Након што смо обрадили кључне ликове и историјске чињенице, доказали да је оружани сукоб покренула хрватска страна и јасно раздвојили оне који су јуначки пружили отпор од оних који су сарађивали са непријатељем, затварамо поглавље “Тврђаве”.

Подстакнут бројним захтевима, у наредна три дана почињем систематско раскринкавање хрватског мита о Вуковару.

Рат у Вуковару није био ни спонтан, ни једноставан, нити онакав каквим се данас представља. Био је трагичан, сложен и за нас Србе дубоко поучан. Зато је неопходно разобличити лажи које су временом проглашене за „званичну истину“.

У данашњој Републици Хрватској од Вуковара је направљен мит. Разлог је једноставан: држава настала деведесетих нема дубље историјске и заветне темеље. Зато је Вуковар свесно изграђен као пандан Косовском завету.

У том миту се учи:
— да је Вуковар „одувек хрватски град“
— да су рат започели Срби и „српска ЈНА“
— да је у Борову селу почињен „масакр редарственика“
— да је Вуковар „град-херој“, „хрватски Стаљинград“
— да је Овчара кључни и централни злочин читавог рата

Истина је потпуно супротна.

Рат у Вуковару започеле су Туђманове паравојске, нападима на Србе и на југословенску, а не српску војску.
У Борову селу људи нису нападали, они су бранили своје куће од организованих оружаних упада хрватских криминалаца са значкама полиције.

Хрватски наратив није ништа ново у фалсификовању историје. Они данас мењају, отимају и присвајају све што има српско порекло и значај: Вука Мандушића, Милутина Миланковића, Јосифа Панчића, Николу Теслу… И ништа им није свето. И данас својатају историју, стварајући фикцију тамо где је истина.

Све ово ћу у наредна три дана потанко, документовано и без емоционалних флоскула објаснити.

Сачувајте објаве. Јер кад сутра уђете у полемику са хрватским наративом, неће имати шта да вам одговоре, осим да бришу сопствене коментаре.

Истина је наше оружје.
———
Памтимо. Поштујемо. Преносимо.

Убедили сте свој народ да је добро радити за туђег газду!

Чланови патроле су заузели најближи заклон, а одмах затим се чуло још неколико пуцњева. Вођа патроле је из заклона гласно командовао - 'Војска Србије. Стој', али се и након тога чуло пет или шест пуцњева са карактеристичним звуком зрна, који се чуо изнад глава чланова патроле. Чим је престало дејство из ватреног оружја према патроли Војске Србије, уочено је пет лица у тамним оделима која су ужурбано ушла у два теренска возила и упутила се у правцу административне линије са Косовом и Метохијом,

Објашњење Гашића је да, с обзиром да су истражне радње у току, Војска Србије није издавала саопштење о том нападу, нити су објављиване фотографије и снимци, балистички налази и изјаве војника о догађају,

Права мањина нису фолклор, већ обавезе које морате да спроведете!
Поштоване даме и господо,
Ове теме нису апстрактне. Оне одређују да ли Србија заслужује своје место у Европској унији и, што је још важније, какво друштво градимо за све њене грађане.....

Међутим, Извештај Европске комисије није само критика. То је такође јасан путоказ за напредак. Решење лежи у постављању јасних рокова и ефикасном праћењу спровођења препорука, посебно у области права мањина и службене употребе језика.
Даме и господо, европски пут Србије није луксуз – то је цивилизацијска и безбедносна нужност. Ако се озбиљно тежи чланству у Европској унији, онда се мора учинити најтежа ствар: суочавање са истином, заштита права мањина и испуњавање међународних обавеза.
Као посланик који свакодневно представља грађане Прешева, Бујановца и Медвеђе, сматрам својом дужношћу да захтевамо брзу и конкретну примену препорука из Извештаја Европске комисије.
Европски пут Србије неће се завршити док права не буду једнака за све, док правда не буде неселективна и док се прошлост не сагледа кроз истину, а не кроз порицање.
Али питање је, да ли заиста желимо да постанемо део ЕУ?
Политика калкулисања са четири столице, мало са Москвом, мало са Пекингом, мало са Бриселом и мало са Америком, показала се штетном.

А Американци, као Американци. Дајте им кључ од Беле куће и одмах промените браву на њеним вратима.