се истицала „народни херој“ Божидарка Дамњановић-Марковић „Кика“.
• По извештају Недићеве жандармерије убијено је 40 људи. Исти број наводи и мајор Александар „Саша“ Михаиловић.
• Истраживач Миша Матић је увидом у црквене књиге умрлих утврдио да је убијено укупно 38 особа и да су сви убијени били одрасли мушкарци.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👏15💯7❤5👍3🌭3⚡1🤬1🤡1
Подигнута у 13. веку, високо изнад долине Ибра, Маглич је једна од најочуванијих средњовековних тврђава у Србији. Сматра се да је имала кључну улогу у одбрани манастира Жиче и заштити тадашње српске државе.
Са својих 7 кула и масивним бедемима, била је готово неосвојива, а због положаја на стрмој стени често је називају и „српским Орловим гнездом“.
Зими, под снегом, Маглич изгледа као сцена из историјског филма — тиха, моћна и достојанствена, баш као и векови које је преживела.
📍 Око 20 км јужно од Краљева
⏳ Сведок средњовековне Србије
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
❤46👍6🥰4⚡1🙏1
Руски медији преносе изјаву Дмитрија Медведева, да ће
Володимир Зеленски морати да се крије до краја живота након напада дроном на резиденцију руског лидера у Новгородској области.
изјавио је Медведев.
Редакција Медведева уследила је као одговор на напад дроновима Кијева на руску председничку резиденцију.
Раније је руски министар спољних послова Сергеј Лавров известио да је Украјина у ноћи 29.децембра покренула напад користећи 91 дрон на државну резиденцију руског председника у Новгородској области. Сви дронови су успешно уништени. Лавров је нагласио да се напад догодио усред преговора између Русије и Сједињених Држава усмерених на решавање украјинског сукоба.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Володимир Зеленски морати да се крије до краја живота након напада дроном на резиденцију руског лидера у Новгородској области.
Смрдљиви кијевски гад покушава да саботира решавање сукоба. Он жели рат. Па, бар ће морати да се крије до краја свог безвредног живота,
изјавио је Медведев.
Редакција Медведева уследила је као одговор на напад дроновима Кијева на руску председничку резиденцију.
Раније је руски министар спољних послова Сергеј Лавров известио да је Украјина у ноћи 29.децембра покренула напад користећи 91 дрон на државну резиденцију руског председника у Новгородској области. Сви дронови су успешно уништени. Лавров је нагласио да се напад догодио усред преговора између Русије и Сједињених Држава усмерених на решавање украјинског сукоба.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🔥21👍11🤣6❤4🤬1
Forwarded from Уз свој народ
ЕКСКЛУЗИВНО
Архивска фотографија са места убиства краља Александра I
Извор: А.В.
Пс 📌 Не знам да ли је ико и сумњао у тврдњу оног истинозборца, али за неверне Томе, ево и крунског доказа!
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
Архивска фотографија са места убиства краља Александра I
Извор: А.В.
Пс 📌 Не знам да ли је ико и сумњао у тврдњу оног истинозборца, али за неверне Томе, ево и крунског доказа!
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
🤣48❤1👏1😱1
1/3
Овде си поника и немој то нигде заборавити. Пролазиће овуда и паше и усташе, пролазили су и пролазиће, а ово је твоје, каже ујак Момчило (кога са нарочитом сетом и поносом игра Никола Пејаковић) Луки у једној сцени серије Тврђава и у томе сажима њен кључну поруку и смисао
У метежу напуштања Книна унезвереног и престрашеног народа, пред улазак зенги и америчких специјалаца, што ни по чему није подсећало на холивудске бежаније из Сајгона и Пном Пена, него је текло као људска река у достојанству и туги, стари бард са Динаре, Момчило (игра га са нарочитом сетом и поносом Никола Пејаковић), пошто је распечатио своје бачве и симболички пустио своје вино да отече древном српском земљом, дохвати се старе пушке и са кућног прага говори свом сестрићу Луки, који одлази за колоном:
Архетип Видовдана
Најзначајнија телевизијска серија последњих сезона и несумњив продукцијски успех, Тврђава је заснована на личним сећањима сценаристе Горана Старчевића и креатора серије Мирка Стојковића на прогон Срба из Републике Српске Крајине 1991-1995, када је из Далмације, Лике, Кордуна, Подравине, Славоније, Западног Срема и са Баније насилно протерано око пола милиона Срба, што је и до данас незабележено масовно етничко чишћење у Европи.
