Лепоте старих српских мудрости:
"Батина има два краја."
"Ко се последњи смеје, најслађе се смеје."
"Ко с'ђаволом тикве сади, о главу му се олупају."
"Ничија није до зоре горела."
Чињеница да је америчка администрација експлицитно одбила да има посла са домаћом криминалном багром, лопужама и уградитељима у случају Генералштаб је потпуно маргинална и небитна у односу на оно што се истовремено са тим (пре 3, 4 дана) десило у Америци, а тиче се најдиректније нас:
Амерички Конгрес (и Представнички дом и Сенат), са 320 гласова "за" и 112 гласова "против" усвојили су тзв. Western Balkans Democracy and Prosperity Act то јесте Закон о демократији и просперитету Западног Балкана.
Овај закон је упућен прекјуче на потпис председнику САД-а, Доналду Трампу и ступиће на снагу одмах по његовом потписивању.
Ово је једини закон савременог света који експлицитно и директно помиње једну конкретну државу, а то је Србија.
Сумираћу суштински важне законске одредбе:
У закону се константује да је на целом З. Балкану највећа препрека развоју и просперитету његових земаља и народа ОГРОМНА КОРУПЦИЈА ВЛАДАЈУЋИХ СТРУКТУРА И ЊИМА БЛИСКИХ ЛИЦА ИЗ РАЗНИХ ОБЛАСТИ ПОСЛОВАЊА.
Закон експлицитно наводи да је посебно забрињавајуће стање по питању корупције највиших државних званичника У СРБИЈИ.
Даље наводи да је у целом региону, а посебно у Србији, стање демократије и људских права забрињавајуће а да су непоштени изборни услови у Србији неотклоњива препрека било каквој демократизацији друштва.
Због нивоа корупције, угњетавања становништва, ширења пропаганде и спровођења потпуно незаконитих и непоштених избора, од локалних до парламентарних, закон предвиђа механизме санкционисања.
Овај закон изричито обавезује председника САД-а да, у року од 90 дана од дана његовог ступања на снагу, уведе санкције:
- свим политичким актерима умешаним у корупцију, нарушавање људских права на протесте и спровођење непоштених избора, укључујући и санкције највишим државним званичницима;
- свим физичким лицима и правним ентитетима (фирмама) укљученим или повезаним са корупцијом на простору З. Балкана.
Санкције подразумевају, поред одузимања виза и забране уласка у САД и заплену имовине у иностранству и замрзавање рачуна, независно од тога да ли се имовина и рачуни воде на ове лопуже или на њихове тетке, швалерке, кумове, бабе, комшије...
Дакле, сатић откуцава, пролеће се ближи... Сад ћемо најпре гледати како пацови један за другим напуштају брод који тоне, а потом ћемо имати то задовољство да сазнамо листу лопужа које су предмет "обраде".
А, да, заборавила сам да додам:
"Ко мисли да стоји изнад народа, први пада под његовом тежином."
✍Сашка Љубичић
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
"Батина има два краја."
"Ко се последњи смеје, најслађе се смеје."
"Ко с'ђаволом тикве сади, о главу му се олупају."
"Ничија није до зоре горела."
Чињеница да је америчка администрација експлицитно одбила да има посла са домаћом криминалном багром, лопужама и уградитељима у случају Генералштаб је потпуно маргинална и небитна у односу на оно што се истовремено са тим (пре 3, 4 дана) десило у Америци, а тиче се најдиректније нас:
Амерички Конгрес (и Представнички дом и Сенат), са 320 гласова "за" и 112 гласова "против" усвојили су тзв. Western Balkans Democracy and Prosperity Act то јесте Закон о демократији и просперитету Западног Балкана.
Овај закон је упућен прекјуче на потпис председнику САД-а, Доналду Трампу и ступиће на снагу одмах по његовом потписивању.
Ово је једини закон савременог света који експлицитно и директно помиње једну конкретну државу, а то је Србија.
Сумираћу суштински важне законске одредбе:
У закону се константује да је на целом З. Балкану највећа препрека развоју и просперитету његових земаља и народа ОГРОМНА КОРУПЦИЈА ВЛАДАЈУЋИХ СТРУКТУРА И ЊИМА БЛИСКИХ ЛИЦА ИЗ РАЗНИХ ОБЛАСТИ ПОСЛОВАЊА.
Закон експлицитно наводи да је посебно забрињавајуће стање по питању корупције највиших државних званичника У СРБИЈИ.
Даље наводи да је у целом региону, а посебно у Србији, стање демократије и људских права забрињавајуће а да су непоштени изборни услови у Србији неотклоњива препрека било каквој демократизацији друштва.
Због нивоа корупције, угњетавања становништва, ширења пропаганде и спровођења потпуно незаконитих и непоштених избора, од локалних до парламентарних, закон предвиђа механизме санкционисања.
Овај закон изричито обавезује председника САД-а да, у року од 90 дана од дана његовог ступања на снагу, уведе санкције:
- свим политичким актерима умешаним у корупцију, нарушавање људских права на протесте и спровођење непоштених избора, укључујући и санкције највишим државним званичницима;
- свим физичким лицима и правним ентитетима (фирмама) укљученим или повезаним са корупцијом на простору З. Балкана.
Санкције подразумевају, поред одузимања виза и забране уласка у САД и заплену имовине у иностранству и замрзавање рачуна, независно од тога да ли се имовина и рачуни воде на ове лопуже или на њихове тетке, швалерке, кумове, бабе, комшије...
Дакле, сатић откуцава, пролеће се ближи... Сад ћемо најпре гледати како пацови један за другим напуштају брод који тоне, а потом ћемо имати то задовољство да сазнамо листу лопужа које су предмет "обраде".
А, да, заборавила сам да додам:
"Ко мисли да стоји изнад народа, први пада под његовом тежином."
✍Сашка Љубичић
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤21👍8👎2💩2🙈1
“Прво спречити нашу власт да призна Косово како бисмо се борили против нових признања”: Како се власт ове године борила за КиМ?
Председник Србије Александар Вучић је данас још једном најавио офанзиву у погледу отпризнавања независности Косова, те најавио да ће се Србија борити објављивањем оног “што има у сефу”. Ипак, судећи по овогодишњим резултатима на овом пољу и новим признавањима Косова, питање је како ће то тренутна власт успети да уради, пише Данас.
Ове године Косово се могло похвалити са четири нова признања њихове независности, од стране Кеније, Судана, Бахама и Сирије.
Ова четири признања прва су још од 2021. године када је Израел признао Косово након потписивања Вашингтонског споразума.
Након првог признања ове године од стране Кеније, Вучић је најавио да ће бити послата делегација у Африку која ће се бавити заустављањем признавња Косова, док је пар недеља након тога и министар спољних послова Марко Ђурић разговарао баш са министром спољних послова Судана.
Ипак, само две недеље након тог разговора и Судан је признао Косово.
Коментаришући ову изјаву председника Србије, члан председништва Новог ДСС-а Милош Станковић каже да Вучић и СНС воде “нескривено капитулантско-издајничку политику” у погледа Косова и Метохије.
Он тврди да иако је власт пред изборе у децембру 2023. обмањивала грађане да ови споразуми нису прихваћени, сада више не крију да их спроводе.
Председник Српског народног покрета са Косова Милија Бишевац каже да четири овогодишња признања јасно показују домете спољне политике Србије. Грађанима се годинама нуде флоскуле, политичке пароле и поруке које се понављају, док се реалност на терену одвија у потпуно супротном правцу.
Бишевац каже да реторика о томе да „Србија неће дати Косово“, да ће се „борити за свој народ“ и да ће држава заштитити своје интересе, и даље одзвања у ушима грађана, док се се у пракси догађају управо супротне ствари.
Бишевац додаје да док се у јавности води оваква реторика, а кључни процеси се одвијају далеко од очију грађана, последице тих одлука највише осећају Срби на Косову и Метохији.
цео чланак ОВДЕ
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Председник Србије Александар Вучић је данас још једном најавио офанзиву у погледу отпризнавања независности Косова, те најавио да ће се Србија борити објављивањем оног “што има у сефу”. Ипак, судећи по овогодишњим резултатима на овом пољу и новим признавањима Косова, питање је како ће то тренутна власт успети да уради, пише Данас.
Ове године Косово се могло похвалити са четири нова признања њихове независности, од стране Кеније, Судана, Бахама и Сирије.
Ова четири признања прва су још од 2021. године када је Израел признао Косово након потписивања Вашингтонског споразума.
Након првог признања ове године од стране Кеније, Вучић је најавио да ће бити послата делегација у Африку која ће се бавити заустављањем признавња Косова, док је пар недеља након тога и министар спољних послова Марко Ђурић разговарао баш са министром спољних послова Судана.
Ипак, само две недеље након тог разговора и Судан је признао Косово.
Ми имамо одређене ствари у нашем сефу, питање је тренутка када ћемо то да покажемо и обелоданимо јавности, а чували смо се обелодањивања да не бисмо повредили велике јер имају могућност притиска на њих. Нема више разлога за то, ми смо притиснути уз зид и борићемо се за своје, рекао је АВ.
Коментаришући ову изјаву председника Србије, члан председништва Новог ДСС-а Милош Станковић каже да Вучић и СНС воде “нескривено капитулантско-издајничку политику” у погледа Косова и Метохије.
То се ради још од прихватања Француско-немачког споразума и Охридског анекса у пролеће 2023. године, којима се сецесионистичком Косову дају готово сви елементи државности,појашњава наш саговорник.
Он тврди да иако је власт пред изборе у децембру 2023. обмањивала грађане да ови споразуми нису прихваћени, сада више не крију да их спроводе.
О томе је у више наврата, чак и пред страним званичницима говорио сам Вучић, а Охридски анекс је истакнут и на сајту Владе Србије, каже Станковић.
Председник Српског народног покрета са Косова Милија Бишевац каже да четири овогодишња признања јасно показују домете спољне политике Србије. Грађанима се годинама нуде флоскуле, политичке пароле и поруке које се понављају, док се реалност на терену одвија у потпуно супротном правцу.
Бишевац каже да реторика о томе да „Србија неће дати Косово“, да ће се „борити за свој народ“ и да ће држава заштитити своје интересе, и даље одзвања у ушима грађана, док се се у пракси догађају управо супротне ствари.
Оно што би било одговорно и поштено према јавности јесте да се отворено и у целости објави Охридски споразум, у којем се Србија обавезала да неће утицати на друге државе у вези са њиховим односом према Косову, укључујући и питање признања, истиче Бишевац.
Бишевац додаје да док се у јавности води оваква реторика, а кључни процеси се одвијају далеко од очију грађана, последице тих одлука највише осећају Срби на Косову и Метохији.
Зато је крајње време да се престане са политиком симболичних порука и да се јавности саопшти пуна истина о обавезама које је држава већ преузела.
цео чланак ОВДЕ
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍21❤4🔥3
ЧИЈА ЋЕ ДЕЦА ВРАЋАТИ ВУЧИЋЕВЕ ДУГОВЕ Како се председник Србије стиснуо и није платио
Говорећи о ситуацији са животним намирницама, председница Скупштине Србије Ана Брнабић је рекла да "имамо свега", да се нада да ће бити и за извоз, те да је то обезбедио председник Србије Александар Вучић. То у пракси изгледа овако: свака част домаћине, ајде плати Златко, а Председник Вучић каже: "Деци нећемо остављати дугове".
Председник Александар Вучић присуствовао је отварању нове спортске хале у Путинцима код Руме, где је "платио" флашицу воде, слично као што је пре годину и по дана даривао икону у манастиру Студеница. Председник је током обиласка застао на тезгу код једне жене код које су били изложени сокови и воде, уредно питао да ли може флашицу воде, она му је рекла да се послужи, а он је онда инсистирао да плати. Отворио је воду, попио и окренуо се: "Узми Златко, молим те, плати само“.
На крају, кад је Аца Вучић славодобитно завршио своју конференцију за штампу и достојанствено се удаљио, окупљени и пожељни домаћини овог режима су се у миру Божјем разишли да наричу над "породичним вредностима" које пропагира домаћинска Србија под СНС-ом. Субјект се одаје несвесно, мимо своје воље, откривајући праву природу своје мотивације. Ми се на међународном тржишту капитала задужујемо под јако лошим условима и добијамо каматне стопе које су најмање двоструко веће него што их добијају земље са развијеном привредом. Те камате су 4, 5 и 6 процената што је ужасно. Зашто је ужасно? Зато што земља сиромаши ако је каматна стопа већа од стопе раста њене привреде. Домаћински. Порука је - ево, видите како сам ја добар домаћин и владар.
Ако је веровати анализама које су доступне медијима, сваки грађанин Србије, дужан је Кини близу 2.000 евра. То је резултат политике задуживања Србије код својих кинеских пријатеља. Ако се овако настави, укупна висина дуга Србије ће се приближити цифри од преко 50 милијарди евра. Александра Вучића то и даље ништа не брине, јер тврди да је однос дуга и БДП-а такав да не представља никакву опасност по државу. И народ једва састављају крај с крајем. Ето, са 200 евра не може да се живи, али када дође дан за гласање, народ не одустаје од "стабилности" коју промовише председник Србије Александар Вучић. Верне присталице режима верују председнику да ће бити боље. Али, они немају Златка да плати рачун. Морају сами.
Вучић је не тако давно, за оне што заборављају, на конференцији за новинаре пред камерама показао корпе у којима су били различити производи чије би цене требало да буду ниже.
"Ово су страшне и чудесне мере које ће да повећају свеукупну потрошњу и које ће да значе обичним људима, сиромашнијим људима" - рекао је Вучић.
Откуд "сиромашнији " у новорадикалској Србији, није објаснио. Паре које се и ових дана деле грађанима и преузећима потичу из задуживања. Међутим, када су господина Вучића новинари питали одакле тај новац - он је рекао: "То су српске паре, из српске касе, из озбиљне српске државе". Елем, није никакав проблем враћати дугове када имате могућност да зарадите. Тога се нико не плаши када живи у нормалној држави.
Проблем је у томе колико можеш у Србији да зарадиш, а да ниси члан Српске напредне странке. А, немаш Златка...
✍️ Д. Љутић
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Говорећи о ситуацији са животним намирницама, председница Скупштине Србије Ана Брнабић је рекла да "имамо свега", да се нада да ће бити и за извоз, те да је то обезбедио председник Србије Александар Вучић. То у пракси изгледа овако: свака част домаћине, ајде плати Златко, а Председник Вучић каже: "Деци нећемо остављати дугове".
Председник Александар Вучић присуствовао је отварању нове спортске хале у Путинцима код Руме, где је "платио" флашицу воде, слично као што је пре годину и по дана даривао икону у манастиру Студеница. Председник је током обиласка застао на тезгу код једне жене код које су били изложени сокови и воде, уредно питао да ли може флашицу воде, она му је рекла да се послужи, а он је онда инсистирао да плати. Отворио је воду, попио и окренуо се: "Узми Златко, молим те, плати само“.
На крају, кад је Аца Вучић славодобитно завршио своју конференцију за штампу и достојанствено се удаљио, окупљени и пожељни домаћини овог режима су се у миру Божјем разишли да наричу над "породичним вредностима" које пропагира домаћинска Србија под СНС-ом. Субјект се одаје несвесно, мимо своје воље, откривајући праву природу своје мотивације. Ми се на међународном тржишту капитала задужујемо под јако лошим условима и добијамо каматне стопе које су најмање двоструко веће него што их добијају земље са развијеном привредом. Те камате су 4, 5 и 6 процената што је ужасно. Зашто је ужасно? Зато што земља сиромаши ако је каматна стопа већа од стопе раста њене привреде. Домаћински. Порука је - ево, видите како сам ја добар домаћин и владар.
Ако је веровати анализама које су доступне медијима, сваки грађанин Србије, дужан је Кини близу 2.000 евра. То је резултат политике задуживања Србије код својих кинеских пријатеља. Ако се овако настави, укупна висина дуга Србије ће се приближити цифри од преко 50 милијарди евра. Александра Вучића то и даље ништа не брине, јер тврди да је однос дуга и БДП-а такав да не представља никакву опасност по државу. И народ једва састављају крај с крајем. Ето, са 200 евра не може да се живи, али када дође дан за гласање, народ не одустаје од "стабилности" коју промовише председник Србије Александар Вучић. Верне присталице режима верују председнику да ће бити боље. Али, они немају Златка да плати рачун. Морају сами.
Вучић је не тако давно, за оне што заборављају, на конференцији за новинаре пред камерама показао корпе у којима су били различити производи чије би цене требало да буду ниже.
"Ово су страшне и чудесне мере које ће да повећају свеукупну потрошњу и које ће да значе обичним људима, сиромашнијим људима" - рекао је Вучић.
Откуд "сиромашнији " у новорадикалској Србији, није објаснио. Паре које се и ових дана деле грађанима и преузећима потичу из задуживања. Међутим, када су господина Вучића новинари питали одакле тај новац - он је рекао: "То су српске паре, из српске касе, из озбиљне српске државе". Елем, није никакав проблем враћати дугове када имате могућност да зарадите. Тога се нико не плаши када живи у нормалној држави.
Проблем је у томе колико можеш у Србији да зарадиш, а да ниси члан Српске напредне странке. А, немаш Златка...
✍️ Д. Љутић
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💩30❤2🤯2
Јован Мирић: Два жита на главном путу
Командант издаде оштро и неопозиво наређење – или њихови родитељи у задругу, или синови официри напоље из војске
Напустивши касарну и упутивши се ка сомборској железничкој станици Гојко Р. понесе тешку бригу на души. И у возу ка Колуту сеђаше забринут, једва прозборивши коју реч са сапутницима. Шта ће рећи отац кад са станице стигне кући?
И ранијих година, кад би суботом путовао у Колут родитељима, Дмитру и Стани, није био сасвим спокојан, али сада је било друкчије. Много друкчије. Дође одсутан час, помишљаше, познајући добро тврдоћу очеву.
Суботом су официри сомборског гарнизона путовали у оближња села, неки од њих носећи својом родитељима поруку, издату од команде гарнизона, да своја радна оруђа, земљу и стоку унесу у сељачке радне задруге уколико то још нису учинили. Четврта година је већ како су задруге формиране, чак по више њих у једном селу. Од синова официра упорно се захтевало да убеде очеве да уђу у задругу.
Али ове суботе беше друкчије. Командант постројеним официрима, чији родитељи још нису у задрузи, први пут нареди да иступе два корака напред. И онда издаде оштро и неопозиво наређење – или њихови родитељи у задругу, или синови официри напоље из војске. Девет породица у Колуту, међу њима и Гојкова, беху самосталци. Беше и ранијих година разних притисака на њих да уђу у задругу, задругари их називаху кулацима, непријатељима социјализма и комунизма, уз претње су и разна малтретирања. Овога пута, међутим, притисак, чак ултиматум, дође директно од армије.
И са том командом и њеним последицама Гојко сада путује кући оцу Дмитру. Дмитар раније није хтео ни да чује за задругу. На сва наговарања и убеђивања синовљева – јер је Гојко био члан Партије и њен верник – отац је само одмахивао руком. Као и други самосталци, он је својом радном стоком и својим оруђем обрађивао земљу, додељену му као колонисти 1946. године.
Код куће сина официра дочека готов ручак. Ништа Гојко не рече улазећи у кућу и седећи за столом, осим уобичајених поздрава и размене основних питања. За ручком мук. Осећаше сви, и родитељи, две сестре и брат Милош са својом женом Драгицом, неку бремениту неизвесност.
Уставши од стола и поседавши по отоманима, Гојко се одважи да проговори.
– Слушај, Стари. Мораш да уђеш у задругу, нема више чекања. Наређено је у армији.
Ако ти не уђеш у задругу мене ће истерати из армије. А код војске нема врдања.
Дмитар ништа не одговори. Ћутао је, повремено отресајући пепео са цигарете малим прстом десне руке.
Прође тешких пет-шест минута. Мајка је прала судове код шпорета, напрегнуто слушајући. Брат, снаха и сестре изгубише се у собама.
– Тако велиш, рече на крају отац.
– Тако је како ти казах. А и доста си био самосталац.
– Ајде, диж’ се, облачи се, рече Дмитар устајући, дохвативши стари кожун, донет још из Лике.
– Ђе ћемо сад у ово доба, упита Гојко.
– Идеш са мном.
Дмитар оде до штале, изведе два коња и упрегну их у кола. Седоше обојица, изађоше из дворишта и упутише се ка атару, опет ћутећи.
Кренуше главним путем на исток, ка Гакову. Довезоше се до прве њиве, јесенас засејане пшеницом. Почетком марта пшеница се таласаше на благом поветарцу, здраво зелене боје.
– Видиш ово жито… Како ти се чини, упита Дмитар сина.
– Баш добро жито, одлично, одговори Гојко.
– То је њива Драгића Узелца, он је самосталац.
Дођоше до следеће табле, знатно веће од прве.
– На шта ти ово жито личи, опет упита Дмитар, зауставивши коње.
– Скроз слабо и јадно, признаде Гојко.
– То ти је задружна табла. Идемо даље.
наставак у коментару
Стање ствари
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Командант издаде оштро и неопозиво наређење – или њихови родитељи у задругу, или синови официри напоље из војске
Напустивши касарну и упутивши се ка сомборској железничкој станици Гојко Р. понесе тешку бригу на души. И у возу ка Колуту сеђаше забринут, једва прозборивши коју реч са сапутницима. Шта ће рећи отац кад са станице стигне кући?
И ранијих година, кад би суботом путовао у Колут родитељима, Дмитру и Стани, није био сасвим спокојан, али сада је било друкчије. Много друкчије. Дође одсутан час, помишљаше, познајући добро тврдоћу очеву.
Суботом су официри сомборског гарнизона путовали у оближња села, неки од њих носећи својом родитељима поруку, издату од команде гарнизона, да своја радна оруђа, земљу и стоку унесу у сељачке радне задруге уколико то још нису учинили. Четврта година је већ како су задруге формиране, чак по више њих у једном селу. Од синова официра упорно се захтевало да убеде очеве да уђу у задругу.
