Владика Максим: Обмане и клевете изнете из Београдске патријаршије
Истине ради морамо разобличити још неке обмане и клевете изнете из Београдске патријаршије у њиховом „Обраћању народу“, поводом наше Епархије и нашег деловања.
➡️ Прво, док понављају свеоотачку поуку да раскол ни крв мученичка не може спрати, нека се замисле: колико је тек тешко спрати са себе грех јереси? Притом, једини расколници у СПЦ јесу екуменисти, јер су уместо православља изабрали јерес, одвојили се од Цркве у дијахронијском смислу, Цркве Символа вере, којој суштински припадају сви свети до данашњег дана, а не само ми живи православни хришћани.
➡️ Друго, владика Артемије је прихватао с почетка неканонске одлуке Синода, и Сабора Београдске патријаршије, док није постало сасвим јасно да то не доприноси миру и јединству у СПЦ, за који се залагао и залаже, већ напротив. Прогон који се путем тих неканонских одлука спроводио и спроводи над њим показао је почетак синодског разрачунавања и уклањања пастира који не прихватају јерес екуменизма, на првом месту њега самог. Противећи се томе није се успротивио јединству Цркве, већ наметању екуменизма, које представља суштинско разарање и Цркве и њеног јединства.
➡️ Треће, списатељ напред поменутог скандалозног „Обраћања народу“, свесно и директно изврће садржај и смисао 15. канона Прво-другог цариградског сабора, тврдећи да је ограђивање од епископа допуштено само када сабор Цркве дотичног осуди као јеретика. Насупрот оваквом кривотворењу садржаја и суштине наведеног канона свети саборски оци, установивши га, јасно кажу да је потребно оградити се од патријарха, епикопа или другог црквеног великодостојника, ако он јавно исповеда неку јерес „која је од светих сабора, или отаца осуђена“. Дакле, јасно је да није потребно чекати да сабор Цркве осуди епископа као јеретика, већ уколико он проповеда јерес већ осуђену од светих сабора Цркве, или од светих отаца(!), тада је неопходно да се оградимо и прекинемо општење од таквих лажних пастира. Овде скрећемо пажњу на „ИЛИ ОД ОТАЦА“, а јерес екуменизма је недвосмислено осуђена од светих отаца, на челу са највећим противником екуменизма, светим Јустином Ћелијским. Јерес екуменизма је осуђења и од светих сабора, будући да екуменизам подразумева молитвено заједничарење са непокајаним јеретицима и јересима већ осуђеним на светим помесним и васељенским саборима пре много векова. Јасно је из канона да није потребно чекати да сабор осуди таквог епископа да бисмо прекинули литургијско и канонско општење са њим, а посебно не, Сабор српских архијереја који „саборно“ усваја јерес екуменизма потписану на Криту. Дакле, илузорно је очекивати да патријарх екумениста Иринеј и верни му епископи екуменисти осуде сами себе, посебно након што су сви скупа усвојили екуменистичку јерес утврђену на Критском заседању.
➡️ Четврто, лицемере српски епископи екуменисти када се позивају на светог оца Јустина, док на истом Сабору, са којег упућују „Обраћање народу“, „саборно“ усвајају свепроклету јерес екуменизма против које је отац Јустин „грмео“ пишући и говорећи, па се још позивају на свете исповеднике из историје СПЦ, у исто време газећи веру за коју су они страдали, често до смрти. На тај начин Сабор српских архијереја екумениста гази и њих и њихов свети спомен.
➡️ Пето, паству епископа Артемија саборски „обраћеници“ у екуменизам, својим „Обраћањем“ називају сектом, притом заборављајући, да појам „секта“ у богословском смислу подразумева проповедање неког новог учења у односу на званично верско учење Цркве. Насупрот томе, савршено је очигледно и јасно да једини који данас проповедају неко ново учење, туђе Цркви, јесу управо екуменисти у Београдској патријаршији, који заступају јерес екуменизма, а која нема никакве везе са вером православном и страна је светоотачком учењу и искуству Цркве. Са друге стране владика Артемије је и гоњен управо зато што не прихвата никакву промену и измену апостолско-светоотачке вере православне, посебно не измене које пропагира екуменистичка јерес и покрет.
