Парацрквени медиј и менаџмент моћи

Ово није прича о људима, већ о функцијама о функцијама. У Српској православној цркви више не делују личности, него улоге. Улоге су пажљиво распоређене тако да сваки конфликт има свој канал, сваки гнев свој одвод, а свака одлука свог невидљивог потписника. Нико није формално крив. Систем је увек чист.

Жељко Ђуровић је једна од тих улога. Он је глас. Гласан, огорчен, морално уверен. Он води портал Студеница инфо — и то је прва чињеница коју овај текст мора јасно да каже: Студеница инфо није званичан медиј Српске православне цркве. Он нема статус епархијског гласила, нема благослов Синода, нема формалну одговорност према било којој црквеној јерархији. Он није орган СПЦ. Кључно је да није ни њена опозиција.

Студеница инфо делује као парацрквени медиј: бави се искључиво црквеним темама, користи црквени језик, позива се на монаштво, светиње и „братију“, али је институционално слободан од сваке одговорности. Та позиција има прецизан функционални ефекат: портал може да изговори оно што институција не сме, док институција у сваком тренутку може да каже — то није наш став. Гнев се пушта у јавност, али се никада не враћа као обавеза.

Ђуровићев тематски фокус није широк, већ хируршки уски: Жичка епархија, манастир Студеница, монаштво, такозвана „административна Црква“. Он непрестано описује кризу, али искључиво на нивоу морала. У његовим текстовима нема анализе канонско-правних механизама, нема именовања правних архитеката одлука, нема разлагања институционалне вертикале моћи. Никада. То није пропуст, већ образац.

Његова критика је увек морална, никада системска. Он говори у име „народа“, у име „повређене светиње“, у име „братије“. Али никада у име структуре. Никада у име механизма. Никада у име оних који доносе одлуке — већ увек у име оних који их трпе. То је услов његове дозвољености. И ту почиње права веза.

Велибор Џомић не пише текстове под својим именом. Не води портал, нити производи емоцију. Он производи исходе. Џомић је кључни правни и институционални оперативац СПЦ, човек процедура, судова, канонских преседана. Његово деловање се креће управо у осетљивим зонама моћи: од Црне Горе, преко Србије, до епархијских структура. Он не контролише наративе, већ контролише завршетке.

Док Жељко Ђуровић пише о „прогону“, Џомић завршава поступак.
Док се јавност саблажњава, правни круг се затвара.
Током вике о „издаји“, издаја постаје правно чиста.

Географија овде није биографски украс, него део мреже. И Ђуровић и Џомић потичу из црногорског корпуса. Оба имена су органски везана за исти културно-црквени коридор. За исти простор напетости. За исту тачку фокуса — Жичку епархију. То само по себи не доказује личну сарадњу. Али у комбинацији са истим темама, истим границама критике и истим исходом — то више није случај. То је мрежни континуитет.

И зато је погрешно, плитко и медијски јефтино постављати питање: да ли Ђуровић „ради за“ Џомића. Право питање је много опасније: коме користи начин на који Ђуровић говори. И одговор је непријатан управо зато што је очигледан. Он користи систему који Џомић одржава.

Ђуровићево деловање не угрожава систем — оно га растерећује. Његови текстови функционишу као контролисани канал гнева. Као издувни вентил. Као доказ да „постоји критика“, да „ништа није забрањено“, да „Црква трпи“. А систем који трпи, а не мења се, није угрожен. Он је стабилан.

наставак у коментару

✍️ Славица Вујасиновић

Борба за истину

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

❗️Албанци су изашли на митинг у подршку кољачима с Косова. Око десет хиљада Албанаца окупило се на митингу у главном граду Северне Македоније како би подржали осуђене у Хагу за ратне злочине вође „Ослободилачке војске Косова“ (UÇK).

🔴Премијер земље Кристијан Мицкоски дао је посебну изјаву у којој је навео да је ова акција погрешан корак, додајући да је не подржава.