Али ове суботе беше друкчије. Командант постројеним официрима, чији родитељи још нису у задрузи, први пут нареди да иступе два корака напред. И онда издаде оштро и неопозиво наређење – или њихови родитељи у задругу, или синови официри напоље из војске. Девет породица у Колуту, међу њима и Гојкова, беху самосталци. Беше и ранијих година разних притисака на њих да уђу у задругу, задругари их називаху кулацима, непријатељима социјализма и комунизма, уз претње су и разна малтретирања. Овога пута, међутим, притисак, чак ултиматум, дође директно од армије.
И са том командом и њеним последицама Гојко сада путује кући оцу Дмитру. Дмитар раније није хтео ни да чује за задругу. На сва наговарања и убеђивања синовљева – јер је Гојко био члан Партије и њен верник – отац је само одмахивао руком. Као и други самосталци, он је својом радном стоком и својим оруђем обрађивао земљу, додељену му као колонисти 1946. године.
Код куће сина официра дочека готов ручак. Ништа Гојко не рече улазећи у кућу и седећи за столом, осим уобичајених поздрава и размене основних питања. За ручком мук. Осећаше сви, и родитељи, две сестре и брат Милош са својом женом Драгицом, неку бремениту неизвесност.
Уставши од стола и поседавши по отоманима, Гојко се одважи да проговори.
– Слушај, Стари. Мораш да уђеш у задругу, нема више чекања. Наређено је у армији.
Ако ти не уђеш у задругу мене ће истерати из армије. А код војске нема врдања.
Дмитар ништа не одговори. Ћутао је, повремено отресајући пепео са цигарете малим прстом десне руке.
Прође тешких пет-шест минута. Мајка је прала судове код шпорета, напрегнуто слушајући. Брат, снаха и сестре изгубише се у собама.
– Тако велиш, рече на крају отац.
– Тако је како ти казах. А и доста си био самосталац.
– Ајде, диж’ се, облачи се, рече Дмитар устајући, дохвативши стари кожун, донет још из Лике.
– Ђе ћемо сад у ово доба, упита Гојко.
– Идеш са мном.
Дмитар оде до штале, изведе два коња и упрегну их у кола. Седоше обојица, изађоше из дворишта и упутише се ка атару, опет ћутећи.
Кренуше главним путем на исток, ка Гакову. Довезоше се до прве њиве, јесенас засејане пшеницом. Почетком марта пшеница се таласаше на благом поветарцу, здраво зелене боје.
– Видиш ово жито… Како ти се чини, упита Дмитар сина.
– Баш добро жито, одлично, одговори Гојко.
– То је њива Драгића Узелца, он је самосталац.
Дођоше до следеће табле, знатно веће од прве.
– На шта ти ово жито личи, опет упита Дмитар, зауставивши коње.
– Скроз слабо и јадно, признаде Гојко.
– То ти је задружна табла. Идемо даље.
наставак у коментару
Стање ствари
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💯19👍4
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Ово је сјећање на 1996. годину када су Срби, након потписивања Дејтонског споразума, напустили Сарајево. Отишли су из Хаџића, Илијаша, Илиџе, Вогошће и Новог Сарајева, општина које су одбранили у рату.
ЈТ Сњежан Лаловић
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
ЈТ Сњежан Лаловић
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
😢38🤣2❤1🌚1
Председник одбора за здравство Покрета МИ СНАГА НАРОДА др Даница Грујичић ???🙉
Практичан пример функционисања политичке сцене у Србији.
Сви могу са свима.
Повезнице су голи политички (читај материјални) интерес, а реторика у складу са циљаним гласачким телом.
Испуњење политичке форме без праве идејне суштине и садржаја.
Увек спремна нова лажна опција.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Практичан пример функционисања политичке сцене у Србији.
Сви могу са свима.
Повезнице су голи политички (читај материјални) интерес, а реторика у складу са циљаним гласачким телом.
Испуњење политичке форме без праве идејне суштине и садржаја.
Увек спремна нова лажна опција.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💯25✍6🤮6💩5
1/4
Многи често остану затечени кад чују да се све до уназад стотину година Дубровник сматрао српским градом. Тај атрибут му нису дали само православни житељи, него већински Срби католици који су се дуго и упорно опирали његовом агресивном похрваћивању.
Е, о том Дубровнику и једној од перјаница те борбе Србину, католику, грофу Лују Војновићу биће ријечи у овој причи.
Везе тог града са његовим српским залеђем сежу у најдаљу прошлост. Све почиње од великог српског жупана Бодина, који је крајем 11. вијека опсједао Дубровник, градећи око њега куле са посадама. Временом наступи примирје, а романско и српско племе се сјединише. Ускоро српски житељи посташе бројнији. Потиснули су латинско име Рагуза и свом младом граду дадоше српско име – Дубровник.
За вријеме Немањића политичке, трговачке и културне везе достигле су врхунац. Тада се Дубровник, окружен српским земљама, третирао чак као енклава Србије. О томе постоји богата историјска грађа. Ни падом српске државе, а и по њеној обнови, Дубровник за Србе није губио значај, но то тражи посебну причу.
Бечу сметала етничка слика Далмације
У сам освит 19. вијека Наполеон заузе Далмацију и угаси славну слободну Дубровачку републику, а разним војно-политичким играма град 1813. дође под власт Аустрије. Колонијалној политици Беча сметала је етничка слика Далмације, Дубровника и Боке па ријеши да то политички или насилно промијени, јер је аустријски царски статистичар Карл фон Церинг у попису Дубровника, Конавла и Пељешца 1851. и 1857. написао – Срби. Дубровник је са околином, по попису из 1890. имао 11.177 становника, од којих се 9.731 (87%) изјаснило да у кући говоре српски језик, 716 талијански, 384 мађарски, 285 њемачки, 52 чешки, 19 словенски, 6 пољски и 2 руски језик. Ни помена од неких Хрвата.
Срби католици су већински и у Конавлима, Пељешцу и Цавтату, који је називан малим Београдом. Тај народ је временом прихватио католичку вјеру, али је задржао и љубоморно чувао своју српску етничку свијест и традицију, крсну славу и друго. Све до осамсто шездесетих ту се није ни знало ни чуло за некакво хрватство.
Дубровачки историчар Мавро Орбин 1601. пише како су Дубровчани неком приликом у писму Хрватима рекли и ово: „Ви сте из земље веома далеке …“ „Voi siete dal passe molto lontani…“ Професор историје на загребачком универзитету, Хрват Натко Нодило (1834-1912) пише: „У Дубровнику се од памтивијека говорило српски, како од пучана тако и од властеле; како код куће тако и у јавном животу.“ Дубровачки лингвиста Марко Решетар крајем 19. вијека везује за дубровачке становнике само српско име и српски језик.
Пројекат
Водећим дубровачким српским интелектуалцима: Меду Пуцићу, Луку Зору, Матији Бану, Никши Градију, Антуну Фабрису, Перу Будманију и другим био је познат тајни план Аустрије да Србе римокатолике преведе у Хрвате, при чему су спремни примијенити сва средства па и терор најширих размјера. Реализацију тог пројекта требало би да спроведу Хрвати из Загреба, са придобијеним Србима католицима из Славоније, Далмације, Босне и Херцеговине, Боке и самог Дубровника.
Иван Кукуљевић – Сакцински био је први од великохрватских идеолога који је почео код Дубровчана, Бокеља и Примораца да шири хрваштину. Еуген Кватерник пише: „Од салцбуршких Алпа до Косова и Албаније вијат ће се доскора застава чисте неоскврњене Хрватске.“ Ту пропаганду још жешће наставља дон Михо Павлиновић, којег индиректно подупире и сам Штросмајер.
Лујо Војновић
Лујо конте Војновић, правник, историчар, дипломата, сенатор и књижевник, путем штампе енергично полемише са актерима те политике. Он 1888. пише како ти фалсификатори на основу „трулог Хрватског државног права“ подмећу да су Далмација, Дубровник и Бока хрватски. Подвлачи да је Дубровник историјски дио српских земаља, мада су политички и пословни односи у Медитерану условили његову припадност католичком свијету. Чак је и аустријски дипломата Бењамин Калај у својим раним радовима писао да је Дубровник српски град.
наставак у коментару
Наука и култура
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Многи често остану затечени кад чују да се све до уназад стотину година Дубровник сматрао српским градом. Тај атрибут му нису дали само православни житељи, него већински Срби католици који су се дуго и упорно опирали његовом агресивном похрваћивању.
Е, о том Дубровнику и једној од перјаница те борбе Србину, католику, грофу Лују Војновићу биће ријечи у овој причи.
Везе тог града са његовим српским залеђем сежу у најдаљу прошлост. Све почиње од великог српског жупана Бодина, који је крајем 11. вијека опсједао Дубровник, градећи око њега куле са посадама. Временом наступи примирје, а романско и српско племе се сјединише. Ускоро српски житељи посташе бројнији. Потиснули су латинско име Рагуза и свом младом граду дадоше српско име – Дубровник.
За вријеме Немањића политичке, трговачке и културне везе достигле су врхунац. Тада се Дубровник, окружен српским земљама, третирао чак као енклава Србије. О томе постоји богата историјска грађа. Ни падом српске државе, а и по њеној обнови, Дубровник за Србе није губио значај, но то тражи посебну причу.
Бечу сметала етничка слика Далмације
У сам освит 19. вијека Наполеон заузе Далмацију и угаси славну слободну Дубровачку републику, а разним војно-политичким играма град 1813. дође под власт Аустрије. Колонијалној политици Беча сметала је етничка слика Далмације, Дубровника и Боке па ријеши да то политички или насилно промијени, јер је аустријски царски статистичар Карл фон Церинг у попису Дубровника, Конавла и Пељешца 1851. и 1857. написао – Срби. Дубровник је са околином, по попису из 1890. имао 11.177 становника, од којих се 9.731 (87%) изјаснило да у кући говоре српски језик, 716 талијански, 384 мађарски, 285 њемачки, 52 чешки, 19 словенски, 6 пољски и 2 руски језик. Ни помена од неких Хрвата.
Срби католици су већински и у Конавлима, Пељешцу и Цавтату, који је називан малим Београдом. Тај народ је временом прихватио католичку вјеру, али је задржао и љубоморно чувао своју српску етничку свијест и традицију, крсну славу и друго. Све до осамсто шездесетих ту се није ни знало ни чуло за некакво хрватство.
Дубровачки историчар Мавро Орбин 1601. пише како су Дубровчани неком приликом у писму Хрватима рекли и ово: „Ви сте из земље веома далеке …“ „Voi siete dal passe molto lontani…“ Професор историје на загребачком универзитету, Хрват Натко Нодило (1834-1912) пише: „У Дубровнику се од памтивијека говорило српски, како од пучана тако и од властеле; како код куће тако и у јавном животу.“ Дубровачки лингвиста Марко Решетар крајем 19. вијека везује за дубровачке становнике само српско име и српски језик.
Пројекат
Водећим дубровачким српским интелектуалцима: Меду Пуцићу, Луку Зору, Матији Бану, Никши Градију, Антуну Фабрису, Перу Будманију и другим био је познат тајни план Аустрије да Србе римокатолике преведе у Хрвате, при чему су спремни примијенити сва средства па и терор најширих размјера. Реализацију тог пројекта требало би да спроведу Хрвати из Загреба, са придобијеним Србима католицима из Славоније, Далмације, Босне и Херцеговине, Боке и самог Дубровника.
Иван Кукуљевић – Сакцински био је први од великохрватских идеолога који је почео код Дубровчана, Бокеља и Примораца да шири хрваштину. Еуген Кватерник пише: „Од салцбуршких Алпа до Косова и Албаније вијат ће се доскора застава чисте неоскврњене Хрватске.“ Ту пропаганду још жешће наставља дон Михо Павлиновић, којег индиректно подупире и сам Штросмајер.
Лујо Војновић
Лујо конте Војновић, правник, историчар, дипломата, сенатор и књижевник, путем штампе енергично полемише са актерима те политике. Он 1888. пише како ти фалсификатори на основу „трулог Хрватског државног права“ подмећу да су Далмација, Дубровник и Бока хрватски. Подвлачи да је Дубровник историјски дио српских земаља, мада су политички и пословни односи у Медитерану условили његову припадност католичком свијету. Чак је и аустријски дипломата Бењамин Калај у својим раним радовима писао да је Дубровник српски град.
наставак у коментару
Наука и култура
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
✍17💯11❤2👍1👏1🤣1
Forwarded from Уз свој народ
Уз свој народ
На шеталишту у Северној Митровици постављена новогодишња јелка, припадници КП тражили дозволу на увид
ХОЋЕ ЛИ БИТИ СРПСКИХ ОБЕЛЕЖЈА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ЗА ВРЕМЕ НАСТУПАЈУЋИХ ПРАЗНИКА?
Укупно 52.000 евра новчане казне
Подсетимо, ово је други пут да је Српска листа новчано кажњена по жалби партије Косовски савез.
Први пут новчаном казном од 20.000 евра.
Наиме, како се наводи, 22. децембра активисти Косовског савеза приметили су наводно активисте Српске листе како постављају промотивне материјале на 14 локација на јавним површинама у општини Лепосавић.
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
Укупно 52.000 евра новчане казне
Подсетимо, ово је други пут да је Српска листа новчано кажњена по жалби партије Косовски савез.
Први пут новчаном казном од 20.000 евра.
Наиме, како се наводи, 22. децембра активисти Косовског савеза приметили су наводно активисте Српске листе како постављају промотивне материјале на 14 локација на јавним површинама у општини Лепосавић.
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
❤7💩6👍2🍾1
Агент БИА сведочио на суђењу у случају „Јовањица“: Радио сам за агенцију, а не самостално, били су обавештени
У Специјалном суду у Београду данас је настављено суђење у случају “Јовањица” где је првооптужени Предраг Колувија, а на оптужници су се нашли и припадници Безбедносно-информативне агенције (БИА) од којих је један Александар Тошић. Њих Јавно тужилаштво за организовани криминал терети да су неовлашћено производили и продавали марихуану.
Оптужени Колувија је изнео своју одбрану на претходном рочишту, а данас је то требало да учине и остали окривљени. Међутим, сви су одлучили да то учине у даљем току поступка, како буде одмицао.
Како Нова извештава, у односу на Александра Тошића, процедура је нешто другачија с обзиром да је у време извршења кривичног дела за које је оптужен био шеф БИА на Звездари, те суд мора да прибави документацију од агенције која би ослободила Тошића од чувања тајне, јер делови на којима би се занивало његово сведочење обухватају податке који су означени као строго поверљиви.
Судија је Тошићу поставио само два питања, “да ли је посао обављао по личним захтевима или за агенцију и да ли је агенција била обавештена”.
“За агенцију и била је обавештена”, рекао је Тошић за говорницом у судници Специјалног суда у Београду.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
У Специјалном суду у Београду данас је настављено суђење у случају “Јовањица” где је првооптужени Предраг Колувија, а на оптужници су се нашли и припадници Безбедносно-информативне агенције (БИА) од којих је један Александар Тошић. Њих Јавно тужилаштво за организовани криминал терети да су неовлашћено производили и продавали марихуану.
Оптужени Колувија је изнео своју одбрану на претходном рочишту, а данас је то требало да учине и остали окривљени. Међутим, сви су одлучили да то учине у даљем току поступка, како буде одмицао.
Како Нова извештава, у односу на Александра Тошића, процедура је нешто другачија с обзиром да је у време извршења кривичног дела за које је оптужен био шеф БИА на Звездари, те суд мора да прибави документацију од агенције која би ослободила Тошића од чувања тајне, јер делови на којима би се занивало његово сведочење обухватају податке који су означени као строго поверљиви.
Судија је Тошићу поставио само два питања, “да ли је посао обављао по личним захтевима или за агенцију и да ли је агенција била обавештена”.
“За агенцију и била је обавештена”, рекао је Тошић за говорницом у судници Специјалног суда у Београду.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
😁19❤5🤣3
Прва слика:
На левој страни слике видите прстен краља Стефана Првовенчаног, који се чува у ризници манастира Студеница.
Мотиви на прстену су грожђе и класје жита, симболи благостања и уређене државе. Рашка је у средњем веку била плодна и позната жупа, толико значајна да је титула Великог жупана стајала раме уз раме са краљевском.
Са десне стране видите прстен хрватског краља Томислава, пронађен релативно скоро након деценија потраге, што се у Хрватској поклапа са обележавањем „1100 година постојања“ и представља први материјални доказ да је краљ Томислав заиста постојао.
Што се тиче самог рада, важно је напоменути да су прстенови настали у различитим вековима и у оквиру различитих јувелирских традиција. Разлике у техници израде, материјалу и занатском нивоу видљиве су и данас.
Друга слика:
Хрватска „хиљадугодишња круна“ у пракси се завршава једним од најапсурднијих детаља европске историје XX века.
Причом о краљу који није владао, није крунисан и који је сопствену титулу доживљавао као политичку фарсу.
Када је у априлу 1941. створена тзв. НДХ, она није имала ни државноправни континуитет, ни суверенитет, ни међународно признату круну. По директном налогу Бенита Мусолинија, на њено чело морао је бити постављен италијански племић из куће Савоја, како би нова творевина добила привид монархијске легитимације.
Тако је војвода од Аосте, Аимоне Савојски, 18. маја 1941. године у Риму проглашен за „краља Хрватске“ под именом Томислав II.
Чињеница је да Томислав II никада није крунисан, никада није дошао у НДХ и никада није вршио било какву стварну власт.
Само крунисање, планирано у Дувну, више пута је одлагано, а затим у потпуности напуштено. Италијански извори бележе да је Аимоне од самог почетка био свестан нестабилности територије, јаког устаничког покрета и масовних злочина који су се у његово име спроводили.
У таквим околностима, 31. јула 1943. године, уочи капитулације Италије, Аимоне Савојски се формално одриче титуле „краља Хрватске“. Тај чин означава коначан крај једине формалне хрватске „монархије“ у XX веку.
Посебно је значајно како је сам Аимоне ту титулу доживљавао. У приватним изјавама и каснијим историјским освртима, забележено је да је хрватску круну сматрао празним симболом, наметнутим политичким експериментом без стварне државе иза себе.
И ту долазимо до врхунца ове трагикомедије.
У својој абдикацији и опоруци, војвода Аимоне „Звонимирову круну“ оставља свом мачору.
Не хрватском племству.
Не народу.
Не држави.
Већ МАЧОРУ.
И то није метафора.
Ни сатира.
Ни српска „пропаганда“.
Већ историјски документ.
Дакле, ако вас занима где је завршила последња хрватска круна, одговор је једноставан: код једне италијанске мачке.
Зато свака кореографија, поштанска марка и „хиљадугодишњи јубилеј“ изгледају управо онако како и јесу, као фарса.
Јер круна коју је последњи „краљ“ оставио мачору, тешко да може бити симбол државности.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🔥21👍9❤1✍1👻1
Реаговање АВ на одлуку суда да обустави поступак против Весића и осталих:
📌 Ја никада не лажем - чувена реченица једног времена које нажалост још увек траје. За једну вишеслојну личност време је ипак показало да сви облици имају једну заједничку црту - ЛАЖУ ЧИМ ЗИНУ!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Нисам се мешао, указивао сам на пропусте. Нити ћу. Од почетка сам указивао на многе пропусте, чинило ми се с правом. И сада је то постало потпуно видљиво. Немам никакве ни разговоре, никакав утицај ни на кога у тужилаштву, ни на кога у правосуђу. Нити сам разговарао, нити ћу да разговарам
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
💩41💊7💯2😁1
Шта пише у лиценци издатој НИС-у: мађарски Мол, датум преговора и услови трансакција
https://insajder.net/teme/sta-stoji-u-licenci-koju-je-ofak-izdao-nis-u-madarski-mol-datum-za-pregovore-i-uslovi-za-transakcije
Америчка Канцеларија за контролу стране имовине (OFAC) при Министарству финансија издала је НИС-у лиценцу за преговоре до 24. марта, али није дозволила компанији да настави са радом.
Лиценца, коју је Инсајдер имао на увиду, показује да су преговори у току са мађарском компанијом МОЛ. У њој се посебно наводи да сваки споразум мора да покаже трајан и потпун излазак руског власништва и контроле из НИС-а.
У документу, који је потписао помоћник директора OFAC-а за лиценцирање Алан В. Кристијан, а датиран је 23. децембра, наводи се да су носиоци лиценци овлашћени да се упуштају у све трансакције које су уобичајене и неопходне за преговарање о споразуму о трајном одузимању власништва и контроле над руским ентитетима и њиховим посредницима од стране НИС-а.
Носиоци лиценце су адвокатска канцеларија „Baker & McKenzie LLP“, НИС Нови Сад, „MOL Hungarian Oil and Gas Public Limited Company“, Влада Србије, Газпром њефт, Газпром и „JSC Intelligence“.
Подсетимо се да у власничкој структури НИС-а, Гаспром њефт има 44,85 одсто, Република Србија 29,87 одсто, остали мањински акционари 13,98 одсто и „Интелиџенс“ 11,30 одсто.
Међутим, наглашава се да лиценца не овлашћује спровођење било каквог споразума о отуђењу власништва и контроле над руским ентитетима из трансакција које су претходно одобрене, уз посебну напомену да би спровођење таквог споразума захтевало посебно одобрење ОФАК-а.
„Сваки такав споразум морао би да покаже да су сви власнички удели и контрола над НИС-ом од стране руских ентитета и њихових посредника трајно и потпуно прекинути“, наводи се подебљаним словима.
Што се тиче дела који се тиче упозорења, наводи се да пренос било које блокиране имовине и задужење било ког блокираног рачуна нису овлашћени. Такође се наглашава да овлашћење за преговоре не треба тумачити као одлуку ОФАК-а да овласти закључивање и спровођење споразума са НИС-ом или са било ким чија су имовинска права блокирана.
Напомиње се да лиценца важи до ранијег од следећа два датума: до завршетка одобрених трансакција или до 24. марта 2026. године и није преносива. Такође, лиценца се може опозвати или изменити у било ком тренутку.
„Ако је дозвола издата на основу намерног лажног представљања чињеница, може бити проглашена ништавном од датума издавања или од било ког другог датума“, наводи се у лиценци.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
https://insajder.net/teme/sta-stoji-u-licenci-koju-je-ofak-izdao-nis-u-madarski-mol-datum-za-pregovore-i-uslovi-za-transakcije
Америчка Канцеларија за контролу стране имовине (OFAC) при Министарству финансија издала је НИС-у лиценцу за преговоре до 24. марта, али није дозволила компанији да настави са радом.
Лиценца, коју је Инсајдер имао на увиду, показује да су преговори у току са мађарском компанијом МОЛ. У њој се посебно наводи да сваки споразум мора да покаже трајан и потпун излазак руског власништва и контроле из НИС-а.
У документу, који је потписао помоћник директора OFAC-а за лиценцирање Алан В. Кристијан, а датиран је 23. децембра, наводи се да су носиоци лиценци овлашћени да се упуштају у све трансакције које су уобичајене и неопходне за преговарање о споразуму о трајном одузимању власништва и контроле над руским ентитетима и њиховим посредницима од стране НИС-а.
Носиоци лиценце су адвокатска канцеларија „Baker & McKenzie LLP“, НИС Нови Сад, „MOL Hungarian Oil and Gas Public Limited Company“, Влада Србије, Газпром њефт, Газпром и „JSC Intelligence“.
Подсетимо се да у власничкој структури НИС-а, Гаспром њефт има 44,85 одсто, Република Србија 29,87 одсто, остали мањински акционари 13,98 одсто и „Интелиџенс“ 11,30 одсто.
Међутим, наглашава се да лиценца не овлашћује спровођење било каквог споразума о отуђењу власништва и контроле над руским ентитетима из трансакција које су претходно одобрене, уз посебну напомену да би спровођење таквог споразума захтевало посебно одобрење ОФАК-а.
„Сваки такав споразум морао би да покаже да су сви власнички удели и контрола над НИС-ом од стране руских ентитета и њихових посредника трајно и потпуно прекинути“, наводи се подебљаним словима.
Што се тиче дела који се тиче упозорења, наводи се да пренос било које блокиране имовине и задужење било ког блокираног рачуна нису овлашћени. Такође се наглашава да овлашћење за преговоре не треба тумачити као одлуку ОФАК-а да овласти закључивање и спровођење споразума са НИС-ом или са било ким чија су имовинска права блокирана.
Напомиње се да лиценца важи до ранијег од следећа два датума: до завршетка одобрених трансакција или до 24. марта 2026. године и није преносива. Такође, лиценца се може опозвати или изменити у било ком тренутку.
„Ако је дозвола издата на основу намерног лажног представљања чињеница, може бити проглашена ништавном од датума издавања или од било ког другог датума“, наводи се у лиценци.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🖕24❤2
Продаје се и Палата Дунђерски у Зрењанину
Историјска палата Лазара Дунђерског у центру Зрењанина, једна од најлепших сецесијских зграда у Војводини, понуђена је на продају по траженој цени од 866.000 евра. Објекат се простире на 2.454 квадратна метра, са припадајућом парцелом од 20,74 ара, а оглас је објавила зрењанинска агенција за некретнине m2Gsigma, док су га пренели бројни медији и друштвене мреже.
Зграда је изграђена између 1905. и 1910. године као део комплекса Бечкеречке пиваре, који је припадао Лазару Дунђерском, једном од најбогатијих војвођанских индустријалаца тог времена. Због својих архитектонских вредности, објекат је укњижен као стамбено-пословни простор и проглашен спомеником културе од великог значаја.
Палата је реконструисана 2019. године по правилима Завода за заштиту споменика културе, а оглас за продају појавио се у мају 2024. године и био је активан и касније током године. Према доступним информацијама, палата још није продата, али су огласи и понуда за продају аутентични и пратили су их локални медији и специјализовани портали за некретнине.
Продаја ове палате показује да тржиште историјских и луксузних некретнина у Србији и даље има потенцијал, посебно када је реч о објектима са значајем за културно наслеђе и централном локацијом у већим градовима.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Историјска палата Лазара Дунђерског у центру Зрењанина, једна од најлепших сецесијских зграда у Војводини, понуђена је на продају по траженој цени од 866.000 евра. Објекат се простире на 2.454 квадратна метра, са припадајућом парцелом од 20,74 ара, а оглас је објавила зрењанинска агенција за некретнине m2Gsigma, док су га пренели бројни медији и друштвене мреже.
Зграда је изграђена између 1905. и 1910. године као део комплекса Бечкеречке пиваре, који је припадао Лазару Дунђерском, једном од најбогатијих војвођанских индустријалаца тог времена. Због својих архитектонских вредности, објекат је укњижен као стамбено-пословни простор и проглашен спомеником културе од великог значаја.
Палата је реконструисана 2019. године по правилима Завода за заштиту споменика културе, а оглас за продају појавио се у мају 2024. године и био је активан и касније током године. Према доступним информацијама, палата још није продата, али су огласи и понуда за продају аутентични и пратили су их локални медији и специјализовани портали за некретнине.
Продаја ове палате показује да тржиште историјских и луксузних некретнина у Србији и даље има потенцијал, посебно када је реч о објектима са значајем за културно наслеђе и централном локацијом у већим градовима.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤬45🙏3❤1
Forwarded from Уз свој народ
Адвокат Милић након одлуке Вишег суда у Новом Саду: Инжењеру Милану Спремићу нанета немерљива штета
https://youtu.be/NPXsA4FIWxc?si=TqIPWUeX5RO77E-r
Чињенице насупрот једне судске одлуке – тако би могла да се опише ситуација након што је Виши суд у Новом Саду обуставио поступак против шест особа у случају пада надстрешнице, укључујући државне функционере - бившег министра Горана Весића, његову помоћницу Аниту Димоски и бившу директорку „Инфраструктура железница“ Јелену Танасковић. Суд наводи да њих троје нису одговорни за пад надстрешнице јер не постоје докази да су "имали свест о опасности" додајући да су током свечаног отварања сами "стајали испод ње".
Поступак у Новом Саду ће се наставити против седморо осумњичених, махом инжењера. Оваква одлука уноси забуну јер је већ откривен низ пропуста за које су одговорни појединци против којих је поступак обустављен.
Одлука Вишег суда у Новом Саду иде на руку почетној оцени председника државе Александра Вучића да је за пад надстрешнице крива струка а не корупција.
https://youtu.be/NPXsA4FIWxc?si=TqIPWUeX5RO77E-r
Чињенице насупрот једне судске одлуке – тако би могла да се опише ситуација након што је Виши суд у Новом Саду обуставио поступак против шест особа у случају пада надстрешнице, укључујући државне функционере - бившег министра Горана Весића, његову помоћницу Аниту Димоски и бившу директорку „Инфраструктура железница“ Јелену Танасковић. Суд наводи да њих троје нису одговорни за пад надстрешнице јер не постоје докази да су "имали свест о опасности" додајући да су током свечаног отварања сами "стајали испод ње".
Поступак у Новом Саду ће се наставити против седморо осумњичених, махом инжењера. Оваква одлука уноси забуну јер је већ откривен низ пропуста за које су одговорни појединци против којих је поступак обустављен.
Одлука Вишег суда у Новом Саду иде на руку почетној оцени председника државе Александра Вучића да је за пад надстрешнице крива струка а не корупција.
YouTube
Advokat Milić nakon odluke Višeg suda u Novom Sadu: Inženjeru Milanu Spremićunaneta nemerljiva šteta
Činjenice nasuprot jedne sudske odluke – tako bi mogla da se opiše situacija nakon što
je Viši sud u Novom Sadu obustavio postupak protiv šest osoba u slučaju pada
nadstrešnice, uključujući državne funkcionere - bivšeg ministra Gorana Vesića, njegovu
pomoćnicu…
je Viši sud u Novom Sadu obustavio postupak protiv šest osoba u slučaju pada
nadstrešnice, uključujući državne funkcionere - bivšeg ministra Gorana Vesića, njegovu
pomoćnicu…
🤬17
Криминалци осуђивани за убиства, пребијања, трговину дрогом, али и особе блиско повезане са људима из подземља, пружали су подршку на протестима у последњих годину дана владајућој Српској напредној странци и председнику Александру Вучићу, показују подаци које је прикупио КРИК. Они су своју лојалност исказивали и посећујући Ћациленд – како се у јавности назива камп испред Председништва у Београду у коме се окупљају подржаваоци Вучићевог режима. Ови људи са криминалним досијеима насртали су на студенте и грађане, шутирали их, вређали и гађали столицама током различитих протеста који се широм Србије одржавају од пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024, када је страдало 16 особа.
Новинари КРИК-а су идентитете ових особа потврдили користећи доступне дигиталне алате и детаљне претраге на интернету, као и изворе, а потом од званичних институција прикупили информације о кривичним и прекршајним поступцима који су се против њих водили. Неке од ових људи уочиле су колеге из других медија или корисници друштевних мрежа и те случајеве смо такође уврстили у нашу базу података. За сваког од њих направили смо профиле, које можете прочитати у наставку текста.
Страницу „Ћаци(ји): Чувари партије” ћемо ажурирати уколико уочимо нове особе из криминалног миљеа које се појављују на протестима, а позивамо и читаоце да, уколико их уоче, информације доставе на мејл: dopunibazu@krik.rs.
Профили:
Петар Панић Пана
Ђорђе Прелић Прела
Владимир Мандић
Бојан Вујошевић Мрвица
Владимир Вучетић
Дијана Хркаловић
Јован Кецман Цоја
Јово Станаревић
Миленко Станаревић
Дејан Симеуновић
Никола Радоњић
Бојан Михајловић
Нина Шобота
Бојан Раичевић
Јеленко Пијевац
Владан Сретеновић
опширније➡️ krik.rs
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Новинари КРИК-а су идентитете ових особа потврдили користећи доступне дигиталне алате и детаљне претраге на интернету, као и изворе, а потом од званичних институција прикупили информације о кривичним и прекршајним поступцима који су се против њих водили. Неке од ових људи уочиле су колеге из других медија или корисници друштевних мрежа и те случајеве смо такође уврстили у нашу базу података. За сваког од њих направили смо профиле, које можете прочитати у наставку текста.
Страницу „Ћаци(ји): Чувари партије” ћемо ажурирати уколико уочимо нове особе из криминалног миљеа које се појављују на протестима, а позивамо и читаоце да, уколико их уоче, информације доставе на мејл: dopunibazu@krik.rs.
Профили:
Петар Панић Пана
Ђорђе Прелић Прела
Владимир Мандић
Бојан Вујошевић Мрвица
Владимир Вучетић
Дијана Хркаловић
Јован Кецман Цоја
Јово Станаревић
Миленко Станаревић
Дејан Симеуновић
Никола Радоњић
Бојан Михајловић
Нина Шобота
Бојан Раичевић
Јеленко Пијевац
Владан Сретеновић
опширније
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👌18🤮4❤1
Јеленко Пијевац ухапшен је јуче због сумње да је почетком новембра напао новинарку Инсајдер телевизије Наташу Мијушковић у кампу испред Председништва у Београду у коме се окупљају подржаваоци режима Александра Вучића, такозваном Ћациленду, саопштила је Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ). Мијушковић је Пијевца препознала неколико дана након напада, пошто је видела његове фотографије објављене у КРИК-овој бази „Ћаци(ји): чувари партије”.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🔥19👏8🤮4❤2
Forwarded from Уз свој народ
Шаип Камбери, албански посланик у српском парламенту, поднео је предлог за затварање руског „Хуманитарног центра“ у Нишу, наводећи извештаје да он функционише као шпијунски центар умешан у покушаје дестабилизације региона.
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
🖕55💩22🙈2❤1😢1
Само неколико дана након посете председника Србије Александра Вучића фабрици TZR Recycling Industry doo у селу Југбогдановац, један од запослених, Александар Милосављевић из Девче, остао је без посла. Како тврди овај сада већ бивши радник, отказ уговора о раду уследио је након његових критика на друштвеним мрежама, у којима је указивао на, како наводи, лоше и небезбедне услове рада у производном погону.
Директор фабрике Зоран Страхињић није одговарао на телефонски позив новинара Јужних вести како би појаснио разлоге отказа и одговорио на наводе бившег запосленог.
Милосављевић, који је у фабрици радио од 2021. године, каже да је четири дана након Вучићеве посете и јавно изнетих негативних коментара добио решење о отказу, а као једини и стварни разлог сматра да су његове објаве на друштвеним мрежама у којима је тражио боље услове за рад, пре свега грејање у производној хали, као и радна одела и заштитну опрему.
– каже Милосављевић.
Он не спори да је средином новембра добио упозорење пред отказ, али тврди да је оно уследило тек након што је јавно критиковао услове рада.
За напуштање радног места пре краја смене, Милосављевић наводи да је оба пута усмено обавестио надређене, а као разлог истиче породичне околности – отац је двоје малолетне деце, од којих је једно дете са аутизмом, због чега је морао раније да оде како би се посветио породици.
– сматра Милосављевић.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Директор фабрике Зоран Страхињић није одговарао на телефонски позив новинара Јужних вести како би појаснио разлоге отказа и одговорио на наводе бившег запосленог.
Милосављевић, који је у фабрици радио од 2021. године, каже да је четири дана након Вучићеве посете и јавно изнетих негативних коментара добио решење о отказу, а као једини и стварни разлог сматра да су његове објаве на друштвеним мрежама у којима је тражио боље услове за рад, пре свега грејање у производној хали, као и радна одела и заштитну опрему.
Нисам вређао фирму, нисам износио пословне тајне, само сам тражио основне услове за рад. Сматрам да је то моје право, а не разлог за отказ
– каже Милосављевић.
Он не спори да је средином новембра добио упозорење пред отказ, али тврди да је оно уследило тек након што је јавно критиковао услове рада.
За напуштање радног места пре краја смене, Милосављевић наводи да је оба пута усмено обавестио надређене, а као разлог истиче породичне околности – отац је двоје малолетне деце, од којих је једно дете са аутизмом, због чега је морао раније да оде како би се посветио породици.
До пре месец дана нисам имао ниједан прекршај радне дисциплине. На „зуб“ сам доспео тек када сам јавно тражио достојанствене услове рада.Ово је порука осталим радницима да ћуте и трпе. Ко год покуша да се избори за боље услове, може да заврши као ја
– сматра Милосављевић.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤬32👏5❤1🤮1