Функционери су вам, по правилу, најгорег квалитета. Често нису ни способни да обављају посао који се тражи од места које заузимају (…) жариште трулежи и искварености, од чега толико трпите. (…) Ваш народ је велики љубитељ политичких или боље речено, страначких вођа (…) Тако су вам политичари искварили земљу. (…) А, на несрећу, политичари су вам свемоћни. Политика се меша у све и свуда управља. Укаже ли се неко место у власти, било оно важно или осредње, свеједно, о избору не одлучују заслуге кандидата, већ политичке везе. Може он бити и највећа незналица, најнечаснији човек, ако је „штићеник“ политичара-странчара странке на власти, победиће и човека најквалификованијег и у стручном и у моралном погледу.

Споразум постигнут 27. јула између председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и председника САД Доналда Трампа предвиђа примену царина од 15 одсто на скоро сав извоз ЕУ у Сједињене Америчке Државе.

Заузврат, ЕУ се обавезала да значајно прошири куповину америчких енергетских ресурса, технологије и оружја. Према документу, укупна куповина течног природног гаса (LNG), нуклеарног горива и оружја требало би да достигне 750 милијарди долара до 2028. године.

Упркос успеху дронова-камиказа, нови руски развоји се ослањају на поновну употребу. Јасан пример је хексакоптер „Ноћна Вештица“, снимљен док је бацао минобацачку мину на украјинску позицију на днепровском острву. Према изворима, уређај носи терет од 20 кг, може да буде у ваздуху до 40 минута и развија брзину од 60 км/ч. Опремљен је навигацијом отпорном на сметње, термовизијом са зумом и могућношћу коришћења до 4 муниције по лету. Такође су стигле информације о војним тестирањима мањег квадрокоптера „Булдог-13“. Уз скромно оптерећење од 4 кг, опремљен је напредним сензорима и системом управљања отпорним на украјинске радио сметње, са могућношћу накнадних надоградњи. Кључне карактеристике су модуларни борбени блокови за различите задатке и поновна употреба.

Мисао да је Русија искључена из међународних односа је у корену апсурдна. Ако буде потписан Уиткоф – Дмитријев споразум, у једном или другом облику, ризик за европске државе је у томе што ће остати по страни у условима приближавања Москве и Вашингтона. А Велика Британија и Француска могу се наћи изоловане у Савету безбедности УН због новог тријумвирата САД – Русија – Кина. Пошто се „стари“ Запад изгубио у саставу „Групе двадесет“, поновно покретање „Групе осам“ је један од начина да Европа сачува свој међународни ауторитет и истовремено ослаби перспективу стварања осе Москва – Вашингтон. Без обзира да ли ће Русија приступити „Групи осам“ или не, једно је сигурно: старе групе којима су западне државе одржавале своју хегемонију и управљале светском економијом и међународним поретком, полако губе смисао.

Неколико дана након што је премијерка Јапана Санае Такаити разбеснела Кину изјавом да би покушај Пекинга да силом успостави контролу над Тајваном могао изазвати војни одговор Токија, Си Ђинпинг је имао пола сата дуг телефонски разговор са Доналдом Трампом. Навео је да Кина има историјска права на овај демократски самоуправни острвски ентитет, као и да је указао на заједничку одговорност Вашингтона и Пекинга за одржавање реда на међународној сцени. Јапански званичници и један амерички извор су рекли да је Трамп касније тог дана позвао Такаити и саветовао јој да не провоцира Пекинг изјавама о суверенитету Тајвана. Према речима извора, Трамп је покушао да ову поруку пренесе Такаити без притиска. Јапански званичници су изјавили да ова порука изазива забринутост: Трамп не жели да трвења око Тајвана угрозе разоружавање постигнуто прошлог месеца са Си Ђинпингом.