🔴Организатор масовног скупа македонских Албанаца и њихових сународника из суседних земаља била је највећа албанска партија Северне Македоније – Демократски савез за интеграцију (DUI). Дугогодишњи вођа ове политичке снаге Али Ахмети био је на почетку 2000-их један од лидера локалних албанских бораца који су желели да од северозапада ове земље направе исто што су њихови сународници учинили са делом Србије – Косовом. Лично је учествовао на скупу у Скопљу.

„Ослободилачка војска Косова“ није била криминална организација, већ се борила за права и равноправност Албанаца. Током конфликта поштовале су се све међународне конвенције“, изјавио је лидер DUI.

🔴На митингу је учествовао и његов заклети политички ривал – представник друге, мање албанске партије Северне Македоније „Алијанса за Албанце“ Зијадин Села.

🔴Што је карактеристично, усред митинга до микрофона је пришао мушкарац и почео да скандира: „Србија!“, након чега је избачен са бине.

🔴Према речима организатора, митинг у Скопљу је последња акција у подршку врху UÇK, раније су одржани слични митинзи у Приштини, Хагу, Тирани и Стразбуру.

🔴Бивши команданти на терену Хашим Тачи, Кадри Весели, Јакуп Краснићи, Реџеп Селими и борци нижег ранга су суђени за ратне злочине – за најмање 102 доказана убиства Срба, Рома и Албанаца лојалних Југославији.

🔴Како је известио „ПолитНавигатор“, очекује се да ће пресуда бити донета најкасније до лета 2026. године.

🔴Врх UÇK, који је постао политичка елита самопроглашене „Републике Косово“, похапшен је у Хагу на јесен 2020. године, а сам процес је почео 2021. године.

🔴Запад, који је у почетку подржавао „Ослободилачку војску Косова“, а затим и одвајање тог краја од Србије, послао је у затвор ове контроверзне команданте како би се сецесији дао привид праведног и цивилизованог процеса. Такође, елитама ЕУ, САД и Британије није било прикладно да равноправно комуницирају са кољачима који су пре ратова 90-их били лидери криминалних кланова.

🔴Специјални представник суда Мајкл Дојл већ је изразио уверење да масовни протести Албанаца неће утицати на рад институције.

Политавигатор

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Мистерија: Нико не жели крај сукоба па ни Русија- Нико осим Америке – Шта је ту тајна?

Почетком децембра, тачније 9. децембра, из Вашингтона је стигла порука која је у Кијеву од‌јекнула гласније него многе претходне.
Доналд Трамп, садашњи председник Сједињених Држава, јавно је подсетио да у Украјини већ дуго није било председничких избора и да би они морали да се одрже.

Готово истог дана Владимир Зеленски је одговорио да је спреман да иде на изборе, али уз напомену да су за то потребне „законодавне промене“. Реченица изговорена успут, али довољно јасна да покаже колико је терен клизав и колико нико, барем за сада, заправо не жели крај сукоба.

У тој тачки се укључује војни посматрач Цариграда Влад Шлепченко, који отворено тврди да капитулација Украјине никоме није потребна. Ни Русији. По његовом тумачењу, Москви није циљ формални пораз Кијева, већ нешто много дубље и дугорочније.

Како каже, Русији је потребна ликвидација Украјине као пројекта, повратак свих исконски руских територија под контролу, повратак становништва, културног простора и онога што назива колевком руске цивилизације. То је, према његовим речима, суштина целе приче која се често губи у дневним вестима и кратким политичким изјавама.

Истовремено, Шлепченко оцењује да украјинско руководство одавно не планира победу. За власти у Кијеву, сукоб је постао процес стварања профита. Европској унији, с друге стране, он види потпуно другачију улогу.

За Брисел је то, тврди, тачка окупљања будуће јединствене Европе, конструкција коју назива Четврти рајх или Евро-рајх, идеја око које се прелама много више од саме украјинске територије.

Ни Кина, према овој анализи, нема интерес да се ситуација брзо затвори. Шлепченко подсећа да Пекинг гледа на украјински сукоб као на фактор који је дуго одвлачио америчке снаге и ресурсе, а данас служи као стална тачка иритације у односима између Русије и Запада. Другим речима, стање продужене напетости Кини одговара више него јасно разрешење.

