ЈОШ ЈЕДНА ПОБЕДА
Пошто је у Звечану Драгиша Мишовић и градоначелник северне Митровице положили заклетву пред портретом Вјосе Османи и запечатили потписом на документу са новим општинским грбом, као и грбом "Републике Косово".
АЦО "СРБИНЕ" ХВАЛА ТИ НА БРИСЕЛСКОМ И ОХРИДСКОМ СПОРАЗУМУ
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Пошто је у Звечану Драгиша Мишовић и градоначелник северне Митровице положили заклетву пред портретом Вјосе Османи и запечатили потписом на документу са новим општинским грбом, као и грбом "Републике Косово".
АЦО "СРБИНЕ" ХВАЛА ТИ НА БРИСЕЛСКОМ И ОХРИДСКОМ СПОРАЗУМУ
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💩64🤣5👏3❤1
У Ваљеву претучен спортиста и активиста Милош Теофиловић Беба
Синоћ, у вечерњим сатима, претучен је један од ваљевских спортиста и активиста, Милош Теофиловић – Беба. Теофиловић је вишеструки државни шампион у поверлифтингу, у категорији до 83 килограма у сениорској конкуренцији.
Ваљевски покрет отпора саопштио је да је синоћ на кућном прагу од стране десетак маскираних лица нападнут суграђанин Милош Теофиловић – Беба. „Наш Беба је задобио више телесних повреда у пределу главе и тела услед удараца металним шипкама, а том приликом маскирани нападачи су пуцали из ватреног оружја на њега.
Исти је након пружене медицинске помоћи отишао у ПУ Ваљево ради давања изјаве овлашћеним службеним лицима. Овај злочиначки напад не сме остати нерасветљен, кривци морају одговарати, а ми као грађани више не смемо окретати главу од свега што се дешава у нашем граду последњих месеци! Данас је то био Беба, сутра може бити било ко други“, наводи се у саопштењу.
Фото: Инстаграм, ваљево-ливе
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Синоћ, у вечерњим сатима, претучен је један од ваљевских спортиста и активиста, Милош Теофиловић – Беба. Теофиловић је вишеструки државни шампион у поверлифтингу, у категорији до 83 килограма у сениорској конкуренцији.
Ваљевски покрет отпора саопштио је да је синоћ на кућном прагу од стране десетак маскираних лица нападнут суграђанин Милош Теофиловић – Беба. „Наш Беба је задобио више телесних повреда у пределу главе и тела услед удараца металним шипкама, а том приликом маскирани нападачи су пуцали из ватреног оружја на њега.
Исти је након пружене медицинске помоћи отишао у ПУ Ваљево ради давања изјаве овлашћеним службеним лицима. Овај злочиначки напад не сме остати нерасветљен, кривци морају одговарати, а ми као грађани више не смемо окретати главу од свега што се дешава у нашем граду последњих месеци! Данас је то био Беба, сутра може бити било ко други“, наводи се у саопштењу.
Фото: Инстаграм, ваљево-ливе
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤯34🤬17😱5💊2❤1😁1🙏1
ОШ "Павле Савић" у Миријеву је највећа у Србији. Родитељи ове школе обратили су се отвореним писмом министру просвете.
наставак у коментару
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
"Дејане Вуче Станковићу,
Ово писмо почињемо без драги, поштовани или господине, па се питамо да ли смо и ми постали некултурни. Али не - свакако нам нисте драги (нити познајемо било кога коме јесте). Више пута сте показали да нисте господин, а свим силама се трудите да елиминишете свако зрно поштовања које би људи требало да имају барем према функцији коју обављате.
Да пробамо поново:
Вуче,
Да ли си сит? Да ли су ти овце на броју? Изгледа да јесте, пошто сте се лепо ухлебили. Чини се да су Вам и овце на броју и да сте их распоредили на директорска места у "непослушним" школама. Иако Вас не интересујемо, ипак Вам пишемо у нади да ћемо у Вама пронаћи макар зрно онога што министар просвете треба да представља. Пишемо као родитељи деце која иду у сада већ чувену Основну школу "Павле Савић". Нажалост, школа није позната по доајену светске науке чије име носи, већ по потпуној супротности - тренутном вршиоцу дужности директора Ненаду Тасићу, који чак не може ни да појми утицај који је академик Савић имао на свет у коме живимо.
Дејане Вуче, сигурни смо да сте упознати са својим "стручним" кадром, тако да знате и Тасићеву заоставштину у Бујановцу. Неки од више хиљада дописа које смо послали морао је макар случајно стићи до Вас, па сте вероватно упознати и са проблемима које је иста особа изазвала и у овој школи.
Сигурни смо и да знате остале послушнике које сте ангажовали на уништавању највеће основне школе у Републици Србији. За случај да сте заборавили њихова имена, подсетићемо Вас само на двоје:
Ивана Петровић (шеф кабинета председника општине Звездара и председник школског одбора ОШ "Павле Савић") и њени сателити (Андреа Димитријевић, Данијел Лазаревић, Роберт Милићевић и Милош Атанаковић) заслужни су за хаос у школи барем колико и Тасић. Својим личним и страначким интересима, које заступају, за три месеца оштетили су школу за преко два милиона динара прихода које би имала од издавања просторија.