Као уметнички филм фикције, серија је инспирисана стварним догађајима, али у драматуршкој обради почива на обрасцу ратне мелодраме („ратом осујећена страст“) између младе Хрватице и Србина из Далмације, чија би љубав могла да пробуди асоцијације на „Ромеа и Јулију из Книна“ да није сасвим другачије онтолошке подлоге. Овде, наиме, није у питању породични сукоб, као у Шекспира, него историјски и цивилизацијски расцеп између два дубоко супротстављена света, две половине Европе натеране у сурово сатирање пре нешто више од хиљаду година, 1054. године, када се догодила „Велика шизма“ источног и западног хришћанства, Православне и Римокатоличке цркве, Византијске васељене и Западне Европе.
Тако је покренут рат који још увек траје, али коме се, срећом, назире финале. Како у великим расколима ми на „веригама света“ увек извучемо дебљи крај, линија овог планетарног сукоба ишла је и још увек иде тачно преко земаља Срба и Хрвата, то јест управо онуда куда и радња ове ратне мелодраме нашег доба: кроз Северну Далмацију, преко градића Книна и долине реке Цетине, коју је пре опет нешто више од хиљаду година, ромејски цар и писац Константин Порфирогенит означио као границу Срба и Хрвата.
Верски раскол створио је дубоко укорењену идентитетску, рекао бих и онтолошку баријеру између ова два иначе блиска словенска народа. Цела њихова историја не може да се ослободи већ напротив, све дубље срља у ову хиљадугодишњу ноћну мору, коју на сваки начин подгрева, хушка и изнова разгара умирући Запад; изгледа да се и њему у овом рату указује давно заслужени крај.
Али дужни смо да читаоцу кажемо и следеће: ово је вредно остварење, веома ретко у нашој уметничкој пракси, сасвим несвојствено текућој телевизијској продукцији оличеној у Јавном сервису Србије; чудо које не можемо да објаснимо само присуством Милоша Аврамовића као сјајног продуцента.
Издржљива драматуршка матрица Старчевића и Стојковића, течан и добро темпериран дијалог, подношљиво обојен локалним сазвучјима, дали су могућности редитељу Саши Хајдуковићу да „једноставним средствима и реалистичким поступком, уз иновативно коришћење музике и звука, ослика једно доба које нам данас изгледа нестварно и на ивици халуцинације“ (Ђорђе Милосављевић).
наставак у коментару
✍️Божидар Зечевић
Стандард
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Овде си поника и немој то нигде заборавити. Пролазиће овуда и паше и усташе, пролазили су и пролазиће, а ово је твоје, каже ујак Момчило (кога са нарочитом сетом и поносом игра Никола Пејаковић) Луки у једној сцени серије Тврђава и у томе сажима њен кључну поруку и смисао
У метежу напуштања Книна унезвереног и престрашеног народа, пред улазак зенги и америчких специјалаца, што ни по чему није подсећало на холивудске бежаније из Сајгона и Пном Пена, него је текло као људска река у достојанству и туги, стари бард са Динаре, Момчило (игра га са нарочитом сетом и поносом Никола Пејаковић), пошто је распечатио своје бачве и симболички пустио своје вино да отече древном српском земљом, дохвати се старе пушке и са кућног прага говори свом сестрићу Луки, који одлази за колоном:
Ово је твоја кућа. И увек ће бити твоја. Запамти то. И запамти још нешто: овде си поника и немој то нигде заборавити. Пролазиће овуда и паше и усташе, пролазили су и пролазиће, а ово је твоје. Ето.Кратак ујаков завет, митски авункулат српског народа, који без икакве патетике, херојски мирно изговара ова полумитска личност, чује се и данас као поента целе телевизијске серије Тврђава. Пејаковићев лик буди асоцијације на стварне архетипове вековног отпора пашама и усташама и преноси се Лукином и будућим нараштајима, дубоко усечен у предање.
Архетип Видовдана
Најзначајнија телевизијска серија последњих сезона и несумњив продукцијски успех, Тврђава је заснована на личним сећањима сценаристе Горана Старчевића и креатора серије Мирка Стојковића на прогон Срба из Републике Српске Крајине 1991-1995, када је из Далмације, Лике, Кордуна, Подравине, Славоније, Западног Срема и са Баније насилно протерано око пола милиона Срба, што је и до данас незабележено масовно етничко чишћење у Европи.
Као уметнички филм фикције, серија је инспирисана стварним догађајима, али у драматуршкој обради почива на обрасцу ратне мелодраме („ратом осујећена страст“) између младе Хрватице и Србина из Далмације, чија би љубав могла да пробуди асоцијације на „Ромеа и Јулију из Книна“ да није сасвим другачије онтолошке подлоге. Овде, наиме, није у питању породични сукоб, као у Шекспира, него историјски и цивилизацијски расцеп између два дубоко супротстављена света, две половине Европе натеране у сурово сатирање пре нешто више од хиљаду година, 1054. године, када се догодила „Велика шизма“ источног и западног хришћанства, Православне и Римокатоличке цркве, Византијске васељене и Западне Европе.
Тако је покренут рат који још увек траје, али коме се, срећом, назире финале. Како у великим расколима ми на „веригама света“ увек извучемо дебљи крај, линија овог планетарног сукоба ишла је и још увек иде тачно преко земаља Срба и Хрвата, то јест управо онуда куда и радња ове ратне мелодраме нашег доба: кроз Северну Далмацију, преко градића Книна и долине реке Цетине, коју је пре опет нешто више од хиљаду година, ромејски цар и писац Константин Порфирогенит означио као границу Срба и Хрвата.
Верски раскол створио је дубоко укорењену идентитетску, рекао бих и онтолошку баријеру између ова два иначе блиска словенска народа. Цела њихова историја не може да се ослободи већ напротив, све дубље срља у ову хиљадугодишњу ноћну мору, коју на сваки начин подгрева, хушка и изнова разгара умирући Запад; изгледа да се и њему у овом рату указује давно заслужени крај.
Али дужни смо да читаоцу кажемо и следеће: ово је вредно остварење, веома ретко у нашој уметничкој пракси, сасвим несвојствено текућој телевизијској продукцији оличеној у Јавном сервису Србије; чудо које не можемо да објаснимо само присуством Милоша Аврамовића као сјајног продуцента.
Издржљива драматуршка матрица Старчевића и Стојковића, течан и добро темпериран дијалог, подношљиво обојен локалним сазвучјима, дали су могућности редитељу Саши Хајдуковићу да „једноставним средствима и реалистичким поступком, уз иновативно коришћење музике и звука, ослика једно доба које нам данас изгледа нестварно и на ивици халуцинације“ (Ђорђе Милосављевић).
наставак у коментару
✍️Божидар Зечевић
Стандард
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍21👏4🤣2🤬1
Вест да су у Породилишту Здравственог центра у Пасјану за годину дана рођене 134 бебе је одлична, али само у смислу да се на КиМ и данас рађају Србчићи.
Ову елсклузиву су пренели сви медији. Вест је увијена украсном фолијом, али нико не залази у суштину проблема.
Коликогод ова наша констатација изгледала негативно и мрачно, у реалном стању ствари је ова бројка најблаже речено поражавајућа за политику опстанка која се води у последњиј деценији, с' обзиром да Косовско поморавље чине четири општине: Косовска Каменица, Гњилане, Ново Брдо и Витина.
Дакле, под условом да сва ова деца остану да живе на КиМ (што је незамисливо у безбедносно-политичким условима који владају), а обзиром на број школа у поморављу, за седам година многе школе у удаљеним крајевима неће имати први разред, а у већим срединама ће број ученика бити минималан. То уствари значи тихо гашење одељења за одељењем, које траје неколоко година уназад, а онда и коначно затварање школа.
Одлазак младих је највише условљен политиком Београда према Србима на КиМ, а на то највише утичу: нисигуран радно-правни статус, дељење најнижих плата са више људи, могућност да многи примају више плата истовремено, давање предности људима чије породице не живе на КиМ, родбинско запошљавање, итд.
Све ово представља део плана за тзв. опстанак, који се у реалности зове нестанак!
Ово је последњи аларм да треба мењати стратегију и људе који су нас након тешке борбе за голи опстанак, довели у безизлаз.
Молимо вас да ❗ДЕЛИТЕ ❗и ову објаву, јер је ово истина која највише боли родитеље деце рођене на КиМ након 1999. године, коју су после свих мука морали да пошаљу далеко одавде да зараде хлеб, док се многи бахате новцем који је био намењен за опстанак младих на КиМ.
Косово и Метохија/ФБ
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Ову елсклузиву су пренели сви медији. Вест је увијена украсном фолијом, али нико не залази у суштину проблема.
Коликогод ова наша констатација изгледала негативно и мрачно, у реалном стању ствари је ова бројка најблаже речено поражавајућа за политику опстанка која се води у последњиј деценији, с' обзиром да Косовско поморавље чине четири општине: Косовска Каменица, Гњилане, Ново Брдо и Витина.
Дакле, под условом да сва ова деца остану да живе на КиМ (што је незамисливо у безбедносно-политичким условима који владају), а обзиром на број школа у поморављу, за седам година многе школе у удаљеним крајевима неће имати први разред, а у већим срединама ће број ученика бити минималан. То уствари значи тихо гашење одељења за одељењем, које траје неколоко година уназад, а онда и коначно затварање школа.
Одлазак младих је највише условљен политиком Београда према Србима на КиМ, а на то највише утичу: нисигуран радно-правни статус, дељење најнижих плата са више људи, могућност да многи примају више плата истовремено, давање предности људима чије породице не живе на КиМ, родбинско запошљавање, итд.
Све ово представља део плана за тзв. опстанак, који се у реалности зове нестанак!
Ово је последњи аларм да треба мењати стратегију и људе који су нас након тешке борбе за голи опстанак, довели у безизлаз.
Молимо вас да ❗ДЕЛИТЕ ❗и ову објаву, јер је ово истина која највише боли родитеље деце рођене на КиМ након 1999. године, коју су после свих мука морали да пошаљу далеко одавде да зараде хлеб, док се многи бахате новцем који је био намењен за опстанак младих на КиМ.
Косово и Метохија/ФБ
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
😭23😢4❤3😱1💩1
Барикаде су уклањане синхронизовано, без интервенције Косовске полиције, уз присуство КФОР-а и великог броја медија. Тог дана, путеви у Косовској Митровици, Звечану и Зубином Потоку поново су постали проходни, а угоститељским објектима враћено је радно време. Косовски премијер Аљбин Курти тада је поручио да су „они који су поставили барикаде, сами одлучили и да их уклоне“.
Уклањање барикада уследило је у контексту већ започетог повлачења Срба из косовских институција – потеза који је у годинама које су уследиле све чешће описиван и унутар саме српске заједнице као стратешка и готово непоправљива грешка. Управо тај вакуум омогућио је владајућем Самоопредељењу да преузме пуну институционалну и административну контролу над Севером – територијалну, безбедносну и управљачку – што је у значајној мери променило изглед северних општина и свакодневни живот становништва.
Док албанска заједница ове промене доминантно описује као „ослобађање“ и „уједињење Митровице“, већина Срба их и данас види као неповољне, уз осећај губитка политичког утицаја и институционалне заштите. Такву реалност прати и висок степен несигурности, упркос званичном наративу из Приштине да су Срби ослобођени „српских криминалаца“, на чијем се челу наводи Милан Радоичић.
наставак овде
📌 Реално, наслов овог чланка би требао бити "Како је Београд бесмисленим,(да ли бесмисленим?) потезима предао север Косова и Метохије"!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Уклањање барикада уследило је у контексту већ започетог повлачења Срба из косовских институција – потеза који је у годинама које су уследиле све чешће описиван и унутар саме српске заједнице као стратешка и готово непоправљива грешка. Управо тај вакуум омогућио је владајућем Самоопредељењу да преузме пуну институционалну и административну контролу над Севером – територијалну, безбедносну и управљачку – што је у значајној мери променило изглед северних општина и свакодневни живот становништва.
Док албанска заједница ове промене доминантно описује као „ослобађање“ и „уједињење Митровице“, већина Срба их и данас види као неповољне, уз осећај губитка политичког утицаја и институционалне заштите. Такву реалност прати и висок степен несигурности, упркос званичном наративу из Приштине да су Срби ослобођени „српских криминалаца“, на чијем се челу наводи Милан Радоичић.
наставак овде
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
😁12💯8👎1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
У Краљеву се протест произвођача млека одиграва док у њиховим кућама и фармама сад управо вршљају инспекције и полиција.
Страховит притисак на сваког појединачно.
Репресија ће им експлодирати у лице.
И наравно, сељаци су решили да не просипају млеко већ да га дају коме више треба.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Страховит притисак на сваког појединачно.
Репресија ће им експлодирати у лице.
И наравно, сељаци су решили да не просипају млеко већ да га дају коме више треба.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👏60❤5👍4😱1
Скандал на помолу: Кандидата за директора школе у Миријеву сакривали од родитеља и наставника, а у питању је учесник ријалитија
Реч је о Дејану „Краљу” Станковићу, јавности познатом по ријалити програмима, медијским скандалима и естрадној каријери. За овог кандидата је познато да нема одговарајуће образовање за функцију директора основне школе у Републици Србији, нити има иједан дан радног стажа у систему просвете у Србији, што га суштински дисквалификује у односу на законске и професионалне услове конкурса.
Његове кључне активности у 2025. години обухватају:
Директор школе:
Крајем 2025. године објављено је да је Станковић постао директор једне школе у Бриселу. Претходно је две деценије радио као професор веронауке у белгијским државним школама.
Политички ангажман:
У априлу 2025. изабран је за председника локалног одбора фламанских демохришћана у Бриселу, чиме је постао први Србин на таквој функцији у Белгији.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Реч је о Дејану „Краљу” Станковићу, јавности познатом по ријалити програмима, медијским скандалима и естрадној каријери. За овог кандидата је познато да нема одговарајуће образовање за функцију директора основне школе у Републици Србији, нити има иједан дан радног стажа у систему просвете у Србији, што га суштински дисквалификује у односу на законске и професионалне услове конкурса.
Његове кључне активности у 2025. години обухватају:
Директор школе:
Крајем 2025. године објављено је да је Станковић постао директор једне школе у Бриселу. Претходно је две деценије радио као професор веронауке у белгијским државним школама.
Политички ангажман:
У априлу 2025. изабран је за председника локалног одбора фламанских демохришћана у Бриселу, чиме је постао први Србин на таквој функцији у Белгији.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
😈32🤣11😱8💩5❤1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
📣 @усрана_мотка
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Овако је завршило прасе које су ћаци жртвовали на олтару Хуљожвалине тровачке медијске машинерије да буде гориво за клеветничке наслове и гнусне лажи буџетски финансираних режимских пропагандиста.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤬35😭7❤3💩3🖕1
Након незаконитог отказа проф. др Владимиру Дугалићу, Први основни суд у Београду је усвојио предлог његовог адвоката и донео привремену меру којом се налаже Универзитетском клиничком центру да врати на посао доктора Дугалића, саопштила је адвокатска канцеларија Томановић.
наводи се у саопштењу.
Подсећамо, један од најугледнијих хирурга за јетру у Србији, професор др Владимир Дугалић, добио је отказ у Универзитетском клиничком центру Србије, упркос правоснажној судској одлуци, којом је наложено да буде враћен на старо радно место.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Одлука судије Бојана Лалића потврђује да су професионални интегритет и оданост закону несавладиве препреке политичком притиску и злоупотреби друштвене моћи. Све институције без обзира на политичку лојалност ипак морају да се потчине праву што подразумева и одговорност за незаконито деловање -
наводи се у саопштењу.
Подсећамо, један од најугледнијих хирурга за јетру у Србији, професор др Владимир Дугалић, добио је отказ у Универзитетском клиничком центру Србије, упркос правоснажној судској одлуци, којом је наложено да буде враћен на старо радно место.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👏49👍2🤮1🕊1
Први концентрациони логор у Јевропи, и то оној цивилизованој, био напуњен Србима
Јесте ли знали да је први концентрациони логор у Јевропи, и то оној цивилизованој, оној двадесетог вијека, био напуњен Србима?
Знам, помало смо уморни од свих тих страдања, од триптиха злочина двадесетог вијека , над нама, јер смо Срби. Па ће многи од нас уморно одмахнути руком – ништа ново, рећи ћемо. А од тог, првог у низу сличних и горих, ако горе може бити, прошло је већ стотину година. Довољно за заборав. Довољно за утапање у ријеку сличних који су слиједили у том двадесетом вијеку. У Јевропи.
Данас је дан сјећања на логор у Добоју. Онај за који су умни Срби и историчари рекли да је, уз албанску епопеју, и логор у Араду, једна од три највеће голготе српског народа. Али, ето, после тога смо се нагазили тих голгота, кланаца и понора, јама и кланица. Па огуглали, и почели заборављати, уз изговор да памет спашавамо од злих слика.
А у тај Први логор, први интернирци дотјерани су на данашњи дан, 27. децембра.
Са својих огњишта, из Требиња, Гацка, Рогатице, Пала, Билеће, Сокоца, ооооооој, могли би до сутра набрајати ископана огњишта и замрла села….
Жене и дјевојке. Старци.
И дјеца, највише дјеце, али њих нити су бројали, нити уписивали.
Педантна јевропска аустроугарска евиденција, каже да их је до 1917. у логор стјерано 45.791.
Дјецу нису бројали. Дјеца се, ваљда, не броје у људе, јер нису стигли да одрасту у човјека, домаћина, мајку?
Нисте никад чули за добојски логор, зар не? Јевропа је покрила очи, а ми заборавили…
И кад смо хтјели причати, рекли су, немој, много је страшно, с тим се не би могло живјети. Не би нас у очи могли погледати ти што су нас ту стјерали, немој људима на муку пристајати…
Добојски логор је трајао само осамнаест мјесеци. Криомице су се сјећали преживјели, и они што су годинама кости откопавали градећи жељезничку станицу у Добоју, убијено је око 12.000. Која хиљада мање-више. Нису бројали кад су сужњи умирали.
Ни дјецу нису бројали. Јер, дјеца нису људи, они би ионако кад порасту били само Срби.
У том Првом логору, били су сви заједно. На гомилама, болесни, умирући, гладни, претучени.
Није се још била досјетила Јевропа да направи посебан логор за дјецу.
Па су дјеца умирала мајкама у наручју.
Причао је после прота Славко Трнинић, преживјели, онај који је опојао и сахранио хрпе дјеце, да је некој безименој чемерници умрло, једно за другим, седмеро. Једно по једно, у наручју. Па је и она полудјела и разбила главу о зидове бараке.
Забиљежио је прота Славко, да је за мјесец дана, у априлу 1916. у логору умрло 643 дјеце, млађе од 12 година. Јевропљани нису бројали.
Јер, дјеца још нису људи, а ако се они питају, неће ни бити.
Причао је после рата прота Славко Трнинић, причао гласно, вапио за сјећањем. О мученицима који су испуштали душу у блату око барака саграђених за коње, о иловачи на добојском гробљу Баре која је почела повраћати крв из утробе.
О десетинама незнаних гробница посијаних крај ријеке Босне, у које су ноћу бацани лешеви с таљига, једне таљиге, тридесет лешева.
Стотину је година прошло од затварања логора, Првог у Јевропи.
Упаљена је свијећа.
Служена литургија и парастос.
Положили су угледни вијенце, зујале су камере. Било нас је…
па бар тридесет!
Који се сјећају да је у Добоју прије сто година направљен концентрациони логор, за Србе.
За жене и дјецу, за нејач.
За оне што нису Јевропа.
наставак у коментару
✍️ Лидија Жарић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Јесте ли знали да је први концентрациони логор у Јевропи, и то оној цивилизованој, оној двадесетог вијека, био напуњен Србима?
Знам, помало смо уморни од свих тих страдања, од триптиха злочина двадесетог вијека , над нама, јер смо Срби. Па ће многи од нас уморно одмахнути руком – ништа ново, рећи ћемо. А од тог, првог у низу сличних и горих, ако горе може бити, прошло је већ стотину година. Довољно за заборав. Довољно за утапање у ријеку сличних који су слиједили у том двадесетом вијеку. У Јевропи.
Данас је дан сјећања на логор у Добоју. Онај за који су умни Срби и историчари рекли да је, уз албанску епопеју, и логор у Араду, једна од три највеће голготе српског народа. Али, ето, после тога смо се нагазили тих голгота, кланаца и понора, јама и кланица. Па огуглали, и почели заборављати, уз изговор да памет спашавамо од злих слика.
А у тај Први логор, први интернирци дотјерани су на данашњи дан, 27. децембра.
Са својих огњишта, из Требиња, Гацка, Рогатице, Пала, Билеће, Сокоца, ооооооој, могли би до сутра набрајати ископана огњишта и замрла села….
Жене и дјевојке. Старци.
И дјеца, највише дјеце, али њих нити су бројали, нити уписивали.
Педантна јевропска аустроугарска евиденција, каже да их је до 1917. у логор стјерано 45.791.
Дјецу нису бројали. Дјеца се, ваљда, не броје у људе, јер нису стигли да одрасту у човјека, домаћина, мајку?
Нисте никад чули за добојски логор, зар не? Јевропа је покрила очи, а ми заборавили…
И кад смо хтјели причати, рекли су, немој, много је страшно, с тим се не би могло живјети. Не би нас у очи могли погледати ти што су нас ту стјерали, немој људима на муку пристајати…
Добојски логор је трајао само осамнаест мјесеци. Криомице су се сјећали преживјели, и они што су годинама кости откопавали градећи жељезничку станицу у Добоју, убијено је око 12.000. Која хиљада мање-више. Нису бројали кад су сужњи умирали.
Ни дјецу нису бројали. Јер, дјеца нису људи, они би ионако кад порасту били само Срби.
У том Првом логору, били су сви заједно. На гомилама, болесни, умирући, гладни, претучени.
Није се још била досјетила Јевропа да направи посебан логор за дјецу.
Па су дјеца умирала мајкама у наручју.
Причао је после прота Славко Трнинић, преживјели, онај који је опојао и сахранио хрпе дјеце, да је некој безименој чемерници умрло, једно за другим, седмеро. Једно по једно, у наручју. Па је и она полудјела и разбила главу о зидове бараке.
Забиљежио је прота Славко, да је за мјесец дана, у априлу 1916. у логору умрло 643 дјеце, млађе од 12 година. Јевропљани нису бројали.
Јер, дјеца још нису људи, а ако се они питају, неће ни бити.
Причао је после рата прота Славко Трнинић, причао гласно, вапио за сјећањем. О мученицима који су испуштали душу у блату око барака саграђених за коње, о иловачи на добојском гробљу Баре која је почела повраћати крв из утробе.
О десетинама незнаних гробница посијаних крај ријеке Босне, у које су ноћу бацани лешеви с таљига, једне таљиге, тридесет лешева.
Стотину је година прошло од затварања логора, Првог у Јевропи.
Упаљена је свијећа.
Служена литургија и парастос.
Положили су угледни вијенце, зујале су камере. Било нас је…
па бар тридесет!
Који се сјећају да је у Добоју прије сто година направљен концентрациони логор, за Србе.
За жене и дјецу, за нејач.
За оне што нису Јевропа.
наставак у коментару
✍️ Лидија Жарић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
😭25❤10🙏10😢2🕊1🤣1
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
МИТРОПОЛИТ АРСЕНИЈЕ ИЗ УПЦ ПОНОВО ЗАТВОРЕН
Митрополит свјатогорски Арсеније поново је у притвору, по решењу суда у Дњепру. Та мера му је изречена након јаке хипертензивне кризе.
Током једног од низа заседања по фабрикованим случајевима против њега, владици је позлило и пребачен је у болницу.
Дежурни лекар због претњи није смео да га прими на лечење, упркос критичном стању и неопходној операциіи на срцу. Примио је само неодложну помоћ, али је пре краја третмана враћен на суд.
Упркос животно угрожавајућим проблемима и гаранцијама 10 народних посланика Украјине, суд је одбио да га пусти уз кауцију
Владика је по решењу Апелационог суда у Дњепру био пуштен 28.октобра СБУ га је ухапсио само неколико секунди након пуштања на СЛОБОДУ.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Митрополит свјатогорски Арсеније поново је у притвору, по решењу суда у Дњепру. Та мера му је изречена након јаке хипертензивне кризе.
Током једног од низа заседања по фабрикованим случајевима против њега, владици је позлило и пребачен је у болницу.
Дежурни лекар због претњи није смео да га прими на лечење, упркос критичном стању и неопходној операциіи на срцу. Примио је само неодложну помоћ, али је пре краја третмана враћен на суд.
Упркос животно угрожавајућим проблемима и гаранцијама 10 народних посланика Украјине, суд је одбио да га пусти уз кауцију
Владика је по решењу Апелационог суда у Дњепру био пуштен 28.октобра СБУ га је ухапсио само неколико секунди након пуштања на СЛОБОДУ.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🙏41❤2😱2❤🔥1
1/3
Александар Теодоровић: Свет који тоне
Поборници основних људских и грађанских слобода немају пуно разлога за оптимизам, а чини се да се претерано и не узубуђују због тога
Сада је јасно да велики део човечанства тоне у нове форме тоталитаризма, не одричући се нужно и неких старих. Дезоријентисане масе, опседнуте својим личним проблемима и дневним инфузијама конзумеризма, углавном немо гледају у надолазеће ново-а-старо доба које поприма јасне облике диктатуре. Бројни улични протести који широм света призивају другачију политику најчешће се завршавају безуспешно и са новом дозом колективне апатије. Претпоставке Берђајева, Шпенглера, Стива Бланка, Марџори Кели и многих других разнородних мислилаца се очигледно материјализују. Наравно, оне неће бити истоветне у свим деловима света: Патагонија и Зеленортска острва можда и могу остати ван ових сивих цивилизацијских токова. Међутим, последњих деценија смо сведоци убрзаних фаза сламања права и привилегија средњих и нижих слојева, а и умерено богатих. Елите доминантних држава у свету заводе своје дистопије и ти процеси се видно убрзавају. Демократије запада и неких њихових колонија се претварају у „демократизме”, савремене сипљиве љуштуре некадашњих парламентарних демократија. У државама у којима су снажни ауторитарни системи били вековима доминантни, диктатуре се обнављају и понешто модификују. Почнимо од Северне Америке…
У сенци алгоритама
Без обзира на тренутну администрацију која је на власти, у САД се последњих деценија успоставља, или боље написати заводи, систем „техно-феудализма”, такође називан „нови фашизам” или „World Economic Forum“ агенда. Још од мандата Џимија Картера, сваки је наредни председник допринео изградњи овог дистопијског модела. Или, да будемо прецизнији, финансијске елите које контролишу ту државу и њене председнике.
Као што и сам назив сугерише, "техно-феудализам” је облик друштвеног уређења који тежи да применом нових технологија подјарми већину свет ске популације. Друштвени односи ће суштински бити слични онима из средњег века а апарат присиле овог поретка ће бити наоружан новим технологијама које су дизајниране за надгледање, контролу и кажњавање популације.
Званични идеолог овог таласа је бивши програмер и блогер-новинар Куртис Јарвин (Curtis Yarvin) са својом доктрином „Мрачне ренесансе”, идеологије која је анти-демократска, расистичка и дубоко техницистичка. Јарвин је постао „прва тастатура” техно-феудализма, али га ипак не треба стављати у исту групу са примарним организаторима и вођама овог покрета. Примарне вође су чланови пословне групе „ПејПал мафије”, скупа ИТ пословних људи и програмера који су у релативно кратком року успели да зараде стотине милијарди долара. Данас, крајем 2025, може се говорити и о трилионима долара а њихове везе са ЦИА и војском су им омогућиле да се наметну као политички важан фактор. За разлику од средњовековне властеле, ови људи не верују у класичне представе о Творцу, опседнути су гомилањем материјалних добара и технолошким развојем, морални кодекси су непостојећи а жудња за контролом сваког појединца једнака је оној севернокорејске породице Ким. Можда је мудрије посматрати ову групу као слој нео-феудалаца прожетих марксизмом и позитивизмом.
Све ово може многима заличити на нови холивудски пројекат, али степен утицаја и контроле ове секте указује на истинитост овог исказа. Први (званични) планетарни техно трилионер, Илон Маск, обилато је финансирао кампању председника Трампа и питање је да ли би Доналд поново постао председник без Маскове финансијске и медијске подршке. Међутим, главни мозак овог клана је техно-магнат Питер Тил (Peter Thiel). Из једне од његових компанија, инвестиционог фонда Митхрил капитал (Mithril Capital, San Francisco), потиче садашњи потпредседник Америке Џ. Д. Венс. Он је, после објављивања својих мемоара и са веома мало политичког искуства, „премештен” у Белу кућу.
наставак у коментару
Стање ствари
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Александар Теодоровић: Свет који тоне
Поборници основних људских и грађанских слобода немају пуно разлога за оптимизам, а чини се да се претерано и не узубуђују због тога
Сада је јасно да велики део човечанства тоне у нове форме тоталитаризма, не одричући се нужно и неких старих. Дезоријентисане масе, опседнуте својим личним проблемима и дневним инфузијама конзумеризма, углавном немо гледају у надолазеће ново-а-старо доба које поприма јасне облике диктатуре. Бројни улични протести који широм света призивају другачију политику најчешће се завршавају безуспешно и са новом дозом колективне апатије. Претпоставке Берђајева, Шпенглера, Стива Бланка, Марџори Кели и многих других разнородних мислилаца се очигледно материјализују. Наравно, оне неће бити истоветне у свим деловима света: Патагонија и Зеленортска острва можда и могу остати ван ових сивих цивилизацијских токова. Међутим, последњих деценија смо сведоци убрзаних фаза сламања права и привилегија средњих и нижих слојева, а и умерено богатих. Елите доминантних држава у свету заводе своје дистопије и ти процеси се видно убрзавају. Демократије запада и неких њихових колонија се претварају у „демократизме”, савремене сипљиве љуштуре некадашњих парламентарних демократија. У државама у којима су снажни ауторитарни системи били вековима доминантни, диктатуре се обнављају и понешто модификују. Почнимо од Северне Америке…
У сенци алгоритама
Без обзира на тренутну администрацију која је на власти, у САД се последњих деценија успоставља, или боље написати заводи, систем „техно-феудализма”, такође називан „нови фашизам” или „World Economic Forum“ агенда. Још од мандата Џимија Картера, сваки је наредни председник допринео изградњи овог дистопијског модела. Или, да будемо прецизнији, финансијске елите које контролишу ту државу и њене председнике.
Као што и сам назив сугерише, "техно-феудализам” је облик друштвеног уређења који тежи да применом нових технологија подјарми већину свет ске популације. Друштвени односи ће суштински бити слични онима из средњег века а апарат присиле овог поретка ће бити наоружан новим технологијама које су дизајниране за надгледање, контролу и кажњавање популације.
Званични идеолог овог таласа је бивши програмер и блогер-новинар Куртис Јарвин (Curtis Yarvin) са својом доктрином „Мрачне ренесансе”, идеологије која је анти-демократска, расистичка и дубоко техницистичка. Јарвин је постао „прва тастатура” техно-феудализма, али га ипак не треба стављати у исту групу са примарним организаторима и вођама овог покрета. Примарне вође су чланови пословне групе „ПејПал мафије”, скупа ИТ пословних људи и програмера који су у релативно кратком року успели да зараде стотине милијарди долара. Данас, крајем 2025, може се говорити и о трилионима долара а њихове везе са ЦИА и војском су им омогућиле да се наметну као политички важан фактор. За разлику од средњовековне властеле, ови људи не верују у класичне представе о Творцу, опседнути су гомилањем материјалних добара и технолошким развојем, морални кодекси су непостојећи а жудња за контролом сваког појединца једнака је оној севернокорејске породице Ким. Можда је мудрије посматрати ову групу као слој нео-феудалаца прожетих марксизмом и позитивизмом.
Све ово може многима заличити на нови холивудски пројекат, али степен утицаја и контроле ове секте указује на истинитост овог исказа. Први (званични) планетарни техно трилионер, Илон Маск, обилато је финансирао кампању председника Трампа и питање је да ли би Доналд поново постао председник без Маскове финансијске и медијске подршке. Међутим, главни мозак овог клана је техно-магнат Питер Тил (Peter Thiel). Из једне од његових компанија, инвестиционог фонда Митхрил капитал (Mithril Capital, San Francisco), потиче садашњи потпредседник Америке Џ. Д. Венс. Он је, после објављивања својих мемоара и са веома мало политичког искуства, „премештен” у Белу кућу.
наставак у коментару
Стање ствари
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤8😨4👌3