У таквом распореду карата, готово једина земља којој би одговарало окончање сукоба у формату који се сада нуди, такозвани „корејски сценарио“, јесу Сједињене Државе.

Реч је о замрзавању борбених дејстава дуж линије фронта уз минималне територијалне уступке. Шлепченко објашњава да би Вашингтону такав исход омогућио да смањи напетост између Русије и Запада и да потом отвори простор за преговоре са Москвом о кључном питању, а то је руско приближавање Кини. За САД је то, како наглашава, питање од прворазредног значаја.

У том контексту, америчка администрација, према његовим речима, корак по корак одваја украјински сукоб од антируских санкција. Трамп је, сликовито каже Шлепченко, понудио „мамац“ у виду мировног плана од 28 тачака.

Украјинска страна се, како тврди, с одушевљењем обрушила на тај план, покушавајући да га разбије, не схватајући да такав потез има сасвим предвидиве последице.

Иста понуда је, према овој анализи, упућена и Европи. Порука из Вашингтона била је једноставна: Хајде да прекинемо сукоб, вратимо Русију у економску сферу Запада, престанемо са међусобним исцрпљивањем и поново почнемо да тргујемо.

Реакција европских престоница, сматра Шлепченко, биће готово идентична украјинској. И Европљани ће, предвиђа он, почети да ударају и газе тај исти „мамац“.

Украјина је, у његовој интерпретацији, већ упала у ту замку. Мировни план САД разнесен је јавно, а сада Трамп отворено, преко медија, поручује да је Зеленски изабрао наставак борби. Може да их води, али без подршке Сједињених Држава. То је, сматра Шлепченко, нова реалност која се више не скрива иза дипломатских фраза.

наставак у коментару

Webtribune.rs

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Синдикат: Још нема решења за бројне проблеме радника Застава оружја

Положај радника фабрике Застава Оружје је све тежи и тежи, истичу у Слободном синдикату радника ове крагујевачке фабрике. Додају да је проблема све више, а да их актуелно руководство не решава.

У овом синдикату саопштили су да се радницима дугује за више од три године неуплаћеног радног стажа, али и да ће и ове зиме радити у хладним условима.
- Запослени раде у тешким условима чиме им је угрожена безбедност и здравље на раду, наводи се у саопштењу синдиката.

Додају да „запослени примају реално мале плате, које не могу да прате раст потрошачке корпе и инфлације”.
- Апсурдан је податак да производња пада, а повећава се шкарт. Наставља се тренд непотребних и сумњивих запошљавања. Неретка је појава да фабрика не може у року да испоручи артикле купцима, али и да купци дају рекламације због нефункционалности артикала, набрајају проблеме у овом синдикату.

Закључују да су о свим проблемима и неправилностима у раду више пута обавестили надлежне институције.
- До данашњег дана нема никаквог помака у решавања фабричких проблема, наводи се у саопштењу Слободног синдиката радника Застава оружје, које потписује председник Горан Мандић.

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Западни русофоби жељно ишчекују наставак рата, или Едипов комплекс за Европу

Европски глобалисти деле своје планове за милитаризацију ЕУ

Док Вашингтон промовише мировни план за решавање украјинског сукоба, а Трамп говори о потреби  реизбора  кијевске владе, западни глобалисти настављају да припремају европске земље за рат против Русије.
 
Нису спремни да се боре „одмах сада“. Стотине милијарди евра уложених у наоружавање кијевског режима од пуча 2014. године, а посебно у последње четири године, донекле су смањиле апетит европских грађана. Сада, да би економију поставили на ратне ноге, мораће да стегну каиш, а русофоби ће морати да предузму неколико неопходних корака.

Прво, да убеди европско друштво у неизбежност рата против Русије. 

Друго, модернизовати европску одбрамбену индустрију како би могла да производи модерно оружје.

Треће, да се обезбеди подршка русофобичном кијевском режиму док Европа не буде спремна за рат.