Драган Филиповић, руководилац Школске управе за град Београд, својим присуством покушао је да објасни родитељима да треба да верују њему, а не сопственим очима. Када му то није пошло за руком, покушао је вређањем и нецивилизованим говором да заплаши родитеље - али је страх променио страну и он се повукао. Као одговор "непослушним" родитељима и члановима колектива у школу је послао две просветне саветнице које су недељама радиле Тасићев посао како би макар издалека изгледало да школа није потпуно нефункционална и да Тасић није неспособан да је води.
Дејане,
Када сте схватили да Вам ни све претходно није довољно, потегли сте за "тешким наоружањем" и послали просветне инспекторке задужене за "специјалне операције" - Драгану Главину и Маријану Игњатовић. Не сумњамо да је Драгана Главина својим досадашњим "делима" заслужила Ваше поверење за овај деликатан задатак. Сигурно се сећате да је баш она била задужена за покушај гашења најстарије школе у Србији, као и да је била у центру скандала у ВИИ београдској гимназији када је грубо кршила своја овлашћења и вређала професоре. Да не набрајамо даље - јасно Вам је да знамо зашто сте их изабрали.
Инквизициони дуо поднео је извештај у коме је изнет низ неистина о раду Савета родитеља. Наведено је да је Савет прекорачио овлашћења и покушао да утиче на избор директора, да је одлучивао о стварима ван своје надлежности (нпр. конкурс за издавање просторија) и да је Савет иницирао састанак са представницима Министарства просвете. Све три тврдње су нетачне и не налазе се у записнику на који се инспекторке позивају. Тачно је да је постојао састанак између дела родитеља, дела наставника школе и представника Министарства. Међутим, тај састанак није имао никакве везе са Саветом родитеља - и за то постоје докази у виду записника (проверите са својим најбитнијим пијунима).
На основу тих неистина инспекторке су наложиле в. д. директору да организује избор нових чланова Савета.
наставак у коментару
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👏34🤮2
Е, наш Дејане - зар стварно мислиш да можеш да распустиш Савет родитеља, саветодавно тело које бирају и смењују искључиво родитељи?
Паралелно са "инквизиционом акцијом" просветне инспекције расписан је и конкурс за директора школе, на који су се пријавила три кандидата. Испоставило се да сви кандидати имају непотпуну документацију. И поред тога што су неки кандидати допунили документацију, конкурс је поништен.
Зашто сте поништили конкурс, Дејане Вуче?
Да ли Ваш мистериозни кандидат није допунио документацију?
Да ли сте конкурс поништили лично Ви или државна секретарка Весна Недељковић, која са школом "Павле Савић" очигледно има нерашчишћене рачуне из прошлости?
Зар стварно мислите да се circulus vitiosus Ваших пијуна не види?
Доведете неспособног в. д. директора да Вам заврши "посао" за партију - буде превише неспособан - политизовани Школски одбор покуша позивом за издавање да изнивелише његову неспособност - испостави се да су и они неспособни - пошаљете просветне инспекторке у казнену експедицију и оне се превише занесу - онда опет в. д. ступа на сцену и одбија да се жали на очигледне пропусте у извештају.
Резултат свега је да деца испаштају. Данас школа нема обезбеђење, затворене су пекара и продавница и прекинуте све школе спорта, језика и музике.
Дејане Вуче Станковићу, морамо да се запитамо следеће:
Шта тачно желите од ОШ "Павле Савић"?
Зар је заиста ситан партијски интерес изнад добробити 2.200 малолетне деце?
Да ли знате ко је 2002. године написао: "Правда, непристрасност и правна држава представљају фундаменталне вредности политичке заједнице"?
Сматрамо да сте своју дужност министра освете испунили, па сада узмите наливперо и потпишите оставку".
👏31❤3👍1🤮1
Доловац са председником Еуроџаста: Пажљиво пратити иницијативе за промену начина рада тужилаштава
Врховна јавна тужитељка Србије Загорка Доловац и председник Еуроџаста Михаел Шмит усвојили су данас у Хагу заједнички став да је неопходно пажљиво пратити иницијативе за промену положаја, организације и начина рада јавних тужилаштава у Србији, које би могле да отежају даљу оперативну сарадњу између институција.
Врховна јавна тужитељка Србије Загорка Доловац и председник Еуроџаста Михаел Шмит сагласили су се и да је неопходно предузети напоре да се досадашња сарадња унапреди ка нивоу који постоји између земаља чланица Европске Уније, саопштило је Врховно јавно тужилаштво Србије.
Тема састанка, како се наводи, била је интензивна сарадња коју имају Врховно јавно тужилаштво Србије и Еуроџаст, водећа институција за оперативну кривичноправну сарадњу јавних тужилаштава и судова Европске уније.