наставак у коментару
📱 Корени / Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Истине ради морамо разобличити још неке обмане и клевете изнете из Београдске патријаршије у њиховом „Обраћању народу“, поводом наше Епархије и нашег деловања.
наставак у коментару
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👏25🙏4❤1🤮1💯1
ВУКОВАР — РАЗОТКРИВАЊЕ МИТА
Вуковар 1991. није био „град херој“, нити хрватски „Стаљинград“, како се данас тврди.
Сам град никад није имао стратешки значај јер се налази на око 50 километара од ауто-пута Београд–Загреб и око 250 километара од Загреба. Иако је имао улогу речног и железничког чвора, то није било одлучујуће за ток рата.
Да је ЈНА хтела да крене на Загреб, логичније би било изабрати пустињске правце преко Карловца, Сиска или Новске, избегавајући већа насеља.
Вуковар, притом, никада није био у потпуном окружењу као Стаљинград. Током већег дела борби, хрватске паравојне јединице имале су слободан пролаз преко Нуштра, одакле су непрекидно снабдеване оружјем и људством.
У завршној фази постојао је и слабо контролисан правац преко пољопривредног земљишта ка Богдановцима, којим је извучен део људства, укључујући и команданта Бранка Борковића.
У граду се у августу налазило око 6.700 наоружаних хрватских бораца, који су 87 дана држали положаје против двоструко бројније ЈНА. Према основним правилима ратне теорије, за освајање утврђеног града потребна је најмање трострука бројчана надмоћ.
Значајан део локалног становништва био је мобилисан под принудом. Масовно напуштање положаја и бекство ка Винковцима и Србији било је правило, не изузетак.
Покушај хрватских снага да оклопним јединицама из правца Нуштра, преко Маринаца, пробију пут ка Вуковару завршио се неуспехом средином октобра 1991. Тај пораз означио је и коначни прекид озбиљнијих покушаја деблокаде одређеног дела града споља.
Од августа до новембра, број хрватских бораца у самом граду се стално смањивао, услед погибија, извлачења људи и дезертерства. На крају опсаде, у Вуковару је остало око 2.000 наоружаних људи.
ЈНА је, ослањајући се на надмоћ у тешком наоружању и искуство, напредовала систематски, улицу по улицу. Како су борбе одмицале, из подрума су излазили цивили који су недељама преживљавали без воде, струје и основних услова за живот.
Дезертерство, распад командне структуре и немогућност деблокаде били су кључни фактори пораза.
За то време, док се говорило о „херојству Вуковара“, Туђман је у Загребу играо тенис са Антуном Врдољаком.
———
Памтимо. Поштујемо. Преносимо.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍18💯7❤3😁1
Вучић потврдио преговоре са мађарским МОЛ-ом о могућој продаји НИС-а
Председник Србије Александар Вучић потврдио је да постоје информације да представници Гаспрома преговарају о продаји Нафтне индустрије Србије (НИС) мађарској компанији МОЛ.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Председник Србије Александар Вучић потврдио је да постоје информације да представници Гаспрома преговарају о продаји Нафтне индустрије Србије (НИС) мађарској компанији МОЛ.
„Ми немамо ништа против тога, Мађари су наши пријатељи. Само да завршимо са тим што пре“, рекао је Вучић новинарима у Палати Србија.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🙉20💩14🤣6🖕2😢1
Драган Ђилас: ССП и СРЦЕ предлажу закон о принудној управи у НИС-у и суспензији права власништва акционара Гаспромњефт и ПЈСЦ интелиџенс
Посланици Странке слободе и правде и странке Србија Центар (СРЦЕ) предложили су законско решење за америчке санкције НИС-у – увођење надзорног одбора, и суспензије права власништва акционара Гаспромњефт и ПЈСЦ интелиџенс.
Ово је на конференцији за новинаре у холу Народне скупштине данас саопштио Драган Ђилас, посланик и председник ССП.
Ђилас је нагласио је да је једино решење преузимање НИС-а од стране државе Србије и то се овим законом који предлажу и постиже јер, како објашњава, Гаспром усвајањем овог закона остаје без свих права које као власник има.
Он је такође истакао да ће проблем имати привреда и сви превозници јер не постоји начин да Србију увезе потребне количине и бензина.
Посланик странке Србија центар СРЦЕ Стефан Јањић је објаснио је Устав у члану 58. став 2. предвиђа могућност да се право својине може одузети или ограничити у ситуацијама када је то у јавном интересу грађана Републике Србије.
Он је истакао да се суспендује и право именовања и разрешења органа управљања и право одлучивања о сагласности привременог надзорног органа.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Посланици Странке слободе и правде и странке Србија Центар (СРЦЕ) предложили су законско решење за америчке санкције НИС-у – увођење надзорног одбора, и суспензије права власништва акционара Гаспромњефт и ПЈСЦ интелиџенс.
Ово је на конференцији за новинаре у холу Народне скупштине данас саопштио Драган Ђилас, посланик и председник ССП.
Ђилас је нагласио је да је једино решење преузимање НИС-а од стране државе Србије и то се овим законом који предлажу и постиже јер, како објашњава, Гаспром усвајањем овог закона остаје без свих права које као власник има.
„Годину данас смо чекали решење од представника српских власти и нисмо га добили. Рафинерија је престала са радом а и НИС ће ускоро морати да затвори своје бензинске станице јер неће имати горива. Да бисте само видели какве су последице свега тога у Србији постоји око 900 бензинских станица, а НИС их има 327 дакле трећина“ , рекао је Ђилас.
Он је такође истакао да ће проблем имати привреда и сви превозници јер не постоји начин да Србију увезе потребне количине и бензина.
„Овим законом предвидели смо и формирање органа састављеног о три човека, два енергетска стручњака и једног стручњака уза право који ће водити НИС. Сличне законе су донели и Румунија и Бугарска. Надам се да је то довољно да НИС настави да ради. Уколико то не буде довољно предвиђена је могућност законом и продаја руског власништва НИС-а на међународном тендеру као народна могућност да држава Србија по тржишним устима откупи тај део“, навео је Ђилас.
„Србија мора имати самосталну храбру и одговорну политику. Политику које се одлуке донесе доносе у интересу Србије, а не у Москви. Наш циљ мора да буде да будемо део Европе, а не само изолована аутократска и сиротињска периферија“, поручио је председник ССП.
Посланик странке Србија центар СРЦЕ Стефан Јањић је објаснио је Устав у члану 58. став 2. предвиђа могућност да се право својине може одузети или ограничити у ситуацијама када је то у јавном интересу грађана Републике Србије.
„Што се тиче другог члана он прецизира које су надлежности већинског санкционисаног акционара који се у овом тренутку овим законом суспендују. То су пре свега право на непосредно располагање дивидендом која се врло је важно не одузима већ се уплаћује на посебан рачун Министарства финансија и исплаћује се по представку санкција наравно заједно са каматом“ , рекао је Јањић.
Он је истакао да се суспендује и право именовања и разрешења органа управљања и право одлучивања о сагласности привременог надзорног органа.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🖕41🤮12🤣8❤1👎1🙈1
Данас се у Србији одржавају избори за пет чланова Високог савета тужилаштва (ВСТ), први пут након уставних промена 2022. године, а право гласа имају 762 тужиоца свих тужилаштава у Србији.
Како је навела Изборна комисија Високог савета тужилаштва, тужиоци ће гласати данас од 7.30 до 15.30 на 13 бирачких места у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу.
Високи савет тужилаштва (ВСТ) има 11 чланова – министар правде, врховни јавни тужилац, четири истакнута правника које бира Скупштина Србије, као и пет чланова из реда тужилаца.
Од пет места предвиђених за тужилаштва, два члана бирају се из реда основних јавних тужилаштава, а по један из виших јавних тужилаштава, из апелационих тужилаштава, Јавног тужилаштва за организовани криминал и Јавног тужилаштва за ратне злочине, као и један из Врховног јаавног тужилаштва.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Како је навела Изборна комисија Високог савета тужилаштва, тужиоци ће гласати данас од 7.30 до 15.30 на 13 бирачких места у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу.
Високи савет тужилаштва (ВСТ) има 11 чланова – министар правде, врховни јавни тужилац, четири истакнута правника које бира Скупштина Србије, као и пет чланова из реда тужилаца.
Од пет места предвиђених за тужилаштва, два члана бирају се из реда основних јавних тужилаштава, а по један из виших јавних тужилаштава, из апелационих тужилаштава, Јавног тужилаштва за организовани криминал и Јавног тужилаштва за ратне злочине, као и један из Врховног јаавног тужилаштва.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤮17🤔3❤1
1/3
Крах српске дипломатије или како погрешна перцепција мултилатерализма долази на наплату?
У периоду који је претходио именовању Марка Ђурића за министра спољних послова Републике Србије, ресорно министарство је — мора се признати — релативно доследно и ефикасно обављало један од својих кључних задатака: спречавање даљег ширења међународног признања једнострано проглашене независности Косова, као и активну кампању повлачења већ датих признања.
Резултати те политике били су опипљиви и мерљиви. Укупно 26 држава је у том периоду повукло признање „Косова“, међу њима Суринам, Коморска Острва, Гвинеја-Бисао, Бурунди, Либерија, Лесото, Папуа Нова Гвинеја, Соломонска Острва, Гана, Малдиви, Буркина Фасо, Либија, Есватини, Света Луција, Сомалија и друге. Без обзира на интерпретације мотива тих држава, реч је о дипломатској чињеници која се не може занемарити.
Након преузимања функције министра спољних послова од стране Марка Ђурића, ток догађаја показује извесну промену динамике. У року од годину дана, четири државе — Бахамска Острва, Кенија, Судан и Сирија — приступиле су признању „Косова“. Истовремено, „Косово“ је примљено у Европски економски и социјални комитет ЕУ, што представља институционални преседан и, благо речено, отвара бројна питања о дометима и последицама такозваних „непотписаних“ охридских договора.
Упадљив је и континуирани процес политичког и симболичког зближавања Министарства спољних послова Србије са албанским политичким актерима, како на друштвеним мрежама, тако и у оквирима мултилатералних форума, пре свега Уједињених нација. Учестали контакти са лобистима албанских интереса, међу којима се посебно истиче Карен Пирс, више не представљају изузетак већ образац понашања.
Паралелно с тим, уочљиво је и интензивирање односа са кијевским властима. Србија се, под руководством актуелног министра, све чешће појављује у улози политичког и хуманитарног подржаваоца Украјине — од званичних посета до изјава које наглашавају да је Србија обезбедила „93% укупне помоћи Југоисточне Европе украјинском народу“. Такав степен ангажмана делује готово ревносно, посебно ако се има у виду отворено мешање Кијева у унутрашња питања Србије.
У том контексту, није без значаја ни чињеница да је Србија у Уједињеним нацијама, у више наврата, гласала против руских или проруских резолуција, што представља одступање од традиционално уравнотежене спољнополитичке позиције.
Подсећања ради, Марко Ђурић је своју политичку каријеру започео као активиста прес-службе покрета „Отпор“, који је одиграо значајну улогу у догађајима 2000. Године. Потом је био ангажован као научни сарадник Института за политичке студије — организације са изразитим везама са западним невладиним сектором. Обављао је и функцију директора Канцеларије за Косово и Метохију, а затим постао амбасадор Србије у Сједињеним Америчким Државама, при чему је агреман добијен у изузетно кратком року. Са те позиције се, такође неуобичајено брзо, вратио у Београд — директно на чело дипломатије.
За свог наследника у Вашингтону оставио је Драгана Шутановца, бившег министра одбране, политичара изразито негативног односа према Русији и, у ширем смислу, српском државном интересу, те особу која је уживала посебну наклоност администрације Џозефа Бајдена.
Све наведено не изискује нарочито драматичне закључке. Довољно је, чини се, само једно умерено и добронамерно запажање: можда би Министарство спољних послова Републике Србије, бар када је реч о питању Косова и Метохије, могло да се уздржи од претензија да активно штити српске националне интересе — како би барем избегло ризик да их (не)намерно додатно релативизује.
Крах спољне политике
Догодило се оно што су једни очекивали, други се искрено надали да неће, а трећи – пре свега људи из врха државе – упорно игнорисали, господски убеђени да ће политичка инерција за њих обавити и последњи дипломатски посао. Србија је, у пуном значењу те речи, доживела колапс своје спољне политике.
наставак у коментару
✍️ Радомир Јеремић, политиколог
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Крах српске дипломатије или како погрешна перцепција мултилатерализма долази на наплату?
У периоду који је претходио именовању Марка Ђурића за министра спољних послова Републике Србије, ресорно министарство је — мора се признати — релативно доследно и ефикасно обављало један од својих кључних задатака: спречавање даљег ширења међународног признања једнострано проглашене независности Косова, као и активну кампању повлачења већ датих признања.
Резултати те политике били су опипљиви и мерљиви. Укупно 26 држава је у том периоду повукло признање „Косова“, међу њима Суринам, Коморска Острва, Гвинеја-Бисао, Бурунди, Либерија, Лесото, Папуа Нова Гвинеја, Соломонска Острва, Гана, Малдиви, Буркина Фасо, Либија, Есватини, Света Луција, Сомалија и друге. Без обзира на интерпретације мотива тих држава, реч је о дипломатској чињеници која се не може занемарити.
Након преузимања функције министра спољних послова од стране Марка Ђурића, ток догађаја показује извесну промену динамике. У року од годину дана, четири државе — Бахамска Острва, Кенија, Судан и Сирија — приступиле су признању „Косова“. Истовремено, „Косово“ је примљено у Европски економски и социјални комитет ЕУ, што представља институционални преседан и, благо речено, отвара бројна питања о дометима и последицама такозваних „непотписаних“ охридских договора.
Упадљив је и континуирани процес политичког и симболичког зближавања Министарства спољних послова Србије са албанским политичким актерима, како на друштвеним мрежама, тако и у оквирима мултилатералних форума, пре свега Уједињених нација. Учестали контакти са лобистима албанских интереса, међу којима се посебно истиче Карен Пирс, више не представљају изузетак већ образац понашања.
Паралелно с тим, уочљиво је и интензивирање односа са кијевским властима. Србија се, под руководством актуелног министра, све чешће појављује у улози политичког и хуманитарног подржаваоца Украјине — од званичних посета до изјава које наглашавају да је Србија обезбедила „93% укупне помоћи Југоисточне Европе украјинском народу“. Такав степен ангажмана делује готово ревносно, посебно ако се има у виду отворено мешање Кијева у унутрашња питања Србије.
У том контексту, није без значаја ни чињеница да је Србија у Уједињеним нацијама, у више наврата, гласала против руских или проруских резолуција, што представља одступање од традиционално уравнотежене спољнополитичке позиције.
Подсећања ради, Марко Ђурић је своју политичку каријеру започео као активиста прес-службе покрета „Отпор“, који је одиграо значајну улогу у догађајима 2000. Године. Потом је био ангажован као научни сарадник Института за политичке студије — организације са изразитим везама са западним невладиним сектором. Обављао је и функцију директора Канцеларије за Косово и Метохију, а затим постао амбасадор Србије у Сједињеним Америчким Државама, при чему је агреман добијен у изузетно кратком року. Са те позиције се, такође неуобичајено брзо, вратио у Београд — директно на чело дипломатије.
За свог наследника у Вашингтону оставио је Драгана Шутановца, бившег министра одбране, политичара изразито негативног односа према Русији и, у ширем смислу, српском државном интересу, те особу која је уживала посебну наклоност администрације Џозефа Бајдена.
Све наведено не изискује нарочито драматичне закључке. Довољно је, чини се, само једно умерено и добронамерно запажање: можда би Министарство спољних послова Републике Србије, бар када је реч о питању Косова и Метохије, могло да се уздржи од претензија да активно штити српске националне интересе — како би барем избегло ризик да их (не)намерно додатно релативизује.
Крах спољне политике
Догодило се оно што су једни очекивали, други се искрено надали да неће, а трећи – пре свега људи из врха државе – упорно игнорисали, господски убеђени да ће политичка инерција за њих обавити и последњи дипломатски посао. Србија је, у пуном значењу те речи, доживела колапс своје спољне политике.
наставак у коментару
✍️ Радомир Јеремић, политиколог
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👏16
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
😁34🤡8❤2👍1😡1
Forwarded from Уз свој народ
Зар Приштина није Србија? Зар није Српска Љиста победила ономад сликајући се испод слике Александра Вучића и том приликом положила заклетву на верност републици Србији?
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
🤣48👏3❤1🦄1
САЗНАЈЕМО Стефановићев кандидат изгубио трку за Високи савет тужилаштва: Ово су прелиминарни резултати
Према прелиминераним резулатима гласања на данашњем избору за чланове Високог савета тужилаштва, тесну победу на нивоу виших тужилаштава однео је Борис Мајлат, кандидат струје врховног тужиоца Загорке Доловац, док је на нивоу основних тужилаштава засад сигурна само победа Предрага Миловановића, који је био члан и у претходном сазиву.
Борис Мајлат је са само неколико гласова више победио Николу Ускоковића, који је био главни представник струје окупљење око шефа ВЈТ Ненада Стефановића, док је друго место из редова основних тужилаштава и даље неизвесно.
Врховно тужилаштво је једногласно стало иза Јасмине Станковић, док су специјална тужилаштва и апелациона са више од пола разлике дали поверење Радмили Јовановић.
Са оваквим резултатима, Стефановић већ нема контролу над ВСТ.
Гласало се на 13 бирачких места у седиштима апелационих тужилаштава и Врховном тужилаштву у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
Исход данашњег гласања могао би да има дугорочне последице по односе унутар тужилаштва, али и по степен његове самосталности у наредном периоду.
опширније nova.rs
📌 Очекујемо паљбу на режимским медијима. У првом реду Информер, Васељенска и Ђука Бизон 🦬
Да будемо јасни нисмо ни за једне ни за друге осим што подржавамо ТОК око подизања оптужнице за аферу Генералштаб
!|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Према прелиминераним резулатима гласања на данашњем избору за чланове Високог савета тужилаштва, тесну победу на нивоу виших тужилаштава однео је Борис Мајлат, кандидат струје врховног тужиоца Загорке Доловац, док је на нивоу основних тужилаштава засад сигурна само победа Предрага Миловановића, који је био члан и у претходном сазиву.
Борис Мајлат је са само неколико гласова више победио Николу Ускоковића, који је био главни представник струје окупљење око шефа ВЈТ Ненада Стефановића, док је друго место из редова основних тужилаштава и даље неизвесно.
Врховно тужилаштво је једногласно стало иза Јасмине Станковић, док су специјална тужилаштва и апелациона са више од пола разлике дали поверење Радмили Јовановић.
Са оваквим резултатима, Стефановић већ нема контролу над ВСТ.
Гласало се на 13 бирачких места у седиштима апелационих тужилаштава и Врховном тужилаштву у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
Исход данашњег гласања могао би да има дугорочне последице по односе унутар тужилаштва, али и по степен његове самосталности у наредном периоду.
опширније nova.rs
Да будемо јасни нисмо ни за једне ни за друге осим што подржавамо ТОК око подизања оптужнице за аферу Генералштаб
!|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🔥19💩5
Срби: Који нам је ово *урац требало?
Кад се зарати, Словенци цивилну индустрију пребацују у војну.
Хрвати склопе пакт са агресором.
Босанци се питају: ша се ово болан дешава?
Црногорци побегну у планину.
Македонци мењају презимена.
Срби се ухвате пушке и почну ратовати.
* * *
Када се рат заврши, Словенци претварају војну индустрију у цивилну.
Хрвати склапају пакт са победницима.
Босанци се опет питају: ша се ово болан дешава?
Црногорци силазе с планине и каче ордење.
Македонци опет мењају презимена.
А Срби, Срби се питају који нам је ово *урац требало…
politički.rs
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👏45✍8❤6🤡3💯2
Поштоване колегинице и колеге,
Драге суграђанке и суграђани,
Са задовољством вас обавештавамо да ћемо у недељу, 28. децембра, у периоду од 12.00 до 16.00 часова, организовати студентски базар у парку испред Скупштине града Ниша, код Казанџијског сокачета.
Поред дружења, размене идеја и разговора, том приликом ћемо прикупљати потписе и контакте за изградњу мреже поверења, мреже људи који су спремни да заједно са нама праве промене.
Студентски базар реализујемо у сарадњи са нашим професорима, ИТ блокадом и Зборовима грађана Ниша јер верујемо да повезивање знања, енергије и солидарности доноси најјаче резултате.
Време је да се умрежимо и станемо једни уз друге. Распиши победу – остави потпис!📝
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🥰27👏4❤3🤮2🥴1
❤32🤮3
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Косово и Метохија - Света Српска земља на локацији Црква Успење Пресвете Богородице, Ораховац-Косово и Метохија.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Гаврило Кујунџић, који је компоновао песму Ђенерале, посвећену Вељку Раденовићу. Имали смо част да се упознамо у Ораховцу
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤47🫡15❤🔥2
Ко губи има право да се љути, то је природно...али ДјВ и Весница неког новог времена(иако је против тога) сматрају да када губе онда се руши АВ пошто је њихово схватање природних закона АВ = СРБИЈА.
П С. Глупо је подсетитиих,(али морамо) на Божији, самим тим и најприроднији закон: Постојали су Срби и пре непоменика, постојаће и после њега и Срби су пропадали само онда када су имали вође које су веровале да историја једног народа почиње њиховим доласком на власт!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
П С. Глупо је подсетитиих,(али морамо) на Божији, самим тим и најприроднији закон: Постојали су Срби и пре непоменика, постојаће и после њега и Срби су пропадали само онда када су имали вође које су веровале да историја једног народа почиње њиховим доласком на власт!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💯30🤮4❤2👏1
Изборни шамар у тужилаштву: Вучић бесан на Стефановића јер је остао без контроле
Према сазнањима из правосудних кругова, Александар Вучић изузетно је незадовољан исходом данашњих избора за чланове Високи савет тужилаштва (ВСТ), на којима је доживљен озбиљан пораз струје окупљене око шефа Више јавно тужилаштво у Београду, Ненад Стефановић.
На нивоу виших јавних тужилаштава, тесну победу однео је Борис Мајлат, тужилац Вишег јавног тужилаштва у Шапцу, који је освојио 113 гласова, док је његов противкандидат Никола Ускоковић, главни представник Стефановићеве струје, остао на 105 гласова. Мајлат се у јавности препознаје као кандидат близак струји врховне тужитељке Загорка Доловац.
Управо овај резултат оцењује се као кључни лом, јер је Стефановић изгубио најважнију битку – ону на нивоу виших тужилаштава, где се доносе одлуке од пресудног значаја за најосетљивије предмете.
На нивоу основних јавних тужилаштава, према незваничним подацима, највише гласова освојио је Предраг Миловановић, тужилац Другог основног јавног тужилаштва у Београду, са 141 гласом, док је Јована Комненовић из Првог основног тужилаштва освојила 123 гласа. Друго место у овој категорији још увек није потпуно потврђено, али је јасно да ни овде Стефановићева струја није остварила очекивану доминацију.
Њихови противкандидати, Борис Павловић (118 гласова) и Никола Стојановић (43 гласа), додатно су расули гласове, што је ишло у прилог кандидатима који нису под директним Стефановићевим утицајем.
На нивоу апелационих тужилаштава, убедљиву победу однела је Радмила Јовановић, тужитељка Апелационог јавног тужилаштва у Београду, са 45 гласова, док је њен противкандидат Зоран Вуцеља освојио свега 20.
Из Врховног јавног тужилаштва кандидаткиња Јасмина Станковић била је једина у трци, па је њен избор био известан од самог почетка, јер 13 њених колега није имало алтернативу за гласање.
Ови избори оцењују се као најзначајнији и најпраћенији до сада, пре свега због вишемесечне кампање која се водила у прорежимским медијима и на друштвеним мрежама. Управо зато забележена је и изузетно висока излазност – на појединим бирачким местима чак и 100 одсто.
Укупно 762 јавна тужиоца гласала су у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу. Најбројније бирачко тело чинили су тужиоци основних тужилаштава – њих 448.
Према оценама извора блиских правосуђу, овакав исход значи да Ненад Стефановић више не може да рачуна на дисциплиновану већину у Високом савету тужилаштва, што директно слаби његову позицију, али и отвара питање политичке одговорности оних који су га годинама промовисали као “гаранта контроле” над тужилаштвом.
У том контексту, незадовољство Александра Вучића овим развојем догађаја види се као сигнал унутрашњег потреса у систему, јер ВСТ има укупно 11 чланова – пет из реда јавних тужилаца, четири које бира Народна скупштина, као и два члана по положају: врховног тужиоца и министра правде.
Право на приговор постоји у року од 24 сата, али чак и евентуалне жалбе тешко могу променити основну чињеницу: Стефановићева струја је изгубила кључну битку, а политичка штета већ је учињена.
Славија инфо
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Према сазнањима из правосудних кругова, Александар Вучић изузетно је незадовољан исходом данашњих избора за чланове Високи савет тужилаштва (ВСТ), на којима је доживљен озбиљан пораз струје окупљене око шефа Више јавно тужилаштво у Београду, Ненад Стефановић.
На нивоу виших јавних тужилаштава, тесну победу однео је Борис Мајлат, тужилац Вишег јавног тужилаштва у Шапцу, који је освојио 113 гласова, док је његов противкандидат Никола Ускоковић, главни представник Стефановићеве струје, остао на 105 гласова. Мајлат се у јавности препознаје као кандидат близак струји врховне тужитељке Загорка Доловац.
Управо овај резултат оцењује се као кључни лом, јер је Стефановић изгубио најважнију битку – ону на нивоу виших тужилаштава, где се доносе одлуке од пресудног значаја за најосетљивије предмете.
На нивоу основних јавних тужилаштава, према незваничним подацима, највише гласова освојио је Предраг Миловановић, тужилац Другог основног јавног тужилаштва у Београду, са 141 гласом, док је Јована Комненовић из Првог основног тужилаштва освојила 123 гласа. Друго место у овој категорији још увек није потпуно потврђено, али је јасно да ни овде Стефановићева струја није остварила очекивану доминацију.
Њихови противкандидати, Борис Павловић (118 гласова) и Никола Стојановић (43 гласа), додатно су расули гласове, што је ишло у прилог кандидатима који нису под директним Стефановићевим утицајем.
На нивоу апелационих тужилаштава, убедљиву победу однела је Радмила Јовановић, тужитељка Апелационог јавног тужилаштва у Београду, са 45 гласова, док је њен противкандидат Зоран Вуцеља освојио свега 20.
Из Врховног јавног тужилаштва кандидаткиња Јасмина Станковић била је једина у трци, па је њен избор био известан од самог почетка, јер 13 њених колега није имало алтернативу за гласање.
Ови избори оцењују се као најзначајнији и најпраћенији до сада, пре свега због вишемесечне кампање која се водила у прорежимским медијима и на друштвеним мрежама. Управо зато забележена је и изузетно висока излазност – на појединим бирачким местима чак и 100 одсто.
Укупно 762 јавна тужиоца гласала су у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу. Најбројније бирачко тело чинили су тужиоци основних тужилаштава – њих 448.
Према оценама извора блиских правосуђу, овакав исход значи да Ненад Стефановић више не може да рачуна на дисциплиновану већину у Високом савету тужилаштва, што директно слаби његову позицију, али и отвара питање политичке одговорности оних који су га годинама промовисали као “гаранта контроле” над тужилаштвом.
У том контексту, незадовољство Александра Вучића овим развојем догађаја види се као сигнал унутрашњег потреса у систему, јер ВСТ има укупно 11 чланова – пет из реда јавних тужилаца, четири које бира Народна скупштина, као и два члана по положају: врховног тужиоца и министра правде.
Право на приговор постоји у року од 24 сата, али чак и евентуалне жалбе тешко могу променити основну чињеницу: Стефановићева струја је изгубила кључну битку, а политичка штета већ је учињена.
Славија инфо
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💩22💯6❤2🌭2