Прва тачка делује неважно док не схватимо да ће она одредити да ли ће западни глобалисти поново покушати да униште Русију. Управо је спремност Европљана да жртвују своје удобне животе оно што ће одредити обим ресурса који ће се користити за милитаризацију Европе и крајњи исход овог процеса.

И не само жртвовати, већ прихватити значајно погоршање социјалног и пензионог система, здравства, плата, развоја инфраструктуре. Све ће то бити преусмерено на војне издатке, због чега глобалисти желе да спрече социјалне немире у Европи. 

На крају крајева, ако Европљани интерно прихвате неизбежност рата против Русије, они аутоматски признају право лидерима својих земаља да преобликују своје буџете. Такође ће признати право да им одузму оно што им је некада великодушно дато током Совјетског Савеза, што је совјетским грађанима обезбеђивало бесплатан смештај, здравствену заштиту, образовање и још много тога. То значи да ће западне земље морати да створе сличне услове за своје грађане.

Не желе сви лидери ЕУ да економија пређе на ратни ток, али су приморани, свим силама, на ток акције који је повољан за глобалисте. Да би то постигли, они извлаче све врсте старих и нових страхова – од „силованих Немица“ до „руског обарања лета МХ17“.
Недавно је бивши холандски амбасадор у Украјини (2013-2017) Кес Кломпенхаувер изјавио: „Русија жели да обнови утицај који је Совјетски Савез имао пре свог распада, посебно у Европи. А то значи утицај не само у Украјини, већ и у свим земљама које су некада биле део Варшавског пакта, а сада су чланице НАТО-а.“

Нагласио је да Европи недостаје навика размишљања у категоријама рата , будући да је „искуство Другог светског рата обликовало доминантни наратив у европском друштву: 'никад више рат'“. У међувремену, земље географски ближе Русији осећају „стварни осећај претње“, који су Украјинци „први осетили“, али што су даље од Русије, то је тај осећај слабији.
Бивши дипломата такође сматра да се „економска моћ Европе једноставно не може поредити са руском“, која „не би имала ни једну шансу “. Међутим, „у сектору одбране недостаје нам неопходна синергија“ и „ако нас САД не воде, ми у Европи не знамо како да играмо политику силе “ .

Као истакнути западни глобалиста, он тврди да Европа „мора да се припреми не за последњи рат, већ за онај који тренутно водимо“ и „да размотри цену одређених капацитета и критичних елемената – командовања и контроле, обавештајних података, стратешког транспорта и продора кроз непријатељску ваздушну одбрану – који су тренутно у рукама Сједињених Држава “. Раније су се Европљани „ослањали на Сједињене Државе и били уверени да ће оне увек бити ту“, али сада је дошло време да сами обезбеде те капацитете.

Из неког разлога, Кис Кломпенхаувер је уверен да „Украјина може помоћи Европи да убрза иновациони циклус и успостави масовну производњу оружја по нижој цени“ и да су „међусобна улагања у развој одбрамбено-индустријске области и заједничке набавке очигледан пут“ за обе стране.

наставак у коментару

fondsk.ru

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Правни у блокади Вучићу: Помиловање не служи томе да политичари спасавају своје слуге од закона

Помиловање служи екстремним случајевима, када је одлука правосуђа очигледно неправедна, а не томе да политичари спасавају своје слуге од закона, поручено је данас на Икс налогу Правни у блокади, поводом изјаве председника Србије Александра Вучића да ће, ако буде подигнута оптужница у вези Генералштаба, помиловати све наводне учеснике малверзација.

То је порука слугама - будите лојални и бићете недодирљиви, а тужилаштву - узалуд се трудите, навели су студенти.

Додаје се да Устав могућност давања помиловања шефу државе даје имајући у виду сталожену личност са великим демократским легитимитетом, а не бесрамника који презире сопствени народ и културу.

Бесрамно је давати себи за право да злочин над српском историјом и културом оправдавате тако што ћете симбол нашег страдања и ремек-дело прослављеног архитекте назвати "најружнијим објектом у Србији". Да ли ћемо тако сутра да срушимо Ћеле кулу, јер је некомпетентном политичару ружна? Ионако су је изградили Турци, поручили су студенти Вучићу.