Шмит је посебно похвалио досадашњу сарадњу Врховног јавног тужилаштва Србије и Еуроџаста, засновану на дугогодишњем односу узајамног поверења, као и на потписивању споразума о сарадњи са шест земаља Централне и Јужне Америке ради ефикаснијег сузбијања организованог криминала и трговине наркотицима, као дела заједничког плана Европске Уније за борбу против тог облика криминалитета.
Бета, Инсајдер
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Врховна јавна тужитељка Србије Загорка Доловац и председник Еуроџаста Михаел Шмит усвојили су данас у Хагу заједнички став да је неопходно пажљиво пратити иницијативе за промену положаја, организације и начина рада јавних тужилаштава у Србији, које би могле да отежају даљу оперативну сарадњу између институција.
Врховна јавна тужитељка Србије Загорка Доловац и председник Еуроџаста Михаел Шмит сагласили су се и да је неопходно предузети напоре да се досадашња сарадња унапреди ка нивоу који постоји између земаља чланица Европске Уније, саопштило је Врховно јавно тужилаштво Србије.
Тема састанка, како се наводи, била је интензивна сарадња коју имају Врховно јавно тужилаштво Србије и Еуроџаст, водећа институција за оперативну кривичноправну сарадњу јавних тужилаштава и судова Европске уније.
Шмит је посебно похвалио досадашњу сарадњу Врховног јавног тужилаштва Србије и Еуроџаста, засновану на дугогодишњем односу узајамног поверења, као и на потписивању споразума о сарадњи са шест земаља Централне и Јужне Америке ради ефикаснијег сузбијања организованог криминала и трговине наркотицима, као дела заједничког плана Европске Уније за борбу против тог облика криминалитета.
Бета, Инсајдер
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
😁21🤮15🤬4
Министарка енергетике: Радимо на механизму снабдевања, укључићемо и мале приватне бензинске станице
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је данас са представницима Кнез Петрола, Петрола, Нафтахема и КБ Еурорента о снабдевању тржишта нафтним дериватима у условима санкција НИС-у и изјавила да држава ради на успостављању брзог и ефикасног механизма у који ће бити укључене и мале приватне бензинске станице.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је данас са представницима Кнез Петрола, Петрола, Нафтахема и КБ Еурорента о снабдевању тржишта нафтним дериватима у условима санкција НИС-у и изјавила да држава ради на успостављању брзог и ефикасног механизма у који ће бити укључене и мале приватне бензинске станице.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
😁20🙈11🤬1🤣1
И сам пројекат стварања ЗСО унутар система независног Косова је противан Уставу Републике Србије који Косово и Метохију дефинише као саставни део Републике Србије.
Сви споразуми које је ово лице прихватало су неуставни, а предметна уставокршитељска институција нелегитимна.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Сви споразуми које је ово лице прихватало су неуставни, а предметна уставокршитељска институција нелегитимна.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💯53🙈7❤2👍2
Патријаршијски клан
У свакој институцији која се кити духовношћу, миром и поретком, увек се појави једна група која упорно ради све оно што духовност, мир и поредак нису. То је архетип стар колико и сама идеја институције. Чим се подигне зграда са куполом, никне и подрум са тајном логистиком. Једни мисле да се баве небом, други управљају земљом, а у пракси земља увек победи. Поготово када је подрум њен главни штаб.
Тако је у овој фиктивној причи настао патријаршки клан, биће које личи на институцију, али има душу административне хоботнице. Пипци раде сваки за себе, глава се прави да је нема, а све заједно изгледа као организација која је, сасвим случајно, преузела судбину света јер нико други није хтео. Немају програм, али имају рефлекс. Немају идеологију, али имају страх. Немају визију, али имају потребу да све што не разумеју стрпају под контролу. А не разумеју много, што ситуацију чини стабилном само на први поглед.
У центру те бирократско-метафизичке мешавине стоје две фигуре, не као месије, него као њене потресне маске. Џомић је чувар истине, али само оне која му је по вољи. Сваку чињеницу глача као кошуљу, сваку идеју уоквири, свако питање претвори у документ. Ако се појави сунце, он објашњава да је „сунчано у контексту предања“. Ако се појави сумња, он је претвара у туробно тумачење. Његова способност није мудрост, већ самоувереност. Носи је као значку. Довољно да убеди све који се плаше да мисле наглас. Он не чува истину, он чува приступ истини. То је далеко важније.
Ђуровић је оператор невидљивог саобраћаја: човек који од докумената прави зидове, од распореда лавиринте, од лавирината политику. Он је тај који зна ко је ушао, ко није ушао, ко је заборављен, ко је „на терену“, ко је „у обавези“, ко је „малопре био ту“. Порука која није стигла? Његов рукопис. Састанак отказан у последњем тренутку? Његова уметност. Глас који је остао у ходнику? Његов допринос стабилности. Прави се да је техничар, и управо ту лежи опасност.
Али то двоје нису клан. Они су само његов дежурни алат, фронт-офис једног дубљег механизма. Изнад, испод, покрај и иза њих делују невидљиве руке, као да читав систем има своју приватну гравитацију. То је структура која живи од прикривања, а опстаје нападом. Страх им је темељ, контрола кров, а новац проветравање. А проветравање је увек недовољно. Кад год нешто крене наопако, они пронађу „кривца“, и по правилу то је било ко ко није они. Непогрешивост им је лична религија. Сви други су ту да греше, како би они били исправни.
Патријарх, у овој фикцији, није вођа него симбол, а симболи су увек проблем за људе који желе да владају стварима а не значењем. Зато клан полако, али прецизно, претвара његов кабинет у просторију са огледалима. У једном одраз стварности. У другом интерпретација стварности. У трећем оно што би клан желео да он мисли. У четвртом празно место које служи као подсетник да се све може заменити. Не покушавају да воде институцију. Покушавају да је укориче, да стоји на истој страни деценијама, да се не листа, да не дише.
Систем се одржава једноставно: нападом, тишином и самозаштитом. Прво ударе да се други уплаше. Онда ћуте да се истина осуши. Онда прогласе опасношћу све што им није по мери. Не бране институцију. Бране сопствене мрље од светлости.
Тај механизам функционише до тренутка када се појави једно питање на које немају унапред припремљен одговор, један документ који нису сакрили или један човек који није спреман да се склања. Светлост им је највећа ноћна мора. Не зато што открива све, него зато што открива довољно.
На крају, клан у овој фиктивној причи није демон, већ карикатура демона: уплашена, бирократска, зависна од сопствених механизама као гостионичар од последње чаше. Није опасан зато што је моћан. Опасан је зато што је уплашен. А страх који има власт над институцијом постаје власт без институције. И ту лежи највећа трагикомична истина: сенка влада само док стоји између човека и светлости. Када човек крочи корак напред, сенка нестаје.
✍Славица Вујасиновић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
У свакој институцији која се кити духовношћу, миром и поретком, увек се појави једна група која упорно ради све оно што духовност, мир и поредак нису. То је архетип стар колико и сама идеја институције. Чим се подигне зграда са куполом, никне и подрум са тајном логистиком. Једни мисле да се баве небом, други управљају земљом, а у пракси земља увек победи. Поготово када је подрум њен главни штаб.
Тако је у овој фиктивној причи настао патријаршки клан, биће које личи на институцију, али има душу административне хоботнице. Пипци раде сваки за себе, глава се прави да је нема, а све заједно изгледа као организација која је, сасвим случајно, преузела судбину света јер нико други није хтео. Немају програм, али имају рефлекс. Немају идеологију, али имају страх. Немају визију, али имају потребу да све што не разумеју стрпају под контролу. А не разумеју много, што ситуацију чини стабилном само на први поглед.
У центру те бирократско-метафизичке мешавине стоје две фигуре, не као месије, него као њене потресне маске. Џомић је чувар истине, али само оне која му је по вољи. Сваку чињеницу глача као кошуљу, сваку идеју уоквири, свако питање претвори у документ. Ако се појави сунце, он објашњава да је „сунчано у контексту предања“. Ако се појави сумња, он је претвара у туробно тумачење. Његова способност није мудрост, већ самоувереност. Носи је као значку. Довољно да убеди све који се плаше да мисле наглас. Он не чува истину, он чува приступ истини. То је далеко важније.
Ђуровић је оператор невидљивог саобраћаја: човек који од докумената прави зидове, од распореда лавиринте, од лавирината политику. Он је тај који зна ко је ушао, ко није ушао, ко је заборављен, ко је „на терену“, ко је „у обавези“, ко је „малопре био ту“. Порука која није стигла? Његов рукопис. Састанак отказан у последњем тренутку? Његова уметност. Глас који је остао у ходнику? Његов допринос стабилности. Прави се да је техничар, и управо ту лежи опасност.
Али то двоје нису клан. Они су само његов дежурни алат, фронт-офис једног дубљег механизма. Изнад, испод, покрај и иза њих делују невидљиве руке, као да читав систем има своју приватну гравитацију. То је структура која живи од прикривања, а опстаје нападом. Страх им је темељ, контрола кров, а новац проветравање. А проветравање је увек недовољно. Кад год нешто крене наопако, они пронађу „кривца“, и по правилу то је било ко ко није они. Непогрешивост им је лична религија. Сви други су ту да греше, како би они били исправни.
Патријарх, у овој фикцији, није вођа него симбол, а симболи су увек проблем за људе који желе да владају стварима а не значењем. Зато клан полако, али прецизно, претвара његов кабинет у просторију са огледалима. У једном одраз стварности. У другом интерпретација стварности. У трећем оно што би клан желео да он мисли. У четвртом празно место које служи као подсетник да се све може заменити. Не покушавају да воде институцију. Покушавају да је укориче, да стоји на истој страни деценијама, да се не листа, да не дише.
Систем се одржава једноставно: нападом, тишином и самозаштитом. Прво ударе да се други уплаше. Онда ћуте да се истина осуши. Онда прогласе опасношћу све што им није по мери. Не бране институцију. Бране сопствене мрље од светлости.
Тај механизам функционише до тренутка када се појави једно питање на које немају унапред припремљен одговор, један документ који нису сакрили или један човек који није спреман да се склања. Светлост им је највећа ноћна мора. Не зато што открива све, него зато што открива довољно.
На крају, клан у овој фиктивној причи није демон, већ карикатура демона: уплашена, бирократска, зависна од сопствених механизама као гостионичар од последње чаше. Није опасан зато што је моћан. Опасан је зато што је уплашен. А страх који има власт над институцијом постаје власт без институције. И ту лежи највећа трагикомична истина: сенка влада само док стоји између човека и светлости. Када човек крочи корак напред, сенка нестаје.
✍Славица Вујасиновић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👏17👍12🤮1🙏1
1/3
Драган Крстић: О шиптарским споменицима на Косову и Метохији (1981)
30. XII 1981.
Изглед послератног света испао је онако како су побеђени тврдили да ће бити, а не онако како су тврдили победници у својим бучним пропагандним кампањама. Дуг је списак тврдњи једних и других, и одмах после рата, а нарочито нешто касније, испоставило се да је безмало цео списак тврдњи побеђених постао део реалности, док је готово цео списак тврдњи победника испао лажан. Побеђени су Италија са фашистичком идеологијом и Немачка са идеологијом националсоцијализма, и они су имали своје идеолошке следбенике у многим земљама, а победници су били демократија и интернационалсоцијализам, који су такође имали многе следбенике иза себе, такорећи читав свет. Међу многим тврдњама доминантна је она да ће Европа, ако Англоамериканци и совјети победе, бити стварно окупирана од једних и других, свеједно у каквим модалитетима ће се то подређивање Европе остварити, и та основна тврдња се на очигледан начин обистинила – како су то, уосталом, многи и знали још током рата, без обзира на идеолошку опредељеност. Могао бих навести још читав низ сличних тврдњи и за све би важило оно правило споменуто на почетку, да су тврдње побеђених постале важеће, а тврдње победника лажне, и тај списак би обухватио готово целу номенклатуру тврдњи побеђене и победничке стране.
Овде ћу се задржати само на једној од њих, јер су њене теоријске и историјске импликације велике. То је тврдња на којој ни немачка националсоцијалистичка ни нешто мање италијанска фашистичка пропаганда нису инсистирале, скоро да јој нису поклањале већу пажњу, спомињући је готово узгред – да ће се свет, хтео – не хтео, без обзира на победника, кретати у правцу националсоцијализма, свеједно што Немачка не извози ту идеологију и што ни не намерава. Нешто мање и нешто блаже говорили су Италијани у вези са својим фашизмом, али такође ненаметљиво, успутно, не обраћајући велику пажњу на импликације тих својих тврдњи.
Али то је било и испало потпуно тачно, заиста се цео свет после пораза тих земаља почео кретати у правцу националсоцијализма, често у његовој варијанти интернационалсоцијализма, али увек са примесом националног, као и фашизма, нарочито у облику самоуправљања, корпоративног (удруженог) рада и корпоративне државе, у неким државама у облику такозване партиципације радника у удруженом раду, а у капитализму као облик анонимног капитала и такође уз партиципацију „широких народних маса“. То је био један од великих парадокса нашег времена, јер се историја почела кретати нескладно са познатим правилом Клаузевица да је рат продужетак политичке борбе, или да се резултати рата морају ускладити са политичким претпоставкама на којима је рат био вођен. Овде су резултати рата испали обрнути – победила је идеологија и политика која је у рату војнички побеђена. Да ли је овај рат стварно представљао „настављање политике војним средствима“? Ако су политички исходи тог рата били супротни војним решењима, онда има нечег нескладног у односима између политике и рата у нашем времену. Знамо ко је војно био поражен, а ко је војни победник, али не знамо шта су идеолошки и политички били поражени и победници. Оно што се десило у економском погледу са побеђеним земљама (осим Немачке и Италије, и са Јапаном) само је видљиви део онога што се стварно десило у психолошком погледу и на нивоу историјске апстракције, као и метафизике историје.
Морам се поново вратити оном вицу о маскенбалу, када су грађани једне источноевропске земље (свеједно које) после неке велике теревенке и буке ноћу видели војника у америчкој униформи, пришли му са одушевљењем и рекли, отприлике, где сте драги Американци, ми вас тако дуго и жељно очекујемо, најзад сте стигли. Поента вица је што је тај војник полупијан одговорио на руском: њет, њет, рекао је, ово је само маскенбал. Испало је да је то совјетски (комунистички) војник, само прерушен у америчку униформу, па од ослобођења источноевропских земаља није могло бити ништа, и то задуго – ако је све ово био ...
наставак у коментару
Наука и култура
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Драган Крстић: О шиптарским споменицима на Косову и Метохији (1981)
30. XII 1981.
Изглед послератног света испао је онако како су побеђени тврдили да ће бити, а не онако како су тврдили победници у својим бучним пропагандним кампањама. Дуг је списак тврдњи једних и других, и одмах после рата, а нарочито нешто касније, испоставило се да је безмало цео списак тврдњи побеђених постао део реалности, док је готово цео списак тврдњи победника испао лажан. Побеђени су Италија са фашистичком идеологијом и Немачка са идеологијом националсоцијализма, и они су имали своје идеолошке следбенике у многим земљама, а победници су били демократија и интернационалсоцијализам, који су такође имали многе следбенике иза себе, такорећи читав свет. Међу многим тврдњама доминантна је она да ће Европа, ако Англоамериканци и совјети победе, бити стварно окупирана од једних и других, свеједно у каквим модалитетима ће се то подређивање Европе остварити, и та основна тврдња се на очигледан начин обистинила – како су то, уосталом, многи и знали још током рата, без обзира на идеолошку опредељеност. Могао бих навести још читав низ сличних тврдњи и за све би важило оно правило споменуто на почетку, да су тврдње побеђених постале важеће, а тврдње победника лажне, и тај списак би обухватио готово целу номенклатуру тврдњи побеђене и победничке стране.
Овде ћу се задржати само на једној од њих, јер су њене теоријске и историјске импликације велике. То је тврдња на којој ни немачка националсоцијалистичка ни нешто мање италијанска фашистичка пропаганда нису инсистирале, скоро да јој нису поклањале већу пажњу, спомињући је готово узгред – да ће се свет, хтео – не хтео, без обзира на победника, кретати у правцу националсоцијализма, свеједно што Немачка не извози ту идеологију и што ни не намерава. Нешто мање и нешто блаже говорили су Италијани у вези са својим фашизмом, али такође ненаметљиво, успутно, не обраћајући велику пажњу на импликације тих својих тврдњи.
Али то је било и испало потпуно тачно, заиста се цео свет после пораза тих земаља почео кретати у правцу националсоцијализма, често у његовој варијанти интернационалсоцијализма, али увек са примесом националног, као и фашизма, нарочито у облику самоуправљања, корпоративног (удруженог) рада и корпоративне државе, у неким државама у облику такозване партиципације радника у удруженом раду, а у капитализму као облик анонимног капитала и такође уз партиципацију „широких народних маса“. То је био један од великих парадокса нашег времена, јер се историја почела кретати нескладно са познатим правилом Клаузевица да је рат продужетак политичке борбе, или да се резултати рата морају ускладити са политичким претпоставкама на којима је рат био вођен. Овде су резултати рата испали обрнути – победила је идеологија и политика која је у рату војнички побеђена. Да ли је овај рат стварно представљао „настављање политике војним средствима“? Ако су политички исходи тог рата били супротни војним решењима, онда има нечег нескладног у односима између политике и рата у нашем времену. Знамо ко је војно био поражен, а ко је војни победник, али не знамо шта су идеолошки и политички били поражени и победници. Оно што се десило у економском погледу са побеђеним земљама (осим Немачке и Италије, и са Јапаном) само је видљиви део онога што се стварно десило у психолошком погледу и на нивоу историјске апстракције, као и метафизике историје.
Морам се поново вратити оном вицу о маскенбалу, када су грађани једне источноевропске земље (свеједно које) после неке велике теревенке и буке ноћу видели војника у америчкој униформи, пришли му са одушевљењем и рекли, отприлике, где сте драги Американци, ми вас тако дуго и жељно очекујемо, најзад сте стигли. Поента вица је што је тај војник полупијан одговорио на руском: њет, њет, рекао је, ово је само маскенбал. Испало је да је то совјетски (комунистички) војник, само прерушен у америчку униформу, па од ослобођења источноевропских земаља није могло бити ништа, и то задуго – ако је све ово био ...
наставак у коментару
Наука и култура
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍17
Српска листа и њен шеф Аца Шиптар добили највише оцене од архинепријатеља Срба и то је једино што ће икада добити, лепе речи и празна обећања!
Међутим, није за изненађење... велеиздајник је све то најавио писмено и усмено, нарочито усмено, јер кад он да реч то има тежину...и заиста тежина је таква да је питање да ли ће Србија и Срби иакад моћи главу да дигну, а камоли да се усправе...
"Ја поштујем устав" речи су предЦедника које је много пута задњих година понављао и што их је чешће понављао степен издаје је добијао на интензитету!
"Ја никада нећу признати Косово", али ћемо зато полагати заклетву шиптарској скупштини и шиптарском уставу, то је најмање што можемо урадити јер награда је примамљива бићемо на путу за ЕУ, али никада нећемо стићи...па шта има везе, важно је да смо на путу, али путу велеиздаје,а тај пут када једном кренете њиме нема краја!
Пих, погани!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Међутим, није за изненађење... велеиздајник је све то најавио писмено и усмено, нарочито усмено, јер кад он да реч то има тежину...и заиста тежина је таква да је питање да ли ће Србија и Срби иакад моћи главу да дигну, а камоли да се усправе...
"Ја поштујем устав" речи су предЦедника које је много пута задњих година понављао и што их је чешће понављао степен издаје је добијао на интензитету!
"Ја никада нећу признати Косово", али ћемо зато полагати заклетву шиптарској скупштини и шиптарском уставу, то је најмање што можемо урадити јер награда је примамљива бићемо на путу за ЕУ, али никада нећемо стићи...па шта има везе, важно је да смо на путу, али путу велеиздаје,а тај пут када једном кренете њиме нема краја!
Пих, погани!
"Бог Вас клео погани изроди...
..........
Црни дане, а црна судбино! О кукавно Српство угашено...."
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤮21💯8💩3😢2👍1
Пророчке речи монаха архимандрита Јована који се 33 године подвизавао у пећини на врху Јелице, изговорене 1996. Исте године се и упокојио овај слуга Божији.
Има данас, на жалост и бруку голему, у Цркви оније што су потурени коно што кукавица потура јајце. Ви знадете да кукавица не зна праву мајку, него је у заблуди, мислећи да јој је мајка она тица у чије гњездо је потурено јајце из ког се испилила.
Кукавица се, значи, одгаја преваром. Младунче кукавице се обично изведе прије но младунци тице која је направила гњездо, па кад се младунци тице домаћина изведу, младунче уљеза иг поизбацуе из гњезда. Тако тица домаћин сподиже убицу своје ђеце.
Е, тако ће ти бити у нашој Цркви кад сташу ови потурени. Мајка Црква ће иг гаити, школовати, рукополагати, хиротонисати, градити им дворове, куповати лимузине и којешта, a они ћe, кад ојачају и здомчају кормило Цркве, почети д-избацују из њеног крила њену рођену ђецу. Живи били, па виђели.
Ал, не малакшите. Вришко ће се открити њина превара и народ ће им окренути леђа коно што је стално чињ’о у својој крстоносној истории. Јербо, народ је од памтивјека чув’о и сачув’о веру. А ти потурени ће почети да заедничаре, да се моле и саслужују с јеретицима и иако апостолска правила предвиђају најстроже казне за таке ништаке.
Кад је тамо тријестиг година четвртог вјека јеретик Арије, преко власти имајућиг, издејствово да га приме у црквено општење, тадашњи епископ се молио да Бог одузме живот или њему или Арију, јер није шћео да прекрши каноне, да се моли са јеретиком. И знате шта се догодило Арију, пред саму службу, и како је скончо свој живот? Јабогме. Умро је ‘нако како је и живљ’о. Погано живљ’о. У погањштињи и сконч’о. Чоек снује, а Бог одлучује.
Био ти у Русији неки митрополит Никодим Ротов. Он ти је био папин љубимац и слугерања. Велики екумениста, који је мишљ’о да мож’ да сложи рогове у врећи, то’ес да може д’ измири светлос’ и таму, католичку отпадију и православље. И он ти је био десна рука папе и екумениста у припреми лажног православног сабора. И знаш шта бидне ш њим? Липс’о је к’о кер пред папиним ногама у Ватикану. Прије непуник дваестину година. Меш’ чини неђе тамо седамдесет осме. Тако ће ти бити и с овим нашим екуменистичким изродима, тојес’ јеретицима.
Него, почек ви причати о Арију. Кад је оно Арије црк’о у клозету, попрође мено времена, и Цар доведе лажног епископа Аријевог следбеника, неког Лупуса. Ондак ти народ Едесе престане д’ иде у цркву и почне да с’ окупља ван града. И тако су молитве вршене напољу. Е, тако ће ти бити и код нас. Живи били, па виђели. Ја то нећу дочекати, ал’ ви ‘оћете сигурно. Кад безбожници здомчају влас’ у цркви, у патријаршији, највернији и најоданији ће им се супроставити. И због тога ће бити проћерани. Благо њима. Јер су блажени прогнани правде ради, по речи Господњој. Они ће ондак, Христа ради, оставити све и отићи у пуштиње. И народ ће иг познати. И доћи ће к њима. И тако ће се сачувати семе светосавско. И проклијаће. И доњети род. Дочекаћете најбоље време за спасење.
Кад лупежи завладају Црквом, ови што су потурени из кукавичјег јајцета, кад ишћерају учење Светијег Отаца из богословскиг школа, кад почну д’ уводе коекаке новотарије, кад почну д’ изврћу и преправљају учење Цркве, ви ћете морати по пуштињама да се молите. Људи ће уздисати и говорити да је дошло тешко време. Неће људи бити у праву. Време је увек исто. Оно је Богом дано. Људи у том датом им чеперку времена могу бити добри или зли.Ти зли људи ће завладати у Цркви. Они ће прогонити праве хришћане, коно што је и казано у Светоме писму. Е, то ће бити најбоље време за спасење! Благо вама који то дочекате. Јел’ Бог ће бити с вама. Бог је свагда био на страни прогнанијег. Био и биће. Свагда, сада и у вјеки вјеков.
наставак у коментару
Битно
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Има данас, на жалост и бруку голему, у Цркви оније што су потурени коно што кукавица потура јајце. Ви знадете да кукавица не зна праву мајку, него је у заблуди, мислећи да јој је мајка она тица у чије гњездо је потурено јајце из ког се испилила.
Кукавица се, значи, одгаја преваром. Младунче кукавице се обично изведе прије но младунци тице која је направила гњездо, па кад се младунци тице домаћина изведу, младунче уљеза иг поизбацуе из гњезда. Тако тица домаћин сподиже убицу своје ђеце.
Е, тако ће ти бити у нашој Цркви кад сташу ови потурени. Мајка Црква ће иг гаити, школовати, рукополагати, хиротонисати, градити им дворове, куповати лимузине и којешта, a они ћe, кад ојачају и здомчају кормило Цркве, почети д-избацују из њеног крила њену рођену ђецу. Живи били, па виђели.
Ал, не малакшите. Вришко ће се открити њина превара и народ ће им окренути леђа коно што је стално чињ’о у својој крстоносној истории. Јербо, народ је од памтивјека чув’о и сачув’о веру. А ти потурени ће почети да заедничаре, да се моле и саслужују с јеретицима и иако апостолска правила предвиђају најстроже казне за таке ништаке.
Кад је тамо тријестиг година четвртог вјека јеретик Арије, преко власти имајућиг, издејствово да га приме у црквено општење, тадашњи епископ се молио да Бог одузме живот или њему или Арију, јер није шћео да прекрши каноне, да се моли са јеретиком. И знате шта се догодило Арију, пред саму службу, и како је скончо свој живот? Јабогме. Умро је ‘нако како је и живљ’о. Погано живљ’о. У погањштињи и сконч’о. Чоек снује, а Бог одлучује.
Био ти у Русији неки митрополит Никодим Ротов. Он ти је био папин љубимац и слугерања. Велики екумениста, који је мишљ’о да мож’ да сложи рогове у врећи, то’ес да може д’ измири светлос’ и таму, католичку отпадију и православље. И он ти је био десна рука папе и екумениста у припреми лажног православног сабора. И знаш шта бидне ш њим? Липс’о је к’о кер пред папиним ногама у Ватикану. Прије непуник дваестину година. Меш’ чини неђе тамо седамдесет осме. Тако ће ти бити и с овим нашим екуменистичким изродима, тојес’ јеретицима.
Него, почек ви причати о Арију. Кад је оно Арије црк’о у клозету, попрође мено времена, и Цар доведе лажног епископа Аријевог следбеника, неког Лупуса. Ондак ти народ Едесе престане д’ иде у цркву и почне да с’ окупља ван града. И тако су молитве вршене напољу. Е, тако ће ти бити и код нас. Живи били, па виђели. Ја то нећу дочекати, ал’ ви ‘оћете сигурно. Кад безбожници здомчају влас’ у цркви, у патријаршији, највернији и најоданији ће им се супроставити. И због тога ће бити проћерани. Благо њима. Јер су блажени прогнани правде ради, по речи Господњој. Они ће ондак, Христа ради, оставити све и отићи у пуштиње. И народ ће иг познати. И доћи ће к њима. И тако ће се сачувати семе светосавско. И проклијаће. И доњети род. Дочекаћете најбоље време за спасење.
Кад лупежи завладају Црквом, ови што су потурени из кукавичјег јајцета, кад ишћерају учење Светијег Отаца из богословскиг школа, кад почну д’ уводе коекаке новотарије, кад почну д’ изврћу и преправљају учење Цркве, ви ћете морати по пуштињама да се молите. Људи ће уздисати и говорити да је дошло тешко време. Неће људи бити у праву. Време је увек исто. Оно је Богом дано. Људи у том датом им чеперку времена могу бити добри или зли.Ти зли људи ће завладати у Цркви. Они ће прогонити праве хришћане, коно што је и казано у Светоме писму. Е, то ће бити најбоље време за спасење! Благо вама који то дочекате. Јел’ Бог ће бити с вама. Бог је свагда био на страни прогнанијег. Био и биће. Свагда, сада и у вјеки вјеков.
наставак у коментару
Битно
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🙏39❤4
Петковић: Враћање српских општина од великог су значаја за будућност, бољитак и опстанак српског народа на Косову
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић објавио је на Инстаграму да се данас састао са представницима Српске листе и изабраним градоначелницима који су данас званично ступили на дужност у општинама Северна Митровица, Грачаница, Штрпце, Ново Брдо, Лепосавић, Звечан, Зубин Поток, Партеш и Ранилуг.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић објавио је на Инстаграму да се данас састао са представницима Српске листе и изабраним градоначелницима који су данас званично ступили на дужност у општинама Северна Митровица, Грачаница, Штрпце, Ново Брдо, Лепосавић, Звечан, Зубин Поток, Партеш и Ранилуг.
„У Рашки сам данас одржао састанак са представницима Српске листе и честитао градоначелницима на преузимању дужности! Враћање српских општина на северу КиМ народу, као и даље јачање српских општина јужно од Ибра од великог су значаја за будућност, бољитак и опстанак српског народа! Србија на челу са председником Вучићем је увек ту да подржи свој народ и осигура очување мира и стабилности. Долазе боља времена и на Косову и Метохији“, поручио је Петковић на Инстаграму.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤣26🖕11❤6💩2