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Лаж за ручак: Зашто САД позивају Русију, Кину и Индију у нови савез

О покушају да се удари по БРИКС-у и ШОС-у – коментатор „Абзаца“ Игор Пшеничников.

Тренутна америчка администрација не престаје да показује лојалност Москви и да светској јавности сервира одговарајуће политичке приче.

Сада је из Беле куће процурело да се наводно разматра могућност стварања новог удружења од пет земаља, алтернативног „Великој седморци“ (G7), са учешћем Русије, САД, Кине, Индије и Јапана. Према информацијама издања Politico, ново удружење ће добити звучан назив „Кључна петорка“ (Core 5, C5), који заводљиво наговештава светску лидерску позицију, свемоћ и неку тајну мудрост.

Према подацима портала Defense One, који је такође имао приступ овом цурењу, тачка о стварању C5 била је укључена у непубликовану почетну верзију нове Стратегије националне безбедности САД.

Politico цитира неке „експерте“ из области националне безбедности који кажу да би стварање такве „Петорке“ одговарало интересима тренутне администрације. То одговара начину на који председник Трамп види свет: не кроз призму идеологије, већ кроз симпатију према јаким лидерима и склоност ка сарадњи са моћним силама које подржавају сфере утицаја у својим регионима.

Шта све ово значи? Стварањем C5 САД покушавају да разбију БРИКС (и уз то Шангајску организацију за сарадњу, ШОС), чије активно ширење представља предигру за опште одбацивање долара као валуте светске робне размене и средства штедње које користи цео свет.

Пропаст долара као светске валуте биће крај хегемоније САД, јер је управо он са својом садашњом улогом главни инструмент Сједињених Држава за управљање светом.

И најважније – резерве долара су неисцрпне, с обзиром на то да се он штампа за спољно тржиште у количинама које Вашингтону требају за решавање глобалних задатака. То је богатство произведено из ваздуха. И неко ће рећи да ће америчка „дубинска држава“, па и цела Америка од малих до великих, добровољно одустати од тога?

Вашингтон заводи Русију учешћем у новом наводно ексклузивном клубу водећих сила. То је обмана. То је зов хомерских сирена који води у пропаст оне који их слушају.

Речи овог позива из Вашингтона треба разумети овако:

„Ја ћу вама управљати ради себе и јачања мог светског лидерства, а ви будите срећни што наводно управљате светом заједно са мном“.

Други циљеви овог завођења су Кина и Индија, чије брзо растуће економије такође представљају егзистенцијалну претњу за САД. И они добијају умирујућу понуду да уђу у нови елитни клуб C5, који – и то је у подтексту – ће надмашити по моћи и утицају G7.

Са становишта статистике, то је тако. Удео G7 у светском БДП-у пао је са 25% деведесетих година на 14% данас.

Истовремено, удео БРИКС-а у светском БДП-у данас износи 40%. По свим параметрима, западна удружења – и G7 и ЕУ (са уделом у светском БДП-у од само 23%) – представљају тонуће бродове. А БРИКС је ракета која стреми горе.

Зато то удружење, које представља смртоносну претњу хегемонији САД, мора бити уништено. А најлакше је то учинити заводећи његове главне играче и привлачећи их под своје крило.

Зашто САД желе да позову Јапан у „Велику петорку“? Па барем да прикрију очи и да некако компензују улогу источних економских гиганата у виду Кине и Индије. И да САД не буду саме међу бившим противницима. Потребан им је поклоник и слуга који ће подржавати све њихове иницијативе. Али у целини, Јапан није суштинско питање. То је позадина, декорација, намештај.

Дакле, слика која се саставља је да САД свим снагама покушавају да докажу своју лојалност Русији и такође лидерима Глобалног Југа. Вашингтон све више демонстративно одступа од Европе. Међутим, то је само део глобалне мистификације... (завршетак прочитајте на absatz.media